POGLEDI: Regenerativna poljoprivreda u svetu, Evropi i Srbiji

  • Piše: Branislav Gulan
  • Svet se danas suočava sa ozbiljnim izazovima u poljoprivredi – zemljište se ubrzano degradira, troškovi đubriva i pesticida rastu, a klimatske promene donose sve učestalije suše i poplave. U takvim okolnostima, regenerativna poljoprivreda sve češće se prepoznaje kao šansa za preokret – način da se obnavlja tlo, čuva biodiverzitet i povećava otpornost useva na klimatske ekstreme; 
  • Kako bi ovaj pristup zaista zaživeo u praksi, važno je da žene, koje čine značajan deo poljoprivredne radne snage, dobiju ravnopravnu priliku da učestvuju u njegovom razvoju i primeni;
  • Regenerativna polјoprivreda je odgovor na izazove savremene proizvodnje hrane. Ona se zasniva na principima koji zemlјištu vraćaju plodnost i otpornost – smanjenom obradom tla, korišćenjem pokrovnih i združenih useva, pažlјivom rotacijom kultura i povezivanjem sa stočarstvom u EU;
  • U Sloveniji se dosledno primenjuju principi regenerativnog pristupa u agraru: minimalno narušavanje tla, bar 30 odsto pokrivenosti zemlјišta posle obrade i raznovrsnost kultura u plodoredu, uklјučujući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i ptujski luk sa evropskom zaštitom geografskog porekla;
  • Prema podacima RZS u Srbiji postoji 508.3645polјoprivednih gazdinstva. To je manje za 10 odsto nego li 2018. godine kada je bilo 564.541 gazdinstvo.Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu  je 2,2 lica.  Od toga danas je 662.943 muškarca i 487.710 žena!
  • Prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Kada je reč o starosti 77 osto odsto vlasnika gazdinstava su muškarci, a 23 odsto žene;
  • Prosečno gazdinstvo u Srbiji  je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine!

Branislav GULAN

Ulaganje u budućnost!

Regenerativna poljoprivreda zauzela je u svetu već petinu površina na kojima se proizvodi hrana. Sve više se širi i u Evropskoj uniji. Tako regenerativna polјoprivreda postepeno dobija na značaju, iako još uvek nije u potpunosti integrisana u zvanične politike. Evropski ekonomsko-socijalni komitet (EESC) je u junu 2025. godine usvojio mišlјenje koje prepoznaje regenerativnu polјoprivredu kao klјučnu strategiju za transformaciju evropskih sistema hrane i polјoprivrede. Komitet je pozvao na usvajanje zajedničke, rezultatski zasnovane definicije regenerativne polјoprivrede, fokusirane na merlјive ishode poput zdravlјa zemlјišta, skladištenja uglјen-dioksida i dobrobiti ruralnih zajednica. Takođe, predloženo je da EU prizna tlo kao javno dobro i uskladi klјučne politike, od finansiranja do regulative, kako bi aktivno podržala regenerativne prakse.  Regenerativna poljopriveda koristi snagu prirode za održivu proizvodnju. Čuva zemljište i vremenom ga čini snažnijim, biološki raznovrsnijim i produktivnijim. Time ga čiji boljim za ovu generaciju i čuva za sledeće naraštaje. Pod regenerativnom poljoprivredom podrazmeva se proizvodnja koja koristi prakse kao što su  ograničeno oranje, mešovita rotacija useva, pokrivni usevi, primena komposta… Dugoročnom obradom zemlje njen kvalitet opada, što pogoršava uslove za gajenje useva. Takođe i sve češći nepovoljni vremenski uslovi negaitvno utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Stiče se utisak da se tradicionalni način obrade zemlje teško može nositi sa ovim izazovima. Jer, regenerativna proizvodnja može da učini zemljište plodnijim i utiče na otporniji prinos u nepovoljnim vremenskim  uslovima.

Kako bi se u Srbiji ubrzala tranziciija ka regenerativnoj poljoprivredi, osnovan je Savez za regenerativnu poljoprivredu. Konkretno, Savez  organizuje aktivnosti za poljoprivrednike i pruža im podršku u vidu edukacije, povezivanja i ramene iskustava, informsianja, kao i zalganja ua regulatoen promene u korist regenerativne poljoprivrede. ,,Regenerativna poljoprivreda sve više privlači pažnju kao rešenje za unapređenje zdravlja, zemljišta, povećanje otpornosti za klimatske promene i dugoročnu održivost poljoprivredne proizvodnje. 

Na Drugoj reigonalnoj konferenciji o regenerativnoj poljoprivredi Srbije u Novom Sadu, poljoprivfrednici, agronomi i savetodavne službe razgovarali su o ključnim izazovima i benefitima ovog pristupa. Jer, regenerativna poljoprivreda predstavlja pristup koji poboljšava strukturu i plodnost zemljišta,smanjuje eroziju i povećavava njegov kapacitet za skladištenje ugljenika,  kaže dr Mirjana Lalošević, agro menadžer u Dunau Soja.

Zadrugari: Vreme je za razvoj!Svake godine posle posle obavljanja poljopribvednih radova na 3.257.100 hektara polja ostane oko 12,5 miliona tona poljoprivednih  ostataka, sirovina, za bio gorivo i…

Međutim, trenutni izazov ostaje nedostatak zvanične definicije regenerativne polјoprivrede na nivou svih zemalјa članica, što otežava implementaciju politika i pristup finansiranju. U međuvremenu, zakonodavne inicijative kao što je EU Zakon o obnovi prirode (Nature Restoration Law) iz 2024. godine, koji ima za cilј obnovu degradiranih ekosistema i povećanje sadržaja uglјen-dioksida u zemlјištima, delimično se poklapaju sa principima regenerativne poljoprivrede. 

Njeni osnovni principi uključuju:

  • Minimalnu obradu zemljišta radi očuvanjam mikrobiološkog sastava;
  • Konrtinuirano prisustvo pokrivnih useva kako bi se smanjila degradacija;
  • Povećenje biodiverziteta kroz raznovrsne biljne i životinjske vrste;
  • Integraciju životinja u proizvodne sisteme za prirodnu  regeneraciju tla;
  • Iako regenerativna poljoprivreda podrazumeva smanjenje upotrebe veštačkih đubriva i pesticida ona ih ne isključuje u potpunosti. Ključ je u preciznoj i ciljanoj primeni čime se postiže ravnoteža između prinosa i očuvanja ekosistema!

