Детаљ свечаног програма и отварања

У предвечерје државног празника Србије – Сретења, 12. фебруара у Народном музеју у Зрењанину отворена је изложба за незаборав: ДУГ ПРЕЦИМА, ЗАЛОГ ПОТОМЦИМА.

Душан Шијан отвара изложбу

Калиграф из Новог Сада Светозар Пајић – Дијак на најлепши могући начин обележио је празник државе, уставности и вере српског народа ауторском изложбом најлепших четворојеванђеља са Хиландара у оквиру 25-годишњег ретроспективног рада на српској средњевековној калиграфији са више од 160 експоната на око 300 квадратних метара изложбеног простора. Такође, промовисано је и фототипско издање новог преписа Јеванђелистара – Мирослављевог јеванђеља, једне од најлепших рукописних књига света.

Аутор Пајић је био одевен у традиционалној српској народној ношњи

Изложбу је у име државе Србије и града Зрењанина отворио начелник Средњобанатског округа Душан Шијан. Свечани изложбени салон је био препун заинтересованих посетилаца не само из Зрењанина већ из околних места, Београда и Новог Сада.

Детаљ из богате ризнице експоната

Изложбу су у заједничкој сарадњи организовали Народни музеј Зрењанина и новосадска организација цивилног друштва EUprogress чији је председник новинар нашег листа Радомир Чубрановић.

У име Народног музеја Зрењанин, посетиоце, госте и аутора поздравио је директор Видак Вуковић изразивши велико задовољство што је музеј домаћин ове изузетно вредне изложбе.

Председник EUprogress-a Радомир Чубрановић, суорганизатор Изложбе,  истакао je да се на најлепши могући начин обележава државни празник и да је посебно импресивно што је Изложба постављена у предивном амбијенту Народног музеја који би комотно могао да буде члан породице угледних бечких музеја. Говорећи о Изложби Чубрановић је, поред осталог, рекао:

Једна од страница преписа Мирослављевог јеванђеља

-Вечерашња изложба је као „краљевски резиме“  дугогодишњих обилазака српских манастира. Ово је својеврсна уметничка прича о узвишеној лепоти старе рукописне књиге. Потрудили смо се, а пре свега аутор, да у ово претпразничко вече, изнесемо пред вас преписе Мирослављевог јеванђеља, Душановог законика, Четворојеванђеља и другог ћирилског рукописног материјала – сву лепоту и протекле векове све на једном месту. Као да сте деценијама обилазили манастире и видели само оно најлепше. И не само то: гледаћете неке експонате које ни приликом обиласка манастира „на лицу места“ вам не би били доступни. Као, на пример, рукописни материјали из Хиландара нису доступни дамама, а сада на овој изложби – јесу као да су крочиле на Свету гору… Вечерашња изложба је као својеврсна ризница за вечита времена. Изложена дела никог неће оставити равнодушним, поготово кад се зна да су стварана истим ручним краснописом као у средњевековној Србији. –

Наши репортери испред преписа Мирослављевог јеванђеља

Истичући уметнички, верски, људски напор и допринос, Чубрановић је циитирао покојног монаха оца Галактиона из манастира Ковиљ који је рекао:

„Светозар Пајић – Дијак се сам, без икакве новчане помоћи неке српске институције, упустио у животни подухват даноноћног калиграфског преписивања Мирослављевог јеванђеља – уврштеног од стране UNESCO-а у најлепшe рукописнe књиге света. Набављао је и плаћао посебно штављене коже – пергаменте, правио помагала најприближнија алату старих мајстора, писао гушчијим перима, баш онако како су, некада, пре хиљаду година радили калиграфи. Пајић – Дијак је оставио по страни све друге послове, па чак и оне од којих породица живи. Монаси би рекли – кад добијеш призив да нешто угодно Небу урадиш, све друго се у страну ставља, чак и хлеб насушни од којег се живи…“

Интересовање за изложбу је било огромно

Чубрановић је подсетио на допринос Светозара Пајића – Дијака  да је Мирослављево  јеванђеље од 360 страна на пергаменту  преписивао пуних 7 година, а Душанов законик од 80 страна је преписивао чак 3 пута на различитим материјалима и то све да би свом народу приказао сопствену цивилизацију, културу писмености и ненадмашну лепоту средњевековних српских минијатура.

