• Ministarstvo poljoprivrede pokreće stratešku procenu navodnjavanja do 2036. godine;
• Tokom 2025. godine u Srbiji je navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. godini;
• Prema podacima DRI Srbije, od planiranih 160.000 hektara polјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine, realizovano je samo 30 odsto plana!

Foto: Goran Mulić – U vremenu od 2014. pa do kraja 2024. godine, umesto strategije rasta, u Srbiji se sprovodila u praksi, socijalna agrarna strategija, pada proizvodnje! Jer je za celu deceniju rast bio samo 1,7 odsto! Odnosno godišnji rast je bio tek 0,17 odsto!

Tokom 2025. godine u Srbiji je navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. Godini!

• Takođe, prema podacima Državne revizorske institucije Srbije, od planiranih 160.000 hektara polјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine, realizovano je samo 30 odsto plana.  Za ovaj poduhvat potrošeno je 58 miliona evra, ali njive I dalje suve I žedne!  I ne samo to, već je na njima visina prinosa  na  nivou od pre tri do pet decenija!

Znači manje se proizvodnji hrane od mogućnosti i od želja. Dokaz takvog lošeg rada  je protekla Strategija poljoprivrede od 2014. do 2024. godine.  U njoj je u  agraru bio obećana kao med i mleko, odnosno da će godišnji rast  proizvodnje biti čak 9,1 odsto, odnosno 6,1 odsto kada su vremensk loši i cela godina. To  se se nije ostvarilo. Jer je to, bila socijalna straetigja pada! Odnosno,. To je u njoj je  na 145 stana bila napisani  netačni podaci i na osnovu njih želja 240 kretatora koji su jednoglasno obmanuli javnost, tadašnjeg premijera i ministra poljoprivrede o (ne) mogučem rastu od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama od 6,1 odsto. Tada, 2014. godine, recenzent te nerealne, netačne i štetne strategije dr Koviljko Lovre, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i nekadašnji savezni ministar poljoprivrede tadašnje Jugoslavije, upozorio je na lošu, neostvarivu i štetnu stretagiju. Nije  se poštovala njegova naučna reč i nažalost sve loše se ostvarilo u praksi;  

• Umesto strategije rasta, to je bila socijlana strategija pada proizvodnje! Jer je za celu deceniju rast bio smao 1,7 odsto! Odnosno godišnji rast je bio tek 0,17 odsto!
• Rezultata te promašene straegiej poljorpovirde bio je da je Srboija sa poljoiprivfredna zemklja koa je izgubilarehrambnei suverentiet. Sad se očekuje i nova Strategija od 2025. do 2034. godine.  Njen glavni zadatak  bice da vrati taj prehrambeni suverenitet I da reši sve ostale probleme, koji su samo poseldica, te loše strategije. Moraju da se reše i svi ostali popopusti koji sad izlaze na videlo. Jer,m su suuticlai na smanjenej agrarne proivyuoidnjej na manji izvoy i na povećanje uvoza hrane. To je uticlao i na povećanje dugova Republike Srbije; 
• Rezutlat te loše strategiej je da se u Sribji za vreme nkjengo desetogodišnjeg trajanja, i bez kontrole, ugasilpo u Srbiji oko 62.000 farmi!

Ali, zahavaljujuči proizvodnji  u agraru i u takvim uslovima ona i dalje ostvaruje agrarni suficit. U 2024. godini izvoz hrane bio je 5,1, a uvoz 3,9 milidi evra. Suficit je i u tim lošim uslovima ostvaren od 1,2 milijarde evra! Oin je ostvarne zahvaljujuii vrednim  i uspešim proizvođačima hrane, A, u tom poslu danas u Srbiji, prema podacima RZS, imamo danas 508.365 gazdinstava. U svakomkod njih zaposleno je po 2,2 lica, a svi oni zajedno njih 1.150.653 proizvedu dovoljno hane (izuzuev svinjskog mesa i mleka) ya 6,6 milioanj žitelja Srbije i za izvoz. 

• T propsuti su da je Srbiaj u 23. godini za uvoz mesa I mleka potrošila čak 574 miliona evra, zatim godinu dana kasnije, 2024. godine, čak 650 miliona evra, a u prošloj 2025.godini  za uvoz 100.000 tona mesa i više od 43.000 tona mleka  (a to je bilo I manje manje za trećinu nego prethodne godine) – milijardu evra!
• To su rezultati te Sstrategije pada I njenih 240 autora koji su bili obećali med  i mleko. Ali, za tako promašena obećanja do sada niko od odgovrnih nije y ate promapaje odgovarao!  Jer, ya sve proka[aje I manej pr9insoe nije kriva suamo su[a I lop[e vrmenske prilike. Treda da se stvore prinsoei I hibridi ootovni na vvremenswke usklvoe u noviej vreme. Aloi, najv’[ea odogovornos je na ljduskim promašajima!
• Rezutlat toga je da poljoiporivredncii, ponajviše stočari, a njih koji se danas bav ovim poslom ima više od 313.000, moraju pravde da tražena ulicama.Tek tamo se čuje njihov glas, ali pravda se nikada u celosti nije ostvarila na ulici.Tada se problemi rešavaju redbama. A, to je obično samo ,,gašenje požara’’, a ponekad se taj požar sa takvim načinom rešavanja se I razbukta! 
• Problemi se tada rešavju po običaju uredbama! A,rešavanje problema na taj način nikad nikome nije dugoročno nije donelo ništa dobro! 
• To je biloo smao priv9idno rešavanej problema.Poljoprivr3eda mora da psotanje strateška privredna grana u Sribji da se problemi sistemski rešavaju – što znači dugoročno. Dok god se ne budde tgako radilo, problemi će samo povećavati!

