• Poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji je procenjena na 531,9 milijardi evra u osnovnim cenama u 2024. godini, što je smanjenje od 0,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom (536,7 milijardi evra);

• U 15 zemalja EU vrednosti proizvodnje bile su veće u 2024. godini nego u 2023. Najoštrije stope rasta zabeležene su u Irskoj (+8,9 odsto), Hrvatskoj (+8,8) i Švedskoj (+5 odsto). Nasuprot tome, najoštrije stope pada zabeležene su u Francuskoj (-9,0 odsto), Rumuniji (-8,5) i Bugarskoj (–8,0 odsto);
• Promene u vrednosti poljoprivredne proizvodnje i među potrošnje u 2024. rezultirale su povećanjem bruto dodate vrednosti koju generiše poljoprivreda za 3,1 odsto na 228,6 milijardi evra;
• Budžet za agrar Srbije u 2026.godini od 136,5 milijardi dinara, usmeren je ka daljem ekonomskom napretku zemlje i životnog standarda građana. Sredstva su između ostalog, planirana za povećanje plata i penzija, izgradnju najvećih infrastrukturnih projekata i otale rashode i izdatke u skladu sa nadležnostima budžetskih korisnika!
• Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, žetva 2025. godine dala je 3.681.000 tona pšenice, što je 26,9 odsto više nego prošle godine. Prinos je ostvaren na površini od 607.075 hektara, sa prosečnim rezultatom od 6,1 tona po hektaru.To je dobar record, ali je rekrod bio 1991. godinw kada je dobijen rod od 3.736.503 tone! Taj rod nikda do sada nije premašen!
• Kukuruz je ove, 2025. godine imao loš rod. Jer, dobijeno je samo  4.448.000 tona na nešto više od 950.000 hektara.  To je prinos od 4,6 tona po hektaru! Kukuruz je imao rekord 1986. go je prosečna godišnja potrošnja hleba po glavi stanovnika danas oko 49 kilograma godišnje, uz dodatnih 15 kilograma peciva. Ukupno to znači da se po osobi danas potroši 64 kilograma proizvoda od brašna, što je oko 20 kilograma manje nego pre 15 godina. dine, od 8.062.020 tona!

Foto: Envato – Poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji je procenjena na 531,9 milijardi evra u osnovnim cenama u 2024. godini, što je smanjenje od 0,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom (536,7 milijardi evra);

Branilav GULAN

Srbija imala rekorde proizvodnje u prošlosti!

Poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji je procenjena na 531,9 milijardi evra u osnovnim cenama u 2024. godini, što je smanjenje od 0,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom (536,7 

milijardi evra). Ovo je označilo drugu uzastopnu godinu blagog pada vrednosti od vrhunca u 2022. godini. Promena nominalne vrednosti odražavala je ravnotežu između blagog rasta obima proizvodnje (+1,0 odsto) i pada nominalne cene poljoprivrednih dobara i usluga (-1,8 odsto), saopštila je Evropska kancelarija za statistiku,javlja Eurostat.

• Poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji je procenjena na 531,9 milijardi evra u osnovnim cenama u 2024. godini, što je smanjenje od 0,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom (536,7 milijardi evra);

• U 15 zemalja EU vrednosti proizvodnje bile su veće u 2024. godini nego u 2023. Najoštrije stope rasta zabeležene su u Irskoj (+8,9 odsto), Hrvatskoj (+8,8) i Švedskoj (+5 odsto). Nasuprot tome, najoštrije stope pada zabeležene su u Francuskoj (-9,0 odsto), Rumuniji (-8,5) i Bugarskoj (–8,0 odsto);

Polovina vrednosti poljoprivredne proizvodnje EU u 2024. godini (50,3 odsto) poticala je od useva (267,7 milijardi evra, -3,1 odsto u poređenju sa 2023. godinom), a nešto više od dve petine (41,1 odsto) poticalo je od životinja i životinjskih proizvoda (218,8 milijardi evra, +1,9 odsto) u poređenju sa 2023. godinom). Preostali deo od 8,5 odsto poticao je od poljoprivrednih usluga i sekundarnih aktivnosti (45,4 miliona evra, -0,6 odsto).

• Troškovi poljoprivrednih inputa u EU koji nisu povezani sa investicijama (međupotrošnja) bili su za 3,7 odsto niži u prošle nego 2023. godine i iznosili su 303,3 milijarde evra.

Promene u vrednosti poljoprivredne proizvodnje i međupotrošnje u 2024. godini rezultirale su povećanjem bruto dodate vrednosti koju generiše poljoprivreda za 3,1 odsto na 228,6 milijardi evra.

