• Posebno zabrinjava stanje vodnih resursa: samo 37 odsto evropskih površinskih voda ima dobar ekološki status, dok degradacija vodnih ekosistema ugrožava otpornost Evrope na suše i poplave. 
• Kao glavni uzrok navodi se poljoprivreda, zbog intenzivne upotrebe zemljišta i hemikalija koje zagađuju reke i podzemne vode. EEA podseća da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na planeti;
• Prema podacima RZS Srbiji se koristi 3.257.000 obradivih površina. Srbgiaj posedje  3.257.100 hekrara njiva koje obrađuje i nakojima se proizvodi hrana. U 2024. godini navodnjavalo se samo 48.668 hektara plodnih polja;

Piše: Branislav GULAN

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) upozorila je da se Evropa suočava s alarmantnim gubicima biodiverziteta, nestašicama vode koje ugrožavaju trećinu stanovništva i teritorije, i sve učestalijim klimatskim katastrofama. Ovi podaci deo su najnovijeg izveštaja ”Evropska životna sredina 2025“, najobuhvatnije analize stanja prirode, klime i održivosti na kontinentu, koja se priprema svakih pet godina i obuhvata podatke iz 38 zemalja. Prema izveštaju, više od 80 odsto  zaštićenih staništa u Evropi nalazi se u lošem ili vrlo lošem stanju, dok je 60–70 odsto zemljišta degradirano.

Biodiverzitet opada u svim ekosistemima – kopnenim, slatkovodnim i morskim – zbog neodrživih obrazaca proizvodnje i potrošnje, naročito u sektoru hrane. Iako su zaštićene površine proširene, sa 26 odsto kopna i 12 odsto mora EU do 2022. godine, EEA upozorava da to ne znači i efikasnu zaštitu prirode. Posebno zabrinjava stanje vodnih resursa: samo 37 odsto evropskih površinskih voda ima dobar ekološki status, dok degradacija vodnih ekosistema ugrožava otpornost Evrope

na suše i poplave. Kao glavni uzrok navodi se poljoprivreda, zbog intenzivne upotrebe zemljišta i hemikalija koje zagađuju reke i podzemne vode. EEA podseća da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na planeti. 

Ekstremne vremenske pojave uzrokovale su ekonomske gubitke od 738 milijardi evra u zemljama članicama EU u periodu 1980–2023, dok su samo od 2021. do 2023. ti gubici premašili 162 milijarde evra. Prosečni godišnji gubici od klimatskih nepogoda u poslednje tri godine bili su 2,5 puta veći nego u prethodnoj deceniji. Istovremeno, 2022. godina donela je rekordne ekstremne vrućine od kojih je, prema procenama, stradalo više od 70.000 ljudi. ”Ne možemo sebi priuštiti da smanjimo naše ambicije u pogledu klime, životne sredine i održivosti. Ono što danas preduzmemo, oblikovaće našu budućnost“, poručila je Leena Ila-Mononen, izvršna direktorka EEA. Uprkos negativnim trendovima, izveštaj ističe i pozitivne pomake. Evropska unija je od 1990. smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte za 37 odsto, a obnovljivi izvori energije sada čine više od 24 odsto finalne potrošnje. EEA zaključuje da su inovacije, zelena radna mesta i održive finansije ključni faktori koji mogu pomoći tranziciji ka održivom razvoju, ali upozorava da je vreme za reakciju ograničeno.

Pare potrošene, njive ostale žedne!

