• Globalna tražnja za meso u svetu raste. Poslednjih pola veka proizvodnja mesa se više nego utrostručila jer se godišnje proizvodi oko 340 miliona tona!
• Na prvom mestu po potrošnji mesa u Evropi je je Španija sa 99 kilograma mesa po stanovniku godišnje. Na drugom mestu je Portugal sa 95 kilograma, a posle slede ostale zemlje po razvijenosti. Ove zemlje su i najveći potrošači morskih plodova u Evropi. Kao zemlje koje konzumiraju najmanje mesa navode se Turska, Albanja i Moldavija;
• Mere podsticaja za polјoprivrednike ostaju iste i naredne godine, ali će biti promena kod direktnih davanja, koja će morati da se pravdaju računima za utrošena sredstva za izgradnju novih objekata i nabavku mehanizacije. Najavlјuje se i da će do kraja 2025. godine godine biti raspisani preostali konkursi za nabavku opreme i mera od 100.000 dinara za junice;
• Ukupan budžet za polјoprivredu koji je planiran za narednu  2026. godinu je maksimum koji država može da izdvoji, a to je oko sedam odsto ukupnog budžeta Republike. Mere podsticaja ostaju iste, a to je ukupno oko 147,5 milijardi dinara:

Buduća Strategija razvoja poljoprivrede Srbije od 2025. do 2034.godine veći fokus postavlja na proizvodnju intenzivnih kukltura: voću, povrću i stočarstvu, koje donose veće prinose i profit po hektaru!

Branislav GULAN

Globalna potražnja za mesom u svetu raste. Jer, tokom poslednjih pola veka proizvidnja mesa se više nego utrostručila. Sad se proizvodi oko 340 miliona tona. Ukupna proizvodnja mesa raste mnogo brže od stope rasta stanovništva. Potrošnjamesa je globalno neodrživa pa se postavlja pitanje koja su moguća rešenja. Sadašnja proizvodnja i potrošnja mesa u svetu na postojeći način ugrožavaju globalno snabdevanje ljudi hranom i nisu dugoročno održiva. Dakle,mpogled na hranu u svetgu, Evropi i Sribji ukazuje na nekoliko ključnih izazova i trendova. Globalni izazovi su da se svet suočava sa ozbiljnjim problemima u poljoprivredi, uključujuči i degradaciju zemljišta i klimatske promrne koje uzrokuju suše i poplave. 

• Kada je reč o svetu, može se najaviti i situacija da hrana postaje nova krizna bomba, sa rastućim potrebama za proizvodnjom i promenama u potrošnji!

Svi ovi faktori zajedno oblikuju trenutne poglede na hranu i poljoprivredu u svetu, Evropu i Srbiju…

• Kada je reč o Sribiji, treba istaći da je ona među retkim zemljama u svetu koja već godinu dana nema validnu agrarnu strategiju koja je Ustav u toj oblasti. To je čini jednim od retkih zemalja u Evropi bez jasnog plana za razvoj poljoprivrede. Kada je reč o održivom razvoju postoji povratak održivim izvorima hrane i tadicionalnim metodama što može biti rešenje za mnoge savremene izazove; 

Rezultat takvog stanja je eksponiranje sistemske neravnoteže koja je izazvala dramatično poskupljenje hrane na svetskom tržištu. Ključni problem je, međutim, nagli višedecenijski globalni rast potrošnje mesa. U ovom trentuku, prema istraživanju, četkiti petine svetske poljoprivredne površine direktno ili indirektno koristi se zq proizvodnju mesa. Promena navika u ishrani je stoga imperativ za efikasnije snabdevanje svetskog stanovništva hranom. Čak i zamena govedine sa piletinom u potrošnji može da prepolovi emisiju CO2 pri proizvodnji mesa, uz smanjenje potrošnje vode za 30 odsto. Istovrrmeno, lancisnabdevanja moraju biti efikasniji, odnosno manje proizvedene hrane mora da propadne pte nego što stigne do potrošača, jer trenutno oko trećina proizvedene hrane se baci zbog kašnjenja na putu od uzimanja prinsoa, do maloprodaje.

