• Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je da Brisel čvrsto veruje da je budućnost Srbije u EU, da je Unija spremna da nastavi podršku Srbiji u njenim demokratskim institucionalnim reformama, ali i istakao da je Srbija vlasnik tog procesa i da tempo i smer tog procesa sama određuje. 

Na konferenciji u Evropskoj kući u Beogadu, koju je organizovao Nacionalni konvenrt o EU, Nj.E. Andreas fon Bekerat, ambassador i šef Delegacije EU u Srbiji, uručuioo je Nacionalnom konventu godišnji izveštaj EK o napretku Srbije. Istovremebno je koordinatorka NKEU, Bojana Selaković, ambasadoru predala Knjigu preporuka NKEU za 2025. godinu. Nakon što je uručio izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2025. godini rekao je da je EU ponovila procenu da Srbija ispunjava merila za otvaranje klastera 3, a da je odluka o formalnom otvaranju tog klastera koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, na državama članicama EU.

“Srbija nastavlja da se deklariše za članstvo u EU to ima kao svoj strateški cilj i sada je neophodno da te reči budu podržane konkretnim akcijama. Srbiji su neophodne kredibilne i merljive reforme u raznim sektorima, pre svega, vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija, slobodi izražavanja, slobodi medija i poštovanju ljudskih prava. Sve su to oblasti koje mi nazivamo osnovama procesa pristupanja”, naveo je ambassador Fon Bekerat. 

• Kako je rekao, izveštaj EK nije dokument kritike, već “ogledalo koje reflektuje kako napredak tako i one oblasti u kojima je još potrebno učiniti značajne napore”. “Ove reforme su ključne za demokratiju Srbije, ekonomiju i društvo, kako bi Srbija postigla deklarisani strateški cilj, to je pridruživanje Evropskoj uniji i sve to zarad građana Srbije”, poručio je šef Delegacije EU u Srbiji. Rekao je da je Evropska komisija priznala da je Srbija izmenila i dopunila svoje zakonodavstvo koje se tiče medija i time se približila zakonodavstvu EU u ovoj oblasti, kao i da se konstatuje napredak i u ekonomskim kriterijumima i daljoj harmonizaciji sa raznim politikama koje se tiču internog tržišta EU. “Konstatuje se, kao pozitivno, nastavak saradnje u borbi protiv ozbiljnog organizovanog kriminala i terorizma, kao i saradnje pravosudnih, policijskih i carinskih službi”, rekao je fon Bekeret. Dodao je da se nada će napredak, koji je Srbija postigla nedavno po pitanju Saveta REM-a i jedinstvenog biračkog spiska, predstavljati početak većeg poverenja između interesnih grupa koje će ići u korist reformskim procesima u drugim važnim oblastima;
• Andreas Fon Bekerat je rekao i da je u izveštaju navedeno i to da se tempo reformi u Srbiji usporio. “Očekuje se od Srbije da prevaziđe zastoje u oblasti pravosuđa i osnovnih prava. Nazadovanje u slobodi izražavanja treba da se preokrene što pre, kao i treba rešiti pitanje erozije akademske slobode. Takođe, reforma izbornog zakonodavstva u skladu sa preporukama ODIHR-a treba da se sprovede i to je upravo ono što i građani Srbije zahtevaju”, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.

Budućnost Srbije leži u EU!

Naglasio je da vlasti u Beogradu moraju da jasno izraze svoj strateški izbor, da budu proaktivniji u komunikaciji u procesu pristupanja zemlje EU. “Budućnost Srbije leži u EU i to mora jasno da se kaže, ne samo rečima, već i delima i politikama. I to podrazumeva snažnije i doslednije usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, naveo je Fon Bekerat. Naglasio je da se u izveštaju konstatuje da, u skladu sa pregovaračkim okvirom između Srbije i Evropske unije, napretkom u vladavini prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupan tempo u procesu pristupanja Srbije.

EK o Srbiji: Preporuke ostaju važeće, Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje!

Evropska komesarka za proširenje EU Marta Kos, u izjavama o izveštaju EK o Srbiji, proteklih dana između ostalog, za javost je je rekla, a prenose agencije: Ako se završi ujedinjenje EU, može da se obezbedi mir, a Preporuke Evropske komisije iz prethodnih godina ostaju važeće.  Srbija je ispunila kriterijume za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i ovaj klaster je tehnički spreman za otvaranje, navodi se u radnoj verziji izveštaja Evropske komisije o politici proširenja EU za 2025. godinu, u koju je Tanjug imao uvid. 

