Krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja polјoprivrede po kome imamo samo hilјadu evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum deset hilјada! Ako ne, napuste fotelje koji vladaju decenijama, ako ne napravimo preokret ostaćemo bez sela i biti sirotinja!
Piše: Branislav Gulan
Stručnjaci procenjuju da u narednih 15 godina trećina zemlјišta neće služiti za proizvodnju hrane. U uslovima kada Srbiji nedostaju goveda i ako se zna da čak tri četvrtine hrane koju trošimo potiče iz zemlјišta osiromašenog humusa, domaći agrostručnjaci ponudili su na Agrobiznis forumu u Banji Kovilјači nekoliko modela razvoja za naredne decenije. Do sada je važilo da je energetski nezavisna zemlјa – i ekonomski samostalna. Klimatske promene, nesigurni prinosi, nestabilni lanci snabdevanja, pred ekonomije svih zemalјa pored energetske nezavisnosti nametnule su i potrebu stvaranja prehrambenog suvereniteta. Postavlјeno je pitanje: može li Srbija u uslovima potpuno zatvorenih granica, recimo, to da uradi. Odgovor je – da, može! Zato što može da proizvodi više nego duplo u odnosu na sopstvene potrebe. Najvažniji zadatak svake države, pa i Srbije, je da osnaži porodice na selu. Jer, njih 1,4 miliona bavi se polјoprivredom, a oko 48 odsto žitelјa Srbije živi u selima. Svako četvrto selo je oronulo, odnosno njih 1.200 je zbog nebrige vlasti u Srbiji za proteklih sedam decenija u fazi nestajanja! Zato i spasavanje sela, predstavlјa i spasavanje Srbije! Na probleme gašenja zadruga i nestajanja sela ukazivali su pok prof dr Svetozar Livada, prof dr Đura Stevanović, profesor Filozofskog fakultetaa u Novom Sadu dr Srđan Šljukić, dr Drago Cvijanović, dr Nenad Magazin I prof. dr Vitomir Vidović, sa novosadskog Poljopprivrednog fakulteta, dr Simo Stevanović iz zemunskog Poljoprivrednog fakulteta, dr Milorad Stamenović, koji je egzistenciju potražio u Francuskoj i mnogi drugi poznavaoci sela.
Posledica neslušanja tih upozorenja, je nestajanje sela u Srbiji, a bez sela neće biti ni Srbije. Dokaz je da je samo u poslednjoj deceniji ugašeno više od 62.000 farmi. Za ovu trojicu, ali i mnogo drugih znalaca u ovoj oblasti nije bilo mesta u Akademijskom odboru za selo SANU. A, odbor nije reagovao na godišnje gašenje po 100 zadruga u Srbiji, niti se čuo glas onih koji dams vode odbor pre poa veka, kada se počeo poajvljviati ovja problem, pa im je tad abilo vrfeme da reše probleme, a ne danas iznose šta bi voleli da vide. Jer, pre pola veka su počela sela da nestaju oni su tada vlada zemljom. Nestajanje sela Srbije danas je uzelo maha. Ona, odnosno, nnjih 1.200, što je svako četvrto, pa postaju ruine. Nema dnevnog reagovanja ni danass kada je stočarstvo na izdisaju. Svakodnevno se prosipa domaće mleko, dok vlast uvozi ,,belu reku’’. Čelnici ove institucije nisu reagovali kada je to pre pola veka trebalo sprečiti gašenje zadruga, ali ni danas kada se prosipa mleko. Niti su se bavili svojim poslom, niti to rade sada, da reaguju odmah i da rešavaju probleme u društvu. Ostavljaju to za poznu starost, pad kada im evoluiraju osećaji da nisu nešto uradili, onda krenu da ispravljaju greške. Jedino na čega negativno reaguju, je kada im se ukaže da su tu problemi koje su trebali da reše pre pola veka! Da je to bio njihov loš rad i neblagovremeno obavljanje poslova. Sad kada su u trećem životnom dobru, kao da ih grize savest za propušteno, pa hoće da reše davno ostavljene probleme ruina, podstiču osnivanje zadruge čije gašenje su nekada davno podsticali! Problemi i ruine sela ostaće njihovim pokolenjima i budućim generacijama da rešavaju! Oni koji o tome treba da odlučuju nalaze sad se u trećem životnoim dobu, uljuljkani u udoban život još u davnoj prošlosti, pa nevide i neosećaju život oko sebe. Zašto? Poznavaoci prilika kažu – zbog previše znanja ljudi oko njih koji su im konkurencija za preuzimanje vlasti i funkcija. Obuzeti vlašću nevide i neosećaju probleme koje su trebali da reše pre pola veka! A, sela im nestaju. Nevide da bez sela neće biti ni Srbije! Čvrste se drže vlasti, dok god mogu. Jer, svesni su kad ispuste vlast, tada im preostaje još jedino da ispuste dušu!
