• Svake godine u Srbiji posle obavljanja poljoprivredniuh radova ostane oko 12,5 miliona tona biomase!
• Energija biomase pruža velike mogućnosti za uštedu i zagrevanje prostorija koriščenjem praktično  “otpada” sa njiva. Prilikom gorenja dobijamo kvalitenu “zelenu” energiju uz manje pepela, manje potrebnog skladišnog prostora; 
• Poljoprivrednu biomasu čine ostaci godišnjih kultura kao to su: slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske i koštice. Za Srbiju bi posebno bila interesantna upotreba ostataka i otpadaka iz poljoprivrede u cilju dobijanja energije, toplotne a i električne. Plus ako se zna da je 58 odsto teritorije pod obradivim površinama. Iskustva iz razvijenih zemlja, u Evropi posebno Danske…

Branislav Gulan

Energija biomase može grejati domove!

Na Novosadskom sajmu održana je regionalna konferencija “See energy 2025”, posvećena promociji održivih energetskih rešenja i jačanju saradnje u sektoru energetike u regionu.

Izvor: RTV screenshot

U fokusu konferencije su najnovije tehnologije, politike i trendovi, a osim učestvovanja u stručnim panelima i prezentacijama, učesnici imaju priliku da razmene iskustva, uspostave poslovne kontakte i istraže nove prilike za saradnju. U ovom sektoru, Srbija ima pomoć i partnerstvo Švajcarske, potvrđeno je na skupu u Master centru Novosadskog sajma. Oko 350 učesnika konferencije poydravila je Jelena Bnnčić iz Nacionalne asocijacije za ,,Biomasu ,,SERBIO’’.

Konferencija je imala podršku i pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, a dva su razloga za to, poručio je, otvarajući konferenciju, sekretar tog resora, Nenad Ivanišević. “Prvi jeste onaj turistički… povećan broj noćenja tokom konferencije a drugi jeste… Energetika je najvažnija tema i ideja da kroz razgovor sa učesnicima vidimo šta su trendova i da im ponudimo jednu vrstu dijaloga”, rekao je Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

Takav dijalog dragocen je za pripremu narednih konkursa, u cilјu njihove svrishodnosti, pojasnio je Nenad Ivanišević, podsetivši da predstavlјa jedinu instituciju na teritoriji Republike Srbije, a možda i Balkana, koja je ponudila mogućnost da se kupcima električnih automobila da do 25 hilјada, a koja, uz to, kroz konkurse daje mogućnost kupovine punjača za električne automobile u turističkim objektima, što svakako treba da doprinese razvoju svesti korišćenja električnih automobila i korišćenja obnovlјivih izvora energije.

Energija biomase pruža velike mogućnosti za uštedu i zagrevanje prostorija korištenjem praktično “otpada” sa njiva. Prilikom gorenja dobijamo kvalitenu “zelenu” energiju uz manje pepela, manje potrebnog skladišnog prostora. Svake godine u Srbji posle obavljanja poljoprivrednih radova ostane oko 12,5 miliona tona biomase. Sad u Srbiji postoji 3.257.100 hektara korišćenih agrarnih površina.  Biomasa je najstariji izvor energije koji je čovek koristio i predstavlja zajednički pojam za brojne, najrazličitije proizvode biljnog i životinjskog sveta. Biomasa je definisana kao biorazgradivi delovi proizvoda, otpada ili ostataka iz poljoprivrede, šumski otpad i otpad srodnih industrija kao i biorazgradivi delovi industrijskog i gradskog otpada.

Biometan je jedan od najperspektivnijih obnovljivih izvora energije u regionu, sa ogromnim potencijalom u perradi poljoprivrednih ostataka, organskog otpada i stajnjaka u čistu energoijui, navodi Marko Radin, regionalni menadžer prodaje BIOGEST-a. Panel koji je on vodio objedinio je isksutva kompanija i eksperata koji razvijaju postrojenja za biogas i tehnologoije za nadogradnju i biometan, uz prikaz konkretnih primera iz Srbije i Evrope. 

Učesnici su razgovarali o tehničkkimrešenjima, mogućnostima upotrebe biometana u industriji i saobraćaju, postojećim i planirankim regulativama, kao i o finansijskoim instrumentima i podršsci mešunardnihj razvojnihj fonda za ovu oblast. Posebna pažnja posvećena je pitanju da li će klasičan biogas postrojenja postepeno otići u istoriju i da li budućnost pripada isključivo modernim biometanskim postrojenjima, ili će oba rešenja koegzistirati u energetskom miksu.

