• Rekordana uvoz traktora u Srbiju!
• Zbog nepostojanja iz sopstvene proizvodnje svinjskog mesa ali I problema sa mlekom Srbija je izgubila Prehrambeni suverenitet. To je smo posledica loše agrarne  strategije sprovodila  u praksi od 2014.do kraja 2024. godine. Sve to sad treba d a ispravi koja Stratebiaj razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2025. do 2034. godine. 
• Prvi I glavni zadatak je da se Srbiji vrati prehrqambeni suvernitet. To će se postići tek kad ase obnovi uništeno stočarstvo! 

Rekodan uvoz traktora u Srbiji, najveći u poslednjih 15 godina, pokazuje da se tržište mehanizacije ubrzano menja – azijski proizvođači preuzimaju primat po broju prodatih mašina, dok EU i SAD zadržavaju manji, ali vrednosno najjači deo, što oslikava sve izraženiju podelu između „pristupačne“ i visokotehnološke opreme na domaćim gazdinstvima.

Rekordan uvoz traktora u Srbiji – najviši u poslednjih 15 godina – ne govori samo o obnovi mehanizacije, već i o tome kako se menja računica na gazdinstvima: sve je izraženija podela na cenovno dostupne modele za manja i srednja imanja i skuplje, tehnološki napredne mašine za intenzivnu proizvodnju.

Prema podacima koje je Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije predstavilo na 52. simpozijumu „Agritehnika – Precizna poljoprivreda“, 51 odsto uvezenih traktora dolazi iz Kine, dok 25 osto stiže iz Indije. Drugim rečima, više od tri četvrtine uvoza po komadima oslanja se na ove dve zemlje, što se tumači kao logična posledica prilagođavanja ponude realnim finansijskim mogućnostima domaćih proizvođa. 

Foto arhiva autora: Kineski traktori su prisutni na tržištu Srbije većč dve decenije

Važan detalj je da kineski traktori nisu „novi talas“ na domaćem tržištu. Kineski brendovi su prisutni oko 20 godina, što je postepeno dovelo do razvoja servisne mreže i lakše dostupnosti rezervnih delova. Upravo taj kontinuitet, uz širenje asortimana u nižem i srednjem cenovnom segmentu, objašnjava snažan rast uvoza iz Kine tokom prethodne godine, koji su pojedini akteri tržišta opisivali kao „bum“.

Većina uvezenih traktora u Srbiju dolazi iz Kine i Indije, a proces uključuje pregled fotografija, tehničke specifikacije i organizaciju transporta i carinjenja.

Kineski traktori, poput modela CHANGFA 604 sa 60 KS, često se prikazuju u video i foto materijalima direktno iz fabrike, što omogućava kupcima da vide stvarno stanje mašine, kabinu, klimatizaciju i dodatnu opremu pre kupovine. Video prikazi pokazuju proizvodni proces, montažu i osnovne tehničke karakteristike, što pomaže u proceni kvaliteta i pogodnosti za poljoprivredne i komunalne radove. 

Proces uvoza

Pre uvoza traktora iz Kine ili Indije, preporučuje se:

• Detaljno istraživanje tržišta i dobavljača putem sajmova i online platformi.Potpisivanje kupoprodajnog ugovora sa jasno definisanim specifikacijama, količinom, cenom i rokovima isporuke.
• Organizacija treće inspekcije radi provere kvaliteta pre otpreme.
• Dogovor o transportu (pomorski, vazdušni ili železnički) i osiguranje pošiljke.
• Priprema i praćenje relevantnih dokumenata: teretnica, komercijalna faktura, popis pakovanja i obavest o dolasku. 

Statistika uvoza u Srbiju

• U 2025. godini u Srbiji je ocarinjeno 3.865 novih traktora, od kojih je 51 odsto iz Kine, a 25 odsto iz Indije. U poređenju sa 2024. godinom, uvoz traktora iz Kine je značajno porastao ssa 30odsto na 51odsto dok je udeo Indije blago smanjen sa 27 na 25odsto.Traktori uvozeni iz Kine i Indije obuhvataju snagu od 18 do 130 kW, uključujući modele za industrijsku montažu i poljoprivrednu upotrebu; 

Kupovina traktora iz Kine i Indije omogućava direktan uvid u stanje mašine putem fotografija i video materijala, dok proces uvoza uključuje detaljnu inspekciju, organizaciju transporta i carinjenje. Kineski i indijski traktori čine većinu uvoza u Srbiju, sa širokim spektrom snage i opreme pogodnom za različite poljoprivredne i komunalne potrebe. 

