SADO-MAZOHIZAM JEDNOG ALBANCA

– U vezi antinaučnih pretendiranja Antona Berišaj –

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Na sajtu dijaspore Albanaca Crne Gore MALESIA.org, dana 24.05.2016., albanski akademik, prof. dr. Anton K. Berishaj objavio je svoj dopis pod naslovom “Sado-mazohizam CANU-a” (Crnogorske Akademije Nauka i Umjetnosti), gde me apostrofira i lično mene sa klevetama i lažima, a da ne govorimo za klevete i laži, njegovim sasvim nenaučnim stavovima prema glavnoj naučnoj instituciji mog naroda, pa i protiv naroda i domovine moje. Upravo za ovo i preduzeh da mu odgovorim ovim demantom.

 1.

Pre svega hoću da mu kažem: Pođite, o Albancu, i učinite za vaš albanski narod (Ne za moj, crnogorski!) jedan stoti (1%) deo onoga što sam ja – Crnogorac – učinio za vaše Albance, pa zatim dođite i recite ovo što ste rekli:

“SANU (Srpska Akademija Nauka i Umetnosti), što više od pre nekih vremena, “pojačala” je svoje redove sa nekakvim Kaplanom Burović, za koga nisam verovao da je akademik, već na naivan način nastavio sam da mislim da mu je novo ime pričešćenja za Srbina “Akademik”…Naš blagosloveni mir (Aludira za službenu Podgoricu, Tiranu i Prištinu, koje tobože ćute i ne ustaju protiv mene,- KB) je što tipove kao što su Burović, Trnavci, Rahman Morina i Sejdo Bajramović “kradu” nam ih drugi”.

Ja niti sam bio i niti sam NEKAKAV Kaplan Burović, već sam bio i jesam ONAJ koji je učinio (I čini aktuelno !) za albanski narod ono što vi, ne samo što niste učinili, ne samo što niste ni pomislili da učinite, već ni dan-danas se ne usuđujete niti da to spomenete, kamoli i da učinite, jer vas je uškopio Enver Hodža i samo svojom senkom.

Uzgred budi rečeno, ime AKADEMIK ste mi dali vi, ali misleći da sam vaše gore list, pa sada – pošto se ubediste da sam jedne druge gore list, pokajani, klevećete i intrigirate nedostojno i za jednog najobičnog učitelja, kamoli za profesora, doktora i akademika.

Koliko da se zna: Ja nisam ni kandidat SANU-a, kamoli i njen član, ili jačalo njenih redova, iako u njenoj biblioteci ima preko 100 dela iz mog pera. Naprotiv, ta Akademija ima me i u njenim crnim listama. Dan-danas SANU nije dala ni najmanje saopštenje za moja dela kojima raspolaže, Bože sačuvaj i najkraću vest o izlasku iz štampe kojeg od tih dela, a da ne govorimo za njenu angažovanost za objavljivanje kojeg. I moj predlog da se učini promocija onom delu koje su mi čitaoci proglasili za kapitalno, ne samo čto ne odgovoriše pozitivno, već – njeni pretpostavljeni – uvedoše i svoje ljude da ubede čitaoce da nije nikakvo kapitalno delo, niti jačanje njenih redova (Ako i ovo niste učnili upravo vi sa kojim srpskim imenom, kako ste to delovali u drugim slučajevima !).

Moje albanološke teze ta Akademija ih još nije usvojila. Naprotiv, podržava vaše teze i teze svojih ljudi, kao što je Jovan Deretić, čije sam teze podvrgnuo mojoj sasvim naučnoj analizi i kritici, sa najvećom akademskom akribijom, iako mi ime nije Akademik, ali jesam akademik, što vi, gospodine Antone Berišaj, znate sasvim dobro. Zato ostavite se zlonamernih aluzija i tih vaših sasvim neprijateljskih i antinaučnih insinuacija, pa i antinacionalnih, jer – i bez njih i bez ove vaše nove paskvile – znam da ste mi neprijatelj.

Uzgred budi rečeno, ime AKADEMIK ste mi dali vi, ali misleći da sam vaše gore list, pa sada – pošto se ubediste da sam jedne druge gore list, pokajani, klevećete i intrigirate nedostojno i za jednog najobičnog učitelja, kamoli za profesora, doktora i akademika.

Ja imam svoje ime jako dobro poznato od Albanaca (I posebno od vas i svih drugih kao vi, o Antone!). Vaistina, ne pričešćeno ni od popa i ni od hodže, ali jeste – kaleno na nakovnju proleterske revolucije i naučne istine, stvari ove koje su vas učinile da pobesnite, tako da ne znate kuda da se okrenete.

Službena Podgorica, Tirana i Priština (Pa i Beograd!) nisu čekali vaš poziv da bi se digli protiv mene, jer su na noge od vremena i na tako evidentan način, da ima više od godinu dana što vam je ovo rekao sred Skadra, usmeno i pismeno, otvoreno, i eks-ministar Kulture Crne Gore, književnik Budimir Dubak. Tako da vaš mir ne samo što nije blagosloven, već – kako nam to pokazuje i ova vaša paskvila – jeste i rastrojen.

Ja nisam nikada bio vaš, gospodine Berišaj. Ni kada ste me pozdravili i proglasili za člana, pa i za počasnog člana vaše Akademije! Rekao vam je ovo i Ramiz Alia, presednik Albanije i načelnik “komunističke” Partije rada Albanije, još 1990.godine, dok je mene držao u zatvor. Sledstveno, ovog Kaplana i Akademika (bez navodnika!) niko vam ga nije ukrao, jer sam bio kao što jesam, pripadao sam i pripadam NAUČNOJ ISTINI, koja – budući da je zajednička za sve ljude sveta, bez razlike na veru, nacionalnost i idejnost – jeste moja vera, nacionalnost i partijnost. Kao što je i za sve poštene ljude ovog sveta, pa i za poštene i pricipijelne Albance, koji je prihvaćaju i bore se za nju.

Za one druge, za koje pretendirate da su vam ih ukrali, ne znam kako stoje stvari, jer ih ne poznajem, izuzev Trnavcija, koga – isto kao Deretića – upravo zato što mi je došao na metu, ovako kao vi – podložio sam ga mojoj konstruktivnoj kritici, sasvim naučnoj, sine ira et studio.

Ovo nije prvi put što vi, Gospodine, pišete protiv mene, ne samo sa aluzijama i insinuacijama, već i sa falsifikatima i očiglednim lažima, u službi Podgorice, Tirane i Prištine. Pa i Beograda! U službi najcrnijih snaga našeg savremenog društva, u službi Titoista i Enverovaca, đavola i sina mu.

2.

