• Za pet do deset miliona godina, novi okean bi mogao da preseče kontinent i pretvori istočnu Afriku u ostrvo; 
• U svetu godišnje u nepovrat nestane 30 miliona hektara pooljoprivednog zemljišta. To je veličina jedne Italije danas;
• Samo u Srbiji veličina plodnih oranica godišnje se smanjuje za 25.000 hektara!
• U Srbiji je neobrađeno 143.488 hektara državnog zemljišta, što čini 35 odsto ukupnih površina koje se ne daju u zakup, navela je DRI u Izveštaju o efikasnosti korišćenja tog resursa;

Afrika se cepa u dva kontinenta!

Afrika se polako, ali sigurno cepa na dva dela. Kao i bilo šta u geologiji, to je izuzetno dug proces koji će trajati milionima godina, ali će se na kraju deo istočne Afrike odvojiti od ostatka kontinenta, što će verovatno rezultirati novim okeanom koji nastaje između dve kopnene mase.Kolosalni raspad je povezan sa Istočnoafričkim Rift Sistemom, jednim od najvećih rascepa na svetu koji se proteže nadole hilјadama kilometara kroz nekoliko zemalјa u Africi, uklјučujući Etiopiju, Keniju, Demokratsku Republiku Kongo, Ugandu, Ruanda, Burundi, Zambija, Tanzanija, Malavi i Mozambik. Ovaj sistem rascepa znači da se afrička ploča deli na dve ploče – manju somalsku i veću nubijsku ploču – koje se udalјavaju jedna od druge super-sporim tempom od nekoliko milimetara godišnje.

Još 2018. godine, vest o pukotini koja se pojavila u Keniji postala je viralna i mnogi su tvrdili da je to dokaz da se Afrika prepolovila pred našim očima. Iako je ova zapanjujuća scena bila povezana sa Istočnoafričkim Rift Sistemom, pomalo je pogrešno predstavlјati je kao živi dokaz velikog razdvajanja Afrike. Međutim, za narednih pet miliona do deset miliona godina, promene u EARS-u bi mogle dovesti do drastično drugačijeg izgleda sveta. 

Otprilike u ovom vremenskom okviru, verovatno ćemo videti novi oblik okeana između somalijske i nubijske ploče. Veliki afrički kontinent će izgubiti svoje istočno rame i ogromno more će odseći istočnu Afriku. Koliko god ovo izgledalo čudno, vredi zapamtiti da je površina Zemlјe u stalnom fluksu samo je toliko spor da ga lјudi ne mogu objasniti.

• Pojava sveta kakvog poznajemo je relativno nova. Kopno i more koje danas vidimo – Evroazije, Amerike, Afrike, Antarktika i Okeanije – su proizvod ogromnih tektonskih ploča koje se spajaju kao slagalica. Međutim, veoma sporo se ovi delovi slagalice kreću u vremenskoj skali od milion godina, prenosi IFL Science!

„Ovo je jedino mesto na Zemlјi na kojem možete da proučavate kako kontinentalni rased postaje okeanski”, rekao je Kristofer Mur sa Univerziteta Lids.On je uz pomoć satelitske radarske tehnologije pratio vulkansku aktivnost istočnoafričkog regiona koja se najčešće povezuje sa postepenim raspadom kontinenta. Pukotina se nalazi na granicama afričke, arapske i somalske tektonske ploče, a poslednjih 30 miliona godina arapska ploča se polako udalјava od afričkog kontinenta.

Dodatno, somalska ploča se takođe udalјava od afričke – dubeći svoj put kroz Veliku rasednu dolinu, a istraživači su uz pomoć GPS instrumenata uspeli da precizno izmere ove pokrete.

„Sa GPS merenjem možete da izmerite stope kretanja do nekoliko milimetara godišnje”, rekao je Ken Mekdonald, pomorski geofizičar i profesor Univerzieta Kalifornija.

Kako dobijamo sve više merenja sa GPS-a, možemo bolјe shvatiti šta se dešava. Adenski zaliv i Crveno more će preplaviti region Afar i Veliku rasednu dolinu i postati novi okean, a taj deo istočne Afrike postaće sopstveni odvojeni mali kontinent.

• U svetu godođšnej u nepvoraqt stane 30 miliona hektara plodnog zemljišta. Uglavnom ode za infrastrukturu, puteve, divlju gradnju… 
• Ceh plaća i Srbija ukojoj ogidšnje  nestane čak 25.000 hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta!

Evropski parlament odobrio zakon o praćenju zdravlja zemljišta!

• Problem je kontaminirano zemljište, koje obuhvata oko 15 odsto svetskih površina, odnosno 240 miliona hektara. Obnova takvog zemljišta zavisi od vrste zagađenja i potrebnog vremena da se prirodno regeneriše; 

• Srbija raspolaže sa 3.257.100 hektara koje se trenutno koriste i na kojima se proizvodi hrana!