• Sistemi za navodnjavanje u Srbiji ne daju očekivane rezultate. Samo na iygadnju sisema yanavodanvjanej u Vojvodini posledniu deceniju potrošeno je 58 miliona evra, ali i pored suša koje pogađaju zemju od 2000. godine, njive ostaju  žedne!
• Kada je izgrađen i i pušten u rad hirosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je obećano navodnjavanje od 510.000 hektara i da će se odvoditi suvišne vode sa milion hektara; 
• Navodnjavanje nikada nije funkcionisalo na obećanim površinama. Odvođenje suvišnih voda jeste do 2005. godine. Kada je građen hidrosistem iskopano je oko 135 miliona kubika  zemlje. Sad da bi kanal bio koristan potrebno je da se iz njega očisti 15 miliona kubika mulja. Država nema novca da kupi mašine koje to treba da urade!
• Prema podacima RZS u Srbiji se obrađuje 3.357.100 hektara mnnjia. Od toga je  je u Vojvodini oko 1,4 miliona hektara. Ali, u 2024. godini navodnjavano je samo 48.668 hektara!
• U Vovjdo9inji jue nekada  biloo pet odsto humua u zemljistu. sAd je to samo oko dva odsot. Da bi se nadokandio samo jedan satoimetar nestalog humusa u zemljištu potrebno je da prođe najmanje 100 godina!
• Sriromašna država nema dve milijarde evra godišnje ni da prizna sušu ya elementarnu nepogodu pa da isplati štete od suša koje bi eventualno priznali. To se ,,pokriva’’ sa dvocifrenom brojkom o štetama u poljoprivredi koja se objavljuje u strategiji o razvoju poljoprivrede kao pad proizvodnje od elementarnih nepogoda; 
• Oko dve milirjarde evra bilo bi dovoljno i da se izgrade potrebni sistemi za navodnjavanje. Ali, samo navodanvjanej bi bilo štetno ako se staje ne bi nabupine govedima, pa da njive imaju dovoljno prirodnog đubriva; 
• Sad je Srboji potrebno najmanje 1,6 milina goveda da bi imali dovoljno prirodno gnojiva. Jer, ukoliko njega nema njive će se isposniti. Prema podaciam RZS sad u stajam au Srbijiimja samo 698.605 goveda. To je najmanji broj za poslednjih 100 godina;
• Evropa je zbog vrelog leta nakupila u 2924. godini štetu u poljoprivredi od 43 milijarde evra. Razlog su klimatske promene. Suša, oluje, požari, mraz… Perspektiva je još mračnija – očekuje se da do 2029. godine gubici porastu na 126 milijardi evra!? I naša Srbija prati ove trendove. U poslednjih četvrt veka imali smo devet ekstremnih suša, sa 2025. godinom, a računa se da smo pretrpeli štetu od oko 10,5 milijardi evra!
• Za štete od suša koje bude samo u jednoj godini, a to je oko 1,5 milijarde evra, mogli bi da se izgrade sistemi za navodnjavanje delu njiva koje treba navodnjavati! Međutim, to ne bilo dobro da se radi, sve dok u stajama ne bude bar još po 100.000 junadi u Vojvodini i još toliko južno od Beograda;
• Umesto da se svake suišen godine proglasi elementarna nepogoda, siromašna država za to nema novca, pa je pronašla rešenje da se svake godine štete u poljoproivredi, odnosno pad proizvodnje u strategiji, proglase sa dvocifrenom brojkom! 

Suve njive u Vojvodini

• Državna revizorska institucija u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja ,,Upravljanje sistemima ya navodnjavanje u javnoj svojini’’ navodi da je od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u Vojvodini uloženo više od 58 miliona evra! Međutim, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i tehničke nefunkcionalnosti pojedinih sistema, njihovo upravljanje nije dalo očekivane rezultate. Time je dovedeno u pitanje ostvarivanje strateških ciljeva predviđenih do 2034. Godine1 

A, da se usevi navodnjvaju, prinosi bi bili veći!  Od 2000.godine do danas, poljoprivredu Srbije vodilo je 17 ministara. Svaki od njih je obećavao izgradnju i puštanje u rad novih sistema na najmanje 100.000 pa do million hektara! Ništa se od toga do danas nije se ostvarilo. A, za poslendjih četvrt veka Srbiju je pogodila devet suša, zajedno sa ovom u 2025. godini. One su direktno proizvođačima hrane, a ima ih 508.365  nanele štetu  manjim prinosima od najmanje 10,5 milijardi dinara. To je na osnovu  prosečnih godišnjih šteta od suša u protekilm godinama od po 1,5 milijardi evra!  

A, da su ti prinosi pretvoreni u hranu i koja bi se prodala na domaćem i stranom tržištu, država je zbog te nebrige onda skigurno izgubila više dsetina hiljada milijardi evra! Jer, njihova vrednost bi bila bar četiri puta veća od ovih šteta. Jer, ako bi se svaki kilogram hrane uvečao kroz preradu, pa  zatim i prodaju prihod za četiri puta, koliko novca nije stiglo u kasu Srbije! I to samo u ovom slučaju. Jer, suše su sve učestalije, pa svake druge godine kroz manje prinose značajno je umanjen prihod od agrara. Ipak, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, u funkciji je značajno manja površina koja se navodnjava, utvrdili su prilikom kontrole poslvoanja radnici Državne revizorske instititucije (DRI).

