 Svake godine u Srbji, posle Posle sakaupljanja poljorpvirednih useva na na njivama na
kojima se na 3.257.100 hektara proizvode sirovinne hranu, ostane oko 12,5 miliona tona
poljoprivredno otpada, Peporuka je da se on nespaljuje, jer se nanose ogromne štete, već
da se zaore!
 Tokom 90 godina postojanja, oplemenjivači Instituta stvorili su preko 2.300 sorti i hibrida,
od čega je gotovo 1.000 registrovano i gaji se u inostranstvu!
 Od 26. do 29. januara ove godine na Zlatiboru se održava se 60, jubilarni međunarodni
skup, naučnika, agronoma poljoporivrednika, agrarnih menadžera i mnogih drugih
proizvođača hrane iz zemlje i sveta. Očekuje se oko700 učesnika!
Branislav Gulan
Svake jeseni, širom Srbije, svedoci smo prakse koja ne samo da narušava kvalitet zemljišta, već
predstavlja i zakonski prekršaj – spaljivanja žetvenih ostataka. Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
kao institucija od nacionalnog značaja, godinama upozorava na dalekosežne negativne posledice
ove prakse i aktivno promoviše održiva rešenja.
 Posle sakupljanja jesenjih useva na 3.257.100 hektara korišćenih njiva u Srbiji, ostane oko
12,5 miliona toma poljoprivrednih otpadaka koji mogu da budu korisni. Najveća šteta je
kada se oni spale!
Tokom rada ovog jubilarnog 60 naučnog skupa, na kome će učestvovaopti više od 700 naučnika,
agronoma, poljoprivrednika, agrarnih menadžera i mnogih drugih iz zemlje i sveta koji se bave
proizvodnjom hrane, razmeniće se i isksutva u proizvodnji hrane u zemlji i svetu. U radu skupa
učestvuju i proizvođači hrane i naučni radnici iz Republike Srpske.
 proizvodnji hrane tome biće reči na predstojećem 60, jubilarnpm savetovanju na Zlatiboru
kojeće se održati u hotelu ,,Palisad’’ od 26. do 29 januara 2026. godine. Na dosadašnjih
održanih 59 skupova bilo je oko 37.000 učesnika.

Kada je reč o ovom hramu nauke, direktor naučne ustanove prof dr
Dragan Latković, između ostalog kaže: Ako hoćete da učite o kukuruzu, idite u Ameriku, ako želite
o šećernoj repi idite u Nemačku, a ako želite da učite o suncokretu koji se u svetu gaji na 30
miliona hektara, dođite u Srbiju i novosadski Institut!