Evropska komesarka za proširenje EU Marta Kos izjavila je da samo ako se završi ujedinjenje Evrope, mogu da se osiguraju mir, sloboda i prosperitet na kontinentu i da samo zajedno sa svima koji dele evropske vrednosti može da se obezbedi da Evropa ima nezavisan glas u svetu. Ona je prilikom predstavljanja Paketa proširenja za 2025. godinu pred članovima Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) rekla da to može da se postigne samo ako se radi “ruku pod ruku” sa susedima EU na stvaranju jake, stabilne, bezbedne i ujedinjene Evrope zasnovane na zajedničkim vrednostima i principima. “Danas, mi Evropljani moramo da učinimo mnogo više da bismo preuzeli kontrolu nad našim kontinentom, branili naše demokratske vrednosti i zaštitili sopstvenu bezbednost”, rekla je ona.

Po njenim rečima, s obzirom na ubrzani tempo procesa pristupanja za neke zemlje kandidate, uspešno proširenje je realna mogućnost u narednim godinama. “Svako proširenje mora da ojača našu Uniju. Da bismo to postigli, potreban nam je veći napredak u dva glavna stuba: Prvo, buduće države članice moraju se pripremiti za odgovornosti članstva. I drugo, moramo pripremiti našu Uniju za veću EU”, rekla je Kos. 

• Rekla je i da je na putu proširenja Crna Gora najnaprednija od svih zemalja kandidata i da je postigla je značajan napredak ka pristupanju EU, pre svega ostvarila je opipljive rezultate u potrebnim reformama, kao i da je Albanija ostvarila napredak od prve Međuvladine konferencije u oktobru 2024. godine i da je otvorila četiri klastera, a da se očekuje da ce preostali klaster biti otvoren pre kraja godine;
• Za Srbiju je rekla da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali da je stvarni tempo sprovođenja reformi značajno usporen, i da mora da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima, što je najvažnije posebno u oblasti osnovnih načela;

“Takođe nam je potrebno progresivno i jače usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP). Takođe je potrebna proaktivnija i objektivnija komunikacija o procesu pristupanja EU i treba da izbegne anti-EU retoriku. Od Srbije se očekuje da prevaziđe zastoj u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i hitno preokrene nazadovanje u pogledu slobode izražavanja, kao i da obezbedi napredak u vezi sa izbornim okvirom”, rekla je ona.

Izvor: europa.eu

Kada se radi o Moldaviji, rekla je da je ta zemlja ubrzano napredovala na svom putu pristupanja i značajno produbila saradnju sa EU uprkos kontinuiranim hibridnim pretnjama i pokušajima destabilizacije zemlje i njenog puta ka EU, da je Ukrajina pokazala svoju posvećenost svom putu ka EU, napredujući u ključnim reformama – od jačanja mera protiv korupcije do poboljšanja javne uprave.

• Bosna i Hercegovina se suočila sa političkim tenzijama zbog kraja vladajuće koalicije i zastoja u reformama. Međutim, u septembru 2025. godine, Bosna i Hercegovina je podnela svoju Agendu reformi Komisiji na usvajanje. Zemlja ima priliku da napreduje na putu ka EU usvajanjem zakona o reformi pravosuđa i imenovanjem glavnog pregovarača. Severna Makedonija mora da izmeni Ustav u skladu sa zaključcima Saveta iz 2022. godine kako bi napredovala na svom putu ka EU”, rekla je Kos;
• Po njenim rečima Turska je zemlja kandidat i ključni partner koji deli isti strateški interes u istočnom Mediteranu, kao i u regionu Crnog mora gde zajedno sa EU radi na agendi međuregionalne povezanosti, ali da kontinuirano pogoršanje demokratskih standarda, vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i poštovanja osnovnih prava ostaje razlog za zabrinutost.
• Dodala je i da se u Gruziji situacija naglo pogoršala, sa ozbiljnim demokratskim nazadovanjem, zbog brze erozije vladavine prava i ograničenja osnovnih prava;

Zbog svega toga, naglasila je Kos, predstojeća godina biće trenutak istine za sve zemlje kandidate, ali posebno za one koje su predstavile ambiciozne planove za završetak pregovora. “Potrebno je da pojačaju napore kako bi sprovele trajne reforme, koje ce omogućiti trajnu transformaciju njihovih ekonomija i društava kako bi se u potpunosti prilagodile demokratskim standardima i vrednostima. Ovo mora da bude potkrepljeno poštovanjem vladavine prava i osnovnih prava i jasnim pridržavanjem geopolitičke orijentacije EU”, rekla je ona.

