• Loši dispariteti cena su prosto uništili poljoprivrednike u Srbiji. Uvoz po damping cenama urniše privredu Srbije koju je doveo do toga da bude uvozno zavisna, i to sa mnogim prehrambenim artiklima, jer su naši stvaraoci novih vrednosti uništeni; 
• To znači da je  izgubljen Prehambeni suvrenitiet, koji trea da vrati nova Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će se primenjivati od 2026. go 2034. godine!
• Za taj gubitak Prehrambenog suvereniteta niko nije odgovarao! Taj suvernetitet sad treba da vrati nova Strategija poljoprivrede  i ruralngo razvoja!
• U mnogim proizvodima, kao svinjsko meso, svinje, mleko i goveda već zavisni od uvoza! Na ovo što nam se dešava u tim oblastima država uopšte ne reaguje poput Mađarske, Poljske i Slovačke, koje su zabranile uvoz mnogih proizvoda!
• Posle najnovijih događaja u svetu, setva u Srbiji, koja se obavlja na oko 2,5 miliona hektara, u 2026. godini, biće skuplja  najmanje za 30  odsto!
• Nekadašnji pariteti, doneti 1994. odine, nisu dugo trajali. Nisu ukinuti, ali je prećutno prestala njihova primena, krajem 1995. godine. U tadašnjem Saveznom ministarstvu za poljoprivredu nije bilo zvaničnog dokumenta ni o usvajanju, ali ni o ukinutim paritetima u to vreme, pa nema ni danas…
• Prognoze FAO su da će pšenice roditi 838 miliona tona u 2026.godini. To je dovoljno za potrošnju u svetu! Jer, potrebnoje oko od 804 miliona tona!

Foto G.Mulić: Sredinom 2026. godine stiže novi rod pšenice ! Na zalihama u skladištima su i stare,

neprodate zalihe!

Branislav GULAN

Ukrajina izvozi svoje žitarice po damping cenama i luka Konstanca je preplavljena njihovom robom pa je cena pšenice pala na svega 212 dolara po toni. Naša pšenica koju imamo na zalihma po kvalitetu je stočna hrana. 

Kada bi dobili 170 dolara po toni trebalo bi odmah da je prodamo. Ali, kupaca nema, ona je na nepotrebnim zalihama! Govori se da treba da je proda ekonomska diplomatija u Srbiji. Ona je postojala posle 2000. godine, nije opravdala postojanje, pa su je vlasti koje su dolazile posle toga zvanično i ukinule!

Usevi i seme

Zato je bila velika zabrinutost ratara pred jesenju setvu 2025. godine, koja se u Srbij obavimana više od 846.000 hektara. Najveće površien tada je zauzela psenica višeod 625.000 hektara. Sad je u toku prolećna setva koja treba da se obavi na još 2,5 miliona hektara. Najveće površine  zauazeće po tradiciji kukuruz, na blizu milion hektara, a setva suncokreta koji je najbolje izdržavao suše proteklih godina pominje se da će se obaviti čak na oko 280.000 hektara!

,,Ratari se pitaju zašto raditi i sejati pod ovim uslovima kad otkupnim cenama pšenice i ostalih kultura, ne mogu da pokriju ni 70 odsto troškova. Posle najnovijih događaja u svetu, setva u Srbiji, koja se obavlja na oko 2,5 miliona hektara, biće skuplja  najmanje za 30  odsto! Oni koji se bave ovim poslom, razmišljaju da obustave proizvodnju. Jer, ako nastave da rade, biće to u korist sopstvene štete dok sasvim ne propadnu. Mnogi su već ušli u propast, jer je za poslednjih 10 godina u Srbiji zatvoreno više od 62.000 farmi. Rezultat togsu pazen staje sa samo 698.821 govedom, što je najmanje u poslednjih 100 godinja, zatim u oborima se nalazi samo 2,4 milioan svinaj, Koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata…  to su svfe posledice poslednej Straegiej razvoja poljoprivrede,  koja se sprovoidila od 2014. Pa do kraja 2024. Godien,. Rezultat toga je gubitak Prehrambengo suvereniteta zemlje! Moraju se uzeti krediti za proizvodnju, a ne  vratiti jer se mnogo više ulaže nego što se dobija za taj proizvod i rad. Kako onda vratiti kredite bankama, pa se ulazi u dužničko ropstvo? Sad smo već svedoci da banke rasprodaju imanja svojih dužnika u bescenje da bi naplatili dugovanja’’,  kaže stočar Nenad Radin iz Stapara kod Sombora.