Posebnose ističe da toplotna energhija čini  više od polovine ukupne potrošnj u industriji i ključna je za smanjenje emisije CO2. Na panelui je prikazanpo kako Power – to – Heat tehnologije omogućavaju pretvaranje viškova električne energije iz vetra i sunca u toplotu za industrijsku primenu i daljinsko grejanje. Predstavljene su geotermalna i solarna toplota, kao i integracija obnovljivih izvora i skladišta u jedinstvenim sistemima. Učesnici su govorili o tehničkim, regulatornim i investicionim aspektima ovih rešenja, uz primenu dobre prakse iz Evrope i regiona.

• Korišćenje otpada kao resursa nudi brojne prilike za stvaranje novih vrednosti i razvoj održivih poslovnih modela. Posebno je zanimliv biootpad iz poljoprivredne i prehrambene industrije koji se može koristitina inovativne načine – od proizvodnje energije u bioplinskim postrojenjima do kompostiranja za dobijanje visokokvalitetnog gnojiva. Ove aktivnosti ne samo da smannjuju količinu otpada, već i stvaraju dodatne prihode, omogućavajući lokalnim zajednicama i preduzećima da daju i doprinos održivom razvoju;
• Uz pravilno usmerene investicije i razvijenu infrastrukturu, biootpad može postatui ključni izvor energije za mnoge ruralne zajednice. Ovakva pristup ne samo da smanjuje količinu otpada, već istovremeno doprinosi ekonomskoj otpornosti i stvaranju novih radnih mesta;
• Od jedne tone biootpada može se proizvesti  dovoljno energije za 32 domaćinstva  koji mogu koristiti električnu energiju jedan dan, a 24 domaćinstva se mogu grejati jedan dan. Odnosno od jedne tone biootpada vozilo na bioplin mo\ preći približno 166 kilometara! 

Ko spaljuje strnjiku – ostaje bez subvencija!

Ministarstvo poljoprivrede upozorava da je spaljivanje strnjike i žetvenih ostataka strogo zabranjeno, jer uništava zemljište, ugrožava zdravlje ljudi i životinja i izaziva požare sa velikim materijalnim štetama. Zahvaljujući satelitskim snimcima i terenskim izveštajima, Ministarstvo može precizno da utvrdi parcele na kojima je strnjika spaljena. Vlasnicima takvih parcela, ako nisu prijavili požar u eAgraru, biće automatski dodeljen pasivan status gazdinstva, što znači gubitak prava na subvencije! Poljoprivrednici imaju rok od sedam dana da ažuriraju podatke u eAgraru i privremeno isključe oštećene parcele iz obrade. Nakon toga, oni koji to ne učine biće predmet prekršajnog postupka. 

Zbog pretnje ministarstva su se uspaničili oni koji nisu palili njive, pa se postavlja pitanje šta rade poljočuvari? Ministarstvo poljoprivrede zatražilo je od seoskih domaćinstava, preko sistema eAgrar, da prijave njive na kojima je zapaljen biljni otpad kako bi te parcele za kaznu bile stavljene u pasivan status. Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže da Ministarstvo traži da poljoprivrednici sami preko elektronske pošte prijave njive na kojima je paljen otpad, bez obzira ko je to uradio, a u slučaju da to ne učine, domaćinstvo će biti kažnjeno tako što će sve njegove parcele u sistemu eAgrar biti stavljene u pasivan status koji može da traje i do pet godina. “Ljudi su se uspaničili, nisu palili njive, znaju da je to zabranjeno, ali siromašni, socijalno ugroženi ljudi na selu skupljaju rod kukuruza koji se raspe nakon prolaska kombajna i pale ostatke stabala kako bi lakše uočili klipove kukuruza”, rekao je Kleut za javnost. Istakao je da se kada se upali deo njive, požar proširi i zapali i okolne parcele, a da vlasnik ne zna ko je to učinio. Ljudi su u velikom strahu jer ne idu svi svakog dana da obilaze njive i nemaju uvid ko se kreće i šta na njima radi”, objasnio je Kleut. Istakao je da ta mera liči na osvetu Ministarstva poljoprivrede zbog zahteva poljoprivrednika da im pomogne sa 300 evra po hektaru zbog katastrofalne suše koja je uništila značajan rod prolećnih useva.