Suše normalne i u Evropi!

Novo istraživanje Instituta za meteorologiju u Beogradu ukazuje na značajno povećanje učestalosti suše tokom jula i avgusta u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Milica Tošić sa ovog instituta navodi za javnost da trenutna suša koja pogađa različite delove zemlje, naročito istočnu Vojvodinu, ugrožava vodosnabdevanje i prinose kasnih useva poput kukuruza i soje. Ona ističe da su ovakvi ekstremni vremenski uslovi postali normalni ne samo u Srbiji, već i u širem regionu jugoistočne Evrope. 

Foto arhiva: Novi sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini u Vovjodin9i   navodno su ,,izgrađeni’’ na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Ali, zemlja je žedna pa to znači da oni ni ne postoje! Bar na sistemima u javnoj svojini gde su za to namenski utrošene pare!

• Evropa je zbog vrelog leta nakupila u ovoj 2025. godini štetu u poljoprivredi od 43 milijarde evra. Razlog su klimatske promene. Suša, oluje, požari, mraz… Perspektiva je još mračnija – očekuje se da do 2029. godine gubici porastu na 126 milijardi evra!? I Srbiju prate ove trendovi;
• U poslednjih četvrt veka u Srbiji je bilo devet ekstremnih suša, sa 2025. godinom, a računa se da smo samo od toga pretrpeli štetu od oko 10,5 milijardi evra, samo zbog smanjenih prinosa;

Prema podaciam RZS, ove godiehn jedinoje pšencia preduhitklra supšu. Pre suše obavlejna je žetvai dobijen je dobar rod pšenice od oko 3.681.000 tonu pšenice na 607.000 hektara, Dakle, 6,1 tona po hektaru.U odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024), proizvodnja pšenice veća je za 27,6 odsto. To znači da ćemo do naredne žetve jesti hleb isključivo  domaćeg žita, a da  značjen količine preostaju i za izvoz, naravno ako se pronađu kupci. Jer, žetva pšenice dočekana je sa rezervama od milion tona roda stare, neprodate pšenice. Srbiji je za meljavu godišnje za hleb i pecivadovoljno oko 700.000 tona pšenice. Potrošnja hleba je oko 49 kilograma po stanovniku, a kada se tome doda još 15 kilograma peciva, to je onda 64 kilograma godišnje.  Pored toga potrebno je oko 10 odsto pšenice za rezerve u mirnodopskom vremenu, a još oko 150.000 do 200.000 tona za semenarstvo. Sve ostalo može da ide u izvoz. A, to je više od tri miliona tona pšenice, a to je ona koja se sad nalazi u skladištima.

• Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila je 1991.godine kada je u žetvi požnjeveno 3.736.503 tone pšenice;

Žetva kukuruza privodi se kraju. Prma procenoi RZS ma posejanih 961.215 hektara dobiće se rod težak oko 4.448.000 tona. To je za 12,9 odsto manje od rod, a u 2024, godini, kada je to bilo oko 5,2 mliona tona! Ove 2025. godine prosečan prinos je 4,6 tona po hektaru. 

Pošto  je smanjen stočni fond u Srbiji, pa u stajama ima samo 698.605 goveda, zatimm u obor8ima oko 2.349.176 svinja u torovima oko 1,7 miliona ovaca, i oko 14.000  konja, za njihovu ishranu i ostale potrebe u zemlji potrebnoo je oko 3,5 milion tona kukuruza, kaže Sunčica Savović, dirketor ,,Žito Srbije’’.  Te potrebe, sve do pre nekoliko godina bile su za million tona veće!

• Prema podacima RZS rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine kada je u koševe bilo smešteno čak 8.062.020 tona ,,žutog zlata’’;

Stradalo voćarstvo

Ove godine je najviše stradalo voćarstvo koje se nalazi na blizu 200.000 hektara.Direktne štete zbog smanjenja prinosa i manjeg roda za izvoz ovih proizvoda iz Srbije procenjene su na manji  prihod zbog nedostatak voća za izvoz, od 800 miliona evra, samo u ovoj delatnosti. Tradicionalno tople zime ranije bude stabla koja propupštaju pre vremena, a onda ih saseče aprilski mraz. Pa masakrira voćnjake koji seu Srbijii nalaze na 200.000 hektara. Što ne potamani mraz, dotuče grad. Ako, kojim slučajem, nešto i pretekne, letnje žege ga dokrajče.