Evropski parlament odobrio je prvi zakon Evropske unije o zaštiti i obnovi zemljišta, kojim se države članice obavezuju da do 2050. godine prate stanje i otpornost zemljišta, podrže poljoprivrednike u održivim praksama i razviju baze podataka o zdravlju zemljišta. Procene pokazuju da je čak 60 do 70 odsto zemljišta u Evropi nezdravo, što je alarm za čitav kontinent. 

Ilovače (praškaste ili peskovite)

• Srbija raspolaže sa 3.257.100 hektara koj se trenutno koristi i na koiem se proizvodi hrana!
• Ovaj zakon predstavlja deo Zelene agende i Zajedničke poljoprivredne politike EU,a sad  da je  prvi put pretočen u obavezujući pravni okvir. ”Kada se kaže da je 70 odsto zemljišta nezdravo, to znači da je ono zagađeno teškim metalima – olovom, kadmijumom, bakrom – ili hemikalijama iz pesticida i herbicida;
• Problem je kontaminirano zemljište, koje obuhvata oko 15 odsto svetskih površina, odnosno 240 miliona hektara. Obnova takvog zemljišta zavisi od vrste zagađenja i potrebnog vremena da se prirodno regeneriše;

Loše domaće prakse

Upozorava i na loše domaće prakse koje dodatno pogoršavaju stanje, poput paljenja žetvenih ostataka i nedostatka stajnjaka zbog pada stočnog fonda. ”Paljenjem uništavamo organsku materiju umesto da je vratimo zemljištu“, naglašava on. Još se ističe da se Srbija mora uskladiti sa evropskim merama, jer EU strogo kontroliše ostatke pesticide u izvoznim proizvodima. Evropska unija je najdoslednija u primeni humane i zelene poljoprivrede – vodi računa o zdravlju zemljišta, smanjenju pesticida i odmoru parcela, jer 10 odsto zemljišta svake godine mora da miruje.

 Ipak, dodaje da zelenaagenda nailazi na otpor u siromašnijim zemljama, jer donosi dodatne troškove proizvođačima. Govoreći o stanju u Srbiji, analitičari navode da je između 8 I 12 odsto obradivih površina delimično kontaminirano, dok je 2 do 3 odsto visoko zagađeno, uglavnom u južnim I jugozapadnim delovima zemlje, gde su i posledice bombardovanja 1999. godine ostavile trag u vidu radioaktivnih elemenata. ”Srbija je ispod svetskog proseka po stepenu zagađenosti zemljišta, ali to ne znači da može da se opusti. 

• Zemlja je ograničen resurs i osnova prehrambene sigurnosti nacije! Na globalnom nivou, svega 12 odsto kopnene površine koristi se za poljoprivredu. Ako i taj mali deo nastavimo da zagađujemo i iscrpljujemo, postavlja se pitanje – kakvu ćemo hranu u budućnosti jesti i da li će je biti dovoljno.

Obrada njiva i zemljišta sa specifičnim osobinama

Setva je na 10-tak dana još, da li je obrada njiva urađena u skladu sa njihovim pedološkim karakteristikama? Istakao je govoreći osobinama zemljišta dipl. ing. polj. Vladica Gavrilović. Na našim terenima, gledajući njihova fizička i hemijska svojstva, postoje sledeći tipovi zemljišta:

1. Glinovita zemljišta (smonica);
2. Ilovača (peskovita i praškasta);
3. Peskuše;
4. Tresetišta

Evo nekih  karakteristika svakog od ovih tipova kao i preporuke za njihovu najkvalitetniju obradu.

Glinovita zemljišta

Karakteristike:

• Kad se nakvase bubre, kad se osuše skupljaju se;
• Kad nabubre ne propuštaju vodu, kad se osuše voda prolazi kroz njih;
• Jako kratak period za obradu, ne sme se propustiti;
• Jako su osetljiva na gaženje;
• Kad se sasuše pucaju i tako kidaju korenje biljaka;
• Nisu pogodna za korenaste biljke, pogoduju strnim žitima i travama;

Obrada zemljišta:

• Odabrati pravi momenat za obradu, kada zemljište nije ni jako suvo ni jako vlažno;
• Dobre rezultate daje plitko letnje oranje a zatim duboko jesenje oranje;
• Svake 4. godine izvršiti podrivanje zemljišta;
• Pripremu zemljišta za setvu u jesen obaviti tanjiračama ili rotofrezama, a za setvu u proleće setvospremačima;
• Ozime useve sejati što ranije dok se zemlja skroz ne ovlaži;

Karakteristike:

• Imaju jako dobar kapacitet za vodu, samo usled jake i duge suše ‘’pate’’ za vodom;
• Pogodna su za gajenje većine kultura (nisu dobra za šećernu repu);
• Usled nedostatka gline dolazi do zagušenja biljaka;
• Često se javlja pokorica;
• Često se kod njih javlja ‘’plužni đon’’ koji treba razbiti;

Obrada zemljišta:

• Može se raditi redukovana obrada u određenoj meri;
• Ne može se na njima raditi direktna setva;
• Dobro reaguju na duboku obradu i na podrivanje svake četirigodineč
• Predsetvenu pripremu raditi tanjiračama kako se ne bi previše usitnilo zemljište i da ne bi došlo do stvaranja pokorice;