Foto: Pixabay (ilustracija)

On je naveo da je ova 2025. godina zbog klimatskih promena bila izuzetno teška za poljoprivredu i da poljoprivrednici koji nemaju tešku mehanizaciju nisu ni mogli da pripreme zemljište za jesenju setvu dok na neki način ne unište ostatke useva posle žetve, pa čak i ako je neko to uradio, Ministarstvo treba da ima razumevanja. Nadležni upozorili poljoprivrednike: Ne palite strnjiku na njivama, bićete kažnjeni!

“Apelujemo na Ministarstvo da ne primenjuje tako represivne mere i da poljoprivrednici ne trpe posledice nečijeg neodgovornog ponašanja. Neka Ministarstvo utvrdi šta rade poljočuvari koji primaju platu da brinu o tome ko pravi štetu”, rekao je Kleut.

Alarmantno na njivama…

Posle žetve kukuruza i pšenice svake godine ratari dobijaju upozorenja od Ministarstva za polјoprivredu i Ministarstva za zaštitu životne sredine da žetvene ostatke ne treba spalјivati, ali, nažalost, priča se ponavlјa i ovih dana nakon žetve kukuruza. Polјoprivredni inspektori koji od 21. oktobra 2025. godine sprovode kontrolu spalјivanja organskih ostataka nakon žetve na polјoprivrednom zemlјištu utvrdili su spalјivanje ili opožarene površine na oko 70 lokacija u 12 jedinica lokalne samouprave, odnosno ukupno 19 katastarskih opština, saopštilo je Ministarstvo polјoprivrede. Svake sezone vatre gore na njivama i nije ih malo.

Možda svega pet do deset odsto površina žetvenih ostataka pšenice se sada spaljuju, dok je kod kukuruza taj procenat veći, oko 30 odsto jer su žetveni ostaci od kukuruza veći i nemaju svi poljoprivrednici jaku mehanizaciju da žetvene ostake zaoru na pravi način, izjavio je za novosadski ,,Dnevnik’’ i javnost prof. dr Miroslav Malešević. Broj poljoprivrednika koji pribegavaju spaljivanju žetvenih ostataka pšenice i ječma je poslednjih godina drastično opao. Slama se danas ređe koristi kao prostirka, mada se prerađuje u brikete. Prilikom kombajniranja slama se dobro isitni i rasporedi po površini njive. To olakšava obradu zemljišta i pospešuje njenu razgradnju. Kod kukuruza paljenje žetvenih ostataka je učestalije jer manji proizvođači nemaju dovoljno snažnu mehanizaciju kojom bi veliku količinu ostataka izmešali sa zemljištem. S obzirom na to da se često iza kukuruza seje pšenica (na oko 50 odsto njiva), pribegava se spaljivanju.

Imajući i vodu da se kod nas pšenica proizvodi, prosečno, na oko 600.000 hektara,a kukuruz na blizu million hektara, jasno je da procene kažu da se strnjika i kukuruzovina spalјuju na oko 400.000 hektara godišnje.

• Prilikom spaljivanja strnjika uništava se i kvalitet zemljišta. Na na njivama u  Vojvodini, nekada je biolo čak pet odto humuisa u zemljipštu. Danas  to se značajno smanjilo pa danas ga ima samo oko dva odsto! Odnono, kada nestane humu, da bi se vratio samo jedan santimetar potrenbo je da prođe oko 100 godina!
• Procenjuje da se kod pšenice izgubi od 20 do 30 kilograma azota po hektaru. Kod kukuruza ta količina može biti čak i do 40 kilograma po hektaru. Velike količine sagorele organske materije, prilikom spaljivanja ostataka,  predstavlјaju gubitak potencijalnog humusa, koji bi se zaoravanjem stvarao u zemlјištu, uz pomoć mikroorganizama. Palјenjem se uništavaju i korisni mikroorgani, insekti, gliste…, iz zemlјišta se gubi i sumpor. Palјenje žetvenih ostataka kukuruza je učestalije jer manji proizvođači nemaju dovolјno snažnu mehanizaciju kojom bi veliku količinu ostataka izmešali sa zemlјištem;

Svaka bilјna vrsta ima karakterističan odnos zrna i slame. Biološki prinos, zrno i slama, zavise od primenjene tehnologije gajenja, vremenskih uslova, od sorte to jest hibrida, načina žetve, odnosno berbe useva. Globalno posmatrano, kod pšenice je prinos slame uvek nešto veći od prinosa zrna, ali se u praksi uzima da je odnos jedan na prema jedan. 