Istovremeno, naglašava, EU već preduzima korake kako bi se pripremila za nove članice. “To je drugi stub našeg rada na jačanju naše Unije. Komisija radi na pregledima politika i reformama pre proširenja, kojima se procenjuje uticaj proširenja na ključne oblasti politike. Napori u komunikaciji, kako u državama članicama tako i u zemljama u procesu proširenja, se pojačavaju, kako bi se sa građanima razgovaralo o prednostima i izazovima proširenja. Ali sama komunikacija nije dovoljna. Moramo da obezbedimo da se pozitivna dinamika u pogledu vladavine prava, demokratije i osnovnih prava održi i nakon pristupanja”, rekla je Kos. Po njenim rečima EU je ubrzala postepenu integraciju i kroz Instrument za Ukrajinu i Planove rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju, a koji prepoznaju geopolitičku realnost da mora šire da se razmišlja o radu sa zemljama koje žele da postanu članice i da im se omogući učešće u različitim politikama i programima pre članstva u EU.

Kako je rekla, EU je već uspešna u nekoliko važnih oblasti, kao što je integracija u evropska energetska tržišta i kao dobar primer navela pakete energetske otpornosti sa Ukrajinom i Moldavijom.  Takođe, rekla je, rad napreduje i na usklađivanju sa tehničkim standardima i sertifikatima EU, što ce proširiti jedinstveno tržište i ojačati panevropske lance vrednosti. “Neki kandidati su se takođe upravo pridružili Jedinstvenom evropskom platnom prostoru, a mi napredujemo u romingu. To su koraci integracije koji se sprovode u zamenu za reforme, posebno u pogledu poštovanja vladavine prava, osnovnih prava i demokratije”, rekla je ona. Komisija smatra, rekla je Kos, da ce budući ugovori o pristupanju morati da sadrže jače zaštitne mere, uz očuvanje osnovnog principa jednakosti, kako bi se izbeglo svako nazadovanje u odnosu na obaveze preuzete tokom pregovora o pristupanju. “Buduca proširenja mogu da budu uspešna samo ako obezbedimo najviši kvalitet reformi i uspostavimo zaštitne mere koje uveravaju naše građane da su integritet naše Unije i demokratske vrednosti obezbeđeni”, rekla je ona.

• Naglasila je da je svako prethodno proširenje ojačalo EU. “Ovaj uspeh zavisi od spremnosti. Zato nemojmo da izbegavamo neophodne razgovore o tome kako možemo da obezbedimo da veća Unija bude i jača Unija koja nam je potrebna”, zaključila je ona.
• U Srbiji je bilo napretka, ali bi trebalo još više da se učini

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas na panelu u okviru Samita o proširenju EU, koji se u organizaciji Juronjuza održava u Briselu da su od svih zemalja Zapadnog Balkana Crna Gora i Albanija najviše napredovale, a da ih slede Moldavija i Ukrajina.

Navela je da stoji iza svake reči koja se nalazi u izveštaju (o napretku Srbije) i iznela tvrdnje da je pravosudni sistem u velikoj meri pod uticajem predsednika, da se ništa se ne događa u procesu proširenja bez predsednika, kao i da EU ne može više da toleriše retoriku Beograda protiv Evropske unije, poput toga da, navela je, srpski političari i mediji, koji slede primer predsednika Vučića, optužuju EU, da stoji iza protesta u Srbiji. “Zapravo ne stojimo. Dakle, ovo nije istina i ima mnogo, mnogo neistina”, izjavila je Kos. Kako je rekla, u vezi usklađenosti sa spoljnom politikom Srbije sa EU, trebalo bi da se donesu odluke. “Srpske vlasti kažu da to ne rade jer Srbija nije članica EU, kao i da bi se uskladila kada bi postala članica. Očekujemo od naših kandidata da se usklade u trendu svoje spoljne i bezbednosne politike sa evropskom. Srbija je zaista na poslednjem mestu. Dakle, imamo četiri članice ili četiri zemlje, kandidate sa Zapadnog Balkana, koje imaju 100 odsto ispunjenje usklađenosti – Ukrajina 99, Moldavija 98, Srbija 61 odsto”, rekla je Kos. Kako je rekla, druga stvar koju ne može da razume je da predsednik Vučić ide u Moskvu i u Kinu. “Mogu da razumem. Dolazim iz tog regiona. Znam o odnosima između Srbije i Rusije. S druge strane, znate, podržavati režim, ruski režim koji ubija ljude u Ukrajini, a ne prihvatati sankcije koje je EU uvela protiv Rusije. I to je vrlo važan geopolitički izbor. Svi moramo da donesemo geopolitičke odluke”, rekla je ona.