Postavlja se pitanje ko ko jede najviše. a  ko najmanje u Evropi i gde je tu Srbija? Sajt ,,Landgeist Map’’ objavio je mapu Evrope koja prikazuje podatke o konzumaciji mesa prema državama. Ovi podaci ne pdrazuemvaju ribu i morske plodove. Ovde je reč o mesu. U Srbiji je potrošnja ribe po jednom stanovniku, prema pdoaciamk analitičara u ovoj oblasti, danas imeđu pet i sedam kilograma godišnje. 

Na prvom mestu po potrošnji mesa u Evropi je je Španija sa 99 kilograma mesa po stanovniku godišnje. Na drugom mestu je Portugal sa 95 kilograma, a posle  slede ostale zemlje po razvijenosti. Ove zemlje su i najveći potrošači morskih plodova u Evropi. Kao zemlje koje konzumiraju najmanje mesa navode se Turska, Albanja i Moldavija. Kada je reč o državama u regionu interesantan je podatak  da najveću konzumaciju mesa imaju državljani Hrvatske sa 80 kilograma po stanovnikui, a prate ih državljano Crne Gore sa 78 kilograma i Slovenije sa 70 kilograma. U Bosni i Hercegobini  je ta potrošnja oko 56 kilograma po stanovniku godišnje, a u Srbiiji je to oko 40 kilograma.

Dosadašnji model razvoja poljoprivrede bio je orijentisan na rast proizvodnej koji  podrazumeva i istovremeni rast potrošnje pririrodnih resursa koji se ocenjuje kao dugoročno neodrživ. Kao moguća alternativa takvom razvoju poljoprivrede jeste prelazak na drugačije sisteme poljoprivredne proizvodnje, od kojih je organska poljorpvireda najrašireniji i najpoznatiji oblik. Sad se o dobrom delu sveta prelazi i na regenerativnnu proizvodnju, koja je mnogo jeftinija nego li dosadašnji način rada. 

Devastirano stočarsvo u Srbiji

Stočarstvvo je u Srbiji devastirano jer u sad stajama ima samo 698.6056 godine, u oborima je tek 2.349.176 svinja, au torovimaoma oko 1,7 miliona ovaca.  Proizvodi se oko 86.000 tona svežeg junećeg mesa,  zatim manje od 200.000 tona svinjskog i oko 140.000 tona živinskog. Dakle, proizvodi sež i oko 15.000 tona ribe, a uvozi se još oko 35.000 tona ribe.  Da b se povećla proizvdonji i izuvoz u stočarstvu već sad privlaiči naziv rođeno i hranjeno u Srbiji. to garantuije porekolo i kvalitet. To znači da će u Srbivi biti uvedena nacionalan oznaka ,,Rođeno i hranjeno u Srbiji’’ koja će potrošačima garantovati poreklo i kvalitet domaćih proizvoda. Cilj je da svaki građanin Srboije zna šta kupuju i da bude siguran da proizvod nosi pečat domašeg porekla. Takve oznake, kako ističe nadležni ministar, bićše zakonom definisane i značiće zaštitu i potrošača i proizvođača koji poštuju propise i tradiciju. Kako bi se to otvarilo u pripremi su i nove mere podrške stočarima. To znači da subvencije idu redovno – za tovljenike, krmače i druge kategorije stoke. Država će nastaviti da podstiče one koji ulažu u svoju proizvodnju. Svaki tovljenik biće podržan sa 1.500 dinara.

Ova oznaka  bi trebalo da bude i garancija porekla i kvaliteta hane, slično oznakama popurt ,,Made inj Serbia’’ ili ,,Proizvedeno u Srbiji’’, ali sa naglaskom na životinjsko poreklo i ishranu domaćim resursima. Ovakve oznake štite potoršače od obmanjujućeg deklarisanja (primera radi da se uvozno meso prodaje kao domaće), promovišu domaću proizvodnju i povećavaju poverenje u kvalitet hrane koja potiče iz Srbije.

• Dakle, sad se u Srbiji proizvodi ukupno oko 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje što je za 250.000 tona manje nego li, recimo 1991. godine. Potrošnja se kreće do 40 kilograma godišnje po jednom stanovniku. 
• U 1991.godini proizvodilo se oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo oko 65 kilograma godišnje po jednom stanovniku!