Sadržaj azota u žetvenim ostacima pšenice kreće od 0,4 do 0,8 odsto. Slično je i kod ječma, tritikalea i raži, dok kod ovsa sadržaj azota može biti i do1,2 procenata. Kukuruz sadrži od 0,5 do 0,8  odsto azota u žetvenim ostacima (stablo, listovi, kočanka i ovojni listovi klipa). Prilikom spalјivanja, sav azot, iz delova bilјke koji izgori, odlazi u atmosferu. To znači da koliki je ostvaren prinos zrna, toliki je i prinos slame. Kod kukuruza je sličan odnos zrno: kukuruzovina, ali je nivo prinosa viši nego kod pšenice. Može da se dogodi u krajnje nepovolјnim godinama da prinos zrna kukuruza bude nizak ili izostane. Tada su sve usvojene hranljive materije ostale u stablu. Spalјivlјnje takvih žetvenih ostataka je krajnje štetno. Soja i suncokret stvaraju više žetvenih ostataka nego zrna. Posebno je štetno spalјivanje sojine slame. Ona sadrži najviše azota u zrnu, ali i u žetvenim ostacima.

Korišćenje otpada sa njiva!

Prema saopšenju Ministarstva poljoprivrede, samo nekoliko dana nakon najavljene zabrane, inspekcija Ministarstva poljoprivrede otkrila je spaljivanje ili opožarene površine na oko 70 lokacija u 12 opština. Kontrola je sprovedena u 19 katastarskih opština, a protiv odgovornih će biti pokrenuti prekršajni postupci. Ministar Dragan Glamočić podsetio je da je spaljivanje strnjike strogo zabranjeno i da nanosi ogromnu štetu zemljištu, prirodi i zdravlju ljudi. Ministarstvo poljoprivrede najavljuje nastavak pojačanih kontrola i mogućnost da gazdinstva koja krše propise budu stavljena u pasivan status, čime gube pravo na subvencije. Građani se pozivaju da slučajeve prijave vatrogasnoj službi ili poljoprivrednoj inspekciji. 

Prema sirovini koju koriste za dobijanje određenje biomase postoji sledeća podela:

• biomasa iz drvne industrije;
• poljoprivredna biomasa;
• energetski zasadi;
• biomasa sa farmi životinja;
• biogoriva;
• gradski otpad;

Energija biomase pruža velike mogućnosti za uštedu i zagrevanje prostorija korišćenjem praktično “otpada” sa njiva. Prilikom gorenja dobijamo kvalitenu “zelenu” energiju uz manje pepela, manje potrebnog skladišnog prostora. Biomasa je najstariji izvor energije koji je čovek koristio i predstavlja zajednički pojam za brojne, najrazličitije proizvode biljnog i životinjskog sveta. Biomasa je definisana kao biorazgradivi delovi proizvoda, otpada ili ostataka iz poljoprivrede, šumski otpad i otpad srodnih industrija kao i biorazgradivi delovi industrijskog i gradskog otpada. Poljoprivrednu biomasu čine ostaci godišnjih kultura kao što su: slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske i koštice. Za Srbiju bi posebno bila interesantna upotreba ostataka i otpadaka iz poljoprivrede u cilju dobijanja energije, toplotne a i električne. Plus ako se zna da je 58 odsto teritorije pod obradivim površinama! Iskustva iz razvijenih zemlja, u Evropi posebno Danske, pokazuju kako se radi o vrednom izvoru energije koji se ne bi trebao zanemariti.

Sledi primer, nakon berbe kukuruza na obrađenom zemljištu ostaje kukuruzovina, stabljika sa lišćem. Budući da je prosečni odnos zrna i mase 53 odsto prema 47odsto, proizilazi kako biomase ima približno koliko i zrna. Iako je neosporno kako se nastala biomasa mora prvenstveno vraćati u zemlju, preporučuje se zaoravanje 30 odsto-50 odsto te mase. To znači da za energetsku primenu ostaje najmanje 30 odsto. To predstavlja značajnu količinu, a sa adekvatnim tretiranjem te količine biomase moglo bi se puno uštedeti, jer ako se ta energija iskoristi za ogrev zimi ili za sušenje poljoprivrednih kultura i slično.