Jedan od poljoprivrednika koji ovaj način proizvodnje primenjuje u praksi, podelio je podatke sa svog imanja, gde je uporedio prinose sa regenerativnim pristupom i konvencionalnom proizvodnjom. Rezultati su pokazali minimalne razlike u prinosima, ali značajne dugoročne benefite za kvalitet zemljišta. Takođe regenerativni sistemi smanjuju zavisnost gazdinstava od spoljašnjih inputa, čime se smanjuju troškovi proizvodnje i potreba za državnim subvencijama. Raznovrsnost useva kroz plodored, integracija stočarstva i biljne proizvodnje, kao i proizvodnja zdravsteno bezbedne hrane većeg nutritivnog kvaliteta, dodatno povećavaju ekonomsku stabilnost. Zato ovaj način proizvodnje otvara nove izvore prihoda – prodaja karbonskih kredita za uskladišteni ugljenik u zemljište, razvoj agroturizma kao i dodatne delatnosti na gazdinstvima.

Praktični primeri pokazali su da primena regenerativnih praksi doprinosi posvećenoj prisutnosti kišnih glista i korisnih mirkooreganizama, što direktno utiče na bolju strukturu zemljišta i njegovu otpornost na sušu i eroziju. Takođe, implementacijom regenerativnih praski povećava se sadržaj humusa dinamikom od 0,06 do jedan odsto godišnje.

  • Ranije se smatramo da je do povećanja jedan odsto humusa može se doći od 60 do 100 godina!

Klimatske promene utiču na varijabilnost prinosa i dostupom vode. Učesnici su izneli zapažanja vezana za povlačenje vode u dublje slojeve, ali su primetili da regenerativne prakse povećavaju kapacitetet zemjišta za zadržavanje akumulativne zimske vlage do jula, čime pomažu u borbi protiv suše i ekstremnih vremenskih uslova. 

Dakle, dugoročno gledano, regenerativna poljoprivreda nudi održiva rešenja za poboljšanje zemljišta, povećava ekonomsku isplativost poljoprivrednih gazdinstava i smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu. Sve ovo je i odgovor na pitanje zašto je regenerativna poljoprivreda budućnost!

Regenerativna poljoprivreda odgovor je na izazove savremene proizvodnje hrane. Ona se zasniva na principima koji zemljištu vraćaju plodnost i otpornost – smanjenom obradom tla, korišćenjem pokrovnih i združenih useva, pažljivom rotacijom kultura i povezivanjem sa stočarstvom. Takav pristup ne samo da smanjuje pritisak na prirodne resurse, već i obezbeđuje održivost proizvodnje hrane na duži rok!

Ekonomska dobit je najveća!

U regenerativnoj poljoprivred ekonomska dobit je najveća.  Profesor Polјoprivrednog fakulteta u Zemunu i član radne grupe za izradu nacrta zakona koji će regulisati regenerativnu polјoprivredu dr Vladan Pešić kaže za javnost da očekuje da će u narednom periodu regenerativna proizvodnja postati obavezna na globalnom nivou, s obzirom na uvođenje karbonskih taksi. Navodi dobra iskustva iz okruženja i ističe da će polјoprivrednici u Srbiji sačuvati zemlјište, ali da će najviše dobiti u ekonomskom smislu. Regenerativna polјoprivreda kao način proizvodnje koji čuva i unapređuje kvalitet zemlјišta uskoro će dobiti zakonski okvir i u Srbiji. Nacrt bi trebalo da bude završen do kraja 2025. godine, a pored proizvodnih metoda, definisaće i period prilagođavanja, kao i način subvencionisanja.

Regenerativna polјoprivreda smanjuje troškove proizvodnje i za 60 odsto, čuva zemlјište od degradacije i povećava nivo humusa. Da bi takav način proizvodnje zaživeo i u Srbiji potrebna je, za početak, promena svesti. Dodaje sedda su metodi regenerativne proizvodnje stalno prisustvo pokrovnih useva na površini tla, rotacija useva, što veća upotreba korenasto-krtolastih bilјaka i korišćenje stajnjaka životinja na njivama. Napominje se da je to način da se sačuva i unapredi kvalitet zemlјišta ali da prelazak na regenerativnu polјoprivredu u narednom periodu neće biti obavezan.

Ipak, smatra se da će to na duže staze ipak postati obaveza s obzirom na to da smo izvozno orjentisani prema Evropskoj uniji, te da smo potpisali Pariski sporazum o klimatskim promenama. “Prvog januara 2026. godine u nekim delovima industrije počinje oporezivanje na bazi karbonskih taksi i mi moramo da vodimo računa da to može da optereti našu konkurentnost. Prilagođavanje regenerativnoj polјoprivredi trajaće tri do pet godina dok naši farmeri koji je budu primenjivali ne vide benefite od toga. U početnim godinama troškovi tehnoloških inovacija za regenerativnu proizvodnju moći će da se finansiraju iz IPARD programa, sve dok država ne bude počela da premira regenerativnu proizvodnju”, kaže Pešić.

 Profesor navodi dobra iskustva iz okruženja. “Slovenija ima osnovne podsticaje za polјoprivredu od 180 evra po hektaru, ali sa primenom modela konzervacijske obrade koji je veoma sličan regenerativnoj polјorivredi, podsticaji idu i do 560 evra. U tim granicama i mi možemo očekivati podsticaje za regenerativnu proizvodnju”, ističe Pešić. 

Polјoprivrednici će najviše dobiti u ekonomskom smislu. On napominje i ističe da će polјoprivrednici sačuvati zemlјište, ali da će najviše dobiti u ekonomskom smislu. Benefiti su manji troškovi za inpute s obzirom na to da će imati manji broj prohoda mehanizacijom. Štede na gorivu, štede na veštačkim đubrivima, na zaštitnim sredstvima. Realno od 40 do 60 odsto inputa se štedi, a može da bude i više od tog procenta jer kada vi dovedete vaš ekosistem, vašu farmu u sistem integracije sa prirodom onda se smanjuju i pritisci patogena na mnimalni nivo i manje su potrebe za zažtitnim sredstvima.