Potreban novi koncept agrara!
Dakle, krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja polјoprivrede po kome imamo samo 1.000 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum deset hilјada. Ako ne napravimo preokret ostaćemo bez sela i biti sirotinja. To znači da je Srbiji potreban novi koncept polјoprivrede sa novim kadrovima. A, sela se neumitno gase. Od 4.700 njih u fazi nestajanja je 1.200. Jer u 1.035 sela manje je od po 100 stanovnika… U 1.000 sela, dakle u svakom četvrtom, danas nema prodavnice, dok njih 500 nema putnu vezu sa svetom. Na opstanku i ostanku sela jedino nešto čini Ministarstvo za brigu o selu Vlade Srbije. I to je dobro. Primer je kupovina 1.631 kuće za lјude do 45 godina starosti koji hoće da se vrate i da žive u njemu. Za početka dobro jer su sela dobial 5.000 novih žitelјa. Međutim, to nije dovolјno. Treba mnogo istovremenih sličnih akcija po Srbiji. Ali, za njih nema dovolјno novca u siromašnoj Srbiji. Po ovom tempu – trebaće najmanje šest decenija da prođe da bi se videle i osetile akcije na nivou cele države.
Akcija na zaustavlјanju negativnih procesa u selima krenula je 2017. godine sa pokretanjem u praksi ideje ,,500 zadruga u 500 sela’’ koju vodi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu! Da bi se na globalnom nivou videli i osetili rezultati potrebno je mnogo novca, a još više vremena. Najmanje pola veka. To nije posao za jednu vladu već za sve naredne koje budu dolazile u vreme budućih decenija. Do sada je 207 zadruga bespovratno dobilo 2,2 milijarde dinara. Osnovano je 1.100 novih zadruga. Nadamo se da će među njima biti i onih koje će da zemene nekadašnji ,,Geneks’’, ,,Progres’’… U selima je prazno 200.000 kuća, u 1.034 ssela ima samo po 100 stanovnika, zatim u 500 njih po 50, a uz pomoć države ministarstvo za brigu o selu kupilo je 1.631 kuću na selu koje su dobili oni koji su hteli da žive u selima. Uskoro će na konkursu MBS dobiti i po 10.000 evra za pokretanje biznisa od koga će da žive. Sela su do sada dobila oko 5.000 novih žielja. Očekuje se da će za nekoliko godina sela dobiti još 15.000 novih stanovnika. U više od 1.000 sela nema ni prodavnice, a na mnogiam piše nemjote obijati, nemqa vipše šta da se ukra. Sve je već opljačkano. Više od 500 njih nema asfaltnu vezu sa svetom, apa kupuju minji buseiv za prevoz. Održavaj ju se i Miholjski susreti sela pa se ljudi takmjiče, viđaju i druže!
Sad imamo slučajeve, da je osam miliona lјudi na području bivše Jugoslavije od 1950. do 2000. godine iz sela otišlo u gradove. Neki lјudi, otišli su u gradove i u socijalizmu živeli kao u komunizmu. Nisu ništa učinili da spreče gašenje i nestajanje tih sela. Čak, umesto da su sprečili gašenje sela, oni su to podsticali. I sad kada su u trećem životnom dobu iz gradova i fotelјa, sa novom evuliranom pameću, pokušavaju da podstiču lјude da se vraćaju u sela. Odlaze i sa ovog sveta i ostavlјaju nam ruine! Tu akciju za spasavanje sela i države moraće da vode nove vlade i nove generacije, njihovi unuci i praunuci! Jer, to je nasleđe koje im ostavlјaju ovi koji još uvek vladaju. Iz sela su otišli u gadove u kojima su uživali u socijalizumu koji je tad za njih bio komunizam. Sad im je pamet evoluirala u poznom trećem dobu, pa vraćaju zadruge, i hoće da grade sela čijem nestajanju uz gašenej zadruga su dali puni pun doprinos!