Evropski agro-sektor sve više se prilagođava promenama u potrošačkim navikama i tržišnim pritiscima – od klimatskih izazova do geopolitičkih tenzija i oscilacija u trgovinskim politikama velikih igrača poput SAD i Kine. Cilj je jasan: diversifikovati izvore prihoda, smanjiti zavisnost od uvoza i ojačati sopstvenu proizvodnju, posebno u segmentima poput žitarica, uljarica, povrća i mesa – proizvoda koji se u velikoj meri uzgajaju i u Srbiji.

Novi izveštaj Evropske komisije za leto 2025. godine o kratkoročnim tendencijama tržišta pruža detaljan uvid u aktuelna kretanja u sektoru ratarskih, specijalizovanih i stočarskih kultura biće u 2026. godini.

EU udara na velike zemljoposednike: Stiže limit na poljoprivredne subvencije!

Više žitarica i uljarica, stabilni troškovi

Uprkos geopolitičkoj nestabilnosti i usporenom ekonomskom rastu, predviđa se rast proizvodnje žitarica u EU za 4,1 odsto u sezoni 2025/26 godinama, uz pad uvoza za 19 odsto i rast izvoza za 26 odsto. Proizvodnja uljarica, pre svega, suncokreta i uljane repice, beleži rast od 12 odsto, što dodatno doprinosi porastu proizvodnje biljnih ulja za sest odsto. Ove kulture imaju veliki potencijal i za srpski izvoz, jer odgovaraju na rastuće potrebe EU tržišta.

Proizvodnja belog šećera je porasla za 6,5 odsto, ali se za 2025/26 očekuje pad od oko osam odsto, što bi moglo otvoriti prostor za dodatni uvoz. Povratak maslinovog ulja, ali pad vina, jabuka i paradajza.

Imigracione racije sve više pogađaju poljoprivredu! Kakav je scenario za Srbiju?

• Cene maslinovog ulja u EU značajno su pale do juna 2025. godine, što odražava oporavak proizvodnje od 37 odsto. Proizvodnja vina u EU u sezoni 2024/25. godini mogla bi da padne na najniži nivo u poslednjih 20 godina, što će uticati na izvoz, dok domaća potrošnja nastavlja da opada;
• Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, očekuje se pad proizvodnje jabuka u EU za cetiri odsto, što će održati visoke cene, dok bi proizvodnja bresaka i nektarina mogla da opadne za 5,8 odsto, uzrokujući rekordni uvoz. Proizvodnja paradajza u EU očekuje se da opadne za 2,6 odsto, naročito kod paradajza za preradu, dok će proizvodnja svežeg paradajza ostati stabilna, ali ispod višegodišnjeg proseka;

 Stabilna proizvodnja mleka i živine, pritisak je na govedinu i ovčije meso!

Mlečna industrija u EU ostaje stabilna zahvaljujući dobrim uslovima za ispašu i stabilnoj potražnji, dok se očekuje blag rast u proizvodnji sira. Ipak, jaka konkurencija na globalnom tržištu ograničava izvoz.

Cene goveđeg mesa ostaju visoke, ali se očekuje pad proizvodnje usled smanjenja stočnog fonda. To može smanjiti izvoz, dok će se uvoz verovatno povećati. Proizvodnja svinjetine ostaje stabilna, dok se proizvodnja živinskog mesa očekivano povećava za 1,8 odsto, prateći rastuću potražnju.

S druge strane, proizvodnja ovčijeg i kozjeg mesa beleži pad od dva odsto, uz manji izvoz i veći uvoz, što dodatno potvrđuje potrebu za većom regionalnom samodovoljnošću.

Evropsko tržište, i pored izazova, ostaje otporno, ali i sve otvorenije za pametno pozicionirane uvoze. Srbija, sa svojim poljoprivrednim potencijalom – naročito u proizvodnji žitarica, voća, uljarica i stočarskih proizvoda – ima priliku da ojača prisustvo na EU tržištu, posebno ako se proizvodnja prilagodi standardima i tržišnim potrebama Unije. U isto vreme, ovo je poziv domaćim proizvođačima da osluškuju potrošače i prilagode se trendovima održive i funkcionalne poljoprivrede EU. 

Domaća pšenica za domaći hleb, a biće i za izvoz

Evo slike iz Srbije pred kraj 2025. godine. Srbija će, po svemu sudeći, ima razloga za optimizam u pogledu proizvodnje pšenice 2025. godine. Po obavljanjju setve  može se očekivati  dobro i u žetvi 2026. godine. Ali sve će zavisiti od kloiamskih uslova

• Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, žetva 2025. godine dala je 3.681.000 tona pšenice, što je 26,9 odsto više nego prošle godine. Prinos je ostvaren na površini od 607.075 hektara, sa prosečnim rezultatom od 6,1 tona po hektaru;
• To je dobar record, ali je rekrod bio 1991. godinw kada je dobijen rod od 3.736.503 tone! Taj rod nikada do sada nije premašen!

