• Crnogorci i Hrvati ne vole Josipa Broza, žele da ga što pre zaborave kao i njegove vile. Tajna vila “Lovćenka” trune u krugu bolnice u Meljinama.Vila “Galeb” je zapuštena u Igalu. Dok je vila “Borovka” u Kuparima urušena 

Piše: Marko Lopušina

         Meljine, zatvoren izlaz vile na plažu

Kada je početkom septembra grupa turista iz Srbije u Meljinama kod Herceg Novog zatražila od vodiča da im pokaže i odvede ih u Titovu vilu, ovaj je iznenađeno odgovorio:

• U Meljinama ne postoji nikakva Titova vila, ima samo jedna u Igralu, ali ona je zatvorena!

       Turista iz Novog Sada izvadio je iz ranca neku staru turisičku kartu Boke Kotorske i vodiču pokazao napis “Plaža Titova vila”, Meljine. Drugi turista iz Aleksinca mu je pokazao video klip o vili u svom mobilnom telefonu.

• Kupari, ostaci Titove vile Borovka
• Nema Titove vile, nema Titove plaže – bio je uporan vodič. 

       Ova rasprava domaćina i gostiju privukla je pažnju konobarice iz obližnjeg restorana na šetalištu “Pet Danica”, koja je glasno rekla:

•         Titova vila i danas postoji, ali je ona i dalje državna tajna. Titova plaža ne postoji, jer je na njoj napravljen kafić. Vila je ovde u sklopu Bolnice Meljine, nalazi se iza vaših leđa ispod palmi – pokazala je konobarica, žena u zrelim godinama, koja je nekada radila u toj vili kao šef kuhinje.

        Igalo, dvorište vile Galeb

 Pričala je kako je ova rezidencija namenjena maršalu Titu izgrađena krajem sedamdesetih godina u okviru kompleksa Centra vojno–medicinskih ustanova u Meljinama na samoj obali Jadranskog mora. Stanovnik Meljina dr Borko Đorđević nam je otkrio prvu tajnu ove Titove vile:

•         Vilu je sagradio irački predsednik Sadam Husein u znak zahvalnosti Jugoslaviji i predsedniku Josipu Brozu za izgradnju Sadamove palata u Bagdadu, podzemnog grada u Iraku, velike brane i hidrocentrale, kao i trojice dvojnika Sadama Huseina, koji su rađeni na VMA u Beogradu.

      Maršalova rezidencija je izgrađena u krugu Vojne bolnice u Meljinama u arapskom stilu, sa mnogo prozora, vijadukata i ornamentikom Iraka. Ima četiri apartmana i tri velike terase, koje su okrenute prema moru i jednu okrenutu prema Lovćenu. Po njoj je ova predsednička rezidencija dobila ime “Lovćen”, a narod je prozvao “Lovćenka”.

• Tito nikada nije boravio u svojoj tajnoj vili u Meljinama – otkrila nam je drugu tajnu bivša kuvarica u “Lovćenki” – Vila je služila za odmor saveznog političkog i vojnog vrha Jugoslavije, kao i za odmor republičkog političkog vrha Crne Gore. Pamtim da su u ovoj vili iz Srbije boravili predsednik Boris Tadić, v.d predsednica Nataša Mićić, generali Nebojša Pavković i Momčilo Perišić sa ženama, koje su se ponašale kao komandanti armije, tadašnji ministri odbrane SRJ, rukovodioci VMA iz Beograda i više stranih državnika.

       Posle 46 godina od izgradnje Titova vila “Lovćenka”, nekad procenjena na 5,6 miliona evra i dalje stoji skrivena od javnosti u dvorištu bolnice u Meljinama. Oronula trune i putuje u zaborav.  Bilo je svojevremeno predviđeno i rušenje vile “Lovćenka” zbog, kako je obrazloženo, “nestabilnosti i klizanja terena”. 

        Kada je maršalovu rezidenciju 2013. godine zakupila azerbejdžanska firma “Azmont”, da bi je renovirala i uklopila u projekat Portonovi, “Lovćenka” je bila predviđena za rušenje. Treča tajna ove Titove vile je da nije srušena, da i danas stoji, ali zaboravljena u propalom Centru vojno–medicinskih ustanova u Meljinama.  

TITO NA ĐURĐEVOM BRDU

                Azerbejdžanska firma “Azmont”, koja je izgradila elitno naselje Portonovi kod Kumbora, u bliskom Igalu kraj Herceg Novog pokušala je da renovira i drugu Titovu vilu “Galeb”. Ona se nalazi u sklopu Instituta “Simo Milošević”, na brdašcu iznad mora u Igalu. Trebalo je da “Azmont” uloži 200.000 evra i osposobi ovu maršalovu rezidenciju za zdravstvo i turizam u Mediteranskom centru Igalo. Ali od posla poslednjih godina nije bilo ništa, pa je vila “Galeb” bila više zatvorena, nego li otvorena za javnost i turiste.

• Vila „Galeb“ izgrađena je 1976. godine na lokalitetu  Đurđevo brdo. Lokacija je izabrana zbog specifične mikro klime, jer se ovde mešaju morski i planinski vazduh, ali i blizine su izvori mineralne vode i naslage lekovitog blata.  Tito je prvi put došao u Igalo 1975.godine kako bi se lečio od reume. Kasnije je boravio još četiri puta kao pacijent, ali i kao državnik. Imao je u vili susrete sa princom Čarlsom, američkom delegacijom. A posle njegove smrti ovde su zasedali članovi Predsedništva Jugoslavije – otkrio mi je jedan od bivših direktora Instituta.

