Sudbine: Ispovest Slobodana Majka Pavlovića, bosanskog zatvorenika

–  Mira i ja nemamo dece, ali živimo za trenutak kada će u Slobomiru da se dosele novi stanari i njihovi mališani. To je san za koji se nas dvoje godinama žrtvujemo. Ako ga ostvarimo, nijedna moja žrtva neće biti teška

Marko Lopušina

 Slobodan i Mira Pavlović na mostu 1995

U trenutku kada su poznati američki biznismeni Slobodan i Mira Pavlović iz Čikaga, koji svakog meseca dolaze na rad u svoj grad Slobomir pored Bijeljine, razmišljali kako da proslave 50 godina svog braka, u njihov život ušla je bosanska policija i Pavlovića stavila u zatvor.

– Pavloviću se baš ne da da bude istinski srećan čovek. Već decenijama ga uz naporan rad i priznanja koja dobija, prate i velike nevolje. Kako Pavlović sve svoje probleme rešava još većim radom, verujemo da će i sada kada je uhapšen nadvladati ovu zlu kob – rekao nam je jedan od bliskih saradnika Slobodana Pavlovića.

Vlasnik “Pavlović internacional banke”, Pavlović mosta i grada Slobomira uhapšen je 11. februara u Doboju pod sumnjom da je “izvršio malverzacije u korišćenju i davanju kredita”. Saslušan je u Sarajevu, odakle je prebačen u bijeljinski pritvor. Brani se ćutanjem, jer ne zna, sem kredita datog Miloradu Dodiku, za šta će Tužilaštvo BiH da ga još tereti.

– Pavlović je mirno podneo i hapšenje i saslušanje, jer ih je očekivao. Krenuo je u Sarajevo, ali se nekom u BiH žurilo da ga javno uhapsi i predstavi kao kriminalca – komentarišu zaposleni u Pavlovićevoj banci, koji   su u Bijeljini organizovali javne proteste.

Slobodan i Mira Pavlović u gradu Slobomiru

Slobodan Pavlović je njihov komšija. Rođen je u selu Popovi pre 78 godina. Završio je tehničku školu, otišao na rad u Skoplje i odatle 1965. godine krenuo na Sajam privrede u Čikago.

– Kada sam sletao video sam da se nešto veliko svetluca pored piste, pa sam zadivljen pomislio da je to more. Nisam prestao da se divim Americi ni kada sam otkrio da je to bio samo ogroman parking sa hiljadama automobila – seća se Pavlović vremena kada je emigrirao u SAD.

Kao fabrički radnik imao je sreću prvo da sretne Miroslavu Krkljuš, koja je sa roditeljima i braćom iz Šajkaša preko Austrije prebegla u Ameriku, a potom da upozna jednog starog Jevrejina, profesora i trgovca kod koga je završio Višu školu za nekretnine.

–  Posle dva meseca zabavljanja Mira i ja smo se venčali u čikaškoj opštini 1966. godine. Nismo imali ni kumove, ni burme, a Mira nije imala venčanicu. Počastili smo se tajno u srpskoj kafani “Ćup” uz “seven-ap” i “koka-kolu”. Živeli smo u jednoj sobi sa krevetom na obaranje. Kao trgovci nekretninama prvu kuću  kupili smo 1973, preuredili i preprodali – pričao nam je Slobodan, kog je matičar po imenu njegovo oca Mike jednostavno prozvao po američki Majk Pavlovic.

Slobodan Pavlović u firmi Drina river u Beogradu

Vrlo brzo, širenjem svog biznisa brak Slobodana Pavlovića sa suprugom Mirom prerastao je u poslovno partnerstvo. Kupili su zgradu od šest spratova na Nort Klark ulici, koju su pretvorili u svoju poslovnu centralu, ali i u “srpsku ambasadu” sa kuhinjom i bazenom, u kojoj su novi doseljenici iz otadžbine dobijali prve “američke poslove” i potom i “američke papire”.

– Kada sam krajem sedamdesetih na trgovini zgradama i stanovima zaradio prvi milion dolara i ovladao biznisom, posle je bilo lako da kupujem nove zgrade i uvećavamo naš imetak. U jednom trenutku naš biznis je vredeo 40 miliona dolara – otkrio nam je Pavlović.

Kako je u međuvremenu postao aktivan član Crkve i SNO Slobodan je jačao i svoj ugled u srpskoj koloniji u Čikagu.

– Nisam bio četnik, ni politički emigrant, jer se nisam nikada bavio politikom. Osećao sam potrebu da pomažem svom narodu u Americi i otadžbini. Pomagao sam vladiki Irineju Kovačeviću i patrijarhu Pavlu oko verskog pomirenja “raskoljničke” i “federalne” ckrve. Kada je izbio rat u SFRJ Mira i ja smo odlučili da podignemo most na Drini i spojimo naša dva naroda – ispovedao nam se Slobodan Pavlović.

Prećutkuje, jer mu je nelagodno da priča o tome, kako su mu se čikaški Srbi rugali, jer je navodno bio kriv za smrt jedne njegove stanarke. U kafani su postavili kovčeg i lutku, da bi napravili “opelo i sahranu” Slobodana Pavlovića. Uvek kada je kretao avionom za Bosnu, “srpski prijatelji” iz Čikaga su ga prijavljivali da navodno nosi drogu sa sobom. “Od droge pravi stubove svog mosta” – pričali su zlobnici. Čikaški sveštenici su ga prvi oklevetali da se “Pavlović bogati jer Srbima naplaćuje mostarinu na Drini”.