Za zemlјu koja vekovima meri bogatstvo zlatnim klasjem kukuruza, ova vest nosi i simboličku i ekonomsku težinu. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), proizvodnja pšenice je veća za 27,6 odsto – što znači da će Srbija ne samo jesti hleb napravlјen od domaćeg žita, već će imati i značajne viškove za izvoz. U kontekstu poremećaja na globalnom tržištu i rasta cena hrane, ovo predstavlјa redak pozitivan signal za polјoprivredni sektor zemlјe i ekonomsku stabilnost.

Ovogodišnja žetva, 2025. godine, je dočekana sa viškom od milion tona stare pšenice, preostale  iz roda 2024. godinu, što je brojka koja  se tumačila i kao izazov i kao prilika. Prošle 2024.godine, Srbija je proizvela više od 2,9 miliona tona pšenice, ali je veliki deo tog roda ostao u skladištu. Jer, nije prodat!? Dobar deo od tih viškova nije prodat. Million tona nije prodat I on je dočekao  u skladištima i novu žetvu iz 2025. godine!

• Kako objašnjava Branislav Gulan, analaitičar i publisticta za sajtove Biznis i Štajerske novice, problem nije bio u kvalitetu pšenice, već u lošoj prodajnoj aktivnosti i nedostatku tržišne strategije. Drugim rečima, osoblјe zaduženo za izvoz nije uspelo da pronađe kupce na stranim tržištima za taj višak od million tona pšencie! On je stvorio i probleme oko skladištenja u Srbiji. Jer, nema dovoljno skladšnog prostora. Nezvanične procene su da pravog mesta za skladištenje i čuvanje ima tekza oko 3,5 do četiri miliona tona takvih proizvoda. Ali, izvoz je nešto bolje krenuo posle žetve u 2025. godini kada je dobijen rod od 3,62 miliona tona ili 6,1 tona u proseku na posejanih 607.000 hektara;
• Međutim, ovo je luksuz koji Srbija više ne može sebi da priušti. Jer su domaće potrebe relativno male — godišnje je potrebno za meljavu oko 700.000 tona pšenice za ishranu stanovništva. Kada se tome doda 10 odsto za robne rezerve i do 200.000 tona semenske pšenice, jasno je da oko 1,2 miliona tona pokriva sve potrebe zemlјe. Dakle, čak više od tri miliona tona ostaje kao potencijal za izvoz.

Ističe se  da je sada pitanje – hoće li iko uspeti da sav taj višak pšenice ove godine plasira na svetsko tržište i pretvori ga u prihod za domaću privredu?

• Zdravko Šajatović, direktor Udruženja ,,Žitozajednice’’, kaže da je prosečna godišnja potrošnja hleba po glavi stanovnika danas oko 49 kilograma godišnje, uz dodatnih 15 kilograma peciva. Ukupno to znači da se po osobi danas potroši 64 kilograma proizvoda od brašna, što je oko 20 kilograma manje nego pre 15 godina. 

„Razlozi su višestruki, od promenjene ishrane i sve veće upotrebe brze hrane“, do činjenice da su srpska domaćinstva siromašnija nego ranije. Vreme kada su selјaci nosili veknu hleba i parče slanine na njive je prošlo“, kaže Šajatović, slikovito opisujući promenu društvenih navika.

• Ovaj trend ima direktne posledice po mlinsku industriju, jer manja potrošnja znači manju domaću potražnju, pa su izvozni kanali klјučni za opstanak velikih proizvođača! Pšenica zabeležila istorijski rezultat 1991. godine od 3.763.500 tona!
• Kukuruz je ove, 2025. godine imao loš rod. Jer, dobijeno je 4.448.000 tona na nešto više od 950.000 hektara.  To je prinos od 4,6 tona po hektaru! Kukuruz je imao rekord 1986. godine, od 8.062.020 tona. Prilikom visokog roda kukturuza svedoci smo hvalisaanjažhvalisanja domaće i strane nauke, sa uspešnim rezultima u visokim prinosima. Ovaj dobar  rod i visoki prosečni prinosi i ukupna proizvodnja posle tih godina nikada više do danas nisu postignuti!  Tada smo proglašvaani od medija da se nalazimo među među deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu. Ali, nij rečeno da je to izvoz samovine i kada bi se on preradio u više faze prerade, pa onda prodavao u zemlji i svetu, da bio se prihod učetvorustručio!