Ali g. Anton Berišaj ne napada (Neopravdano!) samo mene. On napada sve one koji se ne slažu sa falsifikovanom istorijom albanskog naroda. Među njima je i akademik dr Zoran Lakić, pretendirajući da je njegovo delo poslužilo CANU za “formulisanje definicije (glagola albanizirati, kojim) podrazumeva “imponiranje albanskog jezika, kulture i običaja drugim narodima.- Pitajući, on podnosi i nekoliko odgovora – na bazi iskustva pravoslavnih emigranata iz Albanije koji su bili izloženi sistematskoj albanizaciji, posebno u periodi posle Drugog Svetskog Rata godine 1945. (Lak. II)” U saglasnosti sa ovim objašnjenjem je i glagol albanizirati (al. me albanizua): “I pretvaraju se u Albance; da im se imponira jezik, kultura i običaji albanski drugim narodima. II ~ da postane Albanac; da pridobiješ oznake Albanaca”.

Iako albanski jezik, kako vidite, ima reč ALBANIZOJ, u njihovom REČNIKU albanski akademici nisu je uveli, pošto je smatraju za stranu reč (sic !!!). Mislim da imaju pravo, utoliko više jer su uveli neologizme SHQIPTARIZIM, SHQIPTARIZOHEM i SHQIPTARIZOJ, kojima su dali ovo značenje: “Postajem Albanac po jeziku, po običajima, po kulturi i po formiranju; uzima albansku etničku karakteristiku množeći se mnogo postotak Albanaca u populaciji jednog mesta…činim ga Albancem po jeziku, po običajima, po kulturi i po psihičkom formiranju; dajem albanski etnički karakter jednom mestu, množeći mnogo postotak albanaca u njegovoj popullaciji “. (Sic !!!)

Pa kakvu raliku ima definicija Akademika Lakića od definicije albanskih akademika, zašto se Anton ne slaže sa njim, zašto i crnogorski alkademici nisu trebali da se posluže njim?! Ja ne vidim nikakvu raliku, ali da – vidim da Anton traži dlaku u jajetu, što na žalost srećemo i skoro kos svih albanskih buržuaskih intelektualaca. Svaka čast izuzecima!

Kako vidite iz citata, Anton nam spominje “pravoslavne emigrante iz Albanije”. što su ovi emigranti po nacionalnosti, koja im se ne spominje?! Albanci, ili Crnogorci?! Ne zna Anton da su oni Crnogorci?! Zna, zna sasvim dobro, ali pripada onom sloju albanskih buržuaskih intelektualaca, koji pretendiraju da je njihova Albanija čisto albanska, bez manjinaca i dijaspora. Jer oni, koji govore koji strani jezik, nisu ni Sloveni i ni Grci, Bože sačuvaj i Vlasi, već su slovenofoni, grkofoni, vlahofoni. Znači – Albanci, koji su prihvatili koji strani jezik.

Priznajući da su emigranti iz Albanije, ne kaže nam da su emigrirali u Crnu Goru. Kao da su pošli na Mars, ili na Mesec. I zašto baš pravoslavni emigranti?! Zar nije bilo i emigranata muslimana, pa i ateista?! Ili su ovi bili slovenofoni, a ne Sloveni?!

A pretendiranje Akademika Lakića da su oni, u Albaniji, bili izloženi sistematskoj albanizaciji, da možda nije istina, zašto crnogorskim akademicima nije trebao da posluži za formuliranje definicije glasa ALBANIZACIJA ?! Kako vidimo iz  njegovog smandrljaka, i sâm on priznaje da su u Albaniji Crnogorcima osporavali “neka elementarna etnička prava”. S kakvim su im to ciljem osporavali ta prava, među koja ulazi i zabrana da se nazivaju Crnogorci?! Sa ciljem da sačuvaju svoju nacionalnost, ili da bi se albanizirali!

Ja poznajem lično Akademika Lakića i garantiram da kod njega nema ni senke bilo kakve intolerancije, posebno ne nacionalne, ali da – imamo jednu ličnost naučnika jako-jako odanog za naučnu istinu, pa i sa posebnom naklonošću za Albance, da i svoje ime Zoran često, sa najvećom dobronamernošću, bez ičega lošeg, prevodi na albanski jezik – Agim. Ponavljam još jednom – Agim, a ne Sabah !

3.

Čitajući smandrljak Antona Berishaj svakome pada u oči da imamo posla sa jednim neprijateljem crnogorskog naroda. I nema mogućnosti da bude drukčije, dok je protiv poznatih naučnih istina o odnosima između Crnogoraca i Albanaca. Njegovo uznastojanje protiv istina čini ga neprijateljem ne samo protiv mog naroda i moje domovine, već i neprijateljem svog albanskog naroda i svoje domovine Albanije. Ili nije?! Izvolite videti pažljivo i u dubini taj njegov smandrjak, u prvom redu vi – koji ste mu ga prihvatili i pozdravili, čestitali.

On pretendira da su Albanci autohtoni u Crnoj Gori (da su se Crnogorci, kao prezreni došljaci smestili “na albanskom tlu” !), iako jako-jako dobro zna da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, ni u Tirani, kamoli u Crnoj Gori! Ili još nije saznao da im je albanski Bog albanologije, akademik, prof. dr Eqrem Çabej, pre pola veka rekao i dokazao da su Albanci isto toliko došljaci (Ako ne i više !) koliko i Crnogorci sa Srbima i Makedoncima. Akademik Çabej vam je rekao i dokazao vam da su Albanci sišli iz Rumunije u Mat, iznad Tirane, u X-tom veku naše ere. Dok dokumenat aršive Vizanta dokazuje da su u 548-oj godini naše ere, znači više od četiri (4) veka pre dolaska Albanaca u Mat, Srbo-Crnogorci i Makedonci ušli u Durrhachium, današnji grad Durrës, pupak Albanije. Znači – ne samo strani albanolozi, sa njima i ja, već i Bog albanologije Albanaca, Akademik Çabej rekao vam je i dokazao još od vremena ovo na što vam ja ukazujem danas.

I u FJALOR I GJUHËS SË SOTME SHQIPE (REČNIK DANAŠNJEG ALBANSKOG JEZIKA, Tirana 1980), delo Akademije nauka Narodne Republike Albanije, kod glasova SHQIPTARIZOHEM i SHQIPTARIZOJ imate napisano: “duke u shtuar shumë përqindja e shqiptarëve në popullsinë e një vendi. E bëj shqiptar… i jap karakter etnik shqiptar një vendi”(množeći se mnogo postotak Albanaca u populaciji jednog mesta. Čini ga albanskim…daje albansku etničku karakteristiku jednom mestu.). Znači, u sredini jedne nealbanske populacije koja čini većinu stanovništva, u jedno mesto koje nema albanski etnički karakter, Albanski došljaci tu enormno su se namnožili, prevazišli su broj mesnog stanovništva i tako su tom mestu dali albanski etnički karakter, a ne da im je to mesto pripadalo ikada, da je to mesto albansko, da su oni tu autohtoni. Ja ovako razumem albanske akademike. A ako ih ko razumije drukčije – neka nam izvoli reći.