Regenerativna polјoprivreda može da podigne nivo humusa! Pešić podvlači da je zemlјište resurs od nacionalnog značaja. Država redovno kontroliše kvalitet zemlјišta. Polјoprivrednici su dužni da makar jednom u tri godine kod ovlašćenih laboratorija rade kontrolu kvaliteta zemlјišta. Realno, kada je Vojvodina u pitanju nivo humusa se kreće između dva i tri odsto, to realativno nije zadovolјavajuće ali nije ni tako alarmantno da bi se reklo da će Vojvodina postati pustinja kaže Pešić, a na pitanje koliko je taj rezultat zabrinjavajući, s obzirom na to da je Vojvodina do pre 50 godina imala nivo humusa od čak pet odsto.  On navodi da regenerativna polјoprivreda može da podigne nivo humusa. Ali moramo da budemo iskreni, priroda za duži vremenski period može da stvori prirodnim procesima humus, ali recimo za 20 do 30 godina to je svega 0,3 do 0,5 procenata. Zato kažemo da je zemlјište slabo obnovlјiv resurs. Zakon štiti polјoprivredno zemlјište, vrlo ga je teško pretvoriti u industrijsko ili građevinsko ali objektivno svedoci smo da na pojedinim mestima nije trebalo da baš na tako širokoj zoni da bude industrija, da putevi budu kroz oranični deo. Nadam se da ćemo shvatiti da je ovo poslednji trenutak, i da drugu državu nemamo. Da zemlјište pripada svima nama i da je to jedno od nacionalnih bogatstvo, zaklјučuje profesor Pešić.

Žene ostaju na margini

Prelazak na regenerativne modele u Srbiji nije lak ni jednostavan. Granica između „organskog“ i „regenerativnog“ u praksi je još maglovita. Organska proizvodnja ima jasno definisane zakonske kriterijume i subvencije, dok regenerativni pristup još uvek nema precizne standarde. Na nacionalnom nivou ne postoje precizno usvojeni kriterijumi po sistemima proizvodnje, tako da mi težimo izjašnjavanju da li poljoprivrednik primenjuje neke od regenerativnih praksi, objašnjava Milica Adamović iz Saveza za regenerativnu poljoprivredu. Ona dodaje i da je najveći izazov prelaska na regenerativnu poljoprivredu upravo kod žena, koje u ruralnim sredinama balansiraju domaćinstvo i poljoprivredni rad. Bez podrške i saveta, mnoge žene ostaju na margini, iako imaju znanje i volju.Najveći izazov prelaska na regenerativnu poljoprivredu upravo je kod žena.

Primer iz prakse jasno pokazuje i prepreke, ali i potencijal regenerativnog pristupa. Od 2019. godine se bavimo sertifikovanom organskom proizvodnjom povrća, voća, mahunarki i žitarica. Kada smo se upoznali sa regenerativnom poljoprivredom, shvatili smo da mnogi principi prirodnog obnavljanja zemljišta savršeno idu uz organsku proizvodnju i tada smo odlučili da postepeno usvajamo ove prakse na našem gazdinstvu“, ističe Anabel Viček iz Pivnica. Njene metode – smanjena obrada tla, pokrovni usevi i rotacija kultura – ne samo da štite zemljište, već povećavaju otpornost useva na klimatske ekstreme i smanjuju potrebu za hemijskim đubrivima. „Na početku je izazovno, posebno kada pokušavate da balansirate između domaćinstva i rada na njivi, ali kada se vidi efekat posle nekoliko godina, shvatite koliko je to dugoročno isplativo i osnažujuće za žene u zajednici,“ dodaje Anabel, naglašavajući kako regenerativna poljoprivreda otvara prostor za saradnju i međusobnu podršku žena na selu.

Dobre vesti dolaze i iz oblasti finansijske podrške: preko konkursa bespovratnih sredstava, na raspolaganju je 50 miliona dinara za žene na selu, što im omogućava da unaprede gazdinstva, investiraju u opremu ili razviju dodatne proizvodne aktivnosti. Ovo je prilika da žene ponovo preuzmu kontrolu nad svojim gazdinstvima i unaprede plodnost zemljišta, ističe Milica Damović iz Saveza, dok Slađana Gluščević iz ,,Agrosmarta’’ naglašava da je konkurs namenjen upravo ženama koje žele da razviju ili modernizuju svoje poljoprivredno poslovanje. 

Regenerativna poljoprivreda, istovremeno, postaje moćan alat za osnaživanje žena kroz obrazovanje i saradnju.Kroz kombinaciju organske i regenerativne proizvodnje i saradnju u zadruzi, možemo smanjiti troškove i zajednički plasirati proizvode. Takođe, žene u zajednici međusobno dele iskustva, što olakšava prelazak na ove prakse. Na kraju, regenerativna poljoprivreda u Srbiji, iako još uvek u ranoj fazi razvoja, pokazuje da može postati ključni alat za dugoročno ekonomsko, društveno i ekološko osnaživanje žena i njihovih zajednica. Ono što regenerativna poljoprivreda nudi jeste prilika da žene ponovo preuzmu kontrolu nad svojim gazdinstvima, unaprede plodnost zemljišta i doprinesu održivosti zajednice,“ zaključuje Anabel, dok iz Saveza dodaju: „Podrška ženama u ovim inicijativama nije samo rodno pitanje – to je pitanje opstanka ruralnih zajednica i budućnosti poljoprivrede u Srbiji!

Kakva je situacija u EU

U Evropskoj uniji, regenerativna poljoprivreda postepeno dobija na značaju, iako još uvek nije u potpunosti integrisana u zvanične politike. Evropski ekonomsko-socijalni komitet (EESC) je u junu 2025. godine usvojio mišljenje koje prepoznaje regenerativnu poljoprivredu kao ključnu strategiju za transformaciju evropskih sistema hrane i poljoprivrede. Komitet je pozvao na usvajanje zajedničke, rezultatski zasnovane definicije regenerativne poljoprivrede, fokusirane na merljive ishode poput zdravlja zemljišta, skladištenja ugljen-dioksida i dobrobiti ruralnih zajednica. 

  • Takođe, predloženo je da EU prizna tlo kao javno dobro i uskladi ključne politike, od finansiranja do regulative!
  • Međutim, trenutni izazov ostaje nedostatak zvanične definicije regenerativne poljoprivrede na nivou svih zemalja članica, što otežava implementaciju politika i pristup finansiranju. U međuvremenu, zakonodavne inicijative kao što je EU Zakon o obnovi prirode (Nature Restoration Law) iz 2024. godine, koji ima za cilj obnovu degradiranih ekosistema i povećanje sadržaja ugljen-dioksida u zemljištima, delimično se poklapaju sa principima regenerativne poljoprivrede FoodNavigator.com;

Regenerativan polјoprivreda u svetu zauzela je već petinu površina na kojima se proizvodi hrana.  Srbija je tek na početku puta ka sistemskoj primeni regenerativnih principa u polјoprivrednoj proizvodnji. Iako je svest o važnosti očuvanja zemlјišta sve prisutnija, takve proizvodne prakse se u našim atarima još uvek sporadično primenjuju.  U vremenu klimatskih izazova i degradacije zemlјišta regenerativna polјoprivreda nudi održiva rešenja. Takav koncept podrazumeva minimalnu obradu tla, pokrovne useve, rotiranje kultura, integraciju stočarstva i bilјne proizvodnje, korišćenje prirodnih biostimulatora i preciznu primenu resursa uz pomoć savremenih tehnologija. 