Pšenica u Srbiji, je u 2025. godini na 607.075 hektara imala visok rod od ukupno 3,62 miliona tona ili prosečno oko 6,1 tonu po hektaru.  Ali, to ipak nije stiglo prinose i REKORDAN ROD pre 35 godina. Jer, rekordan rod bio je 1991.godine od 3.736.503 hektara. 

• Uz postojanje ovakvih prinosa Srbija danas sa setvom na oko 300.000 hektara može da obezbedi sebi dovoljno pšenice zha sopstvenu samodvoljnost, što značli za ishranu 6,6 miliona stanovnika. Sa tih površina oni bi jeli hleb  od domaće pšenice! 
• Prema podacima RZS ukupna proizvodnja kukuruza na 961.215 hektara u 2025. godini iznosila je 4.448.000 tona. To je bio prinos od samo 4,6 tona po hektaru. Taj prinos mnogo je manji od onog, rekordnog iz 1986. godine.  To je i za 12,9 odsto manje nego u 2024. godini, kada je ubrano 5,2 miliona tona;

Ilustracija: Prema procenama stručnjaka više od tri miliona tona pšenice ostaje kao potencijal za izvoz

Iako je Srbija i sa tako niskim prinosom 2024. i 2025.godine, i dalјe je jedan od vodećih proizvođača kukuruza u regionu, a klimatski uslovi i niske otkupne cene značili su da je 2025. godina bila ispod očekivanja za ovaj usev. 

• Zbog smanjenog stočnog fonda, Srbiji je danas za ishranu naroda i stoke dovoljno godišnje oko 3,5 miliona tona kukuruza, kaže Sunčica Savović, direktor ,,ŽitoSrbije”. Do pre nekoliko godina kada je tek bio počeo nagli pad stočnog fonda, bilo je dovoljno milion tona više kukuruza; 

Firme i poslovanje za primer!

Zanimlјivo je da je najveći udeo u ukupnom profitu ostvarila samo jedna kompanija, ,,Žitopromet-Mlin’’ iz Sente, koja je sama po sebi 2023. godine ostvarila 325,3 miliona dinara profita, više nego profit celog sektora. Razlog je taj što je veliki broj kompanija u ovom sektoru poslovao u minusu, od kojih je najveća bila čak 500 miliona dinara. Kompanija ,,Žitopromet-Mlin’’, koja je zauzela prvo mesto na listi prema dobiti koju je sastavila agencija za kreditni rejting CompanyWall, može se pohvaliti stabilnim poslovanjem u poslednje tri godine, jer su njeni finansijski rezultati ostali gotovo nepromenjeni. Ova vojvođanska kompanija, koju uspešno vodi Predrag Peca Đurović, osnovana je 1957. godine, poznata po svom brendu ,,Sentella’’, decenijama održava reputaciju pouzdanog proizvođača brašna, navodi se na zvaničnom veb-sajtu kompanije.

Žetva pšenice u Vojvodini uvek se prvo zaršavala  na poljima ,,Žitgoprometa’’ u Senti. Silosi jedne od najvećih srpskih žitomlinskih kompanija  AD„Žitopromet“ u Senti hlebnim zrnom se pune punom parom. Predsednik kompanije „Žitopromet“ Predrag Peca Đurović izjavio je za javnost u 2024. godini da je za desetak dana od proizvođača u silosima u Senti i Novom Kneževcu bilo uskladišteno preko 40.000 tona roda. ,,Tokom godine ćemo u naše silose smešteno je  oko 100.000 tona pšenice, tempom kojim nam bude nalagala proizvodnja i potražnja naših proizvoda na domaćem i inostranom tržištu, jer to će zadovoljiti naše potrebe do naredne žetve, rekao je Đurović.

Silosi Žitoprometa u Senti

Planirani otkup pšenice ovogodišnjeg roda u „Žitoprometu“  proteklih godina uvek je bio rekordan.  Do kraja maja 2024. godine, do kada je kupovana pšenica roda 2023.godine, otkupljeno je 97.000 tona, od čega je 87.000 tona prerađeno, a ostatak je prelazna zaliha za rad mlinova. U istoriji „Žitoprometa“ to su apsolutno rekordne količine preuzete i prerađene količine pšenice, od pre 140 godina kada su udareni temelji mlinarstva u Senti i 1957.godine kada je delatnost proširena na proizvodnju testenina i pekarskih proizvoda.

„Žitoprometu“ sva preuzeta pšenica služi isključivo za proizvodnju u sopstvenim pogonima, jer kako je isticao Đurović ne bave se trgovanjem pšenicom, nego  je od 100.000 tona, 90.000 se uvek samelje u mlinovima i preradi u pogonima fabrike testenina „Sentela“, pekari u Novom Kneževcu i u pakcentru sitna pakovanja brašna upakovati za prodaju u marketima. U senćanskoj kompaniji uvek računaju da im je potreba oko 10.000 tona prelaznih zaliha koje se za preradu koriste za preradu, da se ne koristi nova pšenica dok tehnološki ne bude u stanju za meljavu.