Peskuše

Karakteristike:

• Niska plodnost;
• Mali sadržaj humusa (1-2 odsto);
• Jako ispiranje hraniva;
• Slabo zadržavanje vode;
• Jaka erozija vetrom;

Obrada zemljišta:

• Jako dobro reaguju na mere popravke strukture zemljišta (dodavanje gline, treseta,   humifikacija, kalcifikacija i slično);
• Odlične mogućnosti za redukovanu obradu;
• Gajiti kulture slabo osetljive na sušu (strna žita, suncokret);
• Ozima strna žita sejati što ranije i to ona sa kraćom vegetacijom;
• Dobro reaguju na povremena navodnjavanja;
• Prihranu obavljati N-đubrivima sa manjim sadržajem N i to iz više navrata;
• U predsetvenoj pripremi koristiti valjak, drljaču;
• Dobro je imati vetrozaštitni pojas;

Tresetišta

Karakteristike:

• Često su kisela i siromašna hranivima;
• Traže drenažu;
• Koriste se za popravku drugih zemljišta;
• Dobro reaguju na kalcifikaciju i fosfatizaciju;
• Jako su dobra za gajenje lukova, kupusnjača, šargarepe, pasulja, kukuruza i ozimih strnih žita;
• Ako se mnogo isuše često se zapale;

Obrada zemljišta:

• Izvršiti drenažu;
• Izraditi vetrozaštitni pojas;
• Kukuruz sejati normalno na pravac vetra;
• Pogodna su za sve vrste obrade,mada se često moraju valjati;
• Koristiti teža oruđa za rad;
• Intenzivno suzbijanje korova agrotehničkim i hemijskim merama;
• Inače, u svetu gpdi[nej nestane 30 mloioan etkara obradivog poljoprivrednog zemljišta.Njive nestaju za infrastrukture, divlju gadnju, gadnju puteva… To je oko 30 mloioan kvadratnih kilometara, kolika je površina jedne Italije danas. Kada je reč o Srbiji ona goišnje izgubi u nepvort  po 25.000 hektara najkvalitetnijeg zemljišta!

Evropski zakon o obnovi zemljišta

Evropski parlament odobrio je prvi zakon Evropske unije o zaštiti i obnovi zemljišta, kojim se države članice obavezuju da do 2050. godine prate stanje i otpornost zemljišta, podrže poljoprivrednike u održivim praksama i razviju baze podataka o zdravlju zemljišta. Procene pokazuju da je čak 60 do 70 odsto zemljišta u Evropi nezdravo, što je alarm za čitav kontinent. 

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin napominje da ovaj zakon predstavlja deo Zelene agende

i Zajedničke poljoprivredne politike EU, te da je sada prvi put pretočen u obavezujući pravni okvir. ”Kada se kaže da je 70 odsto zemljišta nezdravo, to znači da je ono zagađeno teškim metalima – olovom, kadmijumom, bakrom – ili hemikalijama iz pesticida i herbicida. Još ozbiljniji problem je kontaminirano zemljište, koje obuhvata oko 15 odsto svetskih površina, odnosno 240 miliona hektara“, kaže Galetin. Po njegovim rečima, obnova takvog zemljišta zavisi od vrste zagađenja i potrebnog vremena da se prirodno regeneriše. Upozorava i na loše domaće prakse koje dodatno pogoršavaju stanje, poput paljenja žetvenih ostataka i nedostatka stajnjaka zbog pada stočnog fonda. ”Paljenjem uništavamo organsku materiju umesto da je vratimo zemljištu“, naglašava on.  

Analaitičari ističu da se Srbija mora uskladiti sa evropskim merama, jer EU strogo kontroliše ostatke pesticide u izvoznim proizvodima. ”Evropska unija je najdoslednija u primeni humane i zelene poljoprivrede – vodi računa o zdravlju zemljišta, smanjenju pesticida i odmoru parcela, jer 10 odsto zemljišta svake godine mora da miruje“, objašnjava on.

 Ipak, dodaje da zelenaagenda nailazi na otpor u siromašnijim zemljama, jer donosi dodatne troškove proizvođačima. Govoreći o stanju u Srbiji, Galetin navodi da je između 8 I 12 odsto obradivih površina delimično kontaminirano, dok je 2 do 3 odsto visoko zagađeno, uglavnom u južnim I jugozapadnim delovima zemlje, gde su i posledice bombardovanja 1999. Godine ostavile trag u vidu radioaktivnih elemenata. ”Srbija je ispod svetskog proseka po stepenu zagađenosti zemljišta, ali to ne znači da može da se opusti. 