U traženju puta za poboljšanje stanja u agraru Srbije poljoprivrednici sve češće pominju povratak pariteta cena koji su nekad postojali u Jugoslaviji, devedesetih godina prošlog veka, kada je ministar poljoprivrede bio prof. dr Tihomir Vrebalov.  Pariteti su doneti 1994. godine. Postojali su, zvanično nikada nisu ukinuiti, ali prećutno su prestali da se primenjuju. U tovrfeme , ali i dugo pre toga, prinosisvih kultura  u Sribji su bili mnogo veći nego danas! 

• Evo kakvi su tad bili pariteti, kada je poljoprivredi bilo bolje. Kada bi se uveli danas bi koristili sigurno, samo uz male korekcije  za prilike u današnje vreme!

Dakle, proizvođačoi hrane  traže da se vrate, ali da se prilagode današnjem trenutku i ekonomskimk uslovima rad ai života!

• Naturalni pariteti zaštitno garantovanih cena

1 kg suncokreta                                                                      2,5             kg pšenice

1 kg žive mere svinjskog mesa                                              8,0             kg kukuruza

1 kg junetine                                                                         12,0             kg kukuruza

1 kg šećera                                                                            16,0             kg  šećerne repe

1 kg žive mre junećeg i ovčijeg mesa                               12,3                kg  kukuruza

1 l mleka                                                                                 4,3             kg kukuruza + premija

1 kg belog šećera (u maloprodaji)                                     20,0               kg šećerne repe

1 kg hleba                                                                                2,5             kg pšenice

Usevi i seme

1 l ulja                                                                                    2,8 do  3      kg suncokreta

1 kg pasulja                                                                            5,7               kg pšenice

1 kg krompira                                                                         1,5             kg pšenice

1 kg duvana                                                                          13,5              kg pšenice

1 kg jabuka                                                                             2,0             kg pšenice

1 kg stonog grožđa                                                                  3,3             kg pšenice

1 kg grožđa za vino                                                                 1,7             kg pšenice

Traktor IMT tip 539                                                             30,0            tona pšenice

1 kg đubriva (15:15:15)                                                           1,7             kg pšenice

1 kg đubriva (KAN)                                                                1,0              kg pšenice

1 kg đubriva (urea)                                                                  1,6              kg pšenice

1 tona pšenice                                                                          300,00         l nafte

• Ove paritete je decembra 1995. godine predložio tadašnji savezni ministar za poljoprivredu SFRJ pok prof dr Tihomir Vrebalov, nakon obimnih preračunavanja ekonomista i proizvođača hrane, kao deo reforme poljoprivrede. Bilo je primenjeneo, pohvaljiankiali je I to kratko trajalo!

Bilo je predviđeno da jednom utvrđeni pariteti važe prvo do 2015. godine i da se na osnovu njih određuju zaštitne cene agrarnih proizvoda i ublažavaju tržišne razlike. Veruje se da su ti pariteti bili pomno proučeni i da su tada odražavali realne odnose na tržištu. Posle su se poremetili i pitanje je da li bi se i neki drugačije uspostavljeni održali na duži rok, govorio je tada Vojislav Stanković, iz tadašnjeg Institituta za spoljnu trgovinu Jugoslavije. Jer, oni bi trebali i danas da postoje, ali uvek da se prilagođavaju potrebama onih za koje su i stvarani! Ali ti pariteti nisu dugo trajali. Nisu ukinuti, ali je prećutno prestala primena, krajem 1995. godine. U Saveznom ministarstvu za poljoprivredu nije bilo zvaničnog dokumenta ni o usvajanju, ali ni o ukinutim paritetima u to vreme, pa nema ni danas.

Tiho umiranje proizvođača!