• Na drugom mestu je bio ,,Žitopromet-Mlinpek’’ iz Stare Pazove, sa profitom od 216,9 miliona dinara. Ova kompanija, koja je deo grupe ,,Žito Dunav’’ od 2005. godine, posluje na dve lokacije – u Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici – i ima dnevni kapacitet mlevenja od 500 tona pšenice;
• Treće mesto pripalo je kompaniji ,,Žito-Bačka Kula’’, sa profitom od 155,5 miliona dinara. Nјihov mlin prerađuje oko 220 tona pšenice dnevno, a kompanija se ističe po širokom asortimanu specijalizovanih brašna – za štrudlu, koru, burek, picu, kao i konditorskog brašna i mekinja za lјudsku i stočnu ishranu;

Ilustracija: Jedemo sve manje hleba i pekarskih proizvoda

• Prema podacima agencije za kreditni rejting CompanyWall, u Srbiji postoji 395 kompanija koje se bave proizvodnjom mlinskih proizvoda. Industrija je zabeležila najbolјe poslovne rezultate u 2023. godini, kada je ukupna dobit iznosila 762,4 miliona dinara. Samo godinu dana kasnije, 2024. godine, ta brojka je pala na 262,6 miliona dinara, što je tri puta manje;

O cenama u Srbiji…

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva su u septembru 2025. godine bile veće za 9,5 odsto u odnosu na isti mesec 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne 2024. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama Industrijsko bilje (7,3 odsto), Žita (16,8 odsto) i Stoka i živina (18,3 odsto).

• Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2025. godine, u odnosu na avgust 2025. godine, u proseku su smanjene za 2,2 odsto;
• Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar-septembar 2025. godine, u odnosu na isti period 2024. godine, u proseku su povećane za10,8 odsto;
• Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na prethodni mesec, najveći uticaj na pad cena zabeležen je u grupama Žita (-7,0 odsto), Industrijsko bilje (-1,4 odsto) i Stoka i živina (-1,2 odsto);

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u periodu januar-septembar 2025. godine u odnosu na isti period 2024. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama Žita (12,9 odsto) i Industrijsko bilje (6,1 odsto). 

Foto: Freepik

Stočarstvu su potrebna investiciona ulaganja

Ministar poljoprivrede (17 po reduod 2000 godine u Srbiji), koji je toj djužnosti od aprila 2025. godine, je  i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragan Glamočić,kaže za javnost su subvencije izuzetno visoke, ali da one ipak nisu čarobni štapić niti rešenje koje će oporaviti stočarstvo. Pravi paralelu sa Holandijom koja ima manje subvencije po grlu i hektaru, a ima 30 puta bolji izvozni rezultat od Srbije. “Od 2012. do 2018. godine budžet za poljoprivredu je bio tri puta manji nego što je danas, ali je daleko veći deo tih sredstava odlazio za investicije. I u tom dobu je mnogo više podignuto i farmi, i voćnjaka, i svega u poljoprivredi. Imali smo padove u stočarskoj proizvodnji od svega 1-2 odsto. Nakon 2018. godine mi smo smanjili sredstva za investicije, tako da u ovoj godini one dolaze na nivo od ispod devet procenta. Mi smo 2019. godine imali preko 22 odsto. 

U Evropskoj uniji je to oko 25, a plan im je da investiciono ulaganje u narednom periodu bude 35 odsto. Na pitanje da li je dobro ograničiti uvoz mesa kroz uvođenje kvota za manji broj uvoznika, kaže da je to protekcionistička mera koja neće dati dobre rezultate. “Mi smo došli do apsurda, da mi ograničavamo određen broj uvoznika i određene količine. Šta se onda desi? Ja živim blizu Bačke Palanke. Imate dve prodavnice sa dve strane mosta. Imate isti proizvod koji je uvezen iz iste države iz Španije, u Srbiju i u Hrvatsku. Svinjsko meso u Srbiji sa jedne strane mosta je skoro duplo skuplje u odnosu na Hrvatsku!