2
 Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima jak naučni tim od preko 100 istraživača, od čega je
više od 85 doktora nauka. Njima asistira više od 300 visokoobrazovanih i radnika različitih
profila, što je garancija kvaliteta svega što Institut nudi – semena, tehnologija, obrazovanja
i usluga.
Svetski hram nauke!
Novosaski Institut za ratarstvo u povrtarstvo je specifičan hrfam nauke, instititucija od nacionlnog
značaja za Srbiju. Institut za ratarstvo i povrtarstvo deo je velikog međunarodnog projekta
„Valereko” za koji je iz programa Horizont Evropa obezbeđeno blizu pet miliona evra, i u koji je
uklјučeno još 14 partnera iz 11 zemalјa. Cilј ovog projekta je usvajanje znanja o prednostima
uvođenja leguminoza u polјoprivrednu proizvodnju radi prelaska na održive, produktivne,
klimatski neutralne, ekološki prihvatlјive i otporne sisteme polјoprivredne proizvodnje. Pri tome je
fokus na svim stranama u sistemima polјoprivredne proizvodnje, od farmera preko industrije i
trgovaca do samih potrošača. 
– Ne samo u Srbiji, nego i u Evropskoj uniji, proizvođači još uvek nisu dvolјno prepoznali sve
prednosti koje donose leguminoze, odnosno koje donosi uvođenje leguminoza u polјoprivrednu
proizvodnju, kaže prof. dr Jegor Miladinović, naučni savetnik na Institutu za ratarstvo i
povrtarstvo i rukovodilac ovdašnjeg ogranka „Valereko” projekta. A, jedna od najvažnih prednosti
jeste blagotvoran uticaj leguminoza na zemlјište, zato što, za razlika od nekih drugih gajenih
bilјnih vrsta, oni ne iscrplјuju zemlјište, nego, naprotiv, budući da, recimo, imaju sposobnost
vezivanja atmosferskog azota i njegovog pretvaranja u oblik pristupačan bilјkama, ostavlјaju
rezerve azota. Generalno, leguminoze blagotvorno utiči ne samo na zemlјišnu strukturu, nego i na
zemlјišnu floru i faunu, znači, i na mikroorganizame koji u zemlјištu žive, a koji su jako važni da bi
zemlјište ostalo plodno. 
Druga prednost leguminoza je što su one izvanredan izvor bilјnih proteina; hranlјive su i obično
daju dobar prinos, osim ako godine nisu ekstremne, kakve su ove poslednje, sušne. Međutim,
upravo je to i jedan od cilјeva istraživanja u okviru „Valereko” projekta, da se stvore nove sorte,
novi hibridi, koji će biti otporni na ove nepovolјne klimatske uslove, odnosno da se dođe do, što je
sad jedan od trendova u svetu nauke, klajmat-smart bilјaka, i to bez posezanja za nedozvolјenim
genetskim modifikacijama. 
Širok dijapazon ekosistemskih uslugaUprkos sa mnogim prednostima gajenja leguminoza, ukupne
površine na nivou Evrope su negde ispod, ili oko dva odsto. Po rečima dr Marjane Vasilјević,
istraživača na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ono što projekat „Valereko” upravo radi jeste
valorizacija ekosistemskih usluga koje pružaju leguminoze: „Na prvom mestu to je očuvanje
biodiverziteta, odnosno uvođenjem leguminoza možemo da proširimo raznolikost vrsta na nivu
samog plodoreda. Zatim, leguminoze pozitivno utiču na fizička, hemijska i mikrobiološka svojstva
zemlјišta, kao i na smanjenje erozije. Uvođenjem nekih novih leguminoza, dovodimo na naša polјa i
neke nove korisne insekte i oprašivače. Drugim rečima, upravo kroz upoznavanje samih
ekosistemskih usluga, koje pružaju leguminoze, možda bismo razmislili da ih više uklјučimo u
sisteme proizvodnje, ali i u širu upotrebu’’…
Predmet istraživanja su leguminoze, i to ne samo one koje su našim proizvođačima dobro poznate,
poput soje, graška ili krmnih mahunarki, kao što su crvena, bela detelina, lucerka, naglasak se
stavlјa i na vignju, bob, grahoricu… Naravno, u ogledima, koje sprovodi Institut za ratarstvo i
povartarstvo u okviru projekta „Valareko”, fokus je na soji, što je i razumlјivo, budući da je soja
naša najvažnija mahunarka, koja se gaj i na najvećim površinama. Međutim, uklјučen je i ozimi