• Zemlja je ograničen resurs i osnova prehrambene sigurnosti nacije“, upozorava Galetin Na globalnom nivou, svega 12 odsto kopnene površine koristi se za poljoprivredu. ”Ako i taj mali deo nastavimo da zagađujemo i iscrpljujemo, postavlja se pitanje – kakvu ćemo hranu u budućnosti jesti i da li će je biti dovoljno;

Kako je najavlјeno iz Vlade Srbije, do 50 hektara državnog zemlјišta biće dato na korišćenje onima koji budu želeli da se bave polјoprivredom. Iako su stručnjaci saglasni da je ideja odlična, smatraju da je put do realizacije dug i problematičan. Jer, nije teško doći do njive, pitanje je šta dalјe s njom…

Već nekoliko godina priča se o tome da će država ustupiti polјoprivrednicima državna zemlјišta do 50 hektara, kako bi stimulisala povratak na sela, uposlila mlade i stvorila konkurenciju između naših i farmera iz Evropske unije. Sada je najavlјeno da će zemlјišta biti ustuplјena dugoročno i bez naknade, ali pod uslovom da budu obrađivana i da imaju doprinose.

• Kako se navodi, trenutno se utvrđuje u kojim delovima zemlјe ima najviše slobodnog državnog polјoprivrednog zemlјišta. Srbija ukupno ima oko 550.000 hektara, najviše u Vojvodini, od kojih je jedan deo u procesu restitucije, a tokom popisa utvrđeno je da ima oko 200.000 hektara koji nisu dati u zakup. Ali, ova brojka o državngo zemljištui podložna je i promenama. Jer, ova brojka od 550.000 hektara izrečena je pre dve godine za Okruglim stolom Vlade Srbije I UNS  čeija tema je bila nenamensko trođšenje državngo novca; 

Nakon popisa ispitaće se kakvo je opšte interesovanje, pa će biti raspisan javni poziv za sve polјoprivrednike od 18 do 60 godina.

Šta sa državnim njivama

Međutim, stručnjaci kažu da je to i dalјe samo predlog i da mnogo toga mora da se izmeni pre nego što se ostvari, kao i da je pitanje da li će se zemlјišta davati na korišćenje ili u zakup. „S jedne strane, ako država pokloni ili da zemlјišta u zakup za neku mesečnu ili godišnju nadoknadu, to znači da domaćinstva koja preuzimaju zemlјišta na obradu moraju da budu opremlјena određenim vrstama polјoprivredne mehanizacije i da se bave tom proizvodnjom. To ne bi trebalo da budu površine manje od pet hektara, da bi postojala rentabilnost i produktivnost u radu. S druge strane, dobar potez države može biti i da se uposle mladi lјudi koji ne rade i da im se tačno odredi kojom će vrstom proizvodnje da se bave. Onda država može da im da subvencije“. MALЬGAVKDo zemlјišta neće moći svako Prvenstveno, treba izmeniti i dopuniti Zakon o polјoprivrednom zemlјištu, zatim Pravilnik o davanju u zakup i na korišćenje državnog zemlјišta, a treba i napraviti uslove koje polјoprivredni izvođač mora da ispuni da bi mogao da dobije zemlјište na korišćenje ili u zakup. Takođe, treba regulisati i poresku politiku, kako bi oni koji su nemarni prema zemlјištu bili kažnjavani.

„Neće se to davati tek tako što neko kaže da mu treba 50 hektara, nego će morati da se ispune određeni uslovi — da to bude neko mlađi, radno sposoban, da ima ozbiljnu nameru da se tim poslom bavi, da ima kuću, ekonomsko dvorište, nešto od najosnovnijeg alata, jer 50 hektara se ne može raditi ručno. Morate imati bar mašinu ili da ste u takozvanim mašinskim prstenovima, pa da 10 ima zajedničke traktore, plugove, drljače, tanjirače…“. On, takođe, ocenjuje da država neće garantovati prodaju proizvoda.

Trećina zemlјišta u vlasništvu države ostaje neobrađena!+

• U Srbiji je neobrađeno 143.488 hektara državnog zemlјišta, što čini 35 odsto ukupnih površina koje se ne daju u zakup, navela je Državna revizorska institucija (DRI) u Izveštaju o efikasnosti korišćenja tog resursa. Prema podacima kojima raspolaže Uprava za polјoprivredno zemlјište, ukupna površina polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini 31. oktobra 2021. godine iznosila je 805.795 hektara. ”Od raspoloživog polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini za davanje u zakup i na korišćenje, ugovorima je data površina od 264.929 hektara (65 odsto), a zemlјište koje nije dato u zakup i na korišćenje, odnosno koje je ostalo neobrađeno je 143.488 hektara (35 odsto)“, navela je DRI.

Prednost malim i srednjim polјoprivrednicima

Prostran smatra i da bi davanje državnog polјoprivrednog zemlјišta na korišćenje pre svega trebalo da se omogući malim i srednjim polјoprivrednim proizvođačima kako bi se podstakla konkurentnost, jer kod nas mali i srednji farmeri, koji imaju između 0,5 i pet hektara, čini 80 odsto polјoprivrednih gazdinstava. Oni inače ne mogu da dođu do državne zemlјe zbog toga što nemaju dovolјno novca da plate zakup.

„Ja sam zagovornik da se malim i srednjim farmerima da polјoprivredno zemlјište na korišćenje od 10 do 20 godina, s tim da se korektno odnose prema tom zemlјištu i održe ili povećaju njegovu plodnost, pa ako to ispune, da im se ta zemlјa da u trajno vlasništvo“,.