Zato su poljoprivrednici svesni da u ovim uslovima više ne mogu raditi, jer daljom setvom idu u samoubistvo. I dok se tako radi, država je po strani samo posmatra tiho umiranje proizvođača, negoduje na proteste kada izađuna ulice da se čuje njihov glas, ne pokazujući nikakvo interesovanje za spas ratara. Ali, za vreme poslednjih prot4esta kada suprosipali mleko, ipok je prihvaćeno da se  poveća otkupoanjh cena. Ministarstvo treba da idu u susret problemima i da ih tako rešavaju, a ne tek kada se na ulici čuje glas proizvođača! Tada je već kasno! Jer, mora da se zna da Vlada i ministarstva postoje zbog proizvođača, a ne obrnuto! Ovo stanje ukazuje na to da je država sa takvim ponašanjem sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza i  takvim (ne) radom grubo narušila tržišnu ekonomiju za koju se navodno zalaže.

• Rezultat lošeg angažovanja države je da je stvorila velike zalihe žitarica! Istovremeno, nekada davno 1989 godien u Srbiji se proizvodilo 8.060.000 tona kukruya.U pro[loj 2025. Godini proiyvedneo je smao 4,4 miloioanj tonja.l Sroibji je i to bilo dovoljno, potrebno je samo 3,5 miliona tona, jer su prazne staje za goveda I obori za tov svinja, pa nema ko da troši taj kukuruz. Ali, šta istovremeno radi nauka, zaot nestvara nove  hibrie koj su otproni na suše, a ne samo da se prvada da je makla proivudonjaj kukurzuza zbog suša! To nije i ne može biti opravdanje!

Foto G.Mulić: Sredinom 2026. godine stiže novi rod pšenice ! Na zalihama u skladištima su i stare, neprodate zalihe!

U Srbiji je u 2025.godini  rodilo 3,62 miliona tona pšenice. To pšenicu na zalihama je dočekalo i million tona starog žita. Srbiji za ishranu 6,6 miliona stanovnika koji godišnje po jednom žitelju troše 64 kilograma hleba i peciva, treba oko 700.000 tona zrna pšenice za meljavu. Zatim ako bi u setvi trošili domaće seme maksimalno bi trebalo 150.000 tona semenske pšenice (sad se troši 60 odsto tavanke), za robne rezuerve u mirnodopsko vreme treba nam 10 odsto potreba ili oko 100.000 tona zrna. Znači sa viškovima, Srbiji treba ukupno za život  oko 1,2 miliona tona zrna pšenice!

Ako je pšenica u Srbiji u jesen 2025. godine posejna na 625.000 hektara i ako se očekuje bar prosečan  prinost od oko pet tona po hektaru  onda to je to  ukupan rod bar od 3.125.000 tona!? U tom sluLaju biće pšenice da jedemo hleb od domaćeg žita, ali za izvoz bar dva miliona tona novog domaćeg zrna! Naavno ako naši komercijalisti ili kako sebe sami zovu mehnadžeti uspeju da prodaju te voiškove!

• Jer, u Srbiji sad na zalihama ima najmanj edva miliona tona pšenice koja čeka kupca!
• Rekordna proizvodna pšenice na prostorima današnje Srbije bila je 3.736.503 tone u 1991. godini! Prošla godina je dala dobar rod, ali to nje bio rekord u Srbiji, koji posle te daleke 1991. godine nije više nikada premašen!
• Zalihe pšenice u svetu su iznad petogodišnjeg proseka, cena … Pad vrednosti dolara prema evru (1,162:1) donosi niže cene u SAD – u. Izvoz žitarica iz Ukrajine niži je za 20 – 25 odsto nego 2025. godine.!

EVROPSKO TRŽIŠTE

Pšenice ima dovoljno na tržištu, ali najava novih razaranja u Persijskom zalivu “tera” trgovce da njena cena bude viša – očekivanja trgovaca nužno podstiču rast cene, navodi se u analizi Petra Jovičića.