3
grašak, kao i naut, mahunarka od koje očekujemo da u budućnosti za ozime veće površine u našoj
zemlјi…
Jedan od prioritetnih cilјeva projekta „Valareko” je da se proizvođači bolјe upoznaju sa
leguminozama, pogotovo onim koje se god nas ili manje gaje, ili su davno zaboravlјene. Jer
prednosti uvođenja leguminoza u sisteme proizvodnje se često previđaju ili potcenjuju, budući da
mnogi farmeri nisu u potpunosti svesni ovih prednosti ili nemaju potrebno znanje i resurse da
uklјuče leguminoze u svoje proizvodne sisteme. S druge strane, upravo nedovolјna njihova
informisanost često dovodi do neadekvatnog ulaganja u proizvodnju zasnovanu na uzgoju
leguminoza, što za posledicu ima propuštene prilike da se iskoristi pun potencijal održive
polјoprivrede. 
– Sve je to predmet našeg posmatranja, naših istraživanja u okviru projekta „Valereko” – navodi
Miladinović. – Osim što se bavimo oplemenjivanjem soje, u saradnji sa našim kolegama iz drugih
oblasti, na multidisciplinaran način, trudimo se da pružimo proizvođačima i druge bilјne vrste koje
će imati ne samo dobar prinos, nego i koje će imati zadovolјavajuću otpornost prema bolestima,
štetočinama i koje će moći da odgovore na klimatske izazove koji su pred nama. Jer, već je stiglo
vreme sušnih godinai manjih prinosa. Jer je najavljeno da će od 100 budućih godina čak 52 biti
sušne, pa moramo pronaći useve otporne na takvu klimu!
Katastrofa za zemljište: Šta se dešava kada zapalite njivu?
Spaljivanje biljnih ostataka nije brzo rešenje, već dugoročno uništavanje najvrednijeg resursa –
zemljišta. Stručnjaci Instituta upozoravaju da ova praksa ima brojne negativne posledice.
Kako objašnjava dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, visoka temperatura vatre
doslovno ubija život u zemljištu:
 Uništavanje mikroorganizama: Vatra stvara “sterilnu” površinu, uništavajući korisne
mikroorganizme neophodne za plodnost;
 Dugotrajan oporavak: Istraživanja pokazuju da mikroflora zemljišta počinje da se
obnavlja tek 60 dana nakon požara, dok potpuni oporavak može trajati i do godinu dana;
 Gubitak organske materije: Umesto da obogati zemljište, vatra nepovratno uništava
organsku materiju (humus);
 Pogoršana struktura: Zemljište gubi sposobnost zadržavanja vlage i postaje podložnije
eroziji i sabijanju;
 Zagađenje vazduha: Oslobađa se velika količina ugljenika koji doprinosi efektu staklene
bašte;
Uvreženo mišljenje da se paljenjem uništavaju korovi i patogeni je mit; ovaj efekat je kratkotrajan
i zanemarljiv u odnosu na načinjenu štetu. Kada se uzemklji unipšti jedna santimetar humusa
potrengbvo je da prođe 100 godina da se on obnovi!
Opasna praksa sa teškim posledicama
Pored direktne štete po zemljište, paljenje strništa nosi i ozbiljne bezbednosne rizike. Vatra se lako
može proširiti i izazvati ogromnu štetu na okolnim parcelama, ali i ugroziti ljudske živote i
imovinu.

4
Zašto se ostaci spaljuju i ko to radi?
Iako je praksa postala “običaj”, analize pokazuju da to retko čine ozbiljni poljoprivredni
proizvođači. U većini slučajeva, kako navode iz Ministarstva poljoprivrede, utvrđeno je da
poljoprivrednici sami pale ostatke kako bi brže pripremili zemlju za setvu. To često rade i ljudi koji
nemaju svoju zemlju, već dolaze da pokupe ostatke useva, pa pale parcele da bi sve bilo vidljivije.
Rešenje koje donosi profit: Blagodeti zaoravanja
Institut za ratarstvo i povrtarstvo insistira da je rešenje jednostavno i neuporedivo korisnije –
zaoravanje žetvenih ostataka.
Ozbiljni proizvođači već znaju da se ovom merom direktno smanjuje potreba za skupim veštačkim
đubrivom, što donosi značajne uštede.

Foto arhiva novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo: Svake godine posle sakupljanja poljoprivrednih

useva u Srbiji na njivama ostane kostan agrarni otpad od d 12,5 miliona tona!

Zaoravanjem se postiže sve ono što se spaljivanjem gubi:
 Povećanje organske materije: Žetveni ostaci su hrana za zemljište. Njihovim vraćanjem u
zemlju direktno se povećava sadržaj humusa;
 Bolja struktura zemljišta: Organska materija poboljšava strukturu, čini zemlju
rastresitijom i sprečava sabijanje;
 Čuvanje vlage: Zemljište bogato organskom materijom ima znatno veću sposobnost
zadržavanja vode, što je ključno u sušnim godinama;
 Hrana za mikroorganizme: Umesto uništavanja, zaoravanje hrani korisne mikroorganizme,
stvarajući biološki aktivno i “živo” zemljište;
Kroz edukaciju proizvođača, Institut naglašava da je prevencija važnija od kazni. Ulaganje u
žetvene ostatke je ulaganje u plodnost i dugoročnu održivost proizvodnje!

