Srbija stoji na pragu najveće transformacije agrarnog sektora u poslednjih nekoliko decenija. Nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026-2034, koja je trenutno na javnoj raspravi, donosi suštinsku promenu kursa: regenerativna poljoprivreda više nije samo ekološki trend, već postaje ključni deo zakonskog okvira i temelj opstanka domaćeg seljaka.
Ova inicijativa, podržana od strane NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, predstavlja odgovor na alarmantne podatke o degradaciji zemljišta i klimatskim promenama koje direktno ugrožavaju prinose.
Šta donosi regenerativni model? (Više od obične obrade)
Dosadašnji model proizvodnje, zasnovan na intenzivnoj upotrebi hemije i teške mehanizacije, pokazao se neodrživim. Analize sprovedene uz podršku Vlade Švedske otkrivaju frapantan podatak: više od 50% ukupnih emisija ugljen-dioksida potiče upravo iz primarne poljoprivredne proizvodnje.
Uvođenjem regenerativnih praksi, ciljevi su jasni:
- Drastično smanjenje CO2: Već u prvoj godini primene ovih metoda, emisija štetnih gasova na poljoprivrednom zemljištu smanjuje se za 50 do 60%.
- Oporavak humusa: Proizvođači koji ove principe primenjuju duže od pet godina beleže značajan porast organske materije, što zemljište čini otpornijim na suše i poplave.
- Investicioni podsticaji: NALED se zalaže da država obezbedi direktnu finansijsku podršku za nabavku specijalizovane opreme koja omogućava rad bez oranja (no-till) i druge održive metode.
Nove mere: Od digitalnih knjiga do premija za kvalitet mleka
Nacrt Strategije, koji je otvoren za komentare javnosti do 30. marta, predviđa niz modernizacijskih koraka koji će digitalizovati i urediti srpsko selo:
- Elektronski registar podsticaja: Providnije i brže konkurisanje za državni novac.
- Jedinstvena knjiga polja: Digitalna evidencija svega što se dešava na parceli.
- Premije za mleko po kvalitetu: Velika novina za stočare – visina podrške više neće zavisiti samo od količine, već od klase i higijenske ispravnosti mleka.
- Modernizacija pijaca: Unapređenje infrastrukture gde mali proizvođači direktno prodaju svoje proizvode.
Prehrambeni suverenitet kao pitanje nacionalne bezbednosti
Državna sekretarka Stana Božović istakla je da je sposobnost države da sama proizvede dovoljno hrane ključni stub stabilnosti. Sa izvozom od oko pet milijardi evra godišnje i preko pola miliona zaposlenih, poljoprivreda je motor srpske privrede. Plan države je jače povezivanje agrara sa turizmom, čime bi se oživela ruralna područja i pružila šansa mladima da ostanu na selu.
Evropski standardi i bezbednost hrane
Pored Strategije, u pripremi su i novi zakoni o bezbednosti hrane i zaštiti bilja. Srbija se ovim koracima u potpunosti usklađuje sa regulativom Evropske unije. Posebno se izdvaja oblast hrane za životinje, koja će biti uređena posebnim propisom kako bi se osigurala maksimalna kontrola u lancu „od njive do trpeze“.
Pilot projekti: Regenerativni biodistrikti
Slobodan Krstović iz NALED-a najavio je formiranje regenerativnih biodistrikta. To će biti posebne zone koje će okupiti poljoprivrednike, naučnike i kompanije sa ciljem da se teorija sprovede u praksu. Ovi distrikti će služiti kao „učionice na otvorenom“ gde će se testirati nove metode očuvanja zemljišta pre nego što postanu standard za celu zemlju. (B.Gulan)