Zahtev za hitnu obustavu napadanja Srbije!

• Godišnji plan proširenja, koji je predstavljen, još jednom je jasno pokazao koliko iracionalno i licemerno EU tretira taj proces, istakao je šef delegacije Slobodarske partije Austrije (FPO) u Evropskom parlamentu Harald Vilimski zahtevajuću hitnu obustavu neprestanog napadanja Srbije. “Dok se zemlje poput Albanije i Ukrajine hvale do neba, a njihovi naporima se govori u superlativu, Srbija se ponovo isključivo kritikuje”, kritikovao je Vilimski u saopštenju;

On je ocenio da je očigledno da Briselu nije stalo do stvarnog napretka koji zemlja postiže, već mu je jedino bitno da li pokazuje bezuslovnu poslušnost EU. “Korupcija i rat u Ukrajini se naizgled prihvataju bez pogovora, dok se u Srbiji izražavanje kritike na račun institucija EU već smatra skandalom. To nema nikakve veze sa demokratijom ili slobodom izražavanja, već je izraz neznanja i dvostrukih standarda”, naglasio je Vilimski. “Krajnje je vreme da se prema Srbiji postupa kao prema partneru kakav zaista jeste – snažan, ambiciozan i, pre svega, pouzdan akter na Zapadnom Balkanu”, podvukao je on. Vilimski je istakao da je sramota za ce proces proširenja činjenica da EU i još jednom pokazuje koliko su neverodostojni i smešni postali pristupni pregovori.

Crna Gora je najviše spremna država za članstvo u EU

 Crna Gora je od svih država kandidata najspremnija za članstvo u Evropskoj uniji (EU), izjavila je danas potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas, istakavši da je proširenje Unije u narednih nekoliko godina realna opcija. Ona je na konferenciji za novinare kazala da je EK  usvojila godišnji Paket o proširenju, kojim se predstavlјa sveobuhvatna procena napretka koji su države partneri u procesu proširenja ostvarili tokom proteklih dvanaest meseci. Kalas je rekla da je učlanjenje novih članica do 2030. godine realan cilј.Crna Gora je generalno najviše spremna država za članstvo u EU i najnaprednija u procesu EU proširenja, rekla je Kalas.

• Ona je kazala da su Crna Gora i Albanija napravile pozitivan napredak i da su obe predvodnice procesa pristupanja!

Najvažnije da je EK u izveštaju ponovo preporučila otvaranje klastera 3!

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je za javnost da je u novom izveštaju Evropske komisije najbitnije to što se, petu godinu za redom, sve države članice Evropske unije pozivaju da otvore klaster 3 u pregovorima sa Srbijom. Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbiji, nakon što joj je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat uručio izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2025. godini, rekla da je on putokaz šta Srbija treba da uradi kako bi ubrzala evropski put i punopravno članstvo u EU. “To je ono što je naš najveći cilj u ovom trenutku i želim da zahvalim ambasadoru Fon Bekeratu i misiji i ljudima u Evropskoj komisiji zato što na dnevnoj bazi rade sa nama kako bi razgovarali sa državama članicama Evropske unije, kako bi ubrzali neke od reformi koje su važne za otvaranje Klastera 3 i kako bi, ja mislim sasvim zasluženo za Republiku Srbiju, mi imali međuvladinu konferenciju u decembru i do kraja ove godine otvorili klaster 3”, rekla je Brnabić.

Ukazala je na to da je još jednom, sasvim jasno i nedvosmisleno, kao i u prethodnim izveštajima, Evropska komisija ponovila preporuku da se Srbiji otvori klaster 3. “Neposredni cilj je da do kraja ove godine otvorimo klaster tri, nastavićemo da radimo na tome, nećemo odustati, a nakon toga ono što moramo da uradimo je svakako da napravimo jedan mnogo ozbiljniji plan daljih reformi kako naš put”, rekla je Brnabić.  Navela je da Srbija može da se složi ili ne složi sa nekim delovima izveštaja i da to nije ništa vanredno niti čudno, ali je naglasila da je to “svakako najvažniji dokument za naše integracije”.