Spaljivanje je prekršaj i gubitak subvencija

5
Pored toga što je štetna, praksa spaljivanja je i zakonski zabranjena. U Srbiji se ovaj prekršaj može
kazniti novčano – od 5.000 dinara za fizička lica do milion dinara za pravna lica!
Ministarstvo poljoprivrede je odlučilo da pooštri mere: gazdinstva na čijim se njivama utvrdi
spaljivanje, a da požar nije prijavljen kao podmetnut, biće stavljena u pasivan status, čime gube
pravo na subvencije!
Da bi izbegli ovu meru u slučaju podmetnutog požara, poljoprivrednici su dužni da požar
pravovremeno prijave u sistemu eAgrar.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo apeluje na sve poljoprivrednike da izaberu održiv pristup i vrate
zemlji ono što im je dala.
Istorija hrama nauke!
Ovaj današnji hram nauke osnovan je 1938. godine Odlukom Ministarstva poljoprivrede
Kraljevine Jugoslavije. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad počeo je sa radom kao
Poljoprivredna ogledna i kontrolna stanica. Stanica je bila locirana u zgradi sagrađenoj 1938.
godine gde je ostalo sedište Instituta do današnjeg dana.
Tokom 1938. godine izvedeni su instalacioni radovi na uvođenju struje, telefona i grejanja, čime je
građevinski objekat Stanice u Ulici Cara Nikolaja br. 26 (danas Ulici Maksima Gorkog 30) završen.
Kolaudirajuća komisija Kraljevske banske uprave je zgradu Stanice „Ustupnim pismom“ predala
upravi Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice u Novom Sada dana 18.10.1938. godine.
Tokom devet decenija postojanja, Institut je menjao status i organizaciju sa razvojem društvenih
odnosa u kojima je delovao. Tako je vremenom Institut menjao naziv i osnivača, pa je
od Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice (1938–1941) do danas imao različite osnivače i
nazive. U periodu do početka Drugog svetskog rata 1941. bio je u nadležnosti Ministarstva
poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, a za vreme okupacije tokom Drugo svetskog rata područje
Bačke je pripojeno Kraljevini Mađarskoj, pa je Poljoprivredna stanica ušla u sastav
Poljoprivrednog instituta u Segedinu kao njegovo odeljenje.
Po završetku rata 1946. godine, odlukom Predsedništva Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine, u
maju, Poljoprivredna stanica je prerasla u Pokrajinski zavod za poljoprivredna istraživanja. Zavod
je imao karakter državnog organa koji se finansira iz budžeta, kao i svi državni organi. Međutim,
status ustanove sa samostalnim finansiranjem Institut je stekao već 1954. godine, te je iste godine
preimenovan u Zavod za poljoprivredna istraživanja. Uredbom Izvršnog veća Republike Srbije od

1959. godine, Zavod je reorganizovan, a naziv promenjen u Institut za ratarstvo.  U skladu sa
      promenama u organizaciji Narodne Republike Srbije, Uredbom Izvršnog veća Narodne skupštine
      Republike Srbije, prava i dužnosti osnivača Instituta preneta su sa Republike na AP Vojvodinu
1960. godine. Tada Institut dobija i novi naziv – Institut za poljoprivredna istraživanja.
      Tokom 1975. na inicijativu političkih struktura SAP Vojvodine, pokrenuti su integracioni procesi s
      ciljem da se u sastavu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objedine sve naučnoistraživačke
      organizacije iz oblasti poljoprivrede i šumarstva u Novom Sadu i okolini, pa je tako iste godine
      Institut za poljoprivredna istraživanja prestao da postoji kao samostalna naučna ustanova i
      integrisan je sa Poljoprivrednim fakultetom. Tako je od 1976.godine novi naziv glasio OOUR
      Institut za ratarstvo i povrtarstvo, odnosno OOUR Naučno-obrazovni institut za ratarstvo i
      povrtarstvo od 1986. do 1994. godine, kada je Vlada Republike Srbije svojom odlukom dala