Iako Srbija još nema zvanične kriterijume za „regenerativnu“ proizvodnju, sve više se ukazuje na značaj edukacije i sprovođenje pilot-projekata jer regenerativna polјoprivreda postaje standard održive proizvodnje, poručili su učesnici konferencije, koju sa ovom tematikom Udruženje “Polјoprivrednici nove generacije” organizuje četvrtu godinu zaredom.

Srbija se sad suočava sa ozbilјnim izazovima u polјoprivredi – zemlјište se ubrzano degradira, troškovi đubriva i pesticida rastu, a klimatske promene donose sve učestalije suše i poplave. U takvim okolnostima, regenerativna polјoprivreda sve češće se prepoznaje kao šansa za preokret – način da se obnavlјa tlo, čuva biodiverzitet i povećava otpornost useva na klimatske ekstreme. Kako bi se ovaj pristup zaista zaživeo u praksi, važno je da žene, koje čine značajan deo polјoprivredne radne snage, dobiju ravnopravnu priliku da učestvuju u njegovom razvoju i primeni.

  • Prema podacima RZS u Srbiji postoji 508.3645 polјoprivednih gazdinstva. U savakom je zaposleno po 2,2 lica. Dakle, ukupno u agraru radi 1.150.653 lica.  To je manje za 10 odsto nego li 2018. godine kada je bilo 564.541 gazdinstvo.  Od toga danas je 662.943 muškaraca i 487.710 žena!

Formalne mere, poput dodatnih bodova za žene pri konkurisanju za IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) podsticaje, podsticaje iz pokrajinskog i republičkog budžeta, kao i podsticaje iz programa koje (su)finansiraju međunarodne institucije, pokazuju da država prepoznaje značaj žena u polјoprivredi. Ipak, same kvote ili bodovi nisu dovolјni: prava rodna ravnopravnost zavisi od stvarnog pristupa obrazovanju, mentorstvu i praktičnim resursima, koji ženama omogućavaju da uspešno primene regenerativne prakse na svojim gazdinstvima.

U Srbiji, kao i u ostatku Evrope, rodna ravnopravnost u poljoprivredi ostaje izazov. Iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine postavlja jasne principe i ciljeve za uključivanje žena u sve sektore društva, primena u poljoprivredi još uvek kasni (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava). Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost prepoznaje potrebu za podsticajima koji bi omogućili ženama da ravnopravno učestvuju u poljoprivredi, ali konkretne mere i njihova implementacija još nisu dovoljno razvijene.

Slična situacija je i u zakonodavstvu koje reguliše poljoprivredu i ruralni razvoj. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2025. godine definiše ciljeve i politike sektora, ali ne sadrži specifične odredbe koje bi direktno podržale učešće žena ili rodno osetljive pristupe (Paragraf.rs). Kao rezultat toga, žene često imaju ograničen pristup zemljištu, resursima i obukama, što može umanjiti njihov potencijal da implementiraju regenerativne prakse i preuzmu vodeće uloge u održivoj poljoprivredi.

  • Nosialc poljoprivredngto gazdinstva u Srbiji tarje 60 godina. Tek svaki 11 nosialc gazdinstva je mlađi od 40 godina. Danas su 77odsto nosioci poljoporivredngo gazdinstva muškarci, a 23 odsto žene;

Ove praznine u zakonodavnom okviru jasno pokazuju da je potrebno razviti specifične politike i mere koje će ne samo podržati žene, već i omogućiti da njihova znanja i inicijative u oblasti regenerativne poljoprivrede budu adekvatno prepoznate i nagrađene. Samo uz takav pristup Srbija može osigurati ravnopravnu participaciju žena i dugoročno jačanje otpornosti ruralnih zajednica.

Žene u poljoprivredi Srbije

U Srbiji žene koje vode poljoprivredna gazdinstva formalno imaju prednost prilikom konkurisanja za IPARD sredstva – kao nosioci gazdinstava ostvaruju dodatnih pet bodova u okviru Mera 1 i Mera 7 IPARD III programa.  Prema izveštaju za 2023. godinu, žene su podnosile 18 odsto prijava u okviru Mera 1, dok su ostvarile 22 odsto ukupnih sredstava, što ukazuje na manji broj prijava, ali i na veću prosečnu vrednost odobrenih sredstava po prijavi u odnosu na muške korisnike. Od kraja 2017. godine Srbija koristi IPARD, instrument finansijske podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU. Završen je IPARD II program, iz kojeg je poljoprivrednicima, privrednim društvima i zadrugama u Srbiji iz budžeta Evropske unije bilo obezbeđeno 175 miliona evra, a u toku je IPARD III program, koji srpskoj poljoprivredi i ruralnom razvoju bespovratno omogućuje 288 miliona evra. 

Problem je, međutim, u iskorišćenju sredstava – iz IPARD II programa Srbija je potrošila svega 56,4 odsto budžeta EU, a budući da se realizacija IPARD III programa odvija sporo i nedovoljno efikasno, opravdane su sumnje u bolju iskorišćenost tog evropskog fonda. Nažalost, IPARD ne prepoznaje regenerativnu poljoprivredu ali će, kako najavljuju nadležni, dogodine akreditovati meru koja se odnosi na ekološku proizvodnju pa će i tu žene, poljoprivrednice koje primenjuju te prakse, imati velike mogućnosti. Podaci ukazuju i na izazove u praksi. Mnoge žene imaju ograničen pristup stručnim savetima, administrativnim resursima i finansijskoj podršci, što utiče na broj i kvalitet prijava. Formalno dobijeni dodatni bodovi stoga ne garantuju ravnopravnu šansu za uspeh, već u velikoj meri zavise od podrške unutar domaćinstva i lokalne zajednice.

Ministarstvo poljoprivrede direktno ističe da se u okviru Pravilnika za sprovođenje Mere 1, IPARD III programa se odnosi investicije u novu mehanizaciju, opremu, objekte i tehnologije, uključujući i one namenjene obradi zemljišta, a da je kontrola sredstava postavljena tako da obuhvata sve faze obrade zahteva i petogodišnji period nadzora na licu mesta. Obaveze korisnika, odnosno primalaca sredstava IPARD podsticaja, propisane su Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i posebnim propisima za sprovođenje mera IPARD programa. Do sada nije bilo slučajeva pronevere IPARD sredstava.