Upitan jednom prilikom za poreklo ovih kleveta, sam Pavlović je rekao:

– Klevete ne komentarišem. Moja uzrečica je da se “dobro dobrim vraća”. Most je koncesija između Vlade Srbije i moje kompanije. Dogodilo se da Vlada Srbije nije platila svoj deo izgradnje, pa sam ja podneo kompletne troškove. Da bih most održavao osnovao sam firmu i zaposlio 35 ljudi. U trenutku velikog zbega Srba avgusta 1995. most je spasao najmanje 86.000 ljudi – odgovorio nam je Majk Pavlović.

Most je bio njegov dečački san, jer je kao čobanin maštao da pešice pređe preko u Srbiju. Pavlovićeva ćuprija na Drini koju je otvorio srpski premijer Radoman Božović bio je te 1995. godine i prvi veliki korak povratka Slobodana Pavlovića kući. Tu oko mosta podigao je potom spomenik Ivi od Semberije, novu kuću u selu Popovi, pored nje novu ckrvu i asfaltni “Mirin put”.

–  Mene i Miru novac nije promenio. Ne zgrćemo ga i ne čuvamo ga samo za sebe. Mi ne uživamo ni u kakvom luksuzu. Volimo naš posao i naše ljude. Novac nam je omogućio da pomažem drugim ljudima, da radimo i ostvarujemo svoje i tuđe snove  – tvrdi Slobodan Pavlović, u čijim firmama u Srbiji i Republici Srpskoj danas radi 1.200 ljudi.

        U Americi porodica Pavlović ima kompaniju za trgovinu nekretnina i izdavanje stanova “Hilkrest rilestejt”. Mira i Slobodan su suvlasnici i jedne američke banke i jedne naftne kompanije. Žive u Čikagu u lepoj, ali skromnoj kući. I voze stare automobile. U Srbiji i R. Srpskoj vlasnici su mosta, banke, mlina, štamparije, akva parka, radija i televizije, univerziteta, firmi “Drina river” i “Slobomir”. Žive u svojoj kući u selu Popovi kod Bijeljine.

          Kada su pre dve decenje Slobodan i Mira Pavlović rešili da na obalama Drine podignu i svoj grad Slobomir, odlučili su da svakog meseca, jedno od njih, dolazi na posao u Beograd i Bjeljinu. Izgrađeni su banka, univerzitet i internat, slobodna carinska zona, vodeni park, otvoren je humanotarni fond “Mirini anđeli”. Kao graditelji i dobrotvori Pavlovići su nagrađeni Ordenom Sveti Sava, Medaljom Obilić i Medaljom Nikola Tesla.

        U svoj grad Slobomir uložili su preko sto miliona dolara od prodaje svojih zgrada u Čikagu i kredita američkih i srpskih banaka. Zbog tog novca Pavlović već godinama trpi pritiske u BiH od ljudi sa vlasti koji mu šalju svoje čauše da im “daruje 100.000 dolara” ?

        – Ljudi, u džepu imam 20 dolara. Ostali novac mi je u banci i u kreditima. Nemam “žive pare” da vam dam – najčešće je odgovarao Pavlović.     

           Kad nije davao vlastodržci su sami uzimali. Pavlovićeva banka je više puta pljačkana. Ali, Pavlović je i dalje gradio. Otvorio je Muzej Nikole Tesle i izgradio dva spomenika Mehmed paše Sokolovića. Planira da podigne Pavlovića kulu, naselje sa 3 zgrade i oko 200 modernih stanova.

– Mira i ja nemamo dece, ali živimo za trenutak kada će u Slobomiru da se dosele novi stanari i kada će nam njihovi mališani, dok šetamo kejom pored Dine, govoriti: “Dobar dan tetka Miro, dobar dan čika Slobodane !”

To je san za koji se nas dvoje godinama žrtvujemo. Ako ga ostvarimo, nijedna naša žrtva neće biti teška – završio nam je svoju ispovest Slobodan Majk Pavlović, danas zatočenik bosanskih vlasti i policije.

Antrfile

FBI, CIA I SIPA

Tokom osamdesetih FBI je pratio Pavlovića po Čikagu zbog “nelegalnog prometa 1,2 miliona dolara”. Slučaj je završen nagodbom i kaznom dobrotvornog rada. Devedesetih CIA je pratila Pavlovića po BiH zbog njegovih susreta i podrške Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. U 21. veku bosanska tajna policija SIPA pratila je i uhapsila Pavlovića zbog njegove poslovne saradnje sa prethodnim i sadašnjim čelnicima Republike Srpske.

Antrfile

ŽIVOT U TRI DRŽAVE

– Ne razmišljam o smrti, ni o tome gde ću biti sahranjen, jer živim u tri države, SAD, Republici Srpskoj i Srbiji. Imam dva grobna mesta, jedno na groblju u manastiru Nova Gračanica na Trećem jezeru kod Čikaga i drugo na seoskom groblju u rodnim Popovima. Pa, gde me sveti Petar pozove k sebi, tu ću biti sahranjen – iskren je Slobodan Pavlović.