6
saglasnost da se OOUR Naučno-obrazovni institut za ratarstvo i povrtarstvo izdvoji iz sastava
Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Istom odlukom Republika Srbija je preuzela osnivačka 
prava prema Institutu. Tako je 1995. godine, naziv promenjen u Naučni institut za ratarstvo i
povrtarstvo. Tokom 2006. godine akreditovan je kao istraživačko-razvojni institut, i 2007. menja
naziv u Institut za ratarstvo i povrtarstvo, pod kojim nazivom posluje i danas.
 U maju 2018. godine, Institut je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za
Republiku Srbiju, zasluženo stekavši status upravo zbog svog uspešnog rada i vrhunskih
rezultata implementiranih u poljoprivrednu praksu tokom 87 godina postojanja, zbog čega
je postao i značajno ime u svetskoj nauci!
Osnovna i primenjena istraživanja, koja su osnovna delatnost Instituta, usmerena su na stvaranje
sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, kao i velikog broja krmnih, industrijskih, lekovitih i
začinskih biljaka. S tim u vezi, primarne aktivnosti Instituta sprovode se u okviru pet odeljenja i tri
laboratorije i dve uslužne jedinice.
 Odeljenja:
 Odeljenje za strna žita ;
 Odeljenje za kukuruz ;
 Odeljenje za leguminoze ;
 Odeljenje za suncokret ;
 Odeljenje za povrtarske i alternativne biljne vrste ;
Laboratorije:
 Laboratorija za zemljište i agroekologiju ;
 Laboratorija za ispitivanje semena ;
 Laboratorija za biotehnologiju ;
Institut sprovodi istraživanja u okviru oblasti biotehničkih nauka, kao što su genetika i
oplemenjivanje, semenarstvo, mikrobiologija, fiziologija i biohemija, agrohemija, melioracija
zemljišta, fitopatologija, entomologija, fitofarmacija i toksikologija…
Institut poseduje certifikate nemačke certifikacione kuće TÜV NORD za standarde ISO 9001:2015
i ISO 14001:2015. Jednom godišnje se eksterno proveravaju usaglašenost i funkcionisanje oba
sistema. Primena ovih međunarodnih standarda u Institutu je duga preko 15 godina. Jasno je da su
među prvima u Srbiji shvatili neophodnost njihove implementacije. Pored toga, dve laboratorije
Instituta (Laboratorija za ispitivanje semena i Laboratorija za zemljište i agroekologiju) su
usaglašene sa zahtevima standarda ISO 17025 na osnovu čega poseduju akreditacije od strane ATS
(Akreditaciono telo Srbije), a Laboratorija za ispitivanje semena je svoj rad takođe usaglasila sa
zahtevima ISTA (International Seed Testing Association) standarda čiji certifikat poseduje.
Kao državna ustanova u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade
Republike Srbije, Institut realizuje brojne  naučne projekte  koje finansira država, a istovremeno
učestvuje i u međunarodnim naučnim projektima. Ukupan broj nacionalnih projekata na kojima je
Institut uzeo učešće ili bio nosilac od svog nastanka do danas je preko 200, a zavidan je i broj
međunarodnih projekata gde je Institut bio učesnik ili nosilac, koji iznosi preko 100 projekata.

7
Rezultati svih ovih projekata predstavljaju značajan doprinos svetskoj bazi naučnog znanja i
unapređenju proizvodnje ratarskih i povrtarskih vrsta na nacionalnom, ali i na svetskom nivou.
Oplemenjivanje biljaka
Od osnivanja do danas, Institut posvećuje veliku pažnju oplemenjivanju biljaka. U ovoj oblasti,
Institut je postao vodeća institucija u zemlji, ali je dobio i međunarodnu reputaciju.
 Tokom 90 godina postojanja, oplemenjivači Instituta stvorili su preko 2.300 sorti i hibrida,
od čega je gotovo 1000 registrovano i gaji se i u inostranstvu. Široka lepeza i uspeh
oplemenjivačkog rada ilustrovani su činjenicom da više od 2300 sorti i hibrida uključuje
preko 60 biljnih vrsta. Institutske sorte i hibridi registrovani su i gaje se u preko 30 zemalja
sveta, uključujući Ukrajinu, Rusiju, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Slovačku, Iran,
Italiju, Argentinu, Francusku, Indiju, Kazahstan, Nemačku, Kinu, Moldaviju, Češku,
Tursku, Grčku, Kanadu, Maroko, Bosnu i Hercegovinu i mnoge druge.
U oplemenjivanju akcenat se stavlja na postizanje visokih prinosa, vrhunskog kvaliteta, kao i na
otpornost prema abiotičkim i biotičkim stresovima. Ne zanemaruju se ni sorte i hibridi za posebne
namene. Pored oplemenjivanja, Institut razvija i tehnologiju gajenja sopstvenog sortimenta.
Rezultati naučnih istraživanja se prenose u praksu na više načina: preko semena, kroz tehnologiju
obrade zemljišta, tehnologiju gajenja pojedinih sorti i hibrida i njihovu zaštitu od bolesti, štetočina
i korova.
Pored naučnoistraživačkog rada, Institut ima veoma razvijenu  izdavačku delatnost  koja se ogleda u
izdavanju naučnih časopisa, knjiga i monografija, a ranije i stručnih dela, udžbenika i praktikuma.
Naučna produkcija Instituta obuhvata više od 10.000 rezultata. Istraživači Instituta publikuju
rezultate svog naučnog rada u mnogobrojnim nacionalnim i međunarodnim časopisima čime se
vidljivost istraživačkih grupa, a i čitavog Instituta, značajno povećava u naučnim krugovima.
Institut je trenutno izdavač dva nacionalna časopisa:  Ratarstvo i povrtarstvo  i Alternative Crops
and Cultivation Practices. Pored časopisa koje izdaje, Institut je takođe suizdavač međunarodnog
časopisa Genetika, nacionalnog časopisa Selekcija i semenarstvo i sponzor međunarodnog
časopisa Legume Perspectives.
Seminar agronoma, danas Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije, u organizaciji Instituta
predstavlja formu saradnje nauke i prakse za stručnjake iz ratarstva i povrtarstva, odnosno jedan
je od oblika prenošenja naučnih dostignuća u proizvodnju. Održava se svake godine počevši od