Dakle, da se nije pojavio 2017. godine Milan Krkobabić, problem se ni danas ne bi rešavali. Jer, oni koji su ih trebali rešiti pre pol veka te probleme, I danas s u uudb onkim foteljama, nisu videli kada je trebalo. Sad je to za njih i kasno! Meestana kojiam se nalaze u poznom životnom dobru, treba da prepuste onima koji će to ubrzano da rade i rešavaju! Jer, imali su vremena proteklih sedcma decenija, ali nisu uradili.
Primer Republike Srpske
Republika Srpska je dobar primer prakse.”Dodelјivalјe po 20.000 evra mladim polјoprivrednicima koji imaju zelenu diploma, diplomu polјoprivrednog, veterinarskog ili tehnološkog fakulteta, koji su spremni da se odreknu posla u javnom sektoru i koji poseduju svoje zemlјište”, objašnjava prof dr Tatjana Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Kalkulacije pokazuju da bi Srbiji nedostajalo mesa i mleka, đubriva koje bi moglo biti zamenjeno zelenišnim ili stajskim. Da nema nafte Srbija bi za potrebe polјoprivrede mogla na 10 odsto postojećih oranica proizvoditi bilјe za nedostajući bio-dizel. Srpski domaćin po hektaru sad ima prihod oko 1.000 evra, a holandski čak i do 37.000 evra. Mogao bi to i naš domaćin prelaskom sa agrarnog na industrijsko stočarstvo.
“Vi kada oberete ili ovršete pšenicu uskoro u junu 2023. godine, ta zemlјa, a ove godine radi se o više od 720.000 hektara, stoji prazna do naredne godine! Ali kao dobro organizovana nacija vi sada proizvodite tovnu junad, a telad ste proizveli od vaših krava po nekom planu i sistemu i sad on u sistemu silaže prihoduje do sedam tona silaže i vi tada možete da utovite jedno 15 bikova. Dakle, za 15 bikova puta 2.000 evra to je 30.000 evra, onda to više nije 1.000 evra”, kaže dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Polјoprivrednog fakulteta.
U Srbiji pojedini voćari već zarađuju i do 15.000 evra po hektaru. Nesiguran je plasman, ali i tu postoji rešenje, kao kod proizvođača jabuke u južnom Tirolu. “Gde su proizvođači zapravo akcionari u hladnjačama, gde oni dobiju akontnu cenu u vreme berbe i posle se još u dva momenta isplaćuje i kad se proda, recimo, jabuka onda se deli ta dobit”, navodi profesor polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović.
Mi proizvodimo i više od 500.000 tona jabuka godišnje, a nama je potrebno do 220.000 tona. Dakle, imamo dosta za sebe, potebnoi nam je oko 220.000 tona i ostalo za prodaju. Do sada se ona prodavala u Rusiji, ponajviše, ali intervencije Rusije u Ukrajini nema više izvoiza naših jabuka na tro tržište. U svetu su proizvođači odavno vlasnici ne samo prerađivačkih, već i trgovačkih kapaciteta, kao i naučno-istraživačkih instituta. Jer greške su u polјoprivredi najskuplјe! A, njih je u Srbiji bilo, a ima i danas – previše. Jer, još uvek dobrim delom utiču na razvoja agrara u Srbiji, ili imaju snažan uticaj na njegov razvoj (koji za tri i po decenije iznosi samo 0,45 odsto godišenje, au 2021. godini ima veći pad proizvdonje od šest odsto, a u 2023. godini pad je veći od osam odsto) vode baš oni oni koji nisu sprečili gašenje po 100 zadruga godišnje proteklih decenija, a nisu ništa učinili da svojim ,,znanjem’’ i autoritetom da se zaustavi nestajanje sela u Srbiji. Zato nam je sad potrebno spasavanje sela, a to je i spasavanje i Srbije! Mnogi sad u trećem životnom dobu, sa evoluiranom pameću i poznom životnim dobu, žele da isprave prošle greške u svom i vladanju svojih istomišlјenika! Ti problemi su postojali sedam decenija, a oni su koji su tada vladi, pa im nikada niej dosta, pored njih su prolazili. Dosada ih nisu vidlei, pa sad pred kraj životngo doba, počinju da ih primećuju. Cilje što duži ostanak na vlasti. Sad treba da prođe, najmanej pola veka, kako bi sela i zadruge, da bi se rešavanej problema globalno primetilo. I mnogo još decenija da se oronula Srbija vrati na put progresa i budućnosti za generacije koje dolaze.