U Srbiji se organska proizvodnja obavlja na blizu 24.000 hektara.Sa ovom proizvodnjom bavi se oko 7.000 malih poljoprivrednika. Vrednost izvoza proizvoda sa organskim poreklom je nešto veća od 50 miliona evra godišnje.

• Strategija u resoru polјoprivrede Srbije koja see u pripemka treba da menja dosadašnji način rada i proizvodnje – fokus će biti manje na ekstenzivnim kulturama, a više na intenzivnim: voću, povrću i stočarstvu, koji donose veće prinose po hektaru. Posle kijevskog sajma o bezbednosti hrane i saradnje Srbije i Ukrajine, otvara se pitanje kako globalne krize utiču i na polјoprivredu Srbije…
• Više od polovine svih državnih subvencija 2026. godine biće namenjeno polјoprivredi! To je oko 147,5 milijardi dinara!

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije prof. dr Dragan Glamočić u izjavi za javnost, između  ostalog kaže da je ukupan budžet za polјoprivredu koji je planiran za narednu godinu maksimum koji država može da izdvoji, a to je oko sedam odsto ukupnog budžeta Republike Srbije, kao i da mere podsticaja ostaju iste u odnosu na 2025. godinu. Po rečima kreatora ovog budžeta, reč je o razvojnom budžetu. Jer, će novac za razvoj ruralnih sredina biti dvostruko viši i iznosi 12,9 milijardi dinara. Daće se novac za izgradnju novih objekata, kupovinu opreme i mehanizacije. Direktna davanja, takođe, moraće da budu pravdana računima, jer se dešavalo da se sredstva koriste za kupovinu stanova i automobila, što do sada nije bilo zabranjeno. Od naredne 2026. godine novac će i dalјe brzo stizati do proizvođača, obećavaju kreatori budžeta, a biće uveden i kalendar javnih poziva, odnosno tačno će se znati koji konkursi se raspisuju i u kom mesecu. Najavljuje se  da će do kraja 2025.  godine, biti raspisani svi javni pozivi za nabavku opreme, kao i podsticaji od 100.000 dinara po jendom grlu za junice.

Subvencije su izuzetno visoke, ali one ipak ne čine čarobni štapić niti rešenje koje će odmah oporaviti posrnulo stočarstvo. Pravećoi paralelu sa Holandijom koja ima manje subvencije po grlu i hektaru od Srbije, ali ima i nekoliko puta bolji izvozni rezultat od Srbije, pa se sad traži odgovor zašto s u rezutlati u Srbiji, mnogo,mnogo, mnogo lošiji, nego uovoj  zemlji.  Jer, izvoz poljopi vrecde Sribje u 2024. godini bio je bizu 5,2 milijarde, a uvoz 3,9 milijardi evra. Ipak, i u tim otežanim uslovima, Srbija je ostvarila smo suficit u trgovini sa svetom od oko 1,1 milijardi evra.Međutim, to bi sve mroalo da bude nekolilo puta više u odnsou na prirodna bogatstvgfa kojima Srbija raspolađe za takvu proizvodnju. 

• Međutim, analizirajući stanje u Srbiji može se reći da je od 2012. do 2108. godine  budžet za poljoprviredu bio tri puta manji nego što je danas, ali je daleko veći deo tih sredstava odlazio za investicije!

 I u tom periodu  je bilo mnogo više podignutih farmi i voćnjaka i svega u poljoprivredi. Poslednje tri i po decenije Srbija ima padove u stočarstvu od oko dva do tri odsto godišnje. Nakon 2018. godine, vlasti u Srbiji su smanjile sredstva za investicije, tako da su one u 2025. godini došle na manji nivo od devet odsto! A, one su u 2019. godini iznosile više od 22 odsto. U Evropskoj uniji je to oko 25 odsto, a plan im je da investiciono ulaganja u narednom periodu budu i 35 odsto! Dakle, u Srbiji su, pre svega, potrebna veća investiciona ulaganja u stočarstvo! Jer, prema sad je svinajrstvo na nivou, po bporju grla kao što je bilo posle Drugog svestskog rata.  Nemamo svoinja, pa nema, ni svinjsoklgo mesa.Sad se 40 odsto potreba uvozi, pa je to jedan od glavnih razloga zašto je Srbija izgubila prerhambeni suverenitet. Dokaz lošeg stanja je činjenica da sad u Srbiji imamo samo 100.000 krmača prasilja, a pre jedne decenije bilo je 1,1 miliona grla… 

• A, u 2024.godini je samo za uvoz svinjskog mesa i mleka potrošeno 650 miliona eva, a u ovoj 2025. godini, prema nezvaničnimm podacima to je bilo oko 800 miliona eva! To je posledica loše agrarne strategije koju je Srbija imala od 2014. do 2024.godine. Tu netačnu, štetnu streategiju je kreiralo 240 domaćih stručnjaka, ali niko za takvu štetu, nanetu državi i narodu do sada nije odgovarao!

U Srbiji je po poslednjoj deceniji  uz smanjenje  broja farmera  ugašeno i oko 62.000 farmi! Njive su usitnjene, imamo oko 19 miliona mini parcela, pa je i proizvodnja usitnjena, o ona preko noći nestaje. U takvim okolnostima, seljak je najsiromašnoiji on najviše gubi. Jer, fabrike uzimaju kajmak, naravno uzimaju i trgovci, pa uzimaju i mlekare… Dakle, sve dok mi ne budemo ojačali farmere, a one pojedince, a to nači da svi zajedno sednu i dogovore se sa mlekarama i sa trgovinskim lancima, koliko će kome pripasti kolača, tu sreće pravde u raspodeli neće biti. Jer, uvek su jače klanice, mlekare i trgovinski lanci, nego li farmeri koji su razjedinjeni. Primeri radi, u 2024. godini imali smo čak 88 udruženja proizvođača hrane. Neko je uticao da ih ima tako puno pa da budu razajedinjeni jer onda se sa njima i najlakše manipuliše. Znači mora se raditi na njihovom ujedinjavanju institucionalno, a ne da se rešavaju problemi na ulici. Tu treba rešiti i problem dosadašnjih destimulacija stočara u odnosu na ratare.

Svaka srpska namirnica biće označena

Govoreći o bezbednosti hrane i njenoj kontroli, ističe se, da su inspektori svakodnevno na terenu, da se rezultati provera redovno objavlјuju i da je situacija sve bolјa. Osvrnuvši se na medijske napise o aflatoksinu u brašnu, sumpor-dioksidu u jagodama ili pesticidima u šlјivama, ministar objašnjava da problem nije u prekoračenju dozvolјenih količina, već u tome što na deklaracijama nije bilo naznačeno da proizvodi sadrže određene supstance, što je obavezno po propisima. Osim bezbednosti, radimo i na kvalitetu. Bila je akcija u vezi sa palminim ulјem, a sledi da svaka namirnica proizvedena u Srbiji ima svoju oznaku, koja će tačno pokazivati gde je proizvod nastao i razlikovaće se od hrane iz uvoza. Ne mislim da je hrana iz uvoza loša, već da naši građani imaju pravo da znaju šta je proizvedeno u našoj zemlјi, posebno kada je reč o mesu.

Glamočić dodaje da je na sajmu o bezbednosti hrane u Ukrajini, gde je u 2025.godini prisustvovao kao izaslanik predsednika Srbije, klјučna poruka bila da hrana mora da bude dostupna svima, bez obzira na krize i ratna dejstva. Na događaju je organizovana donatorska akcija u kojoj je prikuplјeno oko 200 miliona evra za Kijev. Klјučno je što sam imao sastanak sa ukrajinskim ministrom privrede i polјoprivrede, na kojem je razgovarano o sporazumu o slobodnoj trgovini, koji Srbija nema sa Ukrajinom, iako mnogo trgujemo: uvozimo metale, a od prošle godine izvozimo velike količine mineralnog đubriva. Ukidanje tarifa u oba smera bilo bi od velikog značaja, zaklјučuje ministar.

Srbija postaje vinska sila!

Kada je reč o proizvodnji vina, ministarstvo će nastaviti da podstiče proizvođače vina. To  je istaknjutpo  na sastanku sa proizvođaoima grožđa i predstavnicima Udruženja vinara i vinogradara, uz naglasak da će ministarstvo nastaviti da podržava vinare kroz nove podsticaje i jačanje vinogradarskog sektora. To je potvrđeno i na Vinskoj viziji Otvorenog Balkana,  koja je postala jedan od najprestižnijih sajmova vina u regionu i Evrope. Na sajmu je učsestvovalo više od 500 izlagača iz celog sveta, dok je zakazano i više od 1.000 poslovnih sastanaka sa partnerima iz celog sveta. Za samo četiri godine došli smo do četvrtog mesta među najbolјim svetskim sajmovima ovog tipa.  To pokazuje da Srbija postaje ozbilјna vinska sila.  Ovo je I veliko priznanje za Srbiju, kaoj sad ima više od 500  vinarija. One  su  u godini koja je na izmak8u sa više od 17.437 hekrara vingorada dobile  140.718 tona kvalitetnog grožđa. To je bilo više u odnosu na 2024. godinu za 8,5 odsto, ali je i manj u odnosu na desetogodišnji prosek za 8,3 odsto.  

• Rekordna proizvodnja grožđa u Srbiji bila je 1969.godine kada je bilo proizvedneo 748.530 tona grožđa! Taj rekord od tada više nikad nije dostignut!

Cilj Srbije je postane zemlјa izvoznik vrhunskih vina. Ali, bez novih vinograda nema ni novih vina. Želja je  da Srbija postane zemlјa izvoznik vrhunskih vina i na tome ćemo raditi još intenzivnije. Žrečkja viamna je da se udvostruče polja pdo vinom lozom. Jer, odavno je urašen ali još nije realizovahn plada Srbgija imakvaltietnih vinograda na blizu 35.000 hektara. Toje još uvek samo želja!Hrana i vino idu zajedno i želja je  da se taj segment dodatno ojača. Kako je dogovoreno, cilј je dalјe povećanej hektara pod vinogadima, rast, jačanje konkurentnosti i snažniji nastup Srbije na međunarodnom tržištu vina. To treba da omogući i buduća, nova strategija razvoja poljoprvirede od 2025. do 2034. godine.  

• Po rečima vođe autorskog tima te buduće agrarne strategije prof dr Tatjane Brankov, specijalnog savetnika nadležnog ministra, obnova prehrambenog suvereniteta predstavlja glavni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja će, kako se najavljuje, važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt ovog dokumenta uskoro će biti predstavljen javnosti, a predviđa niz mera usmerenih na unapređenje domaće proizvodnje hrane i položaja sela. Novine koje će ovaj dokument doneti uključuju uvođenje zelenih stipendija za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrolu cena hrane, kao i značajno veća ulaganja u ruralni razvoj. Navodi  se da se u narednom periodu očekuje jačanje najslabijih karika srpske poljoprivrede, pre svega, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Srbija će, kako ističu autori, raditi na obnovi prehrambenog suvereniteta zemlje, podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanim usklađivanjem sa agrarnim propisima Evropske unije.
• Jedan od prioriteta nove strategije je i promena načina subvencionisanja. Trenutno se čak 88 odsto postojećeg agrarnog budžeta izdvajalo za direktna plaćanja, dok se za mere ruralnog razvoja odvajalo svega nekoliko procenata. U 2023. godini, taj udeo je iznosio samo 3,6 odsto. Strategija preporučuje povećanje ovih ulaganja na 15 odsto u naredne tri godine, sa ciljem da se do 2034. godine dostigne nivo od 30 odsto, što je u skladu sa preporukama Evropske unije; 
• Poseban akcenat stavlja se na mlade u selu i podsticaje koji će zadržati mlade generacije u poljoprivredi.Planirano je uvođenje zelenih stipendija za decu registrovanih poljoprivrednih proizvođača, koje će se dodeljivati za školovanje u oblastima poput agronomije, veterine i agroekologije. Cilj je očuvanje kontinuiteta porodičnih poljoprivrednih gazdinstava;
• Za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Srbiji u budžetu je ove godine predloženo ukupno 147,5 milijardi dinara!

Takođe, uvodi se šema školskih užina, kroz koju će se u školama obezbeđivati sveže voće, povrće, mleko i meso isključivo sa domaćih farmi. Ovom merom se, pored unapređenja prehrambenih navika kod dece i omladine, nastoji i da se smanje viškovi hrane na domaćem tržištu. Program će obuhvatiti i edukativne radionice za učenike, kako bi se od najranijeg uzrasta razvijala svest o zdravoj ishrani.