Evropljani godišnje proizvedu 80 miliona tona otpada

• U Evropskoj uniji godišnje se proizvede gotovo 80 miliona tona ambalažnog otpada, od čega dve petine čine papir i karton, a petinu plastika. Prema podacima Eurostata, svaki stanovnik Evropske unije je u 2023. godini proizveo 178 kilograma otpada, što je devet kilograma manje nego godinu ranije, ali 21 više nego pre deceniju. Od toga je 35 kilograma plastični otpad, a reciklira se svega 15 kilograma. U poslednjih deset godina količina plastičnog otpada porasla je za šest kilograma, dok je recikliranje napredovalo sa 38 na 42 odsto. Navodi se i da po stopi recikliranja predvode Belgija i Letonija sa 60 odsto dok su na začelju Mađarska sa 23 odsto, Francuska sa 26 i Austrija sa 27 odsto. 

Foto Jaroslav Pap, RTV

Uštedela bi se energija koja se do sad koristila za tu namenu. Procenat od 30 odsto iskoristljivosti biomase kukuruzovine sa jedne strane se može činiti mali, ali … Za poljoprivredna područja kao što su Semberija, Vojvodina i drugi gde se godišnja proizvodnja kukuruza meri u stotinama hiljada tona to predstavlja jako veliki izvor energije.

Energija biomase  

Biljke bogate uljem ili šećerom, u velikim količinama (ugljenik C), kao što su: brzorastuće drveće i kineske trske s godišnjim prinosom od 17 tona po hektaru, eukaliptus s prinosom 35 tona suve materije po hektaru, zelene alge s prinosom od 50 tona po hektaru. Biljke bogate uljem ili šećerom u Srbiji se najviši prinosi postižu s topolama, vrbama i jablanima. Svojstva ovakvih energetskih zasada su: kratka oplodnja, veliki prinosi, korišćenje otpadnih voda, đubriva i taloga (vegetacijski filteri) i izbegavanje viškova u poljoprivrednoj proizvodnji. Na toplotnu moć nedrvne biomase podjednako utiču udeo vlage i pepela. Udeo pepela u nedrvnim biljnim ostacima može iznositi i do 20 odsto pa značajno utiče na toplotnu moć, supstance koje čine pepeo nemaju nikakvu energetsku vrednost.

Izmet životinja (anaerobna razgradnja u digestoru), spaljivanje lešina (npr.prerađivačke farme), negde oko 110 tona stajnjaka (stajsko đubrivo) i 250 tona kukuruzne silaže godišnje je dovoljno da se dobije oko osam miliona kilovat/sati struje, što je ušteda oko 16.000 tona lignita plus, ne ostaje velika količina štetnog pepela. Biogas je mešavina metana CH4 (40 odsto-75 odsto), ugljen dioksida CO2 (25 odsto-60 odto) i otprilike dva odsto ostalih gasova (vodonika H2, sumporovodonika H2S, ugljen monoksida CO).

Biogas je oko 20 odsto lakši od vazduha i bez mirisa i boje. Temperatura zapaljenja mu je između 6.500 C i 7.500 C, a gori čisto plavim plamenom. Njegova kalorijska vrednost je oko 20 MJ/Nm3 i gori sa oko 60 odsto efikasnošću u  konvencionalnim biogasnim pećima. Jedan i po kubik biogasa je ravan sa jednim kubikom prirodnog gasa, koji uvozimo.

Jedan hektar kukuruzne silaže dovoljan je za proizvodnju 10.000 kubika biogasa, od kojeg nastaje preko 20.000 kilovat/sati struje, a to je dovoljno za oko pet domaćinstava na godišnjem nivou. Negde oko 500.000 hektara raznih biljaka dalo bi snagu oko 1.000 MW, što je u srazmeri proizvodnje jedne značajnije elektrane.

Poljoprivrednu biomasu čine ostaci godišnjih kultura kao to su: slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske i koštice. Za Srbiju bi posebno bila interesantna upotreba ostataka i otpadaka iz poljoprivrede u cilju dobijanja energije, toplotne a i električne. Plus ako se zna da je 58 odsto teritorije pod obradivim površinama. A, to je da se sad u Srbiji koristi 3.257.100 hektara,  Iskustva iz razvijenih zemlja, u Evropi posebno Danske, pokazuju kako se radi o vrednom izvoru energije koji ne bi trebao zanemariti.