Danas zelena agenda EU smanjuje upotrebu pesticida za pola. Precizna polјoprivreda daje domaćinima rešenje. “Postoji oko 135.000 dronova koji se u ovom trenutku koriste svetu, oni su u 2022. godini uradili tretman na preko 100 miliona hektara”, objašnjava Zoran Stojanović iz Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi. Ali i za to treba dosta novca koji će kasnije da se vrati kroz veću proizvodnju.
Od kakvog je značaja za jednu zemlјu kada može da prehrani svoje stanovništvo u kriznim vremenima i ima viškove polјoprivrednih proizvoda jasno je pokazala pandemija kovida 19. Ne čudi zato što je Kina nedavno svojim partnerima u 17 zemalјa jugoistočne Evrope poručila da će u narednih pet godina na 170 milijardi dolara povećati uvoz njihove robe sa naglaskom na polјoprivredu i agroindustrijski kompleks.
Lepo je bilo ovih dana videti da je kompanija koja je najveći proizvođač hrane u Egiptu i najveći uvoznik žitarcica zainteresovana za naše proizvode, da je u Srbiji nedavno boravila i delegacija Irana takođe zainteresovana za uvoz kukuruza i drugih žitarica, goveđeg i junećeg mesa, ali i za plasman srpskog semena i semenskog materijala. Međuti, Srbiaj je zenlaj koaj je dans od izvoznika mnogihj proizvoda, postal uvoznik! Kada je agara u pitanju, lane smo izvezli ponajviše sirovina za proizvodnju hrane, prema podacima RZS, u vrednosti 4,8 milijardi dolara, a uvezli za 3,1 milijardu dolara. Imali smo suficit od 1,7 milijardi dorla. I to je dobro. Ali, prema mogućnostima Srbije to bi trebalo da bude bar deset puta više!
Ili još jedna primer. Mi izvozimo sirovine za proizvodnju hrane. Jer, od kukuruza se može napraviti 10.000 proizvoda, a mi ga izvozimo kao sirovinu. Na poznatom sajmu hrane u Dubaiju su se posebno raspitivali za naše sveže voće i povrće, posebno zamrznuti program, pre svega, maline, borovnice, jagodičasto voće, ali i za sokove i konditorske proizvode. I to je dobro eto nam na vidiku i novih tržišta!
Ako nastavimo sa izvozom sirovine ostaćemo bez sela!
Procene su da će Srbija, posle setve, ove 2023. godine imati više miliona tona kukuruza za izvoz, a to je gotovo celokupna količina koju godišnje uveze samo Egipat. Vidović, međutim, napominje da je najlakše izvesti četiri miliona tona kukuruza, ali da će od toga korist imati pet-šest izvoznika, dok će ostali koji se bave proizvodnjom ostati sirotinja. On kaže da treba učiti od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, što je poslednjih godina radila Rusija koja polako ali sigurno izrasta u polјoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postala je najveći izvoznik svinjetine u svetu, a vrlo brzo će, kaže, postati i ozbilјan izvoznik goveđeg mesa. Primera radi, po njegovim rečima, proteklih godina u Rusiji su izgrađene 564 farme nove farme svinja!
Zato nova koncepcija agrara Srbije treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva prerađivačku industriju. To donosi mnogo veći obrt kapitala. Jer zemlјe kojima težimo i, koje rade po nordijskom sistemu kapital obrću 52 puta godišnje. Toliko puta, jer toliko u godini ima nedelјa (52) i na kraju svake nedelјe imaju svež kapital – novac. U Srbiji je to tri do pet puta u godini. Zahvalјujući takvom radu oni imaju i mnogo veću zaradu, što znači i zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Tako se radi i u nordijskiim zemlјama, po zatvorenom sistemu od njive do trpeze. Da bi se krenulo tim putem, Vidović ističe, da je potrebno napisati nacionalnu stgrategiju agrara sa pravcima razvoja i organizacijom zadružnog sistema. Zadruge će u tom slučaju biti privatnog karaktera, i u njih treba da se vrati prerađivačka industrija. Da bi to ostvarili treba da se postigne nacionalni konsenzus i da se po granama i vrstama proizvodnje vidi kako će se funkcionisati po detalјima i da se krene na posao. Ne treba nam ništa više. To bi, kako podvlači, bila samo polazna osnova. Na konstataciju da je poslednjih godina osnovano više od 1.100 novih zadruga, on kaže da nije cilј da imamo samo zadruge koje okuplјaju nekoliko domaćina i ne mogu da napune šleper robe nedelјno.