• U Srbiji se obađuje oko 3.257.100 hektara njiva. Taj posao na njivama do sada je obavljalo oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna. Po broju te mehanizacije Srbija je ima previše. Međutim više od trećinete mehanizhacije je starija od svojih vlasnika. Poljoprivrednici  od tri traktora u dvorištu sklapaju jedna da da ide na njivu njivu da obavi posao! Zbog toga su prinuđeni da obnavljaju mehanizaciju!

Istovremeno, iz SAD-a, Evropske unije i Južne Koreje uvezeno je ukupno 577 traktora. Iako su brojčano znatno manje zastupljeni, ovi traktori nose približno 50 odsto ukupne vrednosti tadašnjeg uvoza, što jasno ukazuje na skuplje modele, veću snagu i viši tehnološki nivo – opremu koju najčešće kupuju veća gazdinstva i proizvođači sa intenzivnijom proizvodnjom.

U praksi, slika je dodatno složena: deo traktora koji se u statistici vodi kao uvoz iz zapadnih zemalja zapravo se proizvodi u Turskoj, dok se manji broj traktora proizvedenih u Indiji na tržištu pojavljuje pod brendovima zapadnih proizvođača. To je deo šireg globalnog trenda premeštanja proizvodnje i optimizacije troškova, koji već godinama menja industriju poljoprivredne mehanizacije.

Sve ostale zemlje zajedno učestvuju sa oko 10 odsto u ukupnom uvozu. Posebno je uočljiv pad udela Turske, koja je sa ranijih 10 odsto pala na oko šest odsto, što se može povezati sa sve jačom konkurencijom kineskih i indijskih proizvođača u istom cenovnom rangu.

Ovakva struktura uvoza oslikava stvarne potrebe na terenu: većina gazdinstava traži traktor koji je „radna mašina“ – pouzdan, jednostavan i pristupačan. Paralelno, postoji i segment proizvođača koji ulaže u napredne sisteme i skuplju mehanizaciju kako bi podigao produktivnost i konkurentnost. Ako se trend rasta nastavi, sledeći ključni test biće servisna podrška, dostupnost delova i obuka korisnika – jer bez toga ni najpovoljniji, ni najskuplji traktor ne donosi pun efekat.

• Nekadašnja Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, dok je obavljala tu dužnost, najavila je da će poljoprivrednicima koji se bave stočarskom proizvodnjom biti uručeno 525 ugovora za realizaciju projekata ukupne vrednosti 20 miliona evra. Resorno ministarstvo obezbedilo je bespovratna sredstva za poljoprivrednike u visini od 50 odsto ukupnog iznosa investicija, odnosno deset miliona evra

Iako se čini da je država rešila da pomogne stočarima, agroanalitičar Branislav Gulan smatra da ovaj novac neće pomoći stočarstvu da izađe iz krize. “Kada se farma jednom zatvori, stoka zakolje ili rasproda, mora da prođe puna decenija da se stočari ubede da je došlo bolje vreme i da mogu da veruju vlastima. Zato i tvrdim da je ovo malo i nedovoljno”. On kao rešenje krize u kojoj se nalazi stočarstvo u Srbiji vidi u vraćanju subvencija od 28 milijardi dinara ili nekih 240 miliona evra iz 2016. godine. Te subvencije su navodno stočarima upućene 2016. godine ali do njih niklada nisu stigle. Da jesu, oni bi obnovili stočni fond za čega su te pare bile i namenjene! Ovako su nenamenski  potrošene, utvfdial je DRI. 

Naime, tada je iz agrarnog budžeta Srbije navodno za stočarstvo izdvojeno i upućeno toliko novca stočarima. Ali, te pare nisu stigle do njih. Državna revizorska institucija je kontrolisala trošenje tih para i konstatovala da nema povećanja broja grla, ni po kvalitetu, ni po kvantitetu, niti je povećana proizvodnja u tonama mesa, a nije porastao ni izvoz ni uvoz.  Dakle, na osnovu ovakvih činjenica DRI nije mogla da utvrdi gde su potrošene pare koje su samo navodno otišle stočarima.