• Dodala je da je saglasna sa ocenom Evropske komisije da je Srbija usporila sa reformama. “Ono sa čim sam u potpunosti saglasna, a jeste kritika, jeste da smo usporili sa reformama, juče je to i predsednik Vučić ponovio i pozvao sve nadležne organe da daju sve od sebe da se naše reforme ubrzaju. Moj apel i moja molba je da to uradimo svi zajedno jer reforme moraju biti inkluzivne, zavise od svih nas ne samo od vladajuće većine. Reforme moraju uključivati i opoziciju i civilna društva. Moramo međusobno da sednemo i razgovaramo da li želimo da ubrzamo naš evropski put ili ne zato što je to zaista zajednički posao”, navela je Brnabić;

Govoreći o tome koliko su usporile reforme dala je primer Izmena i dopune zakona o biračkom spisku na kojima se radi više od 18 meseci, zbog različitog stepena nepoverenja, a da je slična situacija sa izborom članova Saveta REM-a. “Zbog različitog stepena nepoverenja i zato što stalno gledamo u stvari da li će neko nekog tu da prevari ili nadmudri i svaki korak merimo i 10 i 15 puta i kada se dogovorimo oko nečega, neko promeni mišljenje pa se vratimo dva ili tri koraka nazad”, objasnila je Brnabić. Dodala je da se, kao i svaki put kada se objavi izveštaj, sa nekim stvarima u njemu slaže, sa nekima ne, a da u njemu ima negativnih stvari, ali i pozitivnih, kao što je ekonomija. “Srbija je na evropskom putu. Vlada Republike Srbije koja je izabrana u ovoj narodnoj skupštini je kao svoj strateški prioritet i naglasila da su evropske integracije i članstvo Srbije u EU strateški prioritet naše zemlje. Mi ćemo nastaviti da radimo na reformama, ali takođe, ne samo zato što su te reforme važne za naš evropski put, već zato što duboko verujemo da su reforme na tom evropskom putu pre svega važne za naše građane i za našu privredu. I da su dobre za Srbiju”, istakla je Brnabić.

Odgovarajući na pitanje novinara o potrebi promene često negativnog narativa o EU, što je bila i zamerka Evropske komisije, Brnabić je rekla da se slaže sa tim.

“Mi treba da se trudimo da menjamo narativ prema EU i da imamo mnogo pozitivniji ili svakako mnogo manje kritičan narativ o EU, bez ikakve sumnje. Opet ću krenuti od sebe i trudiću se da to uradim. Nekad reagujem suviše emotivno, nekad me neke stvari pogode, nekad mislim posebno od strane određenih evroparlamentaraca da ne smeju tako brutalno i otvoreno da se mešaju u unutrašnja pitanja Republike Srbije i reagujem”, navela je Brnabić. Dodala je da malo ko u Srbiji ima stvarno pozitivan narativ o EU, te da je i opozicija poslala dva oštra pisma komesarki za proširenje Marti Kos, kao i da je opozicija pričala da EU želi od Srbije da napravi parking za migrante i rudarsku koloniju. “Hoćemo da menjamo stav i narativ o EU? Ja hoću. Ali hajde onda da ga menjamo svi i da budemo svi potpuno iskreni da kada neko, bilo ko, napada EU ovde, a ko je brani? Organizacije civilnog društva, pa nikad nisam čula da organizacije civilnog društva staju u odbranu EU. Dakle, hajde svi da se menjamo. Presudni je i prelomni trenutak, ali hajde svi da se menjamo”, pozvala je Brnabić.

Tri i po godine nije otvoren nijedean klaster!