1967. godine do danas, u periodu van poljoprivredne sezone, tokom zime, i predstavlja školu za
      permanentno inoviranje i proširivanje znanja, ne samo za stručnjake iz neposredne proizvodnje,
      nego i iz poljoprivrednih stanica, stručnih službi i naučnih i obrazovnih ustanova. Dužina
      Savetovanja je varirala u rasponu od tri do 12 dana, a u pojedinim godinama je broj učesnika
      prelazio 1350. Na ukupno 59 do danas održanih Savetovanja prisustvovalo je preko 37.000
      učesnika!
      Razvoj nauke i tehnologije u poslednjem veku toliko je intenziviran da se ne može zamisliti uspešan
      kolektiv koji nema razvijenu međunarodnu saradnju. Institut je tokom dosadašnjeg postojanja i
      rada imao veoma bogatu i raznovrsnu saradnju na  pomenutom nivou. Tako je Institut potpisao
      memorandume o razumevanju sa institucijama iz različitih zemalja, kao što su Kina, Tajland,
      Rusija, Ekvador, Bugarska, SAD, Kazahstan, Iran i dr. Institut je takođe potpisao i ugovore o
      naučno-tehničkoj saradnji sa velikim brojem institucija u inostranstvu, a neke od njih su iz Kine,
      Rusije, Mađarske, Izraela, Belorusije itd. Međunarodna saradnja se odvijala na polju nauke,

8
obrazovanja i poslovanja. Međunarodna naučna saradnja ostvarena je i boravkom na
usavršavanju i postdoktorskim studijama velikog broja istraživača Instituta u vodećim naučnim
institutima širom sveta, te članstvom istraživača Instituta u međunarodnim naučnim i stručnim
organizacijama.On dans ima saradnju sa 33 zemlje u svetu!
Stalni napredak i razvoj Instituta u oblasti semenarstva nametnuo je potrebu za izgradnjom jednog
savremenog i dobro opremljenog doradnog centra, koji ima kapacitet prilagođen sopstvenim
potrebama. Smatralo se da bi Institut, kao lider u proizvodnji semena na ovim prostorima, morao
da ima potpunu kontrolu dorade semena, ovog inače važnog i po mnogima ključnog segmenta
semenarstva. Izgradnja sopstvenog doradnog centra omogućila je proizvodnju semena visokog
kvaliteta, blagovremeno dorađenog po čemu je Institut postao prepoznatljiv i time stekao određenu
prednost na tržištu semena.
Institut i radnici Instituta dobitnici su mnoštva značajnih nagrada za dostignuća i doprinose
poboljšanju poljoprivrede, obrazovanja, međunarodne saradnje i ekonomije naše zemlje, kao što su
Nagrada oslobođenja Vojvodine (1972), Nagrada AVNOJ-a (1979), Oktobarska nagrada Novog
Sada (1979) i Ukaz predsednika Republike Srbije – Sretenjski orden III stepena za naročite zasluge
i međunarodno priznate rezultate u primeni naučnih metoda i unapređenju poljoprivredne
proizvodnje (2015) i mnogih drugih priznanja.
(Autor je analitičar i publicista)