Edukacija žena u ruralnim sredinama je ključ za uspešnu regenerativnu poljoprivredu!  Formalne mere, poput dodatnih bodova za žene pri konkurisanju za IPARD podsticaje, pokazuju da država prepoznaje njihov značaj u poljoprivredi. Međutim, same kvote ili bodovi nisu dovoljne. Stvarna ravnoteža i mogućnost uspeha zavise od dostupnosti obrazovanja i praktičnih resursa, koji su ključni za implementaciju regenerativne poljoprivrede u ruralnim sredinama. Prema izveštaju UNICEF-a iz 2023. godine, razlike u obrazovnim i stručnim mogućnostima između urbanih i ruralnih područja direktno utiču na pristup obukama i mentorstvu za žene u poljoprivredi (unicef.org). Praktične edukacije, mentorstvo i vođenje projekata – od velikog značaja za uspešnu primenu regenerativne poljoprivrede. Bez adekvatne edukacije, dodatni bodovi i formalne prednosti ne garantuju uspeh. Žene često nemaju pristup znanjima potrebnim za kvalitetnu pripremu projekata, upravljanje resursima ili primenu regenerativnih praksi. Ograničen pristup mentorstvu i praktičnim informacijama direktno utiče na konkurentnost i sposobnost da se regenerativna poljoprivreda primeni na njihovim gazdinstvima. Problematika je posebno izražena u oblastima gde su tradicionalni rodni obrasci i dalje snažno prisutni.

Žene su često odgovorne za vođenje domaćinstva, brigu o deci i starijim članovima porodice, što dodatno smanjuje vreme koje mogu posvetiti edukaciji ili profesionalnom razvoju u oblasti regenerativne poljoprivrede. Iako žene imaju prednost na konkursima za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme za primarnu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda, situacija u praksi se ne poklapa sa statistikom koja se odnosi da broj odobrenih zahteva za podsticaje. Brojke govore jedno ali na njivama, u voćnjacima i povrtnjacima je sasvim drugačije – žene se često pojavljuju samo na papiru, one podnose zahteve za podsticaje i dobijaju mašine, mehanizaciju i opremu uz subvencije i do 80 odsto, ali mnoge od njih ne koriste tu opremu i ne upravljaju tim mašinama već to rade njihovi muževi, očevi, braća…Takođe, udaljenost od centara obuka i nedostatak digitalne infrastrukture ograničavaju pristup programima obuke i online resursima. Stručnjaci i organizacije za ruralni razvoj naglašavaju da ciljna podrška ženama – kroz praktične edukacije, mentorstvo i vođenje projekata – nije važna samo za ravnopravnost, već i za uspešnu primenu regenerativne poljoprivrede. Samo tako žene u ruralnim područjima mogu iskoristiti prednosti formalnih podsticaja i postati ključni nosioci održivih i regenerativnih poljoprivrednih praksi u našoj zemlji.

Povrće sa malog gazdinstva

Regenerativna polјoprivreda odgovor je na izazove savremene proizvodnje hrane! Ona se zasniva na principima koji zemlјištu vraćaju plodnost i otpornost – smanjenom obradom tla, korišćenjem pokrovnih i združenih useva, pažlјivom rotacijom kultura i povezivanjem sa stočarstvom. Takav pristup ne samo da smanjuje pritisak na prirodne resurse, već i obezbeđuje održivost proizvodnje hrane na duži rok. Prelazak na regenerativne modele u Srbiji nije lak ni jednostavan. Granica između „organskog“ i „regenerativnog“ u praksi je još maglovita. Organska proizvodnja ima jasno definisane zakonske kriterijume i subvencije, dok regenerativni pristup još uvek nema precizne standarde. „Na nacionalnom nivou ne postoje precizno usvojeni kriterijumi po sistemima proizvodnje, tako da mi težimo izjašnjavanju da li polјoprivrednik primenjuje neke od regenerativnih praksi“, objašnjava Milica Adamović iz Saveza za regenerativnu polјoprivredu. Analitičari dodaju i da je najveći izazov prelaska na regenerativnu polјoprivredu upravo kod žena, koje u ruralnim sredinama balansiraju domaćinstvo i polјoprivredni rad: Bez podrške i saveta, mnoge žene ostaju na margini, iako imaju znanje i volјu. Najveći izazov prelaska na regenerativnu polјoprivredu upravo je kod žena!

Primer iz prakse jasno pokazuje i prepreke, ali i potencijal regenerativnog pristupa. „Od 2019. godine se bavimo sertifikovanom organskom proizvodnjom povrća, voća, mahunarki i žitarica. Kada smo se upoznali sa regenerativnom polјoprivredom, shvatili smo da mnogi principi prirodnog obnavlјanja zemlјišta savršeno idu uz organsku proizvodnju i tada smo odlučili da postepeno usvajamo ove prakse na našem gazdinstvu“, ističe Anabel Viček iz Pivnica. Nјene metode – smanjena obrada tla, pokrovni usevi i rotacija kultura – ne samo da štite zemlјište, već povećavaju otpornost useva na klimatske ekstreme i smanjuju potrebu za hemijskim đubrivima. „Na početku je izazovno, posebno kada pokušavate da balansirate između domaćinstva i rada na njivi, ali kada se vidi efekat posle nekoliko godina, shvatite koliko je to dugoročno isplativo i osnažujuće za žene u zajednici,“ dodaje Anabel, naglašavajući kako regenerativna polјoprivreda otvara prostor za saradnju i međusobnu podršku žena na selu.

  • Dobre vesti  za regenerativnu polјoprivredu dolaze i iz oblasti finansijske podrške: preko konkursa bespovratnih sredstava, na raspolaganju je 50 miliona dinara za žene na selu, što im omogućava da unaprede gazdinstva, investiraju u opremu ili razviju dodatne proizvodne aktivnosti. „Ovo je prilika da žene ponovo preuzmu kontrolu nad svojim gazdinstvima i unaprede plodnost zemlјišta,“ ističe Milica Damović iz Saveza, dok  predstavnici ,,Agrosmart’’-a  naglašavaju da je konkurs namenjen upravo ženama koje žele da razviju ili modernizuju svoje polјoprivredno poslovanje.  Regenerativna polјoprivreda, istovremeno, postaje moćan alat za osnaživanje žena kroz obrazovanje i saradnju;
  • Prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Kada je reč o starosti 77 osto odsto vlasnika gazdinstava  su muškarci, a 23 odsto žene;
  • Kroz kombinaciju organske i regenerativne proizvodnje i saradnju u zadruzi, možemo smanjiti troškove i zajednički plasirati proizvode. Takođe, žene u zajednici međusobno dele iskustva, što olakšava prelazak na ove prakse!