Аутор Пајић у спонтаном разговору са посетиоцима изложбе

-Важно је напоменути да је Светозар Пајић стварао дела трајне вредности у највећим српским светињама, уз истовремене приказе  манастира Фрушке горе, манастира Хиландар, Србије и манастира Косова и Метохије-, рекао је Чубрановић и додао:

– Ову Изложбу лично доживљавам као подсећање нашег народа на сопствену цивилизацију која нам враћа оправдани национални понос и веру у духовну моћ… –

Корица фототипског издања Мирослављевог јеванђеља

Детаљније о аутору Пајићу говорила је професорка Вера Стојшић-Гашпаровски, она је,између осталог, рекла:

– Светозар Пајић Дијак рођен је 1955. године у Новом Саду где се и школовао. Од најранијих дана своју креативност и склоност ка техници и уметности изражавао је у авио-моделарству, бродо-моделарству, фотографији, вајању, а касније и у сликању, дизајну, калиграфији… Члан је УЛУПУДС (Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије). Уз благослов владика СПЦ  поучава монахе и монахиње калиграфском умећу. Подржава развој калиграфије у школама. Излагао је на многобројним самосталним и колективним изложбама широм Србије и  иностранства.

Организатори изложбе са аутором Пајићем, Радомир Чубрановић, Душан Шијан, Вера Стојшић Гашпаровски, Видак Вуковић и Биљана Димкић Крчмар, кустос

Добитник је награде УЛУПУДС за животно дело 2014. године. Светозар Пајић је до 1991. године радио на пословима маркетинга и пропаганде у једној великој словеначкој фирми. По распаду Југославије се окреће љубави из младости,  уметничком стваралаштву. До данас су настала два значајна циклуса (сликарски и калиграфски) у којима се Светозар исказао као изузетна и комплексна личност. Поред преписивачког калиграфског рада, Светозар Пајић се попут старих мајстора бавио и иконама, сликама светаца, минијатурама и калиграфским цртежима, те је у периоду од 2008. до 2012. године створио и дела приказа манастира Хиландара, Фрушке горе и Косова и Метохије. У оквиру Светозаревог стваралаштва налазе се и дела примењене уметности (монашке копче, привесци, богослужбени предмети, етикете за манастирске производе…).

Отварање изложбе пратили су и многи медији

Говорећи о стварању фототипског издања Мирослављевог јеванђеља, професорка Стојшић-Гашпаровски је рекла:

–  Да би КОВИЉСКИ препис Мирослављевог јеванђеља био што доступнији припрема се појединачно штампање  фототипског издања 99 нумерисаних, позлаћених, ручно дорађених иницијала и укоричених примерака (кожа, окови, позлаћени украси),  са посебним посветама наручиоца. Светозар Пајић Дијак ће даровати други примерак књиге председнику Русије Владимиру Путину, а трећи примерак председнику Кине.-

Знатижељно листање фототипског издања Мирослављевог јеванђеља

Интерес за изложбу и стварање Светозара Пајића – Дијака је заиста велико: EUprogress, као службени заступник овог уметника, је већ договорио изложбу у Руском дому у Београду од 22. марта до 8. априла, а после тога у Сремској Митровици.

Иначе, EUprogress је у завршним разговорима да се изложба ДУГ ПРЕЦИМА, ЗАЛОГ ПОТОМЦИМА организује и у Кини пред публиком која зна и цени калиграфску уметност…

Текст и фотографије: Александра Чубрановић