• Prognoze FAO su da će pšenice roditi 838 miliona tona u 2026.godini. To je dovoljno za potrošnju u svetu od 804 miliona tona!
•  Prelazne zalihe su na 347 miliona tona (sezone 2024/25. one su bile 316 miliona tona). U EU će proizvodnja pšenice pasti za 137 miliona tona, uzrok je smanjenje površina i očekivani pad prinosa. U SAD je manje površina zasejano (razlog je niska cena pšenice i pad prinosa) doneće proizvodnju od 51 milion tona; 
• U Kanadi se predviđa se proizvodnja oko 38,5 miliona tona. U Indiji se procenjuje da će proizvodnja pšenice dostići rekordnih 120 miliona tona;

FAO indeks cena hrane rastao je i i martu 2026. godine. Svetske cene pšenice porasle su 4,3  odsto ove 2026. godine, cene kukuruza porasle su za 0,9  odsto, ograničene kontinuiranim obilnim zalihama na svetskom tržištu. 

pšenica,    april 2026.	199,00 evra/tona	maj 2026.  203,00  evra/tona
durum,     april  2026.	237,00 evra/tona
kukuruz,   april 2026.	202,00 – 203,00  evra/tona	jun 2026.  208,00 evra/tona
ječam,      april 2026.	191,00 evra/tona
piv. ječam    april 2026.	190,00 evra/tona
uljana rep,   april 2026.	510,00 evra/tona	maj 2026.  506,00 evra/tona
suncokret,  april 2026.	640,00  evra/tona

• Zalihe pšenice u svet su iznad iznad petogodišnjeg proseka, cena …

AMERIČKI KONTINENTI

Pad vrednosti dolara prema drugim valutama donosi i niže cene na berzama u SAD. Sada se američki kukuruz nudi po 210-215 US dolara tona, FOB uslovi trgovanja, dok su cene ukrajinskog kukuruza porasle na 230-235 US dolara tona, takođe FOB uslovi. Sirova nafta WTI je na 111 US dolara barel – uz najavu novih, viših cena. Setva kukuruza će, svojim troškovima, premašiti cifru od 1.000 dolara po hektaru. Da li će tržište opravdati ulaganja jer su berbe kukuruza u Brazilu i Argentini rekordne, piše Petar Jovičić.

pšenica,   april 2026.	5,9000 $/bušel (cca 27,216 kg)	216 US $ za tonu
kukuruz,  april 2026.	4,5000 $/bušel (cca 25,401 kg)	177 US $ za tonu
soja zrno,   april 2026.	11,6300 $/bušel (cca 27,216 kg)	425 US $ za tonu
soja brašno,  april 2026.	kratka tona (907,18 kilograma)   317 US $

ARGENTINA – Berba kukuruza je, zaključno sa 27. martom, završena na 15 odsro površine – prognoze berbe su na 52-62 miliona tona, u poređenju sa 50 miliona tona u 2025. godini. Izvozne cene za kukuruz, isporuka u martu 2026. godine, pale su na 200-210 US dolara tona, FOB uslovi trgovanja.

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA – Cene kukuruza koje plaćaju trgovcii porasle su na 214-215 US dolara po toni sa isporukom u luke Crnog mora. U martu  2026. Godine je izvezeno 2,7 miliona tona kukuruza, što je 19 odsto više u odnosu na mart 2025. godine, međutim ukupno je u sezoni 2025/26 izvezeno 14,26 miliona tona kukuruza, što je 18 odsto manje u odnosu na 16,85 miliona tona iz prethodne sezone. Do kraja sezone potrebno je još 7-8 miliona tona da bi se dostigla prognoza od 22 miliona tona izvoza (20 miliona tona u sezoni 2024/25).

Izvoz žitarica i mahunarki iz Ukrajine u marketinškoj godini 2025/26. godini, do  nedavno, iznosio je 26,2 miliona tona, što je za 6,8 miliona tona, za petinu manje nego prošle sezone. Izvezeno je 10 miliona tona pšenice – 3,2 miliona tona, za četvrtinu manje od prošlogodišnjih količina.

Sezone 2024/25. godine izvoz žitarica i mahunarki iznosio je 40,6 miliona tona: pšenica – 15,7 miliona tona; kukuruz – 22 miliona tona …

Nema znalaca u Srbiji da prodaju hranu!