,,Žitelji skoro celog sela u kom ja živim, Begeča, prelaze preko mosta, kupuju meso u Hrvatskoj i švercuju”, navodi profesor Glamočić. Na pitanje ko sakuplja kajmak na otkupnoj ceni mleka koje se poljoprivrednicima plaća oko 50 dinara, dok se jogurt u marketima prodaje za oko 190 dinara, kaže da je to problem usitnjene proizvodnje koja preko noći nestaje. “Pa fabrike uzimaju kajmak, naravno, uzimaju i trgovci, uzimaju i mlekare i tako dalje, ali dok mi ne budemo jačali farmere da zajedno sednu i dogovore se sa mlekarama i sa trgovinskim lancima, koliko će kome pripasti tog kolača, mi tu sreće nećemo imati. Uvek su jače klanice i mlekare i trgovački lanci, nego farmer koji su razjedinjeni. Znači, mi moramo da ih ujedinjujemo institucionalno, a ne da se rešavaju problemi na ulici“, naglašava Glamočić. Napominje i da su stočari destimulisani u odnosu na ratare. 

Tragovi suša

• Devet suša u Srbiji bilo je od 2000. godina i one su ostavile velike, ukupne štete za četvrt veka, od oko 10,5 milijardi evra! Ili samo u ovoj godini, iako nema zvaničnih podatka, štete nisu manje od 1,5 milijarde evra. To je ozbiljan udarac na rod ovogodišnjih rod poljoprivrednih proizvoda, i to će utiati i na smanjenje BDP u zemlji za najmanej jedan ili dva odsto. Naravno, imajući u vidu da se sad njeno učešće u BDP zemlji kreće između pet i 12 odsto; 
• Poređenja radi, u Sloveniji agrar u ukupnom BDP učestvuje samo sa 1,7 odsto! Ili još jedno poređenje. Slovenija ima samo 2,1 miliona stanovnika i BDP po stanovniku je 32.000 evra! Srbija ima 6,6 milionažitelja i ima BDP po stanovniku tek oko 8.900 evra!

Najbogatiji poljoprivrednik Srbije obrađuje 36.000 hektara!

Kompanija Industrija mesa “Matijević” (u daljem tekstu: IM Matijević) iz Novog Sada spada među najznačajnije igrače srpske prehrambene i poljoprivredne industrije. Iako je brend prepoznat prvenstveno po proizvodnji mesa i mesnih prerađevina, njen agrarni segment – kroz pod-brend “Matijević Agrar” – postao je gigant kada je reč o zemljištu, ratarstvu i stočarstvu u Vojvodini i šire.

Svoju priču, kompanija je započela 1994. godine kao mala mesarska radnja, potom se razvila u regionalni brend, da bi danas stasala u jednog od najmoćnijih igrača u mesnoj industriji Srbije. Na zvaničnoj stranici stoji da “naši proizvodi nisu putovali preko okeana, već sa naših farmi stižu direktno do vas” – što sumira strategiju vertikalne kontrole.

Na obimnim obradivim površinama od oko 36.000 hektara, prema podacima RZS nakon poslednjeg popisa poljoprivrede (od oko 1,4 miliona hektara u Vojvodini), ali i preko granice u Hrvatskoj, Matijević gradi svoju prednost. Kompanija, navodi se na sajtu, “Matijević Agrar” obrađuje oko 36.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i 2.000 hektara u Republici Hrvatskoj.  To omogućava da većinu stočne hrane, ratarstva i prerade bude pod sopstvenom “kapom”.

Proizvodnja, investicije, širenje

• Ako posmatramo obim: godišnje fabrika proizvodi i isporučuje 150.000 tovnih svinja, 5.000 grla tovne junadi i 8.000.000 tovnih pilića, što potvrđuje da prerada mesa nije sporedna aktivnost – već ključna.
• U oktobru 2025. odine objavljeno je da se kompleks proizvođačkih objekata kompanije u Novom Sadu širi – planirano je dodatnih 9,48 hektara za izgradnju novih objekata, što govori o ambiciji i daljem rastu;

Investiciono, kompanija je preuzela i firmu Energo-Zelena iz Inđije – specijalizovanu za preradu neškodljivog otpada životinjskog porekla – uz ugovorenu investiciju od najmanje 800.000 evra do kraja 2026. godine. Time pokazuje da vidi sopstveni razvoj i u segmentima koji nisu primarna proizvodnja mesa, ali imaju vezu s višim poslovnim slojevima i ekološkom odgovornošću.

Finansijski pokazatelji i tržišni položaj

U izveštaju iz stručne revije “Agrosvet” navodi se da je prihode ostvarila na nivou preko 23,4 milijarde dinara u 2024. godini, pri rastu od 2,2  odsto. Takođe, struktura prihoda pokazuje da 76 odsto dolazi iz sopstvene proizvodnje – što potvrđuje model integrisane proizvodnje – ratarstvo, stočarstvo, prerada i maloprodaja.

Na spisku najvećih ekonomskih celina u Srbiji, u jednom od ranijih izveštaja privrede, IM ,,Matijević’’ zauzela je vodeću poziciju među privrednim društvima po broju zavisnih pravnih lica – više od sedamdeset – što govori o opsegu i kompleksnosti poslovanja. 