Veliki je problem što u centralnoj Srbiji ima mnogo sitnih neobrađenih poseda, koje veliki polјoprivrednici nemaju interes da obrađuju, pa razmatra mogućnost da je ideja o ustupanju zemlјišta polјoprivrednicima usmerena i ka stavlјanju tih poseda u funkciju.

• Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta! Dakle, Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. Njvie na  kojikamk se danas proizvuodi hrane u Sribji iznsoe 3.257.100 hektara!

U Srbiji postoji zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine oko 4,1 miliona hektara. Prema najnovijim podacima RZS od 2023.  godine se obrađuje tek oko 3,488 miliona hektara.

Navodno po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki naše bogatstvo. Realno mi nemamo više te površine. U svemu tome bitno je kako se iskorišćava i čuva postojeći zemljišni potencijal koji smo pozajmili od budućih generacija! Sa druge strane ostaje neobrađeno oko 600.000 hektara, što sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje.

U korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni su sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost (imamo oko 19 miliona parcela) nedovoljno unošenje organske materije i nizak nivo koriščenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka. Opada učešće humusa sa pet na oko 2,5 odsto  što preti da se za tri do pet decenija njive u Vojvodini pretvore u pustinju!

Ukupna zemljišna površina planete je konstatna i iznosi oko 14,94 milijardi hektara  poljoprivrednog ili 2,22 hektara po jednom stanovniku. Ovakav trend rasta stanovništva do 2050. godine, dovešće do toga da će se u svetu ukupno zemljište smanjiti sa 2,22 na 1,66 hektara, odnosno na 0,13 hektara obradovog zemljišta po jednom stanovniku.

Još od doba industrijalizacije, svedoci smo zauzimanja obradivih površina za izgradnju naselja i poslovnih objekata. Tako, širenjem urbanih naselja, industrijskih i tehnoloških parkova i infrastrukturne mreže s jedne strane i stalnim rastom broja stanovnika, s druge strane. Ne smanjuje se samo ukupna površina već, što je još važnije, obradive i oranične površine se stalno smanjuju.

U svetu se na taj način gubi svake godine oko 30 miliona hektara. Poređenje radi, to predstavlja veličinu cele Italije!

Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjenim brojem stoke. Dokaz je da stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto. Sve ispod 60 odsto je na nivou nerazvijenih zemalja.

U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice, a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća, krmnog bilja, a još uvek površine pod vinogradima se kreću oko 21.000 hektara. Kada je o vinogradima reč postoji težnja i projekat da to za jednu deceniju bude oko 30.000 hektara.

Postojeći zasadi malina i vinograda su zastareli neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni, što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti proizvodnje.

Analitičari takođe ukazuju da poslednje tri i po decenije broj stoke u Srbiji opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto. Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke. Jer, sad u Srbiji ima manje od 400.000 goveda. Prema podacima RZS ima oko 228.000  krava mlekulja, a stočari kažu da je to još manje. Za četiri decenije proizvodnja mesa je opala sa 650.000 na oko 400.000 tona godišnje. Samim tim je i godišnja potrošnja mesa po stanovnku opala sa 65 na oko 40 kilograma. Podatak je da je potrošnja svinjskog mesa pala na 15 kilograma godišnje, dok je porasla živinskog na 18 kilograma. Potrošnja hleba je pala sa 83 na oko 64 kilograma godišnje.  Sve toje rezultat rasa siromaštva u zemlji ali I drugačiuej žvia naroda. Jer, neide se višđe na nkioivu sa koakdok slanieni vekhnom hleba…

Srbija se sad nalazi u društvu evropskih zemalja sa najusitnjenijim posedom, što predstavlja veoma značajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači.

Farme u EU i njihovih veličina

Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine, do 2006. komasacija je sprovedena na 1,445 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se čak 77 odsto nalazi u Vojvodini. Doduše, to nije nikakvo čudo kada se zna da su baze podataka u katastarskim službama u katastrofalnom stanju, a i da je sam proces komasacije odgovornost lokalnih samouprava u kojima često rade nestručni kadrovi, skloni korupciji i zloupotrebi službenog položaja. Suvišno je reći da u EU taj problem ne postoji, jer se zemljišna politika, kao srž agrarne politike, tretira veoma ozbiljno, a efektivnost i efikasnost proizvodnje doživljavaju se kao faktori koji najviše utiču na profit. Polazeći upravo od efikasnosti i efektivnosti proizvodnje, treba reći da i male parcele mogu da budu isplative, ako se prihvati drugačiji pristup od onoga koji ima većina poljoprivrednika u Srbiji, a to je gajenje monokultura.

Uzrok nerazvijene poljoprivrede u Srbiji svakako nije veličina poseda, već loša agrarna politika, pa je nametanje stava da će prodajom i ukrupnjavanjem zemljišta srpska poljoprivreda procvetati, u najmanju ruku, neozbiljno.

