Za Štajerske novice iz Budimpešte piše: akademik Vlastimir Vujić
Višemesečna nesloga u radu Skupštine SSM u Mađarskoj, za koju je najodgovornija predsednica tog tela Jovanka Lastić, kulminirala u februaru ove godine
Najviše političko telo Srpske manjine u Mađarskoj (koje jedino može da zastupa interese te zajednice u zemlji severnog komšije Srbije), Skupština Samouprave Srba (SSM), nije uspela da u zakonski određenom roku formira listu svojih narodnosnih kandidata za aprilske parlamentarne izbore u Mađarskoj?! Rezultat takvog odnosa za posledicu ima da Srbi u narednom četvotogodišnjem ciklusu – neće imati svog predstavnika-portparola u mađarskom prlamentu.
Slobodan Nikić i Vlastimir Vujić
Rukovodstvo SSM od 4. oktobra 2025. godine (otkako je počeo da teče zakonski rok za pomenutu akciju u naredna tri meseca (i tri planirane skupštinske sednice, na kojima bi se donosile sve punovažne odluke) – nijednom nije uspelo da obezbedi kvorum? Najodgovornija za nacionalni razdor i političku neslogu u Skupštini Samouprave Srba u Mađarskoj je aktuelna predsednica Jovanka Lastić (koja je zbog brojnih administrativno-finansijskih i tehničkih zloupotreba prethodno smenjena sa funkcije direktorke Srpske osnovne škole i gimnazije „Nikola Tesla“ u Budimpešti!?). Ipak, Lastić je na „volšebni“ način na prethodnim zemaljskim izborima (na kojima je po okončanju jedan srpski poslanik sa osvojenim mandatom – ustupio ga drugom koji nije prešao cenzus?) – uspela da formira minimalnu većinu od osam poslanika (od 15 koliko ih Skupština SSM broji). Opozicija koju je predvodilo Srpsko udruženje „Krug“ iz Budimpešte profesora Milana Đurića osvojilo je sedam mandata (kao i na pretprošlim izborima, i zbog zakulisnih „štelovanja“ po drugi put zaredom za jedan nedostajući mandat nije uspelo da formira skupštinsku većinu!).
Jovanka Lastić, predsednica SSM.
Opoziciji, koja je od 4. oktobra bojkotovala rad Skupštine SSM, pridružio se i poslanik sa liste vladajuće koalicije Slobodan Nikić (proslavljeni vaterpolo reprezentativac Srbije, dvojni državljanin, koji je Beograd zamenio Budimpeštom za svoj dalji porodično-poslovni život).
SSM je u skajp i telefonskim kontaktima sa srpskim skupštinskim poslanicima pokušalo da odradi administartivne obaveze i postavi listu sa barem nekoliko imena kandidata za predstavnika Srba u parlamentu Mađarske i da potom sazove Skupštinu koja će izglasati jednog od tri kandidata (koliko su uspeli da ih evidentiraju). I četvrti put je uspelo. Na skupštinskoj sednici 5. februara, pored sedmoro poslanika pozicije, došlo je isto toliko poslanika i opozicionog „Kruga“, kao i poslanik sa liste vladajuće koalicije – Slobodan Nikić.
Kandidat skupštinske većine, Aleksa Hari Rus, kojeg je predsednica SSM Jovanka Lastić po svaku „cenu“ htela da progura u državni parlament Mađarske – nije izabran! Ni drugi kandidat, Igor Rus, nije dobio potrebnu većinu. Razlog je upravo bio glas poslanika Slobodana Nikića koji je podržao trećeg, najmlađeg kandidata, dr Andreja Petkovića (jednog od najboljih budimpeštanskih advokata, kojem je potpisnik ovog teksta četiri godine bio profesor u budimpeštanskoj „Teslinoj“ Srpskoj gimnaziji i o kojem ima izvanredno mišljenje!)
Neizbor kandidata za srpskog predstavnika za političku posledicu imaće negativnu sliku srpske zajednice u delokrugu mađarske većinske politike i znatno umanjen potencijal zastupanja interesa i lobiranja kod donošenja novih zakona i uredbi. Tu treba istaći i činjenicu da zbog malog broja glasova koje dobije (ne prelazi cenzus), srpski predstavnik (tzv. portparol) u mađarskom parlamentu (dva puta zaredom to je bio Ljubomir Aleksov) – nema pravo odlučivanja – već samo pravo učestvovanja u radu! Na kraju, vredno je pomenuti i činjenicu da Ustav Mađarske ne dozvoljava nijednoj od 13 zvanično priznatih manjinskih zajednica da osnivaju svoje političke stranke, već su isključivo organizovani kroz Udruženja i Civilne organizacije, a izborni propisi (posebno u predizbornoj kampanji primoravaju ih da se ponašaju kao političke partije . iako nemaju ni infrastrukturu, niti finansiranje kao stranke!?). Svakako da je dozvoljeno da matična država pomogne svojoj manjini prilikom mađarskih narodnosnih izbora. Jedina matica koja je to na izborima 2022. godine i uradila je Nemačka! Tadašnja kancelarka Angela Merkel finansijski je pomogla nemačkoj manjini u Mađarskoj i ta manjina je (što je prvi slučaj da neka od manjina u Mađarskoj u tome uspe) – dobila je u parlamentu svog punopravnog poslanika sa pravom glasa, dok su ostalih 12 predstavnika – i dalje u statusu „portparola“ bez prava odlučivanja!