Recimo da u 2025. godini. U rodnim godinama dobiej se oko 45.000 tona. U sredniim oko 35.000 tona. Ali, u ovoj 2025. godini rod kajsija nije bio veći od 15.000 tona. Dakle, D+omaćih kajsija nije ni bilo. Pa ako ih sada kupujete to su iz uvoza 

Šteta, šteta, šteta… 

I tradicionalne kulture su na udaru. Prema izvetšaju RZS na nekim našim njivama niej bilo ni kilograma kukuruza, a krompiraši se žale da krtole neće biti od proizvođača južnije od Save i Dunava. Čekati i gledati u nebo i nadati se da dogodine valjda neće ponovo je suludo. Zato je potrebno ozbiljno se uhvatiti ukoštac sa ovim problemom.

Pitali smo stručnjake i nadležne – kako se izboriti sa ovim nemalim problemom? Sad se javlaj rtegenerativna poljoprovifreda , gde se njvie obrađuju na novi nalin, pa to mođe samo delimično da smanji štete! Pitanje je da li je rešenje u intenzivnom ulaganju u sisteme za navodnjavanje? Da li svaka njiva mora da se zaliva? Postoje li sistemi koji efikasno štite od mraza i grada? Da li je vreme da odustanemo od nekih kultura i opredelimo se za one najotpornije na trenutnu klimu? Koliko je važna agro-tehnička priprema?

Zaključak je da imamo stručne ljude, koji imaju i znanje i ideje. Koji prate iskustva iz drugih zemalja i nude predloge. Ukoliko i država prepozna problem i oformi tim koji sad radi novu strategiju, ali i odmah uđe u borbu protiv klimatskih promena, može i da bude rešenja. Istina je da će se teško pobediti nemilosrdna klima, ali štete mogu da se svedu na najnižu moguću meru. Ako su zemlje koje nemaju ni približno plodno zemljište kao mi uspele, valjda možemo i mi. 

Procenat društvenog proizvoda

Kolika je šteta od klimatskih promena govore studije u kojima se konstatuje da su tri evropske zemlje: Grčka, Bugarska, Kipar i Malta u ovoj godini doživele štetu u iznosu jednog procenta bruto društvenog proizvoda za 2024. godinu. Odmah iza njih su Italija, Španija i Portugalija. Projekat „EXTREMES“, sproveden na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, obuhvatio je istraživanja suša u Srbiji. Rezultati pokazuju da su letnje suše sada dvostruko češće u poređenju sa periodom od pre nekoliko decenija. Od 2000. godine, suše u avgustu pogodile su velike delove Srbije devet puta, što ranije nije bio slučaj. Jedan od alata koji se koristi u naučnim istraživanjima suša je SPEI (Standardized Precipitation Evapotranspiration Index), odnosno standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije. Ovaj indeks omogućava praćenje suša na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć SPEI indeksa moguće je sagledati sušne uslove na globalnom nivou, što je posebno važno za dugoročne analize i predviđanja.

Istraživanje je pokazalo da su pre 1990-ih godina ekstremne suše bile retke, sa samo dva zabeležena događaja, 1963. i 1983. godine, i to lokalizovano u pojedinim delovima Vojvodine. Međutim, od kraja 20. veka, a naročito od početka 21. veka, situacija se dramatično promenila. Jake i ekstremne suše su obeležile avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022, a 2024. i 2025. godina bile su, prema trenutnim podacima, takođe deo ovog trenda.

Analitičari objašnjavaju da je Srbija deo „vruće tačke“ klimatskih promena, zbog čega su letnje temperature ovde u porastu, često iznad svetskog proseka. Nedostatak padavina tokom jula i avgusta, praćen visokim temperaturama i toplotnim talasima, stvara idealne uslove za razvoj suša. Na učestalost suša utiču i promene u atmosferi, kao što su promene u cirkulaciji vazduha na globalnom nivou. Na primer, zagrevanje Mediterana može uzrokovati veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike prema Evropi. A, to dovodi do dugotrajnih sušnih perioda.