• On se osvrnuo i na period od pre dve decenije kada je u Srbiji u oborima bilo 1,1 miliona krmača prasilja, a danas nema više od 110.000 grla. Sa tim brojem nema obnove stočnog fonda. Rezultat je i činjenica da je u 2021. godini u Srbiju uvezeno oko 300.000 živih svinja i još oko 300.000 prasadi. Za to je potrošeno više od 150 miliona evra. U 2025. godini za uvozu  mesa, pasića i mleka potrošeno je oko 650 mkiliona dolara. U 2025. Godini taj troška je poratao na oko milijardueva! 
• “Da su subvencije utrošene u stočarstvu Srbije danas bismo imali pune staje goveda (1,6 miliona grla), ovaca (oko 3,5 miliona) i više od šest miliona svinja, kao i 92 miliona pilića”, ističe agroanalitičar.

Iznoseći planove za pomoć poljoprivredi ministarka Tanasković je rekla da će u okviru nabavke poljoprivredne mehanizacije biti nabavljeno 460 traktora, kao i da će biti izgrađeno 17 novih građevinskih objekata, kako za uzgoj stoke i preradu mesa, tako i za proizvodnju i držanje meda.

• Mesare u Srbiji su pun i nije bilo nestašica.  Ali, punee su od uvoza svinjskog  mesa, proteklih godina ipokolja domaćeg stočnog fonda!

Analitičar Branislav Gulan kaže da je poljoprivredna mehanizacija stara, u proseku, oko tri decenije, da je deo nje stariji od većine svojih vlasnika, i da se po tome vidi da su Srbiji potrebne nove mašine.

“Godišnje se uvozi oko 5.000 traktora, što je nedovoljno. Potrebe za uvozom su najmanje 20.000. Deo traktora se kupuje i preko IPARD programa. Međutim, treba istaći da je Srbija kasnila sa uvođenjem IPARD programa čak osam godina. Prema najnovijim podacima, on se i sad nedovoljno koristi, samo 10 odsto”, objašnjava Gulan. 

Po  njegovim rečima, Srbija danas ima oko 481.000  traktora i više od 46.000 kombajna. Poljoprivreda Srbije koroste 3.257.100 hetkara zemljišta.

Zemljište je solidnog kvaliteta, ovladano je dobrom i savremenom tehnologijom i ima dovoljno obučenih kadrova, što je potencijal za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane za preko 50 miliona stanovnika i izvoz od preko 10 milijardi evra godišnje. Procenjuje se da Srbija danas koristi blizu 500.000 traktora (tu se računaju i oni neregistrovani) čija je starost preko dve decenije, odnosno blizu 90 odsto njih, što uslovljava velike troškove održavanja i remonta i češće zastoje pri korišćenju. Taj broj mehanizacije ukazuje da je po broju hektara na kojima se koriste u Srbiji previše, ali je loša i neupotrebljiva.

Potrošnja mesa u Srbiji

U Srbiji se godišnje proizvede 496.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije,domaća proizvodnja svinjskog mesa nekada je iznosila oko 300.000 tona, goveđeg 78.000 tona, a živinskog 118.000 tona. Sad je opala proizvodnaj svinsjkgo mesa. Godišnje se troši po jednom stanovnkikui samo 15 kilograma: poraslsa je proizvodnja živinskog mesa sa 118.000 na 141.000 tona. Sad se u Sribji p ojednomj stanovniku torpi oko 18 kilograma ovog mesa!

Potrošnja mesa po stanovniku na godišnjem nivou dostiže 38 kilograma, i to oko blizu četiri kilograma junećeg, 15 kilograma svinjskog i 18 kilograma živinskog mesa. Sa druge strane, Srbija godišnje ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa kako bi pokrila domaće potrebe. Nedostaje oko 40 odsto, pa je za toliko neophodan uvoz. Zbog nepostojanja iz sopstvene proizvodnje ali I problema sa mlekom Srbija je izgubila Prehrambeni suverenitet. To je smo posledic eloše agarane  strategiej koaj se sprovodila upraksi od 2014.do kraja 2024. godine. Sve to sad treba da ispravi nova Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2025. do 2034. godine. (B.Gulan)