Na kraju, regenerativna polјoprivreda u Srbiji, iako još uvek u ranoj fazi razvoja, pokazuje da može postati klјučni alat za dugoročno ekonomsko, društveno i ekološko osnaživanje žena i njihovih zajednica. Ono što regenerativna polјoprivreda nudi jeste prilika da žene ponovo preuzmu kontrolu nad svojim gazdinstvima, unaprede plodnost zemlјišta i doprinesu održivosti zajednice. Zato opodrška ženama u ovim inicijativama nije samo rodno pitanje – to je pitanje opstanka ruralnih zajednica i budućnosti polјoprivrede u Srbiji!

  • Prosečno gazdinstvo u Srbiji  je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine!

Srbija je tek na početku puta ka sistemskoj primeni regenerativnih principa u polјoprivrednoj proizvodnji. Iako je svest o važnosti očuvanja zemlјišta sve prisutnija, takve proizvodne prakse se u našim atarima još uvek sporadično primenjuju. U vremenu klimatskih izazova i degradacije zemlјišta regenerativna polјoprivreda nudi održiva rešenja. Takav koncept podrazumeva minimalnu obradu tla, pokrovne useve, rotiranje kultura, integraciju stočarstva i bilјne proizvodnje, korišćenje prirodnih biostimulatora i preciznu primenu resursa uz pomoć savremenih tehnologija.  Iako Srbija još nema zvanične kriterijume za „regenerativnu“ proizvodnju, sve više se ukazuje na značaj edukacije i sprovođenje pilot-projekata jer regenerativna polјoprivreda postaje standard održive proizvodnje. 

Iskustvo iz Slovenije

U Sloveniji, prelazak na regenerativnu poljoprivredu suočava se sa ozbiljnim izazovima – subvencije su minimalne, tehnička podrška ograničena, a tržište često ne prepoznaje dodatnu vrednost održive proizvodnje. „Prvih deset godina bilo je puno muka – trebalo je savladati novu tehnologiju i nabaviti odgovarajuću mehanizaciju,“ objašnjava Branko Majerič, ;iji posedoi se nalay u blizini Gornje Radgone u Soveniji.  Uprkos tome, on i njegova porodica dosledno primenjuju principe regenerativnog pristupa: minimalno narušavanje tla, bar 30 odsto pokrivenosti zemljišta posle obrade i raznovrsnost kultura u plodoredu, uključujući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i Ptujski luk sa evropskom zaštitom geografskog porekla. Regenerativni pristup donosi vidljive ekološke i ekonomske prednosti, smanjuje potrošnju energije i pesticida, poboljšava humus i mikroorganizme u zemljištu, a usevi postaju otporniji na sušu. „Proizvodnja Ptuјskog luka se odvija ručno, od vađenja do pakovanja. Zbog toga cena može biti i tri puta viša od cene običnog luka, što predstavlja dodatnu vrednost,ali i izazov za tržište kada je reč o malim gazdinstvima,“ ističe Branko Majerič. Subvencije su minimalne, tehnička podrška ograničena Pored finansijskih prepreka, postoji i potreba za savladavanjem nove tehnologije i nabavkom specijalizovane mehanizacije.

Branko Majerič, koji vodi imanje u selu Moškanjci na 35 hektara u vlasništvu svog sina, ističe:  „Subvencije za konzervacijsku poljoprivredu iznose svega 18 evra po hektaru, dok ekološka proizvodnja dobija daleko veće podsticaje. Mi se kroz udruženje borimo da država uvede konzervacijsku poljoprivredu kao punopravnu meru.“

Proizvodnja autohtonog Ptujskog luka primer je očuvanja tradicije kroz savremene metode obrade tla. Po rečima njegovog proizvođača Branka Majeriča, Ptujski luk je autohtona sorta, malo lјuta, ima poseban ukus i suve materije. Do pre tri decenije svako imanje ga je proizvodilo, ali je zapostavlјen jer su se svi okrenuli hibridima. Mi smo počeli da ga sadimo 2003. godine. Ceo proces proizvodnje izvodi se ručno, bez korišćenja polјoprivredne mehanizacije. Pošto nije okrugao ne može mehanizacija da se koristi, pa smo odlučili da sve radimo ručno i pokrenuli smo postupak za dobijanje oznake geografskog porekla. Četiri godine je to trajalo. Luk se hladi u prirodnim skladištima, a ne u hladnjačama. Proizvodimo ga na 12 hektara, a prinos je oko 20 tona po hektaru. Tržišna cena na polici je dva, tri puta veća. To je dodatna vrednost za male proizvođače. Bio je to prvi polјoprivredni proizvod sa evropskom zaštitom u Sloveniji, kaže Branko Majerič. Dodaje da analize uzoraka koji se radovno obrađuju na lјublјanskom fakultetu kazuju da se na površinama gde se ne preokreće zemlјa, humus povećava, kao i dostupnost fosfora što je za  deo stručne javnosti bilo ravno čudu. Konzervacijska polјoprivreda ima puno prednosti. Tokom sušnih godina primećujemo da na površinama pod kozervacijskom obradom, najmanje tri do pet dana bilјka može duže ostati vitalna. Proizvodnja autohtonog Ptujskog luka primer je očuvanja tradicije kroz savremene metode obrade tla. Po rečima njegovog proizvođača Branka Majeriča, Ptujski luk je autohtona sorta, malo lјuta, ima poseban ukus i suve materije. Do pre tri decenije svako imanje ga je proizvodilo, ali je zapostavlјen jer su se svi okrenuli hibridima. 

Mi smo puno mehanizacije odbacili jer nije potrebna, ali doći do dobre mehanizacije za ovaj tip proizvodnje ne samo kod nas u Sloveniji nego i u Evropi bilo je nemoguće.  Ja doma imam stare traktore, a neki su valјani za poslove koje ja imam,  iako su stari oko pola veka! Imam toliko zemlјe za obradu, da su oni čak i višak. Dakle, nije potrebno da se ulaže novac u novu mehanizaciju. Jr je dovolјna i kvalitena da obavi ove poslove, posebno sad u regenerativnoj polјoprivredi. U Americi smo kupili dve sejačice. Smanjuje se i pojava štetočina. Ima manje rada, manje energije se troši, za sat možemo napraviti tri puta više. Smanjili smo NPK đubrivo jer sekundarni proizvodi ostaju na njivama-slamu i sve druge ostatke ne iznosimo s parcela. Ima toliko prednosti da je to neverovatno. Uravnoteži se sistem u prirodi koji mi hemijom i koječim još narušavamo. 