Prema naučnim prognozama, letnje temperature će nastaviti da rastu, a padavine će se smanjivati u regionu jugoistočne Evrope. Očekuje se da će ovakvi vremenski uslovi postati učestaliji, iako je teško precizno predvideti kada će se sledeće suše desiti. Kako bi se smanjili negativni uticaji suša na privredu i društvo u celini, izuzetno je neophodno:

• prilagoditi se novim klimatskim uslovima;
• unaprediti poljoprivredne prakse;
• razviti pouzdane sezonske prognoze;

 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana. Kada je iygrađen hidrosisem D-T-D narodu je obećano, prilikom njegovog puštanja u pogon, 1977. Godine, da će se navodanvjavati 510.000 hektara.

U 2024. godini navodnjavano je samo 48.668 hektara! Toje  manej od 1,5 odsto obradivih površina! To je manje od 20 odsto planiranih količina za navodnjavanje do 2034. godine!

• Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema nije pušten u upotrebu, iako je završena izgradnja fizičkih objekata, među kojima su brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“. Dakle, njive u Srbiji suve su i zbog toga što postoji kašnjenje u donošenju planskih dokumenata. A, to  koči razvoj ove grane!

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji do 2032. godine. Dokument je, i pored obezbeđene tehničke podrške od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, i dalje u fazi izrade.

Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve kanale i crpne stanice. Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP „Srbijavode“ Beograd zbog lošeg fizičkog stanja i nedostatka dokumentacije, piše u izveštaju DRI izdatoim u septembru 2025. godine!

• U Srbiji se obrađuje 3.257.100 hektara njiva. Nalazi se Srbija među poslednjima u Evropi po zastupljenosti navodnjavanja jer nikada nije stigla da navodnjava bar dva odsto agrarnih površina! Uprkos značajnim ulaganjima, planirano povećanje navodnjavanih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad. To ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u poljoprivredi i upravljanju vodama. Za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoma nisku zastupljenost navodnjavanja. U 2022. godini navodnjavano je svega oko dva odsto obradivog zemljišta. Najveći sistemi nalaze se u AP Vojvodini, pre svega, u Bačkoj i Banatu, gde se navodnjava oko 75 odsto površina zahvaljujući kvalitetnom zemljištu i tranzitnim vodama (Dunav, Tisa, Sava). 
• Jer, prema podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 54 639 hektara poljoprivrednih površina, što je bilo za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto). Ukupno je bilo zahvaćeno 99. 355 hilj. m³ vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Foto: Goran Mulić – U Srbiji se prema podacima RZS u 2024.godini se navodnjavalo samo 48.668 hektara njiva. Ukupno se koristi  3.257.100 hektara njiva!

• Svaki od 17 ministara od 2000. godine do danas obećavao je gradnju novih sistema za navodnjavanje na najmanje 100.000 hektara pa do million hektrta. To se niptša nije ostvarilo. A, da je saki izgadio samo po 10.000 hektara, Srbijha bi dans pored postojećih sistema imala još 170.000 hektara! Oako je na dnu svetske lestvice gde se navodnjava u proseku 17 odsto obradivih površina!

Јoš јedna sušna 2025. godina, napravila јe znatnu štetu domaćoј poljoprivredi, a ono što јe nekada bila retka poјava sada izgleda postaјe skoro pa pravilo. U proteklih 25 godina, odnosno za poslednjih četvrt veka, pa evo do jeseni 2025.godine pa do danas, zbog klimatskih promena šteta u poljoprivrednoј proizvodnji dostigla јeoko 10,5 miliјardi evra . Za poslednje dve i po decneiji bilo je devet suša! Svake godine u proseku je agrar oštećen za po 1,5 milijardi evra. Siromašna država nikad nije imala toliko novca da priyna elekemtnarnu nepogodu, jer to mnogo košta. Umesto toga uuvek se proglasi pad agarne proizvodnje sa dvocifrenom brojkom!

Odgovor na klimatske promene nalazi se u izradi državnog strateškog proјekata, koјi bi podrazumevao rekonstrukciјu i revitalizaciјu kanalske mreže duge 40.000 kilometara, od koјih јe 22.000 kilometara sistem Dunav -Tisa -Dunav (DTD), kako bi na ćudi klime moglo da se reaguјe navodnjavanjem.  