 Tri i po godine nismo otvorili nijedan klaster, to je postala geopolitička igra! Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je za javnost u Briselu, na Samitu o proširenju EU, da Srbija u poslednje tri i po godine nije otvorila nijedno poglavlje i nijedan klaster, što se u velikoj meri poklopilo sa činjenicom da je tada počeo rat u Ukrajini, a da iako je Srbija uvek poštovala teritorijalni integritet Ukrajine i osudila invaziju i sve ono što se dešavalo na teritoriji Ukrajine, kako je rekao, nije bilo dovoljno, jer nije uvela sankcije Rusiji.  “Mi smo bili jedina zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Iako smo uvek podržavali teritorijalni integritet Ukrajine, povelju Ujedinjenih nacija, dve rezolucije Ujedinjenih nacija i uvek smo osuđivali invaziju i sve ono što se dešavalo na teritoriji Ukrajine, ali to nije bilo dovoljno. To je postalo, prema rečima nekih od vaših prethodnih sagovornika, nekakva geopolitička igra, a ne proces zaslugom”, rekao je Vučić u sesiji na samitu “Evropski razgovori” (Izvor: Instagram (buducnostsrbijeav). Po njegovim rečima, Srbija istovremeno mora da uzme u obzir sve napomene od strane Evropske unije i da promeni stepen entuzijazma i energije kako bismo shvatili gde smo grešili i kako bismo išli mnogo brže.

• “Kada se kaže Srbija u poređenju sa Zapadnim Balkanom, to je gotovo 55 odsto izvoza sa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, Srbija je na tom planu veća od svih ostalih zajedno. Što se tiče privlačenja direktnih stranih investicija, u poslednje tri godine Srbija je privukla više od 60 odsto ukupnih direktnih stranih investicija od svih ostalih na Zapadnom Balkanu”, naglasio je Vučić. Kako je rekao, poznato mu je da postoje sumnje među državama članicama EU zbog odnosa Beograda sa Pekingom i sa Moskom, ali da on neće zbog toga da se pravda. “Neću da se pravdam zato što razgovaram sa nekim, mislim da je to glupo, ja nisam nekakav đak u osnovnoj školi. Ja verujem da svi treba da razgovaraju jedni sa drugima, mislim da je to korisno i da to ne znači da se ja slažem sa nekim ako sa njim razgovaram”, ukazao je Vučić.

Istakao je da je prihvatio kritike komesarke za proširenje Marte Kos i da “priznaje da je kriv”, ali da mu je bilo čudno što se po pitanju njegovog puta u Moskvu nisu uzeli u obzir razlozi posete.

“Ne radi se samo o tome da sam ja išao u Moskvu. Imao sam razne razloge da odem tamo. Bilo je to vezano za gasni aranžman, trebalo je da razgovaramo o problematici NIS-a, kome su SAD uvele sankcije, a Rusi su vlasnici NIS-a. Znači, bilo je tu više pitanja na stolu”, rekao je Vučić i upitao šta je bila alternativa tome.

On je takođe istakao da ga niko iz Evrope, izuzev Marte Kos u Ursule fon der Lajen, nije pitao za to šta je bio sadržaj tih sastanaka u Moskvi.

“Nisam se uplitao, niti mešao u rusko-ukrajinski sukob. Ja sam mali igrač iz male zemlje. Ja sebi ne dozvoljavam da se mešam u neke velike stvari. Velike zemlje ili Evropska unija su te koje to mogu sebi da priušte. Ja to nisam radio. Ja sam razgovarao o našim malim problemima koji su veliki problemi i za srpski narod. I to je bila moja namera”, istakao je Vučić.

Naveo je da je on uvek bio poštovalac pravila da se čuje i druga strana i da bi želeo da vidi kako svi lideri jedni sa drugima razgovaraju. “To je jedini način da se prevaziđe današnja situacija. Ali ja znam da to niko ne želi da čuje jer vidim da se svi smeju i šale kada mi kritikujemo ove druge. Ja neću da se šalim na račun Kine, Amerike, Rusije. Preozbiljna su to pitanja za bilo kakve šale. Potrebni su nam razgovori”, ukazao je Vučić. 

Predsednik Srbije je dodao da ćemo pažljivo proučiti danas predstavljeni godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku i reagovati, kao i da je važno što se posle tri i godine preporučuje otvaranje Klastera 3 i da će se o tome verovatno odlučivati 17. decembra. “Kažu i druge stvari, da se pogoršala medijska situacija, ne znam kako. I još neke druge stvari. Ima i dobrih stvari. Sve oko ekonomije nam je dobro, oko finansijske stabilnosti nam je dobro. Proučićemo izveštaj, reagovaćemo na to. Imaćemo vremena da ga ozbiljno proučimo. Ono što je meni važno to je da piše u izveštaju, da se preporučuje otvaranje Klastera 3, da kaže da smo ispunili uslove za Klaster 3”, naveo je Vučić.

                                                                                         B. Gulan