  • Prvih deset godina bilo je puno muka, trebalo je savladati novu tehnologiju i nabaviti odgovarajuću mehanizaciju. Uprkos tome, on i njegova porodica dosledno primenjuju principe regenerativnog pristupa: minimalno narušavanje tla, bar 30 odsto pokrivenosti zemlјišta posle obrade i raznovrsnost kultura u plodoredu, uklјučujući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i ptujski luk sa evropskom zaštitom geografskog porekla;

Regenerativni pristup donosi vidlјive ekološke i ekonomske prednosti, smanjuje potrošnju energije i pesticida, pobolјšava humus i mikroorganizme u zemlјištu, a usevi postaju otporniji na sušu. „Proizvodnja Ptujskog luka se odvija ručno, od vađenja do pakovanja. Zbog toga cena može biti i tri puta viša od cene običnog luka, što predstavlјa dodatnu vrednost,ali i izazov za tržište kada je reč o malim gazdinstvima. Mi obrađujemo 35 hektara.  Običan luk se gaji na dva hektara. Ali, zbog plodoreda mora da svaštarimo. Pa negde gubimo, a negde zaradimo i tako preživlјvamo“, naglašava Majerič.

,,Delta Agrar’’ primenjuje principe regenerativne i precizne poljoprivrede kako bi unapredila plodnost zemljišta, smanjila upotrebu hemikalija i povećala efikasnost proizvodnje. Kroz projekte ”Naše selo“ i ”Digitalno selo“, kompanija povezuje tehnologiju, znanje i lokalne zajednice, pokazujući da održiva poljoprivreda može biti pokretač razvoja i modernizacije sela u Srbiji.  ”Kada govorimo o regenerativnoj poljoprivredi, govorimo o zaoravanju žetvenih ostataka koji čuvaju plodnost i strukturu zemljišta“, objašnjava Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje ,,Delta’’ Holdinga. ”U tim ostacima nalaze se mineralne materije koji se razgrađuju u zemlji i tako smanjuju potrebu za veštačkim đubrivima. Na taj način čuvamo vlagu i vitalnost zemljišta”. Kompanija primenjuje i plitko oranje, varijabilnu setvu i đubrenje, dok dronovi u zaštiti bilja omogućavaju preciznu i smanjenu primenu pesticida. ”To su rešenja koja doprinose očuvanju zemljišta, ali i kvalitetu hrane koju proizvodimo“, dodaje Koprivica. ,,Delta’’ Agrar postavlja visoke standarde i u saradnji sa kooperantima koji su obavezni da primenjuju iste principe proizvodnje.  

  • Projekat ”Naše selo“, pokrenut 2018. godine, obuhvata sela Dubočane i Malu Jasikovu kod Zaječara, a kasnije i Bačko Novo Selo i Ključ kod Valjeva. Cilj je oživljavanje sela i podizanje kvaliteta života, uz siguran otkup proizvoda i povoljno finansiranje u saradnji sa Erste bankom. Projekat je prepoznat i na evropskom nivou.  

Čuvanje autohotnih sorti! 

U Srbiji govore da su sad rekordni prinosi, za novije vreme, kod većine kuktura, koje postižu posle suša. To se ostaruej sa autohotnim sortama I hibrida koji su pod zalivnim sistemima.  Međutim, rekrodni prinosi svih kutlkrua u Srbiji, pema pdoacima RZS, bili su pre pola veka. I to u odnosu na one što se sad ostvaruju! To pokazuju podaci RZS. Iako nauka napreduje, nikada nije uspela da stigne rekordne prinose osnovnih kultura od pre pola veka! A, to su sve uglavnom bile autohtone sorte i hibridi gajenih kultura. Zato i treba čuvati genetski potencijal iz prošlosti,  jer je to sad naša budućnost! Zato tek kada se vrate prinosi koji su bili pre pola veka kod pšenice, kukuruza,  šećerne repe, pasulјa, luka krompira i drugih kultura može se razgovarati o budućnosti agrara. Odnosno o većim prinosima. Ove godiene da da hje bio dobaqr rod grožđa i da je na 17.437 hetkara dobije rod od 140.437. tona.

Pet osnovnih principa regenerativne poljoprivrede:

  • Držite površine zemlje prekrivene ostacia useva koliko god je moguće;
  • Ograničite fizičko i hemijsko ,,uznemiravanje’’ zemlje;
  • Kombinujte širok iybor biljaka kako bi se povećao biodiverzitet tla;
  • Ostavite živo korenje biljaka u zemlji tokom što većeg dela godine;
  • Uključite u sistem proizvodjie stoku koja će da pase na tom tlu;

Jedan od ključnih principa regenerativne poljoprivrede je i pokrivanje tla tokom čitave godine, čak i u periodima kada na njemu nisu zasejani usevi. Zemljoradnici koji koriste taj model najčešće koriste ostatke ratarskih kukltura posle žetve, poput stabljika kukuruza i pšenice. Ostavljanje  dobro usitnjenih ostataka žetve, na njivama ili mešanje tih delova biljaka sa površinskim slojem zemljee doprinosi očuvanju tla, ali i boljim prinosima u narednim periodima;

  • U Srbiji posle obavljanja jesenjih poljoprivrednih radova na njivama svake godine ostane po  12,5 miliona tona poljoprivrednih ostataka koje netreba spaljivati već ostavljati na njivama! Zemljoradnici koji koriste taj model najčeće koriste ostatke ratarskih kultura posle žetve, popust baljaka, kukuruza ili pšenice;
  • Ostavljanje ,,dobro usitnjenjuh ostataka žetve’’ na njivama tih delova biljaka sa površinskim slojem zemlje doprinosi očuvanju tla, ali i boljimk prinosima u narednom periodu. Taj dodatni sloj sprečava brzo isparavanje vode iz zemljišta, tokom kišne sezone, što se često dešava kod nas. Nakon toga, posle prvih 10 santimetara zemljišta postaje mrtvo i neupotrebljivo;

 Nemoij paliti9 ostatke  otapda na niivama. Zatgo se sad predviđaju i visoke kazne. 