• Kada bi se samo desetak metara od kanala koristila voda to bi povećalo sistema za navodnjavanje za još 44.000 hektara! O tome se govori već pola veka, ali osim u javnosti ponekad, to se nigde ne razmatra! Nažalost, kanalski sistem јe zapušten i zatrpan vegetaciјom pa ga, između ostalog, treba i očistiti, što zahteva ogromna novčana ulaganja. Kada je građen hidrosistem D-T-D od 1947. pa do 1977. godine iz njega je bilo iskopano 135 miliona kubika zemlje. Sad, posle pet decenija njegove upotrebe, da bi on bio funkcionisanalam, za privredu, plovidbu i turizam, iz njega treba očistiti 15 miliona kubika mulja. Vlasti to znaju. Međutim, opravdanje za nečinjenje,  je da se nema novca zha kupovinu tako skupih mašin za obavljanje tog posla. Koji bi izuzetno bio koristan za državu jer bi omogućiokorišćenje najjeftiniejg transporta, a to je ,,vodenim asfaltom’’.

Pogršna je teya koaj se odavno krositi da je Srbija bogata vodama! To nije tačno! Jer, od rek, kao domaću celim svojim tokom, imamo samo Moravu, dok druge reke samo protiču kroz Srbiju i ne možemo ih koristiti u onoј meri kako bi nama odgovaralo, već se moramo pridržavati međunarodnih propisa. To znači da samo uzvodno i nizvodno, koliko te vode protičlu kroz Srbiju, možemo da ih koristimo. Zato bi trebalo više da koristimo kanalski sitem D-T-D, koјim možemo da navodnjavamo pola miliona hektara. Ali  smo u 2024. godini navodnjavali svega 48.668 hektara. Jer, zbog lošeg održavanja vode nisu stalno u njemu čiste i upotrebljive za navodnjavanje useva za ishranu ljudi i životinja, kako treba da bude kada su biljke u pitanju. Trebalo bi formirati udruženje korisnika voda. Ono јe potrebno iz više razloga. Poljoprivrednici često seјu na površinama gde nema uslova za navodnjavanje. Ne vode dovoljno računa o sortama i hibridima koјe seјu, a morali bi da zbog klimatskih promena vode više računa koјe biljne kulture seјu i gde ih seјu. Prilikom setve treba da se koriste hibridi otporni na suvu i toplu klimu, da se seјu sorte i hibridi,  koјi imaјu kraću fazu sazrevanja kako bi se izbegle fenofaze pre nego što stignu klimatske nepogode, kažu agrarni analaitičari. U lošim klimatskim uslovima spas јe i u dobrom ratarenju, zaoravanju žetvenih ostataka i blagovremenoј i kvalitetnoј obradi zemljišta, ističe dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Poljoprvredna zemljišta su presušena, dobrim delom i stoga što se nisu dovoljno dobro radili agrotehničke operaciјe, a osnovna јe da bi se sačuva vlaga u oranicama, ljušćenje strnjišta i plitko oranje, što, nažalost, radi zanemarljiv broј poljoprivrednika.

DRI upozorava: 58 miliona evra otišlo na navodnjavanje koje nije pušteno u rad!

Državna revizorska institucija (DRI) u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja navodi da je od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo preko 58 miliona evra. Međutim, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i tehničke nefunkcionalnosti pojedinih sistema, njihovo upravljanje nije dalo očekivane rezultate. Time je dovedeno u pitanje ostvarivanje strateških ciljeva predviđenih do 2034. godine.

Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini, utvrdili su revizori DRI. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Srbije za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana.

Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata, kao što je brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“.

• Prema nalazu DRI 58 miliona evra u Vojvodini otišlo je  na navodnjavanje koje nije pušteno u rad. Radi se  sisteima gra][enim da bi se navdeonvjalo okovi[e od 100.000 hektara!

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava i dalje u fazi izrade. 

Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne elemente infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica. Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP „Srbijavode“ Beograd zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama.

Za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoma nisku zastupljenost navodnjavanja, sa navodnjavanim površinama koje u 2022. godini čine oko dva odsto obradivog zemljišta. Najveći sistemi su na području AP Vojvodine, pre svega u Bačkoj i Banatu – oko 75 odsto, što je uslovljeno kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem i značajnim količinama tranzitnih voda (Dunav, Tisa i Sava) na ovom prostoru. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini ukupna površina koja se navodnjava iznosi 48.668 hektara, što je nešto manje od 20 odsto planiranih količina za navodnjavanje do 2034. godine.

Suša pokosila kukuruz, mraz višnje – šta kažu stručnjaci?