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, prema podacima RZS, u odnosu na isti mesec prethodne 2024. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama Industrijsko bilje (7,3 odsto), Žita (16,8 odsto) i Stoka i živina (18,3 odsto).

• Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2025. godine, u odnosu na avgust 2025. godine, u proseku su smanjene za 2,2 odsto;
• Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar-septembar 2025. godine, u odnosu na isti period 2024. godine, u proseku su povećane za10,8 odsto;
• Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na prethodni mesec, najveći uticaj na pad cena zabeležen je u grupama Žita (-7,0 odsto), Industrijsko bilje (-1,4 odsto) i Stoka i živina (-1,2 odsto);

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u periodu januar-septembar 2025. godine u odnosu na isti period 2024. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama Žita (12,9 odsto) i Industrijsko bilje (6,1 odsto). 

Strategija leči poljoprivredu!? 

Sve ove bolesti  poljoprivrede Srbije treba da izleči nova, buduća Strategija razvoja poljoprivrede od 2025. do 2034. godine. Problemi su se gomilali decenijama pa sad nema čarobnog štapića da se sve to reši odjednom. Za izlečenje će biti protrebno dosta vremena i decenija. 

• Izradu nove strategije sa ekipom eksperata vodi specijalna savetnica  ministra pololjoprivrede prof dr Tatjana Brankov,  sa Ekonomskog fakulteta u Subotici. Prema njenoj izjavi za javnost, u novoj strategiji se predviđa, između ostalog  i uvođenje ombudsmana  za hranu  i  školske užine  sa  domaćih farmi. Evo, šta,  između ostalog  donosi  nova , buduća  Strategija poljoprivrede  i  ruralnog  razvoja Srbije? 
• Ekspertski nacrt uskoro će pred javnost, a predviđa jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa!
• Glavni cilj nove, desetogodišnje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će važiti od 2025. do 2034. godine je obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, rekla je za javnost autorka buduće strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, Tatjana Brankov!
• Ekspertski nacrt uskoro će pred javnost, a predviđa novine kao što su su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrola cena hrane, kao i veća izdvajanja za ruralni ravoj;

• Kreatorka nove strategije za poljoprivredu, koji će biti i Ustav u toj delatnosti, istakla je za javnost, da se između ostalog, u poljoprivredi Srbije u narednom periodu može očekivati jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. 
• Istakla je da će Srbija raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Možemo očekivati i promenu načina na koji se do sada subvencionisala poljoprivreda!

Povećanje izdvajanja za ruralni razvoj

Trenutno, za direktna plaćanja izdvaja se u Srbiji 88 odsto agrarnog budžeta iz 2025. godine, a u investicije za ruralni razvoj ulažemo svega nekoliko procenata. Strategija preporučuje povećanje izdvajanja za mere ruralnog razvoja. Budžet za 2025. godinu, kada je ministarstvo  koj vodi prof dr Dragan Glamočić, preuzelo taj posao, već je bio određen i tu nije moglo biti izmena, ali pošto smo u 2023. godini tek 3,6 odsto sredstava izdvojili za mere ruralnog razvoja, racionalno je očekivati da udeo tih mera dostigne 15 odsto u naredne tri godine, kažu kreatori ovog budućeg nacionalnog dokumenta, dodajući da bi bilo idealno da do isteka ovog strateškog perioda mere ruralnog razvoja budu oko 30 odsto, kako je to i preporuka Evropske unije.

• Napominje da strategija posebnu pažnju posvećuje mladima. Osmišljen je program za unapređenje prehrambenih navika dece i omladine kao i uvođenje zelenih stipendija. Šema školskih užina je afirmativna mera kojom se poboljšavaju prehrambene navike kod školske dece i omladine putem plasiranja svežeg voća i povrća, mleka i mesa isključivo sa domaćih farmi u škole. Time će se smanjivati domaći viškovi hrane na tržištu;

Što se tiče zelenih stipendija, dodaje se, da je ideja grupe eksperata koja je radi strategiju, da se očuva kontinuitet delatnosti na poljoprivrednom gazdinstvu. A, njih pema poslednjem popisu ima 508.365. U svakom od njih  je broj članova, odnosno salno zaposlenih po 2,2 lica ili 1.150.653 stalno zaposlenih u poljoprivredi danas! 