Agroekonomisti i stručnjaci i menadžeri, odnosno komercijalisti, nisu znali da prodaju viškove ni stare ni nove pšenice. Takvih problema nije bilo u nekadašnje vreme kada su postojali ,,Geneks’’, ,,Progres’’ i druge slučne izvozne firme koje su se nekada davno bavile spoljnom trgovinom. A, tad smo imali, mnogo, mnogo, mnogo, veće prinose svih kultura nego danas! Zato nam sad trebaju takve firme i kadrovi koji su nekad postojali. Ima ih i sada. Treba im dati šansu da nas vrate u to prošlo dobra, kada je agrar u pitanju.  Prem svega u proiizvodnji, se budućčšnsot Srbije nalazi u povratku u prošlost! To dokazuju statističlki podaci o prinosima svih kultura!

• Predlog je da se u prelaznom periodu formira spoljno trgovinska zadruga, koja bi okupila  te nekadašnje stručnjake, a ima ih još u životu, čak se i bave spoljnom trgovinom. I da se stvore novi ,,Geneksi’’, ,,Progresi’’ i slične firme. Jer, agrar ima tu šansu da bude veliki izvozniki i u vreme kada je Srbija izgubila Prehramkbeni suverenitet! Primer je da i pored svih teškoća, Srbija i dalje u agaru ostvaruj trgovinski suficit. Primer je 2024. godina kada je izvoz iznosio 5,1 milijardu evra, a uvoz je bio 3,9 milijardi evra. Suficit je bio 1,2 milijarde evra!
• U fabrici pod otvorenim nebom koja se danas u Sribji krositi na 3.257.100 hektara, po rečima dr Vitomira Vidovića, svetskog eksperta za stočarstvo,  u proizvodnju na tim površinama posle prerade tih sirovina prehrambenoj industriji i prodaje gotovih ili poluproizvoda, na domaćem i svetskom tržištu Srbija bi mogla da ima godišnji prihod od 90 milijardi evra! A, danas ima samo 10 odsto od toga!
• Dakle, u Srbiji postoji neiskorišćena najveća fabrika pod otvorenim nebom. To je njiva, na kojoj  se proizvode sirovo9ienjm za proizvoidnju hrane.Ona je veličine više od četiri miliona hektara. Poslednjih godina hrana za domaće i svetsko tržište na njoj se proizvodi na 3.257.100 hektara! 

I dok se u svetu hrane novac obrće 52 puta godišnje  (koliko ima i nedelja u godini) u Srbiji je to do jednog puta! Ovo ukazuje na činjenciu da je proizvođačima sirovina za hranu i hrane bilo mnogo bolje u vreme planske privrede sa čvrstim ekonomskim pariteteima cena koje je država sprovodila’, kaže vlasnik stada ovaca u Čeneju kod Novog Sada Svetozar Murgaški.

Dokaz za to je i masovno napuštanje fabrika za rad u poljoprivredi. Predlažu se mnoga rešenja, počev od novog koncepta poljoprivrede, po zatvorenom sistemu od njive do trpeze, po ugledu na nordijske zemlje. Sad se radi samo da se ublaže teškoće, a bez sistemskih dubokih rešenja, boljitka u poljoprivredi, neće biti. Prvi korak je da agrarni budžet počne da dobija 10 odsto novca, iz budžeta Srbije. Sadu 2026. godini budžet je 147,5 milijardi dinara, a to je oko sedam odsto ukipnog budžeta zemje. Tada bi bilo dovoljno novca za isplatu ratarima subvencija odnosno direktnih davanja od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po jednom hektaru, kao što je to u EU, odnosno u zemljama u okruženju.

Problem paora

Domaćih paori, a u Srbiji ima 508.365 gazdinstava sa po 2,2 zaposlena lica u svakom gazdinstvu, su u velikim problemima, ali država nije jedina kriva za takvo stanje. Paori su često rod zadržavali čekajući više cene pa su tako i stvarali veći debalans nagomilavanja dodatnih viškova robe.