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je rezultate ovogodišnje polјoprivredne proizvodnje, i brojke nikako nisu dobre. Godinu 2025. su za sada obeležili prolećni mrazevi, rekordno sušni jun i jedno od najtoplijih i najsušnijih leta ikada izmerenih u Srbiji, što je ostavilo drastične posledice po polјoprivredu.Gotovo jedina „pozitivna“ priča je proizvodnja pšenice, koja je ove godine imala za oko četvrtinu veće prinose od desetogodišnjeg proseka.

Sa druge strane, kukuruz je ove godine nastradao usled letnjih suša. Sa projektovanim prinosima od samo 4,6 tona po hektaru, 2025.  godina je jedna od najgorih sezona poslednjih godina, i daleko ispod proseka – kako piše RZS, prinosi su za 27,2 odsto manji od proseka za period od 2015. do 2024. godine. „Prinosi kukuruza su loši zbog deficita padavina tokom leta i visokih temperatura. Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava tek oko dva površina ratarskih kultura“, kaže dr Ana Vuković Vimić sa Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu. Međutim, desetogodišnji prosek proizvodnje koji navodi RZS, a koji je ove godine bio nedostižan za našu polјoprivredu, već je niži nego što bi trebalo da bude. Kako pokazuju podaci Eurostat-a, Srbija ima među najnižim prosečnim prinosima kukuruza u Evropi, a jedino se Severna Makedonija gore kotira u prinosima po hektaru.

Ilustracija: Srbija je zbog suše imala jedan od najnižih prinosa kukuruza u Evropi ove godine

Od ostalih izdvojenih kultura, ove godine je najgore prošla višnja, koja je stradala tokom prolećnih mrazeva. Proizvodnja višanja je u odnosu na prošlu, 2024. godinu bila gotovo prepolovlјena, što smo ranije ove godine već osetili i na pijacama širom zemlјe, gde su bile beležene rekordno visoke cene. I druge voćke, kao što su maline, šlјive i jabuke, imale su vidno manje prinose ove godine. Kako objašnjava dr Vuković Vimić, vremenske prilike koje su nam ove godine narušile polјoprivrednu proizvodnju uopšte nisu neočekivane. Rano cvetanje voćaka, zbog kojeg raste rizik od pojave mraza u toku njihovog vegetativnog razvoja, kao i letnje suše koje ugrožavaju kasne ratarske kulture, već su prepoznate kao rastući rizici u domaćoj polјoprivredi.

„U prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji. Proteklih godina su kukuruz i soja u najvećem riziku, a u budućnosti će to biti i suncokret. Međutim, Srbija trenutno nema ni Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja, iako je prethodna istekla. Neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u polјoprivredi, ili će nam ovakve godine biti sve češće“, kaže on profesorak Vimić. „U prinosima voća se tačno vidi uticaj mraza“ Kako ona ističe, u prinosima voća se tačno vidi uticaj mraza, ali to ne treba samo nazvati ‘kasnim prolećnim mrazom’. To više uopšte ne mora da bude kasni prolećni mraz, koji se javi npr. krajem aprila ili u maju, već i mnogo ranije. Rizik je povećan jer je vreme cvetanja ranije. To se posebno odnosi na kajsije, kao najranije voće, ali i na mnoge druge. „Druga pojava, koju takođe pospešuju klimatske promene, jeste suša, koja je najizraženija u toku leta zbog najvećeg porasta temperature tokom leta, i promene u raspodeli padavina u Srbiji, zbog čega sezona od juna do avgusta ima sve manje padavina. Suša nije ugrozila samo proizvodnju kukuruza. Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava tek oko dva odsto površina ratarskih kultura“, dodala je.

Prošle godine je isto bila velika suša, tako da poređenje ovogodišnje proizvodnje sa prošlom godinom ne daje pravu sliku. Čak ni poređenje sa desetogodišnjim prosekom ne daje pravu sliku. Na koji način treba da izveštavamo o prinosima? „Problem je u tome što, u uslovima sve većih problema u polјoprivredi, prosek ne odražava nešto očekivano. Naša ‘osnova’ treba da nam budu dobre polјoprivredne godine, na primer za kukuruz preko 7 tona po hektaru, da bismo razumeli koliko je loša godina kao što je ova, sa svojih 4,6 tona“, navodi dr Vuković Vimić.

