Zabrinutost zbog kontinuirane netransparentnosti u oblasti izvoza naoružanja i vojne opreme (NVO), naročito kada je reč o izvozu u regione u kojima su dokumentovana masovna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava;

• Posebno zabrinjava činjenica da Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine ne podnosi redovno godišnje izveštaje Vladi o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, kao i robi dvostruke namene. Istovremeno, ti izveštaji nisu javno dostupni od 2022. godine, uprkos obavezi njihovog redovnog podnošenja Narodnoj skupštini i objavljivanja u „Službenom glasnik’’;
• Pozivaju se  nadležne institucije u Srbiji da obezbede punu i redovnu transparentnost u oblasti trgovine naoružanjem i vojnom opremom, uključujući pravovremeno objavljivanje izveštaja i jačanje mehanizama nadzora;

Foto Konvent EU: Zabrinutost zbog kontinuirane netransparentnosti u oblasti izvoza naoružanja i vojne opreme (NVO), naročito kada je reč o izvozu u regione u kojima su dokumentovana masovna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava;

Radna grupa za Poglavlje 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) održala je redovan sastanak posvećen analizi spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije, transparentnosti u oblasti trgovine naoružanjem i stepenu usklađenosti sa zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom Evropske unije (ZSBP). 

• Zabrinutost zbog kontinuirane netransparentnosti u oblasti izvoza naoružanja i vojne opreme (NVO), naročito kada je reč o izvozu u regione u kojima su dokumentovana masovna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava;

Prema čl. 17 Zakona kojim se propisuju razlozi za (ne)izdavanje dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme, Transparentnost u ovoj oblasti ne predstavlja samo zakonsku obavezu, već i ključni preduslov za očuvanje poverenja i stabilne saradnje u Evropi i regionu Zapadnog Balkana. 

Posebno zabrinjava činjenica da Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine ne podnosi redovno godišnje izveštaje Vladi o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, kao i robi dvostruke namene. Istovremeno, ti izveštaji nisu javno dostupni od 2022. godine, uprkos obavezi njihovog redovnog podnošenja Narodnoj skupštini i objavljivanja u „Službenom glasniku“. Dokument objavljen u aprilu 2024. godine se odnosi upravo na tu godinu, što dodatno ukazuje na kašnjenje i nedostatak ažurnosti, piše u saopštenu za javnpost Nacionalnog koneta za javnost EU u Srbijiji.

Dodatnu zabrinutost izaziva kršenje moratorijuma na izvoz NVO, uvedenog 23. juna 2025. godine. Naime, brojni medijski navodi ukazuju na to da se izvoz i dalje odvija selektivno, preko privilegovanih privatnih aktera, čime se ozbiljno narušava kredibilitet sistema kontrole i otvara prostor za potencijalne zloupotrebe. 

• U kontekstu aktuelnih međunarodnih sukoba i globalne energetske krize, uključujući napad Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran, kao i prateću eskalaciju iranskih vojnih napada na zemlje Persijskog zaliva, Radna grupa ukazuje na potrebu jasnog, principijelnog i doslednog spoljnopolitičkog nastupa Srbije, odnosno, potrebu da Srbija osudi oružanu agresiju na suverene zemlje, da se založi za poštovanje teritorijalnog integriteta i celovitosti zemalja članica UN-a, kao i za poštovanje međunarodnog (humanitarnog) prava, a posebno zaštitu civilnog stanovništva u konfliktima; 

Iako Srbija zvanično insistira na politici balansiranih odnosa, u praksi državni vrh intenzivno razvija političku, ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa Izraelom, uključujući značajan rast izvoza naoružanja u ovu zemlju u periodu od 2023. do 2026. godine. Ovakav nesklad između deklarativne i faktičke politike dodatno komplikuje međunarodnu poziciju Srbije i može negativno uticati na njen kredibilitet u međunarodnim odnosima.  

Kada je reč o usklađivanju sa ZSBP EU, Radna grupa NKEU za Poglavlje 31 konstatuje da je Srbija tokom 2025. godine dostigla 67 odsto usklađenosti sa relevantnim deklaracijama i merama. Iako ovaj rezultat predstavlja izvestan napredak, Srbija i dalje beleži najniži nivo usklađenosti među državama kandidatima (izuzev Turske). Radna grupa, takođe, ukazuje da Srbija ovaj rezultat delimično ostvaruje kroz retroaktivno usaglašavanje, umesto kroz dosledno i sistematsko vođenje spoljne politike. To potvrđuju podaci iz prve polovine iste godine, kada je usklađenost iznosila 52 odsto, uz izostanak usaglašavanja sa većinom deklaracija koje se odnose na Rusiju, Kinu i Iran. Takva praksa dugoročno opterećuje odnose sa Evropskom unijom i podriva kredibilitet sopstvenog reformskog procesa. 

Polazeći od ovih nalaza, Radna grupa za Poglavlje 31:

• poziva nadležne institucije da obezbede punu i redovnu transparentnost u oblasti trgovine naoružanjem i vojnom opremom, uključujući pravovremeno objavljivanje izveštaja i jačanje mehanizama nadzora; 
• preporučuje se jasnije i doslednije spoljnopolitičko pozicioniranje u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama iz procesa evropskih integracija; 
• ukazuje na potrebu za predvidljivim, principijelnim i kontinuiranim usaglašavanjem sa ZSBP EU, uz napuštanje prakse retroaktivnog pristupanja.  (B.Gulan)