Znači, kako vidite, ovi Albanci znaju jako-jako dobro istoriju svog naroda, da nisu ni meštani, ni autohtoni, do samo došljaci – u jedno mesto nastanjeno sa nealbanskim stanovništvom, gde su se enormno namnožili i tako su albanizirali to mesto.

Sledstveno, nisu se nastanili Sloveni na “albanskom tlu”, gospodine Berišaj, već nasuprot, Albanci su ti koji su se nastanili u Mat i u okolinu Durresa preko 400 godina pošto su se tu nastanili Sloveni. I ne samo Sloveni! I Vlasi! I – pre ovih – Albanoi keltski! I Grci!

Vaše upinjanje na autohtoniju vašeg naroda nije više indoktrinacija, već flagrantna falsifikacija porekla albanskog naroda, svesna i zlonamerna falsifikacija, da bi se indoktrinirao i huškao albanski narod protiv susednih i najudaljenijih naroda, u brazdi šovinizma i rasizma, u brazdi novih konfrontacija i novih okupiranja. Potanko u vezi hipoteze o autohtoniji Albanaca imate u mom delu KO SU ALBANCI?. Na srpskom su do sada izašla dva izdanja, a imate i izdanje na engleskom jeziku.

Gospodin Berišaj ne spominje Pelazge i Ilire, jer ih je i njihov Ismail Kadare izbacio iz svojih pretendiranja, arsenala njegovih oružja. Izgleda da se i on na kraju ubedio da Albanci nemaju veze ni sa Ilirima, kamoli i sa Pelazgima! Ali, dok Kadare ne spominje više ni autohtoniju, Berišaj – pretendirajući za autohtoniju – razume se da pretendira i za hipotezu o pelaško-ilirsko-albanskom poreklu, od vremena oborena ne od ovog “Akademika”, od Kaplana, već od svetske nauke, od dobro poznatih albanologa sveta, sa kojima su se složili i sami albanski istoričari, albanolozi, pa i njihov Bog Akademik Çabej.

Kažem njemu i svim Albancima da pročitaju delo HISTORIA E SHQIPËRISË, izdanje Albanskog istoriskog instituta, Tirana 1959, da vide i da se uvere da su i albanski storičari cedirali, digli su ruke od hipoteze o poreklu albanskog naroda od Pelazga, jer su nam svetski poznati albanolozi (Gustav Majer) naučno dokazali da albanski jezik nema veze sa pelaškim stablom. I za ovaj problem imate potankosti u mom pomenutom delu.

Što se tiče Ilira, drugi presednik Akademije nauka Albanije, prof. dr Shaban Demiraj, priznao je da se sa argumentom KENTUM-SATEM na nesumnjiv način obara i hipoteza o poreklu Albanaca od Ilira, za što, isto tako, imate detalja u mom pomenutom delu.

Albanski istoričari, u pomenutom delu Albanskog istorijskog instituta, kažu otvoreno da, u susednim zemljama sa Albanijom, Albanci ne samo što nisu autohtoni, već nisu ni nacionalna manjina: prema njima oni su  D I J A S P O R A.

I pored ovoga, ako ovaj Ndue Berišaj (Albanski narod ime Anton albanizira u Ndue) misli da je sposobniji od Akademika Çabeja, sposobniji i od čitave Akademije nauka Albanije, neka izvoli da nam dokaže suprotno. Mi ga nismo sprečavali i ne sprečavamo ga da to učini. Naprotiv, ako uspe – ja ću biti prvi koji će mu to čestitati.

4.

Prema međunarodnim zakonima dijasporama ne samo što ne pripadaju prava naroda, već im ne pripadaju ni prava nacionalnih manjina. Dijaspore imaju pravo da se ujedine, da se integriraju i sliju sa narodom gde su stigli, ili da se vrate odakle su došli.

Ndue Berišaj, ne samo što na arbitraran način, ne pitajući za naučne istine i međunarodne zakome, proglašava albansku dijasporu u Crnoj Gori za nacionalnu manjinu, već je proglašava i za narod, štaviše – kako videsmo – i za autohton narod. Bazirajući se na ovu fikciju-falsifikat on pretendira da ove Albance treba da držimo i tretiramo ništa manje već i kao konstitucionalan elemenat. On pretendira ništa manje već da su njegovi Albanci u Crnoj Gori “constituent i rëndësishëm i shtetit bashkëkohor malazijas” (značajan konstituent savremene crnogorske države).

Ne poričem da su im u ovoj razini prethodili Srbo-Crnogorci indoktrinirani falsifikovanom istorijom albanskog naroda, šta više – na čelo sa predsednikom Jugoslovenske Federacije.

Prema međunarodnim zakonima u nijednoj zemlji sveta dijaspore ne uživaju ni prava manjinaca, kamoli i pravo konstitucionalnog elementa. Utoliko više ovo pravo ne mogu da Uživaju oni – Albanci, koji su duž čitave svoje istorije, od kad su se islamizirali, postojali i nastavljaju da postoje na neprijateljskim pozicijama prema crnogorskom narodu, kao i prema svim drugim narodima Balkana, indoktrinirajući sa ovim neprijateljstvom i one svoje zemljake koji još uvek čuvaju hrišćansku veru. Nema okupatora Balkana sa kojim se oni nisu ujedinili i sa kojim nisu učini zajedničku kauzu. Ovako, jedan značajan deo ovih Albanaca stigao je u susedne zemlje pod zastavom svakakvih okupatora i ponašali su se kao okupatori, imponirajući potčinjenin narodima svoju kulturu, jezik i običaje, asimilirajući ih i albanizirajući one koje nisu likvidirali fizički ili koji se nisu iselili i otišli u druga mesta.

Vrhunac je što asimiliranje i albaniziranje ovi Albanci su nastavili i pod jugoslovenskom zastavom, zloupotrebljavajući nelagodnu versku situaciju, stvorenu za muslimane posle oslobođenja od turskog ropstva. Pa i dan-danas nastavlja se sa ovom asimilacijom i albaniziranjem, zbog antinacionalnih stavova vlasti, koje su ostavili slobodne ruke Albancima da čine  što im je volja ne samo sa muslimanima, već i sa hrišćanima. Dan-danas se nastavlja sa albaniziranjem Crnogoraca i ostalih naroda Balkana, u Albaniji i u albanskoj dijasporoi. Vlaški narod su Albanci izbrisali iz liste naroda Albanije, jer međunarodna zajednica nije ih primila pod svoju zaštitu i niko od suseda ne izlazi im u odbranu, iako su ovi Vlasi, u odbrani naroda Balkana i u njihovoj borbi za slobodu i demokratiju, negirali sebe. Nezahvalnost prema Vlasima je najveća nezahvalnost u svetu, bez presedana u istoriji čovečanstva. Jedan narod, među najstarijima – najstariji na Balkanu i u svetu, nestaje zbog monstruozne nezahvalnosti naroda Balkana.