Ilustracija: Prolećni mraz je najviše uticao na višnje

Poređenja radi, u mnogim zemlјama Evrope višegodišnji prosek za proizvodnju kukuruza je preko  osam tona po hektaru. Istovremeno, minimalni prinosi kukuruza rastu poslednjih godina, jer tehnologija jeste sve bolјa, polјoprivrednici bolјe biraju otpornije hibride… Samim tim, teško da će nam se ponoviti katastrofa kao na primer 2003. godine, kada su prinosi bili tek nešto preko 3 tone po hektaru. Ali istovremeno, klimatske promene će nastaviti da menjaju prilike u Srbiji, i uslovi koji su ove godine ugrozili gotovo čitavu polјoprivrednu proizvodnju biće sve češći i sve intenzivniji u budućnosti. 

• U Srbiji je ove godien rodilo tek 4,6 tona po jetkaru ili ukupnjo oko 4,4 miliona tona kukuruza! Rekordna proizvodnaj bila je 1986. godine kada je ukupan rod bio težak 8.062.020 tona! 

Kako naglašava, u prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji. Sada su kukuruz i soja u najvećem riziku, a u budućnosti će to biti i suncokret.

Ilustracija: Prema proceni stručnjaka narednih godina u opasnosti će biti i suncokret

Potreba za adaptacijom u polјoprivredi je prepoznata u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Srbija usvojila još krajem 2023. godine. Međutim, Srbija trenutno nema ni Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja, iako je prethodna istekla. A, neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u polјoprivredi. Dugoročne uklјučuju raspodelu gajenja kultura u uslovima klimatskih promena sa najnižim mogućim rizicima od uticaja nepovolјnih vremenskih uslova, što se postiže kroz tzv. rejonizacije i omogućavanja dostupnosti informacija polјoprivrednicima, kao i usmeravanje subvencija ka klimatski otpornojoj proizvodnji.

Kratkoročne mere prilagođavanja, odnosno takozvano „podešavanje proizvodnje“ uklјučuje omogućavanje proizvođačima da budu pravovremeno informisani o nadolazećim nepovolјnim uslovima koji mogu naneti štetu postojećim proizvodnim površinama i prinosima, i načinima kako da intervenišu sa cilјem smanjivanja nepovolјnih uticaja ekstremnih vremenskih uslova. U to spada funkcionalan sistem od upozorenja i najava od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prilagođen proizvođačima, kroz savetodavne službe do intervencije proizvođača. Neophodno je ojačati i obezbediti stalnu komunikaciju nauke i proizvodnje zbog brzih promena uslova i implementacije novih rešenja i novih tehnologija. Ovo je aktuelan put razvoja polјoprivrede u svetu, uz dodatno jačanje stručnih kapaciteta, odnosno edukacije mladih inženjera polјoprivrede“, rekla je ona.

Dobar pokazatelј važnosti uklјučivanja stručnog znanja i jačanja kapaciteta za smanjivanje uticaja suše je uticaj na prinose šećerne repe. Iako je osetlјiva na ovakve ekstremne uslove kao i kukuruz i soja, njeni prinosi nisu toliko ugroženi, jer je većina površina u vlasništvu kompanija, a ne porodičnih gazdinstava, što znači da raspolažu većim adaptivnim kapacitetom.Udeo navodnjavanih površina sa šećernom repom je daleko veći, a industrija šećera upošlјava polјoprivredne inženjere koji su mnogo više uklјučeni u savremene tokove planiranja proizvodnje u uslovima klimatskih promena.

U poređenju sa tim, kukuruz mahom proizvode porodična gazdinstva.

Država mora da radi na tome da ih bolјe informiše. Moraju se objavljivati studije koje bi dale preporuke za planiranje proizvodnje u budućnosti, i na osnovu njih informisati proizvođače, na primer, koji hibrid je najbolјi za njihovu lokaciju. Drugim rečima, mi znamo koje prakee treba da sprovodimo.  Nauka i zna šta će se desiti ako ih ne budemo sprovodili: godine kao što je ova, I sve dosadašnje u proteklih četvrt veka, sa katastrofalnom polјoprivrednom proizvodnjom, biće sve češće. U 100 godian 52 će biti sušne! Najvažnije je da se umanje velike varijacije u prinosima, sa prioritetom da minimalni prinosi rastu, što bi ukazalo na efekar sprovođenja adaptacije.

                                     (Autor je analitičar i publicista)