         Rezidencija Josipa Broza u Igalu ima 5.500 kvadrata, dva apartmana, plavi je Titov i roze je Jovankin, smeštaj za trideset gostiju, Brozovo kupatilo sa brazilskim mermerom, kongresnu salu, kuhinju i restoran, galeriju fotografija i park od 7.500 kvadrata površine. U podrumu su bazen i nekadašnje sobe za hidro i blatne terapije, u kojima su uređani zarđali i propali. Atomsko skloniše za predsednika i 36 njegovih ljudi je davno zapećaćeno i neupotrebljivo. Krovna konstrukcije vile je oronula. 

        Tito je sa suprugom Jovankom poslednju put boravio u vili “Galeb” 25. januara 1977. godine.  A sam je poslednji put došao 1979. godine. Posle njegove smrti vila je bila zatvorena do 2007. godine. Potom su je Crnogorci iznajmljivali bogatim Rusima, da bi od 2014. bila povremeno otvarana za javnost i za turiste.

     TITOVI HAVAJI 

    Nekadašnji maršal Jugoslavije i doživotni predsednik Josip Broz Tito je imao 33 vile i rezidencije van prestonog Beograda, u svim republikama. Najviše ih je bilo u Hrvatskoj – 12, od toga na obalama mora – 4, i u Bosni i Hrcegovini – 8. Najpoznatije Titove vile su na Brionima, na Lapadu, na Bledu i u Bugojnu. A najtajnovitija je vila “Borovka” u Kuparima. 

         Ova vila Josipa Broza nadomak Dubrovnika je u ruševinama, jer se, kako nam reče jedan vlasnik brodice za vožnju do Straduna: “Hrvatska stidi svog Jože iz Kurmovca, pa mu je srušila i čitav kompleks hotela i banje u Kuparima, pa i rezidenciju “Vorovka”. A u Crnogorci su he devedesetih godina granatirali!”

        U vreme SFRJ na prostoru između Dubrovnika i Cavtata, na samoj obali Jadranskog mora izgrađeno je na nekadašnjem hotelskom imanju države Češke, koje je nacionalizovano 1959. godine, Vojno letovalište Kupari. Imalo je od 1963. prvo dva hotela “Goričina”, a potom hotel “Pelegrin” i hotele “Mladost”, “Grand”, “Kupari” i “Galeb”, olimpijski bazen u kome je vežbala šampionka u plivanju Đurđica Bjedov, Titovu rezidenciju, atomsko sklonište i sav drugi potreban luksuz kakav su imali i najelitniji svetski hoteli. Zbog toga je čitavo ovo letovalište imalo narodno ime – Jugoslovenski i Titovi Havaji.

• Titova vila u borovima na steni pored mora prostirala se na 1.150 kvadratnih metara. Na prvom spratu su bili predsednički apartman, tri sobe i toalet, dok su u prizemlju bili trpezarija i kuhinja. Rezidencija i svi hoteli su uništeni i devstirani. Tajno dovozim turiste da ih razgledaju, rizikujući da nas čuvar otkrije i prijavi vlastima – rekao mi je brodar i mornar iz Cavtata. 

           Pamti kada u ovoj vili Tito i Jovanka Broz u Kuparima ugostili filmsku divu Elizabet Tejlor i njenog muža, glumca Ričarda Bartona, koji je igrao Broza u filmskom ratnom spektaklu “Sutjeska”. Najradija gošća Tita u “Borovki” bila je pevačica Beba Selimović. 

        Posle Titove smrti letovalište Kupari i vila su pretvoreni u kockarnicu za strance i turiste, pa je dobilo novo ime – Monako jugoslovenske rivijere.        

       Devedesetih godina, tokom rata u Jugoslvaiji, letovalište Kupari je granatirano više puta. Hoteli su spaljeni i opljačkani, a Titova rezidencija urušena  Nekada elitni centar postao je sablasni grad duhova. I to traje evo već 35 godina.

• Crnogorci i Hrvati ne vole Josipa Broza, žele da ga što pre zaborave kao i njegove vile. Oni insistiraju na svojim novim državama i na novom identitetu, koji još nemaju. Zato tajna Titova vila “Lovćenka” trune u krugu bolnice u Meljinama.Vila “Galeb” je zapuštena u Igalu. Dok je Brozova vila “Borovka” u Kuparima pred rušenjem – kaže dr Borko Đorđević, koji živi i radi u Crnoj Gori, Hrvatskloj i Srbiji. 

             Vlasti u Crnog Gori i Hrvatskoj već decenijama pokušavaju da unište ili da rasporodaju svu Titovu imovinu. Neke vile su prodate, neke se još prodaju, kao i čuvene Titove jahte i brodovi. Kako je turizam postao sve aktraktivnija privredna grana u Podgorici i Zagrebu se promenio stav prema nekadašnjoj imovini Josipa Broza Tita.  

         Crnogorci bi da obnove Institut “Simo Milošević” i Titovu vilu “Galeb” u Igalu. Titov brod “Galeb”, na vezu u Tivtu, koji potražuje država Hrvatska kao njenu kulturnu baštinu, planiraju Crnogorci da pretvore u Morski muzej. Hrvati planiraju i da ožive letovalište Kupari i vilu “Borovka”. Već su najavili da će na ruševinama Titovih Havaja da grade hotel sa pet zvezdica, rezidenciju za svetske milijardere i pristaništa za jahte. 

         Postalo je očigledno da Crnogorci i Hrvati ne mogu da žive bez Josipa Broza i da ne mogu da se otarase Tita.