Ndue Berišaj, kao profesor i doktor nauka, preko svega i kao akademik, i bez da mu ih nauče učitelji i profesori ove stvari, treba da ih zna pre mene i bolje od mene. I pored ovoga on pretendira: “Albanci u Crnoj Gori, možda nisu građani drugog reda, ali su građani u drugom planu – svakako”.

Ndue, evo ti moja pozicija Crnogorca, građana prvog reda! Dajte mi vašu poziciju građana drugog reda, ili – u drugom planu, ne da bih i ja imao kao vi krov nad glavom i da se ne potucam po svetu, da ne živim na listi siromaha Švajcarske, već da mi u najmanju ruku dozvolite da registriram brak i decu, rođenu duž ovog braka u emigraciji.

Koliko da se zna: Ja sam bio u vašim rukama, vi kao građani prvog reda i ja…ja kao stranac – bez ikakvih prava, ni najelemntarnijih. Niste mi priznali ni pravo koje ste priznali životinjama, psu i mački, Ndue, ni pravo hrane, kamoli ma kakva druga prava. Što je istina, ovako kao sa mnom poneli ste se i prema svima dugima, i sa Albancima, sa vašom braćom iste krvi.

Vaše slepo neprijateljstvo prema Crnogorcima je evidentno, Ndue, evidentno i neoporecivo. Kao sunce koje se sa rešetkom ne može pokriti.

I pored tog vašeg neprijateljstva (Vašeg, Ndue, ne i albanskog naroda! Gospodin Ndue uzalud nastojava da to maskira i negira!), susedni narodi, među njima i crnogorski narod, uvek su se pokazali indulgentnim i širokogrudim, opraštali su vam i tretirali su vas kao braću, Ndue, poveravajuči vam i najvažnije položaje u upravi mesta i države. Ovaj je narod dao svoj glas da se Albanac postavi i na položaj presednika Jugoslavije (U jedno vreme što se Crnogorcu u Albaniji ne poverava ni metla za čišćenje ulica !), da ne govorimo za važne položaje na koje su postavljeni Albanci po raznim republikama, i posebno da ne govorimo za Ulcinj, koji je, aktuelno, okupiran od Albanaca. Crnogorci su dali Albancima za neveste ne samo svoje sestre, već i svoje kćerke. I uzimali su od Albanaca njihove sestre i kćerke. Iako Ndue zna sasvim dobro ovo, on nam pretendira da su Albanci “satinizirani” u Crnoj Gori, da se njima “ u mohohet identiteti shetëror dhe nacional”(negira im se državni i nacionalni identitet).

U albanskom svetu mislim da nema sataniziranije osobe od ovog Crnogorca, koji piše ovo. I zašto me sataniziraju?! Zato što sam učinio i žrtvovao za albanski narod više od ma kojeg od njih. Sami su mi Albanci, sred Tirane, javno, rekli: “Udalite se od Albanaca, Kaplane, jer ovaj narod ne zaslužuje da se više žrtvujete za njega!”

 5.

Ja ne samo što ne znam nijedan slučaj osporavanja nacionalnog identiteta kojem Albancu, već znam i spreman sam da pretstavim i mnoge činjenice da su u Crnoj Gori dozvolili i Crnogorcima da se izjave za Albance. Štaviše imamo slučaja kad su jugoslovenski državni organi (srpsko-crnogorski i makedonski) nazivali Albancima na arbitraran nači Srbo-Crnogorce i Makedonce. Paradoksalno, ali istina!

Ne poričem fenomen sloveniziranja u prošlosti ne samo kojeg Albanca, već i čitavih bratstava, da ne govorimo i za koje pleme. Ali, isto to se desilo i sa Crnogorcima u Albaniji, gde smo imali pa imamo i dan-danas albaniziranje ne samo posebnih lica i bratstava, već i plemena. I dok su se u Crnoj Gori procesi asimiliranja odvijali na prirodan način, bez ikakvog pritiska, ni od sredine, kamoli od vlasti, u Albaniji ima jedan vek što se nad naconalnim maninama vrši grozničavi i najmonstruozniji pritisak za asimiliranje. Stigli su i da nas na živo oderu! I dok u Albaniji nema ni jedan jedini slučaj da se koji Albanac slovenizirao, u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji dan-danas imamo masovno albaniziranje. Ili ovo nije istina?! Hoćete li imena onih koji su se albanizirali u poslednje vreme ?!

Sledstveno, pretendiranje Gospodina Ndue da “Albanci grade budućnost države i nacije, njihov identitet bez nikakve potrebe prisvajanja i grabljenja, izopačavanja istorije, bez aspiracija za pokoravanja” ne odgovara istini, jer ili su prisvajali i grabili Albanci, ili niko na Balkanu i u svetu. Ili su Albanci izopačili svoju istoriju, ili niko. Ili su oni manifestvovali, pa i dan-danas manifestiraju aspiracije za pokoravanja, ili niko. U svim aspektima imam predoči feudo-buržuaziju albansku, za koju je još od vremena književnik Sterio Spase rekao da Albanci pretendiraju da su njihove sve oblasti kuda je gazilo kopito konja albanskog feudalca.

Do kraja Drugog Svetskog Rata odnosi Crnogoraca sa albanskom dijasporom bili su dosta dobri i tolerantni. Iako su obe strane i posle rata nastavile da razmenjuju neveste, stvarali mešovite brakove, posle rata, priznajući Albancima prava koja – kao dijaspori – ne pripadaju po međunarodnim zakonima, i posebno priznajući im službeno i socijalistička prava (a ne tražeći od njih socijalističke obaveze!), odnosi su se pogoršavali. I pored sveg pogoršavanja i manifestiranja od njih najdivljijeg neprijateljstva, vlasti i crnogorski narod su pokazali prema njima besprimernu toleranciju u istoriji sveta.

Neoporeciva je činjenica, koju je pre nekoliko godina priznao i albanski akademik prof. dr Androkli Kostalari, da se u nijedno mesto sveta ne tretiraju stranci (Albanci) bolje od Jugoslavije, odnosno – u Crnoj Gori, gde su albanskoj dijaspori priznali i prava koja joj ne pripadaju, prava manjinaca, pa i nekakve narodnosti. Albanci viju slobodno i njihovu nacionalnu zastavu na teritorije Jugoslavije, aktuelno i u Crnoj Gori, stvar ova koju do danas još im niko nigde nije dozvolio. Ili im to dozvoljavaju u Švajcarskoj?! Da možda ne dozvoljavaju Albanci u Albaniji nacionalnim manjinama (za dijaspore ne govorimo!) da viju svoju nacionalnu zastavu, sačuvaj Bože da je drže i na radnom stolu, pretstavnika drave (!), kako to dozvoljavaju Crnogorci Albancu Mehmet Bardhi na stolu pretsednik Ulcinja ?!