Tačno je da su u Nemačkoj, Francuskoj i Danskoj veliki posedi zastupljeniji, ali je takođe istina da u Italiji, Grčkoj i Španiji dominiraju mala gazdinstva. Ove tri države takođe imaju veoma dobro razvijenu poljoprivredu, ali se ona zasniva na nešto drugačijem pristupu od onog u Nemačkoj ili Danskoj. Zemlje u kojima su veliki posedi dominantni neguju intenzivnu poljoprivredu sa velikim ulaganjima i velikim državnim subvencijama. Velike površine koriste se za uzgoj monokultura (kukuruz, pšenica, soja, suncokret, šećerna repa) jer to je isplativo jedino na tako velikim parcelama.

S druge strane, monokulture predstavljaju samo sirovine za stočarstvo, ili za dalju preradu, pa je isključivo fokusiranje na takvu proizvodnju najmanje isplativo, a dugoročno izuzetno narušava kvalitet zemljišta. Zato je potrebno forsirati dugoročno održivu poljoprivrednu proizvodnju koja ne iscrpljuje prirodne resurse preko njihove prirodne granice obnavljanja. Upravo tu je šansa za male poljoprivredne proizvođače.

Treba takođe ukazati i na činjenicu da u zemljama EU u kojima su veliki posedi u većini, država mnogo pažnje obraća na to da oni koji su vlasnici zemljišta ne budu istovremeno i vlasnici velikih pogona za preradu, kao i trgovinskih lanaca, jer je cilj da se samostalni poljoprivredni proizvođač sačuva, a ne da se pretvori u najamnu radnu snagu, kao što se kod nas pokušava. Takođe, gajenje monokultura spada u najintenzivnije, a samim tim i u poljoprivredne aktivnosti koje u najvećoj meri utiču na plodnost zemljišta i kvalitet životne sredine, pa je takva proizvodnja u razvijenom svetu sve skuplja, zbog ekoloških taksi.

Kod nas, zbog siromaštva, poljoprivreda nije previše razvijena, a zemljište nije ispošćeno. I umesto da te prednosti iskoristimo za razvoj organske i ekološke proizvodnje, mi smanjujemo, ili ukidamo, ekološke takse, i forsiramo intenzivnu proizvodnju! A kao šlag na tortu, dolazak velikih poljoprivrednih korporacija, koje se povlače iz EU zbog strogih ekoloških zakona, i svoju prljavu proizvodnju planiraju da izmeste u našu zemlju, najavljujemo kao veliki uspeh.

Kada je rečo malim gazdinstviam u Srbiji sa psoedomk do 2,5 hekara ima oko 217.623 vlasniak psoeda veločuien do dva i po hektara. To su uglavnkom u rualnjkim pdorčjima, lnjdi koji su nekada bikli zaposelni a ovi posedi su im bila imanaj samoza poboljšanej života I standarda. Međutim, kada su ostali bez psoal u gradskim centrima, većianj njih sad mora da živi isključivo od rad ana rtim posedima. Oni se sad nalaze među onjih 500.000 žitelaj Srbije koj sun a grancii onih kojih su soirotinjaa. Jedinoje dobor što imaju te posede pa baš nisu gladni!

U Srbiji se koristi odnosno obgrađuje 3.257.100 hektara zemljišta!

Jedini koji će od toga imati korist su oni koji te poslove sa strancima sklapaju, a Srbija će početi da gubi ono što je u ovom momentu njena sasvim realna komparativna prednost nad zemljama EU – plodna, neispošćena zemlja, idealna za organsku proizvodnju koja je u toj istoj EU i te kako tražena i još bolje plaćena. A ta organska proizvodnja je bogom dana upravo za mala gazdinstva i najjednostavniji je način da se učine profitabilnim! Međutim, da bi mala gazdinstva mogla da budu rentabilna i da podignu celu poljoprivredu, potrebna je kontinuirana edukacija farmera. Osim toga, treba podstaći udruživanje, razvoj kreditnih linija namenjenih poljoprivrednicima, izgradnju skladišta, kao i pogona za preradu i pakovanje, uz obavezno povezivanje ratarske i stočarske proizvodnje. Upravo takav pristup ima Zajednička poljoprivredna politika EU (ZPP), koja insistira na prilagođavanju realnoj situaciji.

Stela Strsoglavec, je konsultant za održivi razvoj Centra za obrazovanje odraslih

Veličina farme u EU i u Srbiji i procentualna zastupljenost

Površina (u ha)          Procenat (EU)            Procenat (Srbija)

2                                     49,1                                  8,0

2-5                                  20,2                                17,3

5-10                                10,9                                18,0

10-20                               7,5                                 12,7

20-30                               3,0                                   5,4

30-50                               3,0                                   5,9

50-100                             3,0                                   9,1

100                                    3,0                               23,6

izvor> agrosmart.net

Primer iz Italije – Kooperativa Melinda 

Kooperativa se bavi uzgojem jabuka. Danas, 16 zadruga čine Melinda Consortium koji ima više od 5.000 članova – zadrugara. Tokom godina razvoja, Melinda je bila u mogućnosti kombinovati tradicionalnu proizvodnju sa modernim marketinškim tehnikama kako bi se bolje takmičila sa kvalitetnim proizvodima,  sa prepoznatljivim identitetom i imidža na domaćem i inostranom tržištu.