  • Paljenjem ostataka se uništava  do tri tone humusa po hektaru, dolazi do štetnih emisija azoa u atmosferu, a neretko može dovesti i do požara većih razmera.Kako je jedan od osnovnih principa regenerativne poljoprivede da zemljiište trea da bude pokriveno tokom čitave godine, mnogi uzgajivači posežu za sadnjom pokrovnog bilja između dve žetve i nove setve ratarskim kultura;

Usevi su biljke koje se uzgajaju u periodiamk između dve ratarske kulture i služe za održavanje zdravlja i kvaleteta zemljišta, a mogu da obezbede i azot, očuvaju zemljišnu vlagu, obezbede suzbijanje korova, uspostave kontrolu zaštinih organizama. U ovu svrhu se najčešće sade leguminoze, odnosno mahunarke, koej uz pomoć bakterija sakupljaju azot iz atmosfere i obogaćuju zemljište ovim elementom. Neki od poljoprivrednika je u ovu svrhu najviše  koristio slaćicu ili gorčicu, čiji se plod korsiti za proizvodnjju senfa, ali dodaje da još ispituje mogućnosti kada je poikrovno bilje u pitanju. Ta biljka je doprinosila čuvanju ugljen dioksida u zemljii. A, njen jako dobar žiličasti koren je bez prevrtanja činio zemljište rastresitijim. Intenzivni sistemi ratarske proizvodnje jedne kulture uz veću upotrebu đubriva i pesticida imali su negativni uticaj na osobine zemljišta i na taj način povećana je emisija gasova  staklene bašte, kaže prof dr  Branko Ćupina. Zbog toga se tokom 1980.-ih godina prošlog veka javila veća upotreba za primenom održive poljoprivrede, kasnije je došlo do značajnog pada stočarstva, a samim tim i primene organskih đubriva i posledično drastičnog smanjenja organske materije u zemljištu. U cilju očuvanja hemijskih i bioloških osobina zemljišta i povećanja biodiverziteta, pre jednu ili dve decenije pojavljuju se novi pravci, a to je regenerativna poljoprivreda!

  • Regenerativni principi popu smanjenja obrade zemljišta i tretmana zasejanih kultura, pozitivno utiču na biljni i životinjski svet ispod i iznad nivoa zemlje. Na ovaj načinn može se sprečiti pojava ,,zelenih pustinja’’, koje se mogu često videti na vojvoćanskim atarima na parcelama gde se gaji samo jedna kultura. Ako nemate nijedno drvo na parcelama pod nekoliko desetina hektara, ni ptice grabljivice ne mogu da urade sopstveni posao i da štite useve od glodara i drugih štetočina da ih love. Dakle, regenerativna poljoprivreda, ya rayliku od dosadašmkje, na čijim temeljima je nastala, podrazumeva i integraciju zemljoradnje i stočarstva. Krupna i sitna stoka na parcleama dovode do popravljanja kaliteta zemljišta manje potrebe za prosipanjem đubriva i ljudskog rada;

Regenerativna računica

Postalvja se pitanjeda li  imaju poljoprivrednici računicu za rgenerativnu poljoprivredu. Pavel Brazina obrađuje sa porodicomk 300 hektara zemklje, na severu Vojvodine. Oko 40 odsto parcela pod kukuruzom, pšenica je na 30 odsto, a ostatak ostaje za uljanu reicu, soju i suncokret.  Trebalo nam je oko tri godien da ustanovimo normalnu zaštitu od korova, oranjem zemljišta seme korova pada na duboinu od 30 santimetara i mnoge  vrste korova nemogu ni da niknu sa te dubine,dok je kod prevrtanja koje sada radimo korovu lakše da izraste. Zato je regenerativna poljoprivreda, pre svega,  namenjena manjim parcelama, a takvih je  Srbiji  19 milona, a ne velikim proizvođačima – jer ne mogui svi da pređu na ovaj način obrade i da kupuju veliku mehanizaciju, ali mogu da primene mnoge principie koji ne zahtevaju velika ulaganja. Traktor koji je pre regenerativne poljoprvirede radio na klasičlan pogon, trošio je 30 odsto više goriva, nego kod upotrebe regenerativnih principa. Samo prilikom oranja uštedeli smo oko pet litara goriva po hektaru, a ako uzmete da obrađuejmo 300 hektara zemlje, to izađe oko 1.500 litara goriva godišnje u osnovnoj obradi. Nije tom ala ušteda, od toga možete platiti na primer dve lakše operacije poput setve i jedne ture zaštite od štetočina. Uštede su i u troškovima na manjem plaćanju radnika i dodatne radne snage, a prinosi su znatno veći.

  • Dakle, regenerativna poljopriveda za podneblje Sribje,  gde se sad koristi  obrađuje 3.257.100 hektara, prema podacima RZS, ali  i za veći deo sveta odgovara ya klimatske promene i za zaustavljanje degenerativnih procesa u zemljištu!

Regenerativna poljoprivreda nije samo proizvodnja hrane. Glavni cilj je proizvodnaju hrane koja je  održiva i isplativa, ali danas je ovaj koncept posebno važan i zbog klimaskih promena,Tako je čak kompanija ,,Telek Paprika’’ u Martonošu na severu Bačke, prepoznala važnost regeneratatvine poljoprivrede i privhvatila ove principe. Njihov proizvodni program na više stotina hektara fokusiran je na uzgo začinskog bilja kao što su peršun lišćar i mirođija. 

Orgnizacija Dunau Soja takođe pruža podršku u širenju regenerativne poljoprivrede za više hiljada proizvođača u Srbiji. Tako dr Mirjana Lalošević, agromenadžer ove međunarodne neprofitne organizacije od strane EU, kaže da samo na ovim prostorima Bačke podršku za oaka način proizuvodnje dobija oko 50 poljoprivrednika. U narednim godinama ovi poljoprivrednici će imati besplatnu podršku kao bi unapredili svoju proizvodnju i usvojili renegerativne prakse prema svojim motivima i mogućnostima.

Iako je regenerativna poljoprivreda prepoznata kao ključna strategija za transformaciju evropskih sistema hrane i poljoprivrede, njena implementacija suočava se sa izazovima zbog različitih pristupa pojedinačnih država i članica EU, kao I onih koji uskoro trega  da budu u ovomk sistemu.  Sad svaka zemlja ima mogućnost prilagođavanja politika prema svojim specifičnostima, što može dovesti do varijacija u primeni i efikasnosti. Ovaj diverzitet ukazuje na potrebu za daljim usklađivanjem i razmenom iskustava kako bi se postigao zajednički cilj održive i regenerativne poljoprivrede u EU.

                            (Autor je analitičar i publicista)

 
 
Општина Кула постаје полигон за експериментисања и полигон за изигравање свих закона и прописа у вези коришћења, продаје и пласмана пиротехничких средстава.
 
 
  KAKO PROPADAJU TITOVE VILE NA JADRANU