,,Država je u sklopu odluka koje je donosila prethodnih godina zaslužna za prelazne zalihe pšenice koje imamo od roda iz te godine, a za sve ostale viškove  zaslužne su pogrešne tržišne odluke vlasnika robe. One su legitimne, jer svako ima pravo da odluči da li će i kada da proda proizvod. Ipak, suština je da, čekajući visoke ili uvek još više cene, vlasnici robe nisu prodali pšenicu u žetvi 2022. kada je bila 35 dinara po kilogramu, ali ni do kraja novembra te godine, kada je cena dostizala i 40 dinara za kilogram. Tako je bilo do februara 2023. godine kada je cena bila u padu, ali je iznosila 32 dinara po kilogramu’’, navodi Sunčica Savović, direktor ,,ŽitoSrbije’’.

Усеви и семе

Uprkos kolebanjima ratara da obnove useve, pšenica je i jesenas zasejana na više od 625.000 hektara u Srbiji!  Pre svega, uvek će se sejati zbog plodoreda! Jer, sejalo se i u uslovima koji su bili ratni, a računice o prihodima ili gubicima su sporni. Za svakoga su oni različiti i ne postoji univerzalna kalkulacija za proizvođačku cenu pšenice. Ona zavisi i od prinosa i od ulaganja koja nisu svuda ista, počev od đubriva pa do pesticida i drugih investiranja. Nisu ista ulaganja u ravnoj Vojvodini i ruralnom delu Srbije. Ni prinosi ne mogu da se porede. Ni regioni nisu namenjeni za istu proizvodnju. Zato ne smeu ista ualganaj da budu u rav ničarskim predleima i ruralnim sredinama.SVe treba da se pričlagpodi vremenskim uslovima I potreebgama regiona.

Pšenice će uvek biti dovoljno za Srbiju!

Analitičar, autor ovih redova, kaže da je Srbija 2023. godine proizvela više od 3,4 miliona tona pšenice, ali da su ratari ostali na gubitku jer je cena cena koštanja onih koji su imali pet tona po hektaru bila 33,30 dinra po kilogramu, a sad se ona prodaje za 19,5 dinara po kilogramu! Ta proizvodnej je u 2025. godini bila čak i veča 3,62 milioanj tona. Doista dobra, ali nije rekordna. Po njegovim rečima Srbija ipak ne treba da brine za pšenicu, jer će je uvek imati dovoljno za sopstvene potrebe. Jer, kada se poseje na 300.000 hektara uz prosčean prinos od pet tona po hektaru, za 6,6 miliona stanovnika Srbije, pa čak i za izvoz žita će biti dovoljno! Ipak problem sada predstavljaju zalihe, ali pala je i potrošnja hleba po stanovniku. Jer, razlog je nolv način živogta, neide se više nanjivu sa veknom hleb aikamdm slanine… Ali, i siromaštvo je prisutno jer u Srbiji svaki dan ima oko 500.000 gladnih, odnosno neuhranjenjuh! Dok se 2017. godine trošilo godišnje po jednom stanovniku 83 kilogama hleba u Srbiji, danas je to (hleba i peciva), samo 64 kilograma, navodi  Zdravko Šajatović, direktor novosadske ,,Žitounije’’. Znači treba nam i manje pšenicenego tada. To je dokaz nerazvijenosti i pada standarda.

Podsećamo, država je 10. marta 2022. godine bila obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja, što je po rečima nadležnih trebalo da stabilizuje situaciju na tržištu. Država je tada to učinila i iz svog neznanja – ni koliko smo tog trenutka imali tih proizvoda na zalihama, ali ni kolika je bila potrošnja tog trenutka po stanovniku. Stručna javnost ocenila je to kao nepotreban i loš potez Vlade! On je ostavio negativne posledi na domaći agrar, pa se one i danas osećaju.

Život sa strategijom

Po svemu ovome izgleda da se ratara i farmera u Srbiji vlast seti samo kad protestuju na ulici ili uoči izbora. Tako i ovog puta oni od ružičaste budućnosti i obećanog boljeg života u agraru žive sa surovom realnošću. Jer, protekle deceniheod 2014. do kraja 2024. godine  živeli su sa sa Strategijom razvoja poljoprivrede, koju je Vlada usvojila jula 2014. godine u kojj je bilo obesćano i planirano da će se do 2024. godine agrar Srbije dinamično razvijati po stopi od 9,1, odnosno u lošijim godinama od po 6,1 odsto godišnje. A, od tada nikavog rasta zapravo nije ni bilo. Jer, agrara aje imao rast od samo 1,7 odsto za celu tu deceniju,a godišnji je ibo tek 0,17 odsto!