Kupci su odmah prepoznali kvalitet proizvoda “Melinda Val di Non” jabuke i brigu za čovekovu okolinu povezanu sa integralnom poljoprivrednom proizvodnjom koju koriste proizvođači iz doline. Istraživanje je otkrilo da je “Melinda”  najpoznatija i najčešće kupovana jabuka kao izgrađena marka (brend) u Italiji.

Svake godine, više od 300.000 tona Val di Non jabuke se bere, što predstavlja više od 60% proizvodnje jabuka iz regije Trentino, 10% italijanske proizvodnje, i 5% evropske proizvodnje. Oko četvrtine proizvodnje se izvozi. Finansijski promet Konzorcija je narastao na gotovo 200 miliona US $ godišnje.

U novije vreme, kao odgovor na zahtev kupca, Melinda lansira dva nova proizvoda: Melinda sok, čisti sok od jabuke bez dodate vode ili šećera, i Melinde Snack, koji se sastoji od kriški Golden Delicious jabuka (Zlatni delišes) iz Val di Non, koje su oguljene i očišćene, narezane i sušene.

Registracija za kolektivni žig za svoje jabuke dopušta proizvođačima Val di Non zajednički plasirati svoje proizvode i povećati prepoznatljivost proizvoda, te ih razlikovati od proizvoda svojih konkurenata, dok je u isto vreme koristi za poverenja potrošača u kvalitet jabuka koje nudi pod Melinda žigom. Udruživanje sredstava različitim zadruga im je pomoglo da prevladaju izazove povezane sa posedima  male veličine i izolovanosti na tržištu. Teško su bili prepoznati kao proizvođači. Kada su osnovali zadrugu ostvarili su veću mogućnost plasmana proizvoda, a kada su osnovali konzorcijum sa 16 zadruga počeo je njihov nagli razvoj i prihod od 200 MILIONA AMERIČKIH DOLARA GODIŠNJE. Za poređenje država Srbija je izvezla svih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju 300 miliona dolara (voća, povrća, mesa) dok oni prihod ostvaruju samo od jabuka.

•               

Foto: Goran Mulić – U Srbiji postoji 217.623 gazdinstva sa posedom do 2,5 hektara;

U Srbiji Postoji ukupno 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se obrađuje 3.257.100 hektara. Prema pdoacima RZS u Srbiji trenutno postoji 508.355 poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj članaol I stalno zapsoelnih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. Prema popcoiu poljoprivrede u Srbiji postoji ukupno 1.150.653 lcida na gazdinstvima. To je za 14 odsto manje nego li pak 2028. godine. Tada ih je prema RZS bilo 1.336.714 

Gazdinstva u Srbiji

Seosko stanovništvo je u ovom periodu smanjeno za 311.139 stanovnika (10,9odsto), po prvi put opalo na nivo ispod tri miliona, te danas čini 40,6 odsto ukupnog stanovništva Srbije. • Najveće smanjenje stanovništva zabeleženo je u seoskim naseljima Regiona Južne i Istočne Srbije, gde je za devet godina broj stanovnika smanjen za čak 19%. Region Šumadije i Zapadne Srbije je danas jedini u Srbiji u kojem više stanovnika živi u seoskim nego u gradskim naseljima (52,6%).  • opadanje broja stanovnika ruralnih oblasti nešto veće u ženskoj nego u muškoj populaciji. • ruralna ženska populacija napušta selo u ranijem starosnom dobu i da češće nego muško stanovništvo trajno migrira… zbog veće mogućnosti zapošljavanja ženske radne snage u tercijarnom sektoru na poslovima koji ne zahtevaju visok nivo obrazovanja (ugostiteljstvo, trgovina i sl.), kao i veća mogućnost ekonomskog zbrinjavanja mlađih muškaraca kroz radno angažovanje na sopstvenom gazdinstvu.

Uzrok nerazvijene poljoprivrede u Srbiji svakako nije veličina poseda, već loša agrarna politika, pa je nametanje stava da će prodajom i ukrupnjavanjem zemljišta srpska poljoprivreda procvetati u najmanju ruku neozbiljno. Kada god se zapodene priča o domaćoj poljoprivredi, neizbežno se, pre ili kasnije, svi problemi koji postoje pravdaju veličinom poseda. Naime, u javnosti se uporno forsira ideja da je jedini isplativi način bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom što veća površina koja se obrađuje. U prilog tome stalno se plasiraju informacije kako je prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji tri puta manje nego u Evropskoj uniji, pa je logično zašto je srpska poljoprivreda tu gde jeste.

Istovremeno, često se govori i o usitnjenosti poseda, ali se nikada do kraja ne objasni da su sitan i usitnjen posed dva odvojena problema koji imaju različite posledice, ali se i rešavaju na različite načine. Pojam “sitan” odnosi se na veličinu ukupne površine koju jedno gazdinstvo obrađuje, dok “usitnjen” objašnjava da ta površina nije u jednom komadu, već se sastoji od fizički odvojenih parcela. I ma koliko ovo izgledalo kao cepidlačenje, zapravo je reč o potrebi da se selektivne informacije, koje na kraju dovode do pogrešnih zaključaka i loših zakonskih rešenja, preciznije definišu. Idemo redom.