Pare potoršene, probleminerešeni!

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je odluku o pokretanju izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu za budući program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji, koji će obuhvatiti period od 2027. do 2036. godine. Ova odluka doneta je na osnovu zakonske obaveze da se veliki planski dokumenti, posebno oni koji mogu imati dugoročne posledice po prirodne resurse i kvalitet života, analiziraju kroz posebnu proceduru procene uticaja na životnu sredinu.

• Čudno je da se posle višedecnijskoih promašaja u navodnavjanju  je se navodnavja samo 1,4 odsto javnih i zadružnih povšrina nije realogovalo n ate probleme. A, bili suočiti, umesot da poroivodimo vkipše hrane, zahvaljujićči prirodnim uslvoima, mi smo te količlinje smanjivali,a rastao je uvou. Istovremeno revizori decenijama ukazuju na potrošene namenske pare, ali i na suve njive!

Strateška procena, sa velikimk zakašnjenjem, biće sprovedena na teritoriji cele države i predstavlja ključni korak u planiranju razvoja sistema navodnjavanja i odvodnjavanja. Pitanje je đta je rešavanej ovog problema do sada već decenkijama sputavalo!? Nadležni ističu da je cilj ovog postupka da se unapred prepoznaju mogući efekti planiranih mera – kako pozitivni, tako i potencijalno negativni – i da se u ranoj fazi obezbede rešenja koja će zaštititi prirodne resurse.

Foto: Goran Mulić: prema podacima Državne revizorske institucije Srbije, od planiranih 160.000 hektarapolјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine, realizovano je samo 30 odsto plana.

Zakonski okvir nalaže da se ovakva procena radi za planove i programe u oblastima koje mogu značajno uticati na životnu sredinu, među kojima su poljoprivreda i upravljanje vodama. Upravo zato će se kroz ovaj postupak sagledati kako planirano širenje i unapređenje sistema navodnjavanja može da utiče na kvalitet vazduha, vode i zemljišta, ali i na klimatske uslove, biodiverzitet, zaštićena prirodna dobra i zdravlje stanovništva

Program navodnjavanja i odvodnjavanja zamišljen je kao strateški okvir koji treba da poveća stabilnost i profitabilnost poljoprivredne proizvodnje, naročito u godinama sa ekstremnim vremenskim uslovima. Istovremeno, plan je da se očuvaju vodni resursi i obezbedi ravnoteža između potreba poljoprivrede i drugih korisnika voda. 

• Zato se prvo mora ceo agrar uvesti u strateški okvir, a ne samo navodnjavanje i pojedine oblasti, kao što je sad stočarstvo!

Dokument predviđa smernice za javna ulaganja, unapređenje upravljanja postojećim sistemima, kao i stvaranje pravnog i institucionalnog okvira koji bi omogućio razvoj individualnih sistema navodnjavanja na gazdinstvima.

Strateška procena obuhvatiće širok spektar tema – od uticaja na ekosisteme i staništa, do pitanja urbanog razvoja i kvaliteta života stanovništva. Posebna pažnja biće posvećena klimatskim promenama i dugoročnoj održivosti vodnih resursa, što je jedan od ključnih izazova u planiranju savremene poljoprivrede.

Izveštaj o strateškoj proceni moraće da sadrži definisane ciljeve, indikatore za praćenje uticaja, kao i mere za ublažavanje mogućih negativnih posledica. Takođe će biti predstavljena metodologija rada, razlozi za izbor predloženih rešenja i smernice za buduće procene na nižim nivoima planiranja. Dokument će biti pripremljen tako da bude razumljiv i stručnoj javnosti i građanima.

Izrađivač izveštaja biće izabran u skladu sa zakonom, a stručni tim će činiti eksperti različitih profila. Njihov zadatak uključuje pripremu preliminarnog izveštaja, njegovo predstavljanje javnosti i izradu konačne verzije nakon razmatranja svih primedbi. Postupak će se sprovoditi u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima dobre prakse.

Ovaj program predstavlja prvi dokument te vrste u okviru nacionalne strategije upravljanja vodama, pa do sada nisu sprovođene strateške procene za slične programe u istoj hijerarhijskoj strukturi. Time se dodatno naglašava značaj predstojećeg procesa.

Rok za izradu izveštaja o strateškoj proceni određen je na 18 meseci. Finansiranje izrade obezbeđeno je kroz državni budžet za 2026. godinu, u okviru programa integralnog upravljanja vodama. Ministarstvo i Republička direkcija za vode obezbediće uključivanje zainteresovanih institucija, organizacija i građana. Javnost će imati priliku da učestvuje kroz javni uvid u nacrt programa i preliminarni izveštaj, dok će stručni organi dostavljati svoja mišljenja tokom postupka.Konačni izveštaj o strateškoj proceni biće sastavni deo samog programa navodnjavanja i odvodnjavanja.

                         (Autor je analitičar i publicista)