• Jer, obećanih 9,1 ondono u lošim godiuanma 6,1 odsto, bila je obmana proizvođača, naroda, premijera, aminsita i svih drugih  u ovoj zemlji. Na to je upozorio i prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede u recenziji tadašnje promašene strategije. Niko ga nije nj slušao. Rezultat te straegije pada u kojoj je bilo obećano med I mleko za proizvođače, su da je imala godišnji rast od samo 0,17 odsto. Ili za svih deset godina to je bilo smao 1,7 odsto. 
• Rezultat te straegije je izgubljeni Prehrambeni suverenitet Srbije i ogroman uvoz hrane koji je trebao da se izvozi. Cehe tih promašaja za koje niko nije odgovarao plaćaće se još niz godina godina.
• Sad se očekuje nova Strategiaj razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine. Njen prvi zadataka hje da napuni prazune staje sa goveda, obore sa svinja i tororov oe sa ovcama.  
• Danas Sribja u stajama ima samo 698.800 goveda, oko 2,4 miliona grla svinja, oko 1,7 miliona ovaca. Tek kada u stajama i na pašnjacima bude dva miliona grla goveda, pet miliona svinja u oboriam i 3,5 miliona ovaca, moći će da se razmišlja o oporavku agrara! 
• Tek kada se to uradi, moći će da se razmišlja o vraćanju izgubljenog Prehrambenog suvereniteta!

Odnosno, u poslednje tri i po decenije sve do pojave korone, agrar je imao stopu rasta od 0,45 odsto godišnje. Tu promašenu strategiju, prevare, pisalo 240 naših agrarnih eksperata. Napisali su je na 145 strana. Za tou pevaru su sebe častili sa 8,2 miliona evranamenskih stranih doancija pristigli iz tri evropske zemlje. Ali, tek, kada je validnost toj strategiji istekla 31. jula 2024. godine, videlo se da je to bila strategija, prevare, pada, a ne rasta! A, zanično je trajala sv edo poečtka 2025. godine. Bialje to socijalan umesto obećane razvojne strategije! Posle toga je Srbija bila jedna od retkih zemalja u svetu koja nije imala Strategijeu razvija poljoprivrede i ruralnog razvoja. Pa nema je ni danas, kada se 15. aprila 2026. godine, bliži prva godišnjia rada ove vlade. Bi to oobeležavabnje rada 17. ministra pooljoprivrede od 2000. godine! A, strategija u poljoprivredi je Ustav ove privredne delatnosti. Do sada smo imali  uglavnom strategije pada, može da se kaže da za kreatore agroekonomke politike taj ustav ne važi! 

• Zato se očekuje da će sve te grehe prošle strategije ispraviti ova, noa buduća, koja će važiti od 2026. pa do 2034. godine. Po obećanju to će biti nova koia će biti razvojna srategija. Ona prošla, koja je donela sve probleme koje imamo u agraru bila je socijalnog kraktera!

Realna vrednost poljoprivredne proizvodnje sada je manja nego kada je taj dokument usvojen! U Srbiji ima 1,15 miliona ljudi koji se direktno bave agrarom, a u selima živi oko 2,7 miliona stanovnika. Sva domaća poljoporivredna udruženja ističu da je domaća poljoprivreda devastirana i optužuju vladu Srbije da nije ispunila brojna dosadeašnja obećanja. 

Sad je došlo dosta novih ljudi. Ali, isti problemi se nastavljaju! Primer su protesti sa mlekom. Jer, isti problemi se javljaju decenijama. Nikada se nisu rešili sistemski, već samo uredbama. A, rešavanje problema na taj način nikada nikome ništa dugoročno nije donelo dobro. Sve dok se to nereši sistemski, znači dugoročno!  

                                                            (Autor je analitičar i publicista)