Prvo, tačno je da je prosek gazdinstava u EU veći nego u Srbiji – prema podacima Evropske komisije, prosečna veličina gazdinstva u EU iznosi oko 15 hektara, a u Srbiji 5,44 hektara. Međutim, mnogo su bitniji podaci koji pokazuju koliko procentualno ima farmi određene veličine a oni govore da čak 49,1 odsto svih farmi u EU ima površinu manju od dva hektara, 20,2 odsto je veličine od dva do pet hektara, dok je samo oko tri odsto poseda većih od 100 hektara – pogledajte u tabeli na kraju teksta.

Istovremeno, prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012, samo osam odsto gazdinstava u Srbiji je bilo je do dva hektara, a čak 23,6 odsto, odnosno gotovo osam puta više nego u EU, veće je od 100 hektara. Kada uporedimo ove podatke, jasno je da veličina poseda nije presudni faktor za stepen razvijenosti poljoprivrede, s obzirom na to da je na teritoriji EU gotovo 50 odsto gazdinstava manje od dva hektara, dok je u Srbiji čak 23,6 odsto gazdinstava veće od 100 hektara, a u EU samo tri odsto. Sudeći prema statističkim podacima, domaća poljoprivreda bi trebalo da bude mnogo uspešnija od one u EU.

Ono što, međutim, jeste problem sa kojim se poljoprivredni proizvođači u Srbiji suočavaju svakako je usitnjenost poseda s obzirom na to da se jedno gazdinstvo, prosečne veličine od 5,44 hektara, obično sastoji od šest odvojenih parcela, koje su često fizički udaljene jedne od drugih i različitog su kvaliteta zemljišta, što sve uvećava troškove njihove obrade. To se relativno jednostavno rešava komasacijom.

Izdavanje državnih njiva u arendu!

Najviše i najskuplјe u Vojvodini, evo koliko paori treba da izdvoje po hektaru. Izdavanje državnih njiva u ovoj ekonomskoj godini (1. novembar 2024 − 31. oktobar 2025) u gradovima i opštinama dobro je počelo.

Po podacima Uprave za polјoprivredno zemište pri Ministarstvu za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, izdato je više od 254.000 hektara (254.137,2877 hektara), od oko 260.000 hektara, koliko se godinama izdaje zemlјe u državnoj svojini. Neizdatih površina je oko 140.000 hektara, jer imamo oko 400.000 hektara državnog zemlјišta, najviše njiva − oko 57 odsto, pašnjaka je 27,5 odsto i livada 10 posto.

Opštine Kovačica i Žagubica bile su najbrže u izdavanju njiva. U njima je završen prvi, drugi i treći krug javnog nadmetanja. Prvi i drugi krug javnog nadmetanja za sada je prošao u 79 lokalnih samouprava, a u 33 opštine završen je prvi krug izdavanja državnih njiva. 

Trenutno su oglasi za prvi krug nadmetanja objavlјeni u opštinma Žablј, Bečej, Inđija, Vladimirovci. Usvojeno je 144 programa izdavanja polјoprivrednog zemlјišta, a jedan program nije usvojen, u Kocelјevi. Od izdatih oranica javnim nadmetanjem, polјoprivrednim proizvođačima je izdato najviše državnih njiva − više od 119.000 hektara (119.657 ha), dok su stočari zakupili malo više od 72.000 hektara (72.343 hektara).

U prošloj agroekonomskoj godini država je od zakupa dobila više od 48,7 miliona evra (48.743.371,05 evra) u dinarskoj protivvrednosti, dok je prosečna cena aredne koštala skoro 300 evra po hektaru (297,51 evro). Cene zakupa su bile neujednačene, kretale su se od svega 10 evra po hektaru do blizu 700 evra. Visina zakupa pašnjaka zavisila je od klase zemlјišta i lokalne samouprave pa se arenda plaćala od osam do 151 evro po hektara.

Foto: Berba kamilice kombajnom u ataru Sente foto:Milorad Mitrović 

Najniže u Rasinskom okrugu

Najplaćenije su bile državne njive uzete u arendu u Vojvodini − Sremskom, Severnobačkom, Zapadnobačkom, Južnobanatskom i Južnobačkom upravnom okrugu (opštinama Inđija, Mali Iđoš, Kula, Pančevo, Srbobran i Plandište), gde je hektar zakupa bio od 450 do 690 evra po hektaru.

Znajući taj podatak, može se reći da je visina arende za državne njive u Vojvodini bila skuplјa od zakupa njiva u privatnom posedu, jer se nije moglo čuti da je zakupac plaćao arendu iznad 500 pa i 600 evra za obradu njiva u privatnom posedu. 

Najniža prosečna cena zakupa postignuta je na javnim nadmetanjima u području Rasinskog, Pirotskog, Braničevskog i Borskog upravnog okruga (Brus, Dimitrovgrad, Žagubica, Pirot, Negotin), gde je hektar arende koštao od 10 do 50,00€