U isto vreme, u njihovoj Albaniji, meni – političkom emigrantu, ne samo što su mi negirali crnogorsku nacionalnost, već su me izveli i pred sud i kaznili su me sa deset (10) godina zatvora zato što sam se usudio da izjavim da nisam Albanac, već Crnogorac. Izvolite videti dokumentaciju u mojoj knjizi PROCESET GJYQËSORE ENVERISTE (ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI).

Zamaglujući svim snagama Ndue priznaje da su u njegovoj Albaniji, etničkoj crnogorskoj zajednici negirali “neka elementarna etnička prava…od komunističke nomenklature”. Ne neka, već sva! I ne samo od nomenklature “komunističke”! Ili im se danas, od antikomunističke nomenklature priznaju elementarna etnička prava?! Imaju li danas Crnogorci, ili Srbi i Makedonci, bilo i samo jedan bukvar na njihovom jeziku?! Koja su ta prava koja im se priznaju danas, kad im se ni u lična dokumenta ne dozvoljava da napišu da su Crnogorci?! Za ovo sam pisao i pretstavio dokumenta javnosti još od vremena. Vidite ih jer su objavljena!

Iako su Albanci (imam uvek predoči buržuaziju i one koji su stavljeni u službi albanske buržuazije !) bili i nastavljaju da su agresori ne samo u Crnoj Gori, već na sve strane Balkana, narodi i buržuazija balkanskih naroda, za svo vreme rata sa turskim okupatorom, nisu ih ni spomenuli kao agresore, kamoli i da ih stigmatiziraju kao takve. Setite se samo Sinan-paše strašnog, koga Albanci pretendiraju za svoga, Albanca: Sloveni Balkana su ga nazivali Turčinom, a ne Albancem! Narodi i buržuazija Balkana, i posebno Crnogorci i buržuazija Crne Gore, i pozvali su Albance da se ujedine sa njima u borbi protiv zajedničkog okupatora.

Zna se odgovor Albanaca. Ili ga ne znate?! Za svo vreme turske okupacije Albanci su bili isučen mač okupatora, ne samo za narode Balkana, već i za Jemence – tamo, na dnu Arabskog Poluostrva.

6.

U kolotečini falsifikovanja istine o Crnoj Gori i crnogorskom narodu, Gospodin Ndue pretendira: “Mali i Zi këto ditë festoi 10 vjetorin e formimit” (Crna Gora ovih dana slavi 10 godišnjicu formiranja). Ne 10 godišnjicu formiranja, već otcepljenja od Jugoslovenske Federacije, gde nije bila ni okupirana niti negirana, već – kao i svaka druga republika, kao i sama Srbija – bila je federalna država, sa svim atributima i prerogativima jedne normalne države, kao i sama Srbija.

Nezadovoljan svojim monstruoznim citiranim sado-mazohizmom, on nastavlja sa njegovim sado-mazohizmom za “tek formiranom državom Crne Gore”, pa i sa pretendiranjem da nam je CANU hranjena “sa mitovima i primordialnim teorijama svog porekla”.

Šta su ova pretendiranja ovog Albanca?! Neznanje, ili manifestacija njegove atavističke mržnje prema Crnogorcima?! Ima li mogućnosti da ovaj Albanac ne zna da su Crnogorci formirali svoju državu kada su njegovi Albanci čuvali koze padinama Karpata i Beskida, kad još ni ime Skadra – glavnog grada Crne Gore (Dukle) – još nisu bili ni naučili ?! I samo ovo njegovo pretendiranje dovoljno je da bi se videlo sa kim imamo posla !

I za ova pretendiranja ste mu čestitali, o Albanci?! Za ovo i ovakva pretendiranja ste se složili sa njim? Svih 11 vas! Kako se nijedan od vas ne seti da mu stavi na znanje njegove nepravilne stavove, tendenciozune i neprijateljske prema crnogorskom narodu?! Kuda to idete sa ovakvim stavovima, o Albanci?! Oni koji stoje na ovakve pozicije nisu samo neprijatelji crnogorskog naroda, već su neprijatelji i svog naroda, konkretno – i albanskog naroda. Ne voli se svoj narod negirajući istinu o jednom rugom narodu, klevećući i intrigirajući protiv drugih naroda! Oni koji su neprijatelji drugih naroda, jesu i neprijatelji svog naroda. Ali sa ovim stavovima vi ne pretstavljate albanski narod, već samo sebe, najviše i albansku buržuasku klasu, koja – kao i svaka burđžuaska klasa na sve strane sveta – lične interese diže nad onima opšteg karaktera, naroda.

Mržnja nema rogova, o Ndue. A sa mržnjom se ne tretiraju ni nacionalni problemi, kamoli i ovi, međunarodni.

7.

Pošto poriče Crnu Goru kao državu od pre 10 godina, Gospodin Ndue pretendira da smo, kao “jadnici”(!), “na teritoriji Evrope” stvorili “ne jednu, već dve države”, štaviše i “sa podrškom međunarodne zajednice…” Na pogrešnom ste putu, nesrećni gospodine, jer nismo stvorili dve, već 22. Samo na Balkanu aktuelno su stvorene sedam (7) država. I ni najmanje sa podrškom međunarodne zajednice, koja nam je uvek bila protiv, već sa našim snagama, sa borbom i nadčovečanskim samopožrtvovnjem. Međunarodnoj zajednici smo stavili grlo puške u prsa – da bi nas priznala, ne da nas stvori, već da konfirmira naše postojanje.

Ako je albansku državu stvorila međunarodna zajednica, pa vam dovede na upravu i njemačkog princa Vilhelma Vida, nemojte misliti da je i naša država nastala tako.

O ne jadni Ndue, umesto što se bavite sa problemima crnogorske države, bolje je da se zauzmete sa problemima svoje albanske države, koju su vam oslobodili od turskog jarma Crnogorci, pa su i prvi koji su ti priznali albansku državu za nezavisnu-suverenu državu, upravo kad se austrijska i italijanska buržuazija spremala da joj baci svoju zamku oko vrata, pa i kada je Pugačov Envera Hodže, Hadži Ćamili, razvio tursku zastavu i tražio da se vrati turski sultan na upravu Albanije. Ili ne zna da smo im ga mi, Crnogorci, svezali i predali svezanih ruku da ga obesite?! Ako ne iz zahvalnosti, u najmanju ruku za volju istine kažite ovo svom narodu. Ali i ako mu vi to nećete reći, već ćete nastaviti da to krijete, sâm će narod otkriti.

Zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju, Ndue!

8.

U njegovim grozničavim nastojanjima da satanizira CANU, ovaj se Ndue obraća svim Slovenima koji su rekli koju reč protiv Albanaca, ili protiv CANU, sa najvećim zadovoljstvom mrtvima, ali i živima kao Brano Mandić, za koga je svestan da je “van konteksta RJEČNKA”. I pored ovoga, i njegove reči upotrebljava u svojoj najvražjoj misiji protiv CANU.

Ovako se on obrađća i prof. dr Miloradu Nikčeviću – iz Akademije DANU Jevrema Brkovića, koji – kao neprijatelj CANU-a – pretendira i zabija spičeve kao da tobože ova koketira sa SANU Akademijom.

Akademije su akademije, a ne kokete. Znači – ne koketiraju, već sarađuju. I ovde nema ništa lošeg. Loše postoji u njihovoj nesaradnji i kod onih koji neće ovu saradnju. Sada se zna da albanski buržuaski intelektualci, dušom i telom, pa i sa njihovim prostituta-dolarom, angažirani su za produbljavanje svih jazova između Crnogoraca i Srba, ne samo za njihovo odvjanje u dve države, već – po mogućnosti – i da vade oči jedni drugima, stvar ova koju mi nismo učinili, niti ćemi ikada učiniti sa njima, sa njihovim Gegincima i Toskincima, iako imaju mnogo veće etničke razlike od ovih koje imamo mi – Crnogorci i Srbi.

Ovako za njega je profesor, pa i „poštovana“, Jelena ŠuŠanj, koja napada CANU jer ima nedostataka u razumevanju političkog razvoja mesta, i pogotovo od nepoznavanja koliko treba ove problematike.

Pisao sam i ja za RJEČNIK u tretmanu, ali – za čudjenje – Ndue me ne citira. A ovako kao mene, ne citira ni one druge koji su se digli u odbranu tog RJEČNIKA od napada bez osnova ovih Albanaca i arnauta, koji su im se stavili na raspoloženje kao najamnici.

 9.

Gospodin Ndue čini dobro što evidentira kritiku Dimitrija Tucovića, koju je učinio srpskoj buržuaziji. Ovaj dostojni sin srpskog naroda, naglašvajući da se u albanskom primnitivizmu reflektira „istorijski nivo u kojemu se oni nalaze“, naglašava da taj nivo „su prošli i drugi narodi“, znači i srpski narod. Ali Ndue ne čini dobro što ograničavaja Tucovića, njegovo nepoznavanje problema porekla Albanaca, i posebno njegovo indoktriniranje sa falsifikovanom istorijom Albanaca, zloupotrebljava i iskorišćava za svoje satanske ciljeve, denigriranja, antinaučne.

Pitam ovog Ndua: Imaju li Albanci kojeg svog Tucovića, u najmanju ruku danas, posle jednog veka?! Koji od njih drži, bar danas, stav Tucovića od pre jednog veka?! Danas Albanicima je mnogo lakše da izvedu svog Tucovića, od Srba pre jednog veka, pa i u vatri rata protiv turskog okupatora svoje domovime. Zamislite: kad je sva Srbija, sa njom i Crna Gora, ogrezla u krvi od konfrontiranja sa okupatorima, sa kojima ste se bili ujedinili i vi, Gospodine Ndue, on – Dimitar Tucović, uzima pero i javno piše najpozitivnije za vas – Albance, brani vas sa samopožrtvovanjem, Ndue, i od „svoje“ buržuazije! Imamo posla sa jednim heroizmom, koji vi – „sinovi orla“ – još uvek niste manifestirali, izuzev sa guslama.

Ekonomsko-društveni razvoj i nauka otišli su napred, ali Albanci, kako je to istakao i nemački akademik, prof. dr Bernhard Tonnes, nastavljaju da tapkaju i broje u mesto, udarajući na strune njihovih gusala za junaštva Muja i Halila i urlajući: “E-he-heee, stiže Azem Galica!”

10.

Akademik Ndue, u njegovom formiranju, izgleda da ima mnogo nedostataka iz opšte istorije razvoja društva i, kao posledica, i iz istorije razvoja nacionalne svesti Albanaca. Pa i one stvari koje su albanski istoričari uspeli da shvate i usvoje, on – ne samo što ih nije usvojio – već ih još nije ni shvatio. Ovako, govoreći za Crnogorca Tomo Oraovac, koji je od pre dva veka, piše: “Prema Tomo Oraovca, sva “plemena, bratstva ili bajraci ne veže ih nacionalna samosvest, jer se zna, a i oni znaju da ih ne veže između njih jedna krv, jedno poreklo i posebni običaji, pošto se zna, a i oni znaju od koga potiču (od koga su rođeni)” “.

Nacionalna albanska samosvest počela je da se rađa među buržuaskim intelektualcima tek posle godine 1878, ali ne i kod plemena i bajraka, koja i u godini 1914. razviše tursku zastavu, gazeći nogama albansku nacionalnu zastavu. Znači, T.Oraovac ima pravo kad kaže da im je nedostajala nacionalna samosvest, koja i dan-danas nedostaje mnogim Albancima, a da i ne govorimo za one koji nam se pretstavljaju kao Albanci od nevolje, jer – da nisu u nevolji – izjavili bi svoju nealbansku nacionalnost i sred Tirane, kamoli i van granica Albanije.

Ako je T.Oraovac pretendirao da je Leko Dukađinac po naconalnosti bio Srbin, i možemo mu oprostiti, jer pre dva veka nije imao gde da nađe studije o toj porodici, koja su objavljena pre dve-tri decenije. Ali, akademiku, prof. dr Ndue, koji pretendira da je porodica Dukađinaca bila albanska po nacionalnosti, ne možemo mu oprostiti, jer su mu u ruke studije kojima je dokazano dokumentima da je ta porodica bila nemačkog nacionalnog porekla.

Što se tiče Dukađinaca, naroda te oblasti, bez obzira što kaže T.Oraovac i ma ko drugi, važno je što kažemo mi, jer sa nama imate posla, o Albanci, a ne sa našim mrtvacima. Ja ne znam da je ma ko od mojih drugova rekao da su Dukađinci Srbi. Ako vi znate, recite mi, jer ja sam taj koji ću mu se napraviti samardžija, kao što sam se to napravio već Jovanu Deretiću i drugima kao on, kad su pretendirali bilošto tako.