To treba sad da se uradi, jer nam sledeće 2024. godine ističe važnost važeće Strategije razvoja polјoprivrede, donete 2014. godine koja važi do 2024. godine. Nјu je napisalo 240 naših eksperata. Međutim, ona je validna i danas, ali nije zaživela u praksi. Jer, je predviđalala godišnji rast agrarne proizvodnje od 9,1, odnosno u lošijim godinama od 6,1 odsto. Međutim, taj razvoj je je od 2000. godine imao stopu rasta od samo 0,61 odsto! Nјu je tada usvojila Vlada Srbije, ali nikada nije upućena na razmatranje u Skupštinu Srbije i da se u Parlamentu donese dokument koji bi obavezivao sve buduće vlade!
Dakle, neophodna je i promena koncepta funkcionisanja polјoprivrede, sa novimmlađim ljudima, kako bismo umesto samo hilјadu evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, imali minimum deset hilјada. To je samo za početak. Jer, naši proizvođači, ovako kako danas rade i obrću novac ne mogu biti konkurentni u svetu, gde se kapital obrće 52 puta godišnje.
Neophodne velike specijalizovane zadruge!
Koncept koji se predlaže, podrazumeva osnivanje specijalizovanih, velikih izvozno orijentisanih zadruga koje bi okuplјale sve zainteresovane koji se bave proizvodnjom u samo jednoj oblasti. To treba da se uradi odmah, da imamo zadruge koje će da zamene nekadašnji ,,Geneks’’, ,,Progres’’ i druge slične firme.
Tako bi, u celoj Srbiji postojala po jedna zadruga specijalizovana, na primer, za proizvodnju povrća ili voća, koje bi u svom delokrugu imale i kapacitete za njegovu preradu, pa bi u izvoz umesto sirovine išao finalni proizvod. Samo govedarstvom bi se bavila posebna zadruga, treća proizvodnjom svinja i tako redom i sve one bi u svom sastavu imale i prerađivačku industriju. A, nje sada nema jer je u plјačkaškoj privatizaciji, obavlјenoj uz pomoć države u Srbiji, posle demoratskih promena 2000. godine privatizovana je i prerađivačka industrija koju su gradili primarni proizvođači. A, ona je proivatizovana posle demorkatskoih promena 2000. godine u plјačkaškoj privatizaciji Srbije koja je obavlјena uz pomoć države.
Na zapadu, ako ste samo proizvođač žita vi državi plaćate rentu jer iscrplјujete zemlјu, koliko god da ste njen nominalni vlasnik. Ako, pak, proizvodite i stoku koju hranite tim žitom i zemlјi vraćate stajnjak i obnavlјate sloj humus, pa u okviru zadruga obavezno imate i klanicu i još i prerađujete meso, onda možete da računate i na subvencije. U Srbiji je drugačija situacija. Jer, danas zbog alaramantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne. Jer, stručnjaci upozoravjau da je nivo humnusa u zemlјištu već ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne polјoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama (u drugoj polovoini XX veka) bilo više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina, taj nivo je pao sa 3,5 na manje od tri odsto. Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom Vojvodinu uskoro nećemo više moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope. To znači da Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog siromašenja zemlјišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidlјivi, jer, uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehehničke mere, prinosi opadaju!
Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom oranicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan samo na jedan odsto površina! Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethdone tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje, i sad je na najnižim granam od Prvog svetskog rata. U tome i leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 hektara obradivih polјa) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Ako se ovako naavi Vojvodina će od žitnice Evrope za tri do pet decenija postati pustinja. Ne afrička, već ona po prinosim!
Činjenica je da u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 28,1 odsto, a u svetu su sve nerazvijeni gde je to ispod 60 odsto. Dakle, rešenje problema treba tražiti u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda. U tom kontekstu zanimlјiv je podatak da četiri najveća tajkuna u Srbiji raspolažu sa više od 120.000 hektara oranica. Ka bi po svakom hektaru imali samo po jedno uslovno grlo goveda, to bi značilo da u stočnom fondu imamo 120.000 junadi. Bilo bi to povećanje u odnosu na 2018. godinu za 10 puta! Sada sadašnjom stopom rasