• Posmatrano po količini izvoza malina, Srbija je pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona.  Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. Za devet meseci 2025. Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. odini?
• Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu na 4,88 u 2025.godini!

Prema podacima RZS-a, u 2025. godine proizvodnja malina iznosila je 82.577 tona i bila je za 35,0 odsto manja od rekordne u 2018. godini (127.010 tona).  U XXI veku bila je manja samo u 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. i 2013. Godini!

Smanjenoj izvoznoj količini malina pogoduju povećane izvozne cene. Međutim, povećane cene malina na svetskom tržištu podsticajno utiču na proizvođače u drugim zemlјama te je Ukrajina naglo povećala proizvodnju ozbilјno ugrozivši naše proizvođače, kako količinama tako i cenama.

Posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. godine suvereno bila na prvom mestu, u prethodnih 19 tromesečja, i duže. U trećem tromesečju 2025. Polјska je imala vrednost izvoza od 95 miliona evra, ispred  Srbije sa 92,9 i Ukrajine na trećem mestu sa 62,3 miliona evra.

Na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra).

Foto: Goran Mulić – Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).

Posmatrano po količini izvoza, Srbija je u T3 pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona.  Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. U devet meseci 2025. Godine Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. godini?

Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu u T2 2025. na 4,88 u T3 2025.

• Među najvećim proizvođačima Srbija ima ubedlјivo najveću cenu, je je ona kod Polјske, u T3 2025, iznosila 2,87 evra, kod Ukrajine 2,45, kod Kine 2,67 a kod Čilea 3,00 evra.
• Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).

Izvor: RZS/2026.

• Srbija je u T3 2025. imala uvoz 5.013 tona zamrznutih malina (i drugog bobičastog voća koje u tome učestvuje zanemarlјivo malo). U tome su bile 3.063 tone iz Polјske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije (!?)…
• Ovo je rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju do sada!

Da se ne radi o uvozu motivisanom reeksportom govore relativno visoke uvozne cene, pa stoga i relativno mala margina u odnosu na izvoznu cenu iz Srbije. Iz Polјske je uvozna cena u T3 2025. iznosila 3,02 evra (što jeste stimulativno za reeksport), iz Ukrajine 3,97, Moldavije 3,96, iz Belorusije 4,5, iz BiH 4,32 i iz Albanije 4,2 evra po kilogramu. 

Voćnjaci s u Srbiji se nalaze na površinama od 196.129 hektara. Od toga su 58,9 odsto plantažni voćnjaci i 41,1 odsto ekstenzivni voćnjaci. Ovom poljoprivredom bavi se 242.769 gazdinstava. Voćnjaci su uglavnm koncentrisani u teritorijalnoj jedinici Srbija – jug (81,3 odsto ukupnih voćnjaka), posebno Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (52,1 odsto ukupnh voćnjaka. Najzastuipljenija vrsta voćaka su šljive, koje se uzgajaju na 38 odsto ukupnkih površian pod voćem. Značajan udeo imaju i jabuke (13.2 odsto), višnej sa 10,1 odsto, maline sa 9,5 odsto, kao i leska i orah zajendo oko 7,4 odsto.

• Od toga maline zauzimaju oko 9,5 odsto površina;
•  U vremenu od 2014. do 2023. godine ukupne površine pod drvenastim voćnoim vrstama su uvećane za 7,6 odto, dok je ukupna proizvodnja umanjena za 10 odsto. Sa oko 1,2 miliona tona na oko jenda milion tona. Razlog smanejnja proiuvodnje je pad prinosa. Jr, prosek prinsoa u vremenu od 20q4. do 2018. godine iznosio je oko 7,8 tona po hektaru, a u vremenu od 2019. do 2023. godine, 7,6 tona o hektaru; 

U vremeni od 2014. do 2023. godine površone pod jagodstim voćem uvećane  su za 64 odsto, navodi se u Nacrtu Strategije razvoja poljorpvirede od 2025.do 2034. godine. Proizvodnja je uvećana za 57,6 odsto, odnosno poećana je sa 132.000 na 208.000 tona! Kod jagodastih voćnjuih vrsta zabeleženje pad prinosa sa  5,2 na 4,7 otna po hektaru u vremenu od 2014 do 2018. godine, u odnosu na period 2019-  2023. godine.

Neadekvatni odgovori na klimatske promene (suša, prolećni mrazevi i učestala pojava grada) upotreba nekvalitetnog  i nesertifikovanog sadnog materijala, kao i nedovoljno sagledan izbor lokaliteta za podizanje voćarskih plantaža u područjoima sa neodgovarajućim agroekološkim uslovima predstavljaju glavne uzuroke pada prinosa voćnih vrsta.

Gajenje jagodastih voćaka u zaštićenom prostoru se u našoj zemlji nalazhi tek na početku, pvenstveno zbog visokih ulaganja u proiyvodnju i nivoa iskorišćenog prostora unjemu. Pored toga, blagu prfeprekju stvara i promena namene ovakve proizvodnje jer su plodovi namenjeni isključivo za potrošnju u svežem stanjju. Zbog tog ao vaj sistem gajenja se preporučuje za proizvdohnjuremokintantnihhsorti maline (zbog produženja sezone berbhe napet do šest meseci), jagode (ya ranu i vanseyonsku proizvodnju) i borovnice i kupine. 

U visokim tunelima i plastenicima, jagodaste voćke se mogu gajiti na stalnom mestu u zemljišti ili u hidroponskom sistemu, koje se obavlja u kontejnerima/saksijama sa odgovarajućom supstratom. Tehnologija gajenja ovih voćaka u zaštićenomm prostoru se suštinski ne razlikuje značajno od gajenja na otvorenom polju. 

Sektor voćarstva zaheva sistemsku podršku i unapređenje kako bi se zadržala i povećala njegova konkurentnsot nadomaćem i međunarodnom tržištu. Konstantnom i kontinuirankim proiyvodnjoim voća ipovrćša visokog kvaltieta, proiuvpođači će sačuvati i unaprediti tržišne pozicije.  

Pokrivenost uvoza vošema izvozom u vremenu od 2014. do 2023. godine, kako se navoldi u nacrtu nove Strategiej poljoprivrede Srbikje, pokazukje se relativna stabilnost. Tako je u 2014. godini pokrivensot uvoazu voćem izvozom iznosola 321 odsto, au 2023. godini 235 odsto. Bez obzira na smanjenje u 2023. godini, pri razmeni voća ostvaren je veći suficit (420,6 miliona evra) nego pri razmeni žitarica (370,4 miliona evra). (B.GULAN)