• Predlog je i da država kofinansira stipendiranje dece registrovanih poljoprivrednih proizvođača isključivo u oblastima veterine, agronomije, agroekologije i tome slično;

Institucija ombudsmana za hranu

• Jedna od novina koje predviđa buduća strategija je i institucija ombudsmana za hranu. Mi smo to predložili, videćemo da li će biti usvojeno posle komentara javnosti, ali ja sam veoma optimistična”, kaže Brankov, navodeći primer susedne Hrvatske koja je primenila izraelski model kontrole cena. To znači da su marketi dužni da svakodnevno obaveštavaju građane o cenama i da istovremeno na etiketama iznose dopunske cene. Mađarska se isto tako bori, deo PDV-a vraća penzionerima koji su najugroženija grupa kada govorimo o cenama hrane. A, ugroženi smo svi u Srbiji i tu definitivno treba da se uspostavi određena vrsta reda.
• Napominje i da očekuje da će uskoro početi da radi davno izgrađena laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka kao i da je novi kabinet sa ministrom Draganom Glamočićem na čelu ušao u proces ograničavanja uvoza, pre svega, pooštravanjem propisa iz oblasti bezbednosti hrane.

Za poljoprivredu 2026.  godini  predložen budžet od 136,5  milijardi  dinara!

• Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije, usvojili su, 13. novembra 2025. godine, predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za koje predviđena izdvajanja iznose ukupno 136,5 milijardi dinara!  Najveći deo budžeta čine rashodi i subvencije u iznosu od 116,5 milijardi, a učešće u ukupnim subvencijama je 54,3 odsto;

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojili su (13. novembra 2025. godine) predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za koje predviđena izdvajanja iznose ukupno 136,5 milijardi dinara, javila je Radio televizija Vojvodine.

• Predstavnica Ministarstva finansija Marija Filipović rekla je na sednici da će se još 11 milijardi vratiti poljoprivrednicima kroz refundaciju akciza za gorivo. Kako je dodala, najveći deo budžeta tog ministarstva čine rashodi i subvencije u iznosu od 116,5 milijardi, a učešće u ukupnim subvencijama je 54,3 odsto;

Najveći iznos subvencija namenjen je za direktna plaćanja u iznosu od 89,1 milijarde dinara, kazala je Filipovićeva, predstavljajući predloženi budžet članovima odbora i precizirala da su to subvencije koje se dodeljuju proizvođačima kroz premije za mleko, podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa.

U opredeljenom budžetu planirane su i mere ruralnog razvoja u iznosu od 12,8 milijardi dinara, IPARD 6,2 milijarde i kreditna podrška poljoprivredi u iznosu od 1,2 milijarde. Podsetimo, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, za poljoprivredu bilo je opredeljeno ;ak rekodnih 149,5 milijardi dinara! Od ukupnog iznosa, 138,5 milijardi predstavlja budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok preostalih 11 milijardi dinara predstavlja refakciju akciza za gorivo.

• Budžet za 2026.godinu od 136,5 milijardi dinara, usmeren je ka daljem ekonomskom napretku zemlje i životnog standarda građana. Sredstva su između ostalog, planirana su za povećanje plata i penzija, izgradnju najvećih infrastrukturnih projekata i ostale rashode i izdatke u skladu sa nadležnostima budžetskih korisnika!

Kad je reč o stočnom blagu Srbije koje ona danas ima, prema podacima RZS to je:

• Goveda 698.605, a to je najmanje grla u poslednjih 100 godina! U 600 sela Srbije danas nema nijedne krave!
• Svinja 2.349.176 grla. To je samo malo više nego što ih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata 1947. godine!
• Živine oko 24.773.571 grlo;
• Košnica oko 1,2 miliona!

Poljoprivreda Srbije, danas od stočnog blaga trebala bi da ima:

• Bar, oko 1,6 miliona goveda!
• Oko 6,5 miliona svinja;
• Oko 3,5 miliona ovaca;
• Oko 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja!
• Živina se najviše gaji u regionu Vojvodine, ovce u Regionu Šumadije i Zapadhne Srbije, akoezu, kojih ima okoi 150.000 u Regionu Južne i Istočne Srbije:

Hrana za domeće i svetsko tržište može da se proizvodi na: 

• Prema podacima RZS u Srbiji danas postoji oko 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta.
• Od toga se koristi 3.257.100 hektara!
• U Srbiji danas postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. U svakom od njih je po 2,2 lica. To je onda 1.150.653 lica koji rade u poljoprivredi.  Od toga je 313.495 gazdinstava koja se bave stočarstvom. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava, njih 224.433, nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Od toga je 662.943 muškarca i 482.710  žena! 
• Nosioci poljoprivrednih gazdinstava su prosečno stari 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mladi od 40 godina!
• Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu se uzgaja po jedna krava, pet svinja, tri ovce, a poseuduje se po tri košnice i 43 živine;

                                        (Autor je analitičar i publicista)