Sledi primer, nakon berbe kukuruza na obrađenom zemljištu ostaje kukuruzovina, stabljika sa lišćem. Budući da je prosečni odnos zrna i mase 53 odsto prema 47 odsto, proizilazi kako biomase ima približno koliko i zrna. Iako je neosporno kako se nastala biomasa mora prvenstveno vraćati u zemlju, preporučuje se zaoravanje 30 odsto-50 odsto te mase. To znači da za energetsku primenu ostaje najmanje 30 odsto. To predstavlja značajnu količinu, a sa adekvatnim tretiranjem te količine biomase moglo bi se puno uštedeti, jer ako se ta energija iskoristi za ogrev zimi ili za sušenje poljoprivrednih kultura i slično.

Uštedela bi se energija koja se do sad koristila za tu namenu. Procenat od 30 odsto iskoristljivosti biomase kukuruzovine sa jedne strane se može činiti mali, ali … Za poljoprivredna područja kao što su Semberija, Vojvodina i drugi gde se godišnja proizvodnja kukuruza meri u stotinama hiljada tona to predstavlja jako veliki izvor energije.

• Biomasa je kabasta, pa je prevoz do pogona prerade preko 50 kilometara – trošak;

“Da bi biomasa mogla da se prevozi na adekvatan način, da bi to bilo isplativo na prvi način, mi moramo da imamo posebna specijalizovana vozila koja podrazumevaju prevoz količine veće od dvadeset tona, što je danas karakteristično”, ističe Nataša Rubežić, predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu.

Biomasa će dobiti na značaju tek kada poraste cena električne energije, što će se neminovno desiti, procena je učesnika konferencije o obnovlјivim izvorima; 

“Paralelno sa produkcijom biomase kao energenta moramo da podižemo sistem pristupa zelenom novcu i pristupa finansiranju opreme i infrastrukture koja je potrebna za korišćenje biomase”, naglašava Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

• Sa 3,25 miliona hektara obradivih površina za ratarstvo u Srbiji ostaje više od 12,5 miliona tona biomase;

 Paljenje strnjike i dalje problem!

• Ratari u Srbiji praktikuju paljenje strnjike otkako postoji poljoprivreda kod nas. Međutim, ovo predstavlja sve veći problem. Naime, dim od zapaljenih žetvenih ostataka ne samo da šteti zdravlju, već u mnogome ometa i saobraćaj, dovodeći ljude u opasnost;

Ministarstvo upozoravalo na opasnost paljenja strnjike

Već dugi niz godina unazad, Ministarstvo zaštite životne sredine upozorava na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjike na njivama. I ovaj put je podsetilo na neophodnost primene efikasnih, korisnih i sigurnih metoda zaoravanja ostataka žetve. „Paljenje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne,“ ističu zvaničnici ovog ministarstva. Dodaju i da su štete namernih paljenja useva višestruke.

Paljenjem strnjike nanosi se šteta u domaćem agraru. Naposletku, kako stručnjaci često ističu, pogotovo poslednjih godina, vatra uništava korisne mikroorganizme u gornjim slojevima zemljišta. Samim tim se drastično reducira plodnost. „Smanjuje se sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljiišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru! 

Foto: ZSS

• Za stvaranje jednog santimetra uništenog humusa potrebno je 100 godina, ističe nauka!
• Paljenjem žetvenih ostataka, kako navode predstavnici Ministarstva, se nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame. „Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući divljač, biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja,stoji u saopštenju.

Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene. Zbog njih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na prinose i učinak ratara. Pak sa druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.

• Dakle, upravljanje otpadom nije samo izazov već i politika. Srbija sa svojim prirodnim resursima i mogućnostima za korišćenje bio otpada, može postati lider u regiji u stvaranju održivih rešenja. Kroz  ulaganja u inovatine tehnologije, podsticanje cirkularne ekonomije i saradnju svih sektora, moguće je stvoriti sisteme koji će ne samo smanjiti količinu otpada, već i doneti energetsku stabilnost i snažniju budućnost. 

Uz donesen Pravilnik o prestanku statusa otpada i dolazeću Strategiju zaštite životne sredine, Srbija je pokayala da prati globalne trendove u gospodarenju otpadom i spremna je iskoristiti ove propise kao temelj za dalji razvoj. Jer, ovi dokumenti pružaju čvrst okvir za buduća ulaganja i inovacacije u sektoru otpada, otarajuči put ka održivoj budućnosti.

                                                                            (Autor je analitičar i publicista)