Jedna od značajnih novina koju strategija predviđa je uvođenje institucije ombdusmana za hranu, koji bi imao ulogu u kontroli cena i zaštiti potrošača. Kako je ističe, reč je o modelu inspirisanom pozitivnim iskustvima iz drugih zemalja – poput Izraela, Hrvatske i Mađarske – koje su uvele sistemske mehanizme praćenja i ograničenja cena osnovnih životnih namirnica. Pored toga, očekuje se i početak rada nove laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, davno sagrađene, kao i jačanje kontrole uvoza putem strožih propisa iz oblasti bezbednosti hrane. Novi kabinet na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem već je pokrenuo procese usmerene ka ograničavanju uvoza hrane koji su tražili domaći proizvođači. 

Spasavanje stočarstva

U najtežoj situaciji sad se nalazi se stočarstvo Srbije. Ono već decenijama ima godišnji pad od dva do tri odsto godišnje. To je posledica loših dosadašnjih strategija razvoja agrara pa je broj grla stoke doveden na stogodišnji minimum. Srbiji je potrebno hitno spašavanje stočarstva. Jer u njij sad postojoi samo 698.605 goveda, zatim tek 2.349.176 svinja, 1,75 miliona ovaca, 14,7 miliona živine… Broj goved aje najmanji u ovom veku, a brok svinja je skoro identičan broju iz 1947.godine, odmah nakon Drugog svetskog rata… Mali broj svinja je uzrok i zašto mora da se uvozi čak 40 odsto potreba ovog mkesa.To je Sribju dovdelo do toga da izgubi I prehrambeni suverenitetk koji treba da vaa buduća nova strategija.

Ovakvo stanje je rezultat poslednje Strategije razvoja agara od 2014. do kraja 2024. godine. Srbija je danas jedna, među retkim zemljama u svetu koja nema nikakvu strategijuu razvoja agrara! Jer, nova, koja bi trebala da važi od 2025. do 2034. godine se još uvek kreira, a narodu je obećano da će biti usvojena do kraja ove godine!?

• Rezultat te poslednje Strategije od 2014. do 2024. godine je gubitak prehrambenog suvereniteta Srbije. Ona treba da se vrati sad posle izrade nove agrarne Strategije od 2025. do 2034. godine. 
• Svaki 17 dosadašnjihj ministara agrara od 2000. godine do danas obećavao je izgradnju sistema za navodnjavanjje na po 100.000 pa do milion hektara!? A, Srbija je u 2024.godini navdonjavala samo 48.668 hektara njiva! Da je svaki ministar umesto obeća izgradio sisteme samo na po 10.000 hektara, Srbija bi sad imaa pored postojećih još 170.000 novih sistema za navodnjvanje. Na tqakvim njivama bila bi veća proizvodnja hrane;
• U Srbiji se danas po jednom stananovniku troši manje od 40 kilograma svih vrsta mesa. To je manje nego u Evropskoj unijii za 25 kilograma.Uz najveću stopu rasta u agraru to neće moći da se stigne ni za pola veka!

Novi model korišćenja pašnjaka

Da bi se pomoglo stočarstvo Srbije, a na osnovu analize stanja na pašnjacima, Udruženje odgajivača tovnih goveda “Agroprofit” predložilo je Ministarstvu polјoprivrede novi model njihovog korišćenja, uz obavezno uvođenje Registra pašnjaka. Time bi se zaustavila prenamena ovih površina, jer je na osnovu Popisa polјoprivrede utvrđeno da je za oko 94.000 hektara manje pašnjaka u odnosu na 2014 godinu.

• Nadomak farme, gde tovnu junad gaji Tibor Berze iz sela Utrina kod Ade, ima svega nekoliko hektara pašnjaka. Koristi ga od aprila do novembra, ali je nedovolјno za pedesetak grla rase šarole, jer za jedno grlo treba hektar i po do dva površine. Ispašom su krave zdravije, a troškovi za hranu se smanje i do 80 odsto;

Tibor Berze, odgajivač tovnih goveda, kaže: “Intenzivno stoku hranimo unutra u štalama. Mi bi voleli da idemo na pašnjake i država neka nam pomogne, nama stočarima. Slobodnih pašnjaka ima dosta, samo što treba organizovati vlasništvo, čije je i kako je.”

Udruženje odgajivača tovnih goveda “Agroprofit” predložilo je Ministarstvu mere za očuvanje i bolјe korišćenje pašnjaka. U zakupu je to jeftino zemlјište, prosečna cena hektara pašnjaka je bila 88 evra, tri puta manja nego ratarskih parcela, pa su zato bili pogodni za prenamenu.

Čedomir Keco,  predsednik Udruženje odgajivača tovnih goveda “Agroprofit”, dodaje: ‘’Oni koji nemaju pravo na to, preoravaju pašnjake, tako da je to postalo jeftino zemlјište za ovu ratarsku proizvodnju. To više neće moći, jer zloupotreba pašnjaka preoravanjem praktično je krivično delo. Naš predlog je da se objedini registar, da se svi pašnjaci stave pod istu kontrolu države, to jest Uprave za polјoprivredno zemlјište i ako će biti besplatno dobro, ako neće, da se nađe neka razumna cena.”

Predlog je i da se unaprede mere za očuvanje bilјnih vrsta na pašnjaku, jer je sastav trava klјučan za kvalitet ispaše. David Grabovac, iz Parka prirode “Slatine u dolini Zlatice”, objašnjava: “U zemlјi postoji baza semena koja obezbeđuje povratak tih određenih bilјnih zajednica. Ali osetlјive bilјke, pogotovo ako su neke lukovičaste u pitanju, ako jednom nestanu veoma teško se vrate uopšte, osim nekom sadnjom. Po podacima udruženja ,,Agroprofitćć , u Srbiji ima 185.000 hektara pašnjaka. Sa 75.000 hektara upravlјaju sela, 51 000 hektara izdato je u zakup, a 60 000 hektara čeka korisnika.

Prema procenama bivših ministara poljoprivrede, naučnika i analitičara, Srbija bi danas trebala da ima:

• Bar 1,5 miliona goveda;
• U Srbiji sad u  600 sela nema više nijedne krave! Treba ih vrati u ta sela jer tamo ima i staja za tov goveda!
• Oko 6,5 miliona svinja;
• Treba joj, kao nekad, da ima i 3,5 miliona ovaca;
• Nedostaje joj i 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja;
• U Srbija danas postoji i 4.720 sela.U fazi nestajanja je njih 1.200 koja imaju manje od po 100 stanovnika. Prema procenama RZS, posle popisa poljoprivrede 2023/24 godine do 2052. godine sa njene mape će nestati ukupno 3.000 sela! 
• Skoro nikada se ne pominje da je rekordna proizvodnja, recimo,  pšenice bila 1991. godine i to 3.763.500 tona ,,hlebnog žita“, kukuruza 1986. godine, kada je bilo ubrano čak 8.062,020 tona, krompira je bilo proizvedeno čak 1.148.660 tobna daleke 1974. godine, šećerne repe je bilo proizvedeno 4.920.600 tona 1989. godine, dok je pasulja koji se danas kao i meso mora uvoziti, u dosadašnemr ekpordu je bilo 1955. godine bilo je proizvedeno u Srbiji čak i 101.030 tona.  

Budućnost u prošlosti!

U Srbiji se salno govori o budušnsoti pooljorpovirede. Ta budućnsot se naolaziu prošlosti. Jer su rekordnui prinosi bili pre pola veka. Prvo se po prinosima treba vratiti u to nekadašnje vreme, imati  te prinsoe, pa nauka tek onda da primeni svoja znanja za rast proizvodnje! Jer, svakog roda smo nekad davno, pre više od pola vek imali na njivama mnogo veće prinose nego danas što se proizvodi! Za sve nemože biti izgovor devet suša u poslednjih četvrt veka kada je zbog malih prinosa šteta bil oko 10,5 milijardi evra. Nauka je tu da stvori sorte i hibride otporne na tu sušu! 

Kada je reč o voću daleke 1969, godine u tadašnjoj i današnjoj Srbiji je bilo ubrano čaki 886.540 tona šljiva, iste godine narod je bio proizveo i 748.530 tona grožđa, a pre deceniju i po imali smo proizvodnju jabuka preko 516.000 tona, malina od oko 127.000 tona u 2018. godini višanja od 165.738 tona rodilo je 2020.godine, kajsije su u rekordu  dale rod od 44.386 tona,a to je bilo 2022. godine. Breskve su 2011. godine imale rod od 91.366 tona, a 2013. godine, pa smo bili i evropski rekorderi sa rodomk od blizu 15.754 tona dunja. Krušaka je u rekordu od 96.400 tona bilo 1989. godine,  trešanja je ubrano  30.823 tomne 2004. godine… 

• A, da dugo neradimo valjano, najbolji dokaz je bila poslednja strategija o razvoju poljoprivrede. Jer, njenih 240 auitora bilo je predvidelo godišnji rast proizvodnje u agraru od 2014. do 2024. godine od 9,1 odsto, odnosno u lošim godinama od 6,1 odsto godišnje. To je bio čist promašaj i štetan po državu i narod. Jer, godišnji rast proizvodnejbio je smao 0,17 osto, a ukupan rast za celu decdnekiju dek 1,7 odsto. Za takvu  neodgovornu strategiju za sad nema odgovornih kreatora! Posledica tog promašaja je što Srbija nema prehrambeni suverenitet, što mora da uvozi deo prehrambenih artikala za sopstvne potrebe. U konkretnom slučaju 40 odsto potreba svinjskog mesa mora da se uvozi! I to će potrajati bar još nekoliko godina… Dok se ne obnovi stopčji fond,. A, on niej preko nočini nestao. Toliko vremena treba i da se vrati! Zatakve promapšaje u donošenju štetne agrarfen politiek do sada niko nije odgovarao!

Dakle, rezultat te pogrešne strategije Srbiju je dovela da imamo prehrambenu zavisnost ode uvoza hrane za sve manje naroda u zemlji. Jer, ima samo žitelja 6,6 miliona. To je čak za 500.000 manje nego li pre jednu deceniju! Hrane, proizvodimo sve manje, sve lošije i sve skuplje. Ali, na 3.257.100 hektara uvek može svega da se proizvede ne samo za sopstvene potrebe nego i za izvoz. Ali…

 Recimo i pored visoke proizvodnje pšenice, u Srbiji se danas po jednom stanovniku  troši samo 49 kilograma hleba i oko 15 kilograma peciva. To je tek 64 kilograma hleba po jednom stanovniku. Razlog manje potrošnje hleba je manje stanovnka, siromaštvo, novi način ishrane jer seljak više neide na njivu sa veknom hleba i  komadom slanine. Poslovi se sad obavljaju sa traktorima, a ima ih u zemlji 481.000 i oko 46.000 kombajna. 

Zbog svega toga Srbija za ishranu, robne rezerve i semenarstvo, dakle, za sopostvene potrebe,  može da obebzedi dovoljno pšenice setvom samo na 300.000 hektara. Ona se prosečno seje na 600.000 hektara. Polovinu površina ui ove godiej je zauzelo seme ,,tavanka’’, koje su donaeli ratari sa svojih avana, Na tim njivama i sa takvim semenom  nemože da bude visoke proizvodnje ni rekordnih prinosa. Ovogodišnju žetvu pšenice dočekalo je na zalihama i milion tona stare, neprodate pšenice. Jer, nemamo više izvozne firme kao što su nekad bili ,,Geneks’’, ,,Progres’’ i mnoge druge koje su se uspešno bavile ovim poslovima, izvoza pšenice, ali I drugih proivudoa koje bi imali u rodnim godinama. 

U Srbiji se hrana proivzdoi na 3.257.100 hektara. U  njoj danas ima i 508.6560 gazdisntava, a u svoakom je po 2,2 lica. Poljoirpovirednici te njive obra]uju sa 481.000 traktora od kojih je jedna trećina tih mašina starija od svojih vlasnika. Oni poseduju i 46.000 kombajna.To znači da se poljoprivredom bavi 1.150.653 lica. Prosečna vrednost proizvodnje po jednom hektaru je samo 1.200 evra. Cilj je da sa novom agrarnom politikom to bude prvo, bar  5.000 pa 10.000 evra po hektaru.  Jer, u Holandiji to je danas prosek više od 25.000 evra, u Danskoj, čak 37.000 evra. Ima poneki proizvođač i u Srbiji kao te zemlje u proseku, ali takvi se mogu izbrojati na prste jedne ruke.  

                                    (Autor je  analitičar i publicista)