A što se tiče Miriditoraca, šta vam je, o Albanci, što se hvatate za mrtvog Toma Orahovca, kad imate živog, Engleza i vašeg nesumnjivog prijatelja Nöel Malcolm-a, koji vam je sred Prištine i Tirane rekao napismeno da su Mirditorci albanizirani Srbi. A ako vam se sviđa više da se bavite i ratujete sa mrtvima (Zna se da ovi sudari se sviđaju junacima !), evo gde vam je vaš idol Johan Georg fon Hahn, koji vam je rekao da su Srbi ne samo Skenderbeg, ne samo Dukađinci i Mirditori, već sav albanski narod. Ili ne znate ovo?! Izgleda da vaša sorta čita Fon Hahna samo do gde je rekao da su Albanci pelaškog porekla.

I ako je za termin ALBANIJA Tomo Oraovac rekao da je “reč za jedno izmišljeno ime, znači geografski pojam”, ne treba da se čudimo, jer – kakav učitelj – takav i učenik. Znači, hvatajte se sa njegovim učiteljem Otto von Bismarck. Ii ne znate da je tu reč rekao on, pa i sa položaja presednika svoje vlade?! Tomo Oraovac nije bio ni najobičniji policajac Crne Gore.

Mi svaki dan čitamo gde pišu za nas Albanci da smo stoka, ali za to još nismo optužili ni albanski narod, niti Akademiju nauka Albanije!

 11.

Sada sav svet zna kako je formirana albanska država, kada i od koga. Poglavito zašto i sa kakvim ciljevima. Zna ovo i Ndue. Jako-jako dobro zna kakvu je decizivnu i najpozitivnu ulogu odigrala mala “nepostojeća” država Crna Gora u stvaranju prve albanske države, koja je i prilikom potpisivanja prestanka ratnih operacija sa turskim okupatorom Balkana, ne samo priznala albansku državu, već je i određivanje njenih granica ostavila u nadležnost međunarodne komisije, povlačeći i svoje vojne snage iz Skadra, srednjevekovna prestolnica Crne Gore, sa jednom slovenskom tradicijom od više vekova. I pored toga, ovaj Ndue, kako se u Hotima kaže “i Berishaj”, umesto da kaže svojim Albancima istinu, koja bi ih zbližila sa našim narodom, koja bi stvorila mirno sporazumevanje i srdačne odnose, on ih indoktrinira sa lažima i falsifikatima, među najmonstruoznijim, donoseći nam i nekakvu listu sa imenima “naših” ličnosti, koji su tobože “svoje stvaranje posvetili sprečavanju ovih procesa”, stvaranju albanska države. Njegovo virulentno impenjiranje u brazdi neprijateljstva jeste savim evidentno i u činjenici što on nikada i nigde ne pravi razliku između naroda i pregršta buržuaskih intelektualaca, od kojih i ne možemo očekivati nešto drugo, kao što ni mi, od ovog Ndua i tipusa kao on, ne očekujemo i niti možemo očekivatima ma što drugo, sem neprijatelstava.

Interesantno je da ovaj superklug albanski, koji i sâm ne preza ni u ovoj njegovoj paskvili od uvredlivihi denigriraućih izraza za Crnogorce, a priori zna da “Enciklopedijski rečnici albanskih i kosovskih Akademija (u pripremi), ne manifestiraju tendenciozne i denigrirajuće pristupe interpretiranja sa uvredlivim izrazima” prema Crnogorcima.

Ne žuri se, o Ndue, već pričekaj da jednom izađu iz štampe !

U međuvremenu pročitaj delo FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR Akademije nauka Albanije, Tirana 1985, i vidi da te nisu demantovali od vremena, još pre što si izustio te reči, kad si moguće bio i u kolevci.

12.

Ali da se vratimo problemu RJEČNIKA Akademije CANU.

Prema Ndu-u ovaj RJEČNIK je anticivilizatorski mesaž crnogorskih vampira i zmija – izvedeni iz jaja napravljenih u prošlosti, koji izopačuju istoriju albanskog naroda, sataniziraju albanski narod, vređaju i blate albanski narod, ne priznaju mu autohtoniju, posebnosti jezika, kulture, jer ih tretiraju kao zveri i dr., i dr., pošto je CANU “hranjena sa mitevima i primordialnim teorijama za svoje poreklo”.

Nijednu od ovih optužbi ne dokazuje nam. On ne citira iz RJEČNIKA, apsolutno nijednu jedinu reč. Donosi nam samo iz tekstova drugih ono što je ko rekao, koji taj RJEČNIK nisu ni videli.

Preko svega – donosi nam i tekstove mrtvih, mrtvih pre jednog i dva veka, koji – kao i sâm on – nisu videli ni korice tog RJEČNIKA.

Kao hipokrita, preko svog najautodemaskirajućeg smandrljaka, on tobože izražava uznemirenost da CANU negira “državni i nacionalni identitet Crne Gore”, da CANU koketira sa SATANOM (Izvinite me – htedoh da kažem sa Akademijom SANU)..

O Ndue, umesto što prosipaš krokodiske suze za državni i nacionalni identitet Crne Gore, zauzmi se malo sa samim sobom, sa tvojom ličnošću, koja negira postojanje ove države pre 10 godina, koja negira i postojanje Crnogoraca ne kao Crnogorci, već ni kao Srbi i Sloveni, pošto su nam, po vama, svi slovenizirani Albanci.

Isto tako učinili biste dobro da se malo zauzmete i učenjem albanskog jezika, da biste ga pisali na korektniji način i jasnije, najmanje kao intelektualac, ako ne i kao profesor, doktor i akademik.

 13.

Paskvila Ndue i Berišaj ima mnogo štamparskih grešaka, ali i njegovih, jezičnih i pravopisnih, jer – iako je Albanac (bar tako pretendira: jedan deo plemena Beriša – beliša – su albanizirani Srbi !), ne vlada književnim albanskim jezikom kako i koliko treba, pogotovo ne da opravda naučna zvanja profesor i doktor, koja pretpostavlja imenu, ponajmanje i tituli akademik. Pada u oči uticaj srpskog jezika i pravopisa (pisanje skraćenice dr bez tačke, albanski pravopis traži tačku, ili pisanje imena naroda i plemena velikim slovom, albanski pravopi ih piše malim, i dr.). Ali ima i zamaglivanja i smandrljanja, koja čini namerno da bi maskirao svoja pretendiranja, za koja je svestan da mu nisu u redu sa naučnom istinom. Zbog ovih smandrljanja, čitave fraze se ne razumeju. Koliko za primer spominjemo:

1.– Anton Berišaj piše: “rracë” (Za: racë); “asnjë rast që dikush ka arritur që të shlirohet dhe krijoi shtetin e vet” (Treba: “asnjë rast që ka arritur dikush që të çlirohet e të krijojë shtetin e vet”); “përllosje” (Za: përdhosje); “fushatat e neveritëse” (Za: fushatat neveritëse); “folja me albanizua”: jedan hibrid ni geginski niti toskinski, primer jednog monstruoznog solečizma, jer se geginski kaže me albanizue, dok se toskinski kaže albanizoj, ili për të albanizuar, albanski službeni – shqiptarizoj. I dr.

2.– Pogledajte izraze:

1. a) Pre svega ovaj Ndue i Brerišaj piše za nekakvu “komedie të shfaqur shumë vite më parë, të quajtur “NE dhe ATA”, koja je za mene sasvim nejasna, a verujem i za sve druge čitaoce, koji nisu uzeli učešće u toj “komediji”.
2. b) Nastavlja: “Shqiptarëve u mohohet identiteti shtetëror”(Albancima se negira državni identitet). Šta hoće da kaže sa ovim? Da Albanci imaju u Crnoj Gori nekakav poseban državni identitet, ili da im pripada nekakav specijalni državni identitet, sem crnogorskog?! Gde i koji to etnos ima državni identitet unutar jednog drugog državnog identiteta?! Da ga možda nemaju Vlasi u Albaniji?! Svakom Albanacu u Crnoj Gori, ako ima crnogorsko državljanstvo, priznaje mu se i crnogorski državni identitet. A ako u Crnoj Gori koji Albanac nema crnogorsko državljanstvo, ako je sa nekim drugim državljanstvom, i njemu je negiran taj identitet, tu su ambasade, sledstveno i ambasada države, čiji identitet ima. Ako postoji koji takav Albanac, pitamo zašto nije pošao u svoju ambasadu da se požali?! Da ga možda nisu pojeli Crnogorci?! Njegoš, pre dva veka, rekao je Italijanima da ni Crnogorci i niti Albanci ne jedu ljude. I ja ne znam koji takav primer u Crnoj Gori, ali znam da su upravo meni (U njihovoj Albaniji!), ne samo negirali moje crnogorsko državljanstvo, već i crnogorsku nacionalnost, pošto su me prethodno okovali u gvožđe i beton njihovog zatvora, da ne mogu da se obratim nikakvoj ambasadi. I na bazi negiranja nacionalnosti i državljanstva, kaznili su me doživotnim zatvorom, pa i na smrt, ne dozvoljavajući mi ni da saznam da li su mi deca ž Za ovo vidite dokumentaciju koju sam objavio u mojoj knjizi ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI.
3. c) Dalje piše: “Edhe poqese pozita e komunitetit etnik malazijas në Shqipërinë komuniste ishte argument, atëherë fjala është për mohimin e disa të drejtave elementare etnike, e jo për ndonjë agresion territorial, meqë ishin vendosur në token shqiptare – edhepse në sisteme të atilla totalitare ishte vështirë të shihen kategori jashtë nomenklaturës komuniste që i kishin të drejtat e grantuara”. Hajde razumejte šta je hteo da kaže ovom tiradom njegovog smandrljaka !

ç) Ndue pretendira da Crnogorci potcenjuju “popullin shqiptar si rracë” (albanski narod kao rasu). Ako su Albanci bele rase, da možda nisu Crnogorci crne rase?! Ja sam pisao za Jovanku Titovu da je, gledajući Riza Šurlu (crnac iz Ulcinja) i polazeći od imena Crnogorac, koje znači i “crn čovek”, pomislila da su Crnogorci crnci, ali Ndue, koji živi sa Crnogorcima i gleda ih svakodnevno, isto tako belce kao sebe, izgleda mi neverovatno da i on smatra Crnogorce za crnce. I pored ovog kažem mu da promeni te naočare, jer su i Crnogorci iste rase kao i Albanci, i – prema tome – kod njih nema kako da postoji makakvo rasno potcenjivanje prema Albancima. Sigurno je mislio za koje moguće nacionalno potcenjivamnje, neosporno svugde na svetu, ponajviše kod Albanaca, koji sebe smatraju da su kao Pelazgi sišli sa neba. I dr.

I pored ovoga i svega drugo što rekoh, ja ne negiram njemu naučna zvanja, za koja je sigurno položio ispite, moguće i sa odličnim uspehom, iako on meni negira i ime, koje – odličnije od svakoga – odbranio sam, budući i okovan u gvožđe i beton najmonstruoznijeg zatvora na svetu. Ne poričem mu ni titulu akademik, iako u Tetovo, kako nam reče njihov književnik Ramiz Kelmendi pre nekoliko godina, ove su se titule prodavale za 10.000 eura. I posebno ne upotrebljavam njegove greške (makakve bile one!) da mu negiram stavove, njegova pretendiranja, koje svako može da izrazi kako bude znao i mogao, i sa pravopisnim greškama, i sa spetljanim izrazima od intelektualne ili prirodne nesposobnosti da se izrazi jasno. Zamaglivanja i petljanja sa lošim ciljem sigurno da se ne opraštaju.

O Antone K Berišaj, nije neophodno potrebno da ste akademik, pa ni doktor nauka i ni profesor, da biste znali ovo. Dovoljno je da ste intelektualac, pa i samo sa srednjom inteligencijom. Zato mi izgleda neverovatno da vi, sa naučnim zvanjima profesor i doktor, uz to i sa titulom akademik, ne znate ih. Pre bih rekao da se pravite kao da ih ne znate, da biste nastavili indoktriniranje Albanaca sa falsifikovanom nacionalnom i međunarodnom istorijom, da biste nastavili sa potsticajem Albanaca u brazdi neprijateljstva sa susednim narodima, pa i najudaljenijim.

Ako mislite da će vam ovo služiti na čast – nastavite.

Akademik prof. dr Anton K. Berišaj završava njegov napis sa pretnjom: „Suživot sa takvim strukturama koje negiraju autohtoniju Albanaca…nije ni lak niti moguć…između zajedničkog života i života jednog pored drugog, primorani smo da biramo“.

Gospodine Berišaj i vi drugi, koji se vučete za nos od njega i drugih kao on, mi niti smo vas pozvali da dođete i niti vas prisilno držimo. Sigurno znate onu našu izreku: Ko će bolje – široko mu polje! Kad god budete hteli možete se vratiti oklen ste došli. A ako ste se ošamutili i ne znate da nađete put, adresu imate napisanu sred čela.

Vi Gospodine Beriša sigurno znate gde je Beriša, oblast današnje Albanije, ispod reke Drim: Dok svi drugi, ako im nije napisano sred čela, sigurno znaju da su Gege i da se ta oblast današnje Albanije – Gegnija – nalazi u okolini Tirane.

Znači, kad god budete hteli, birajte i krenite!

I ja, o Akademiče Berišaj, čim ste mi to dozvolili, videći da se sa ljudima, koji pretendiraju da su autohtoni i božanskog porekla, ne može živeti, udaljih se iz vaše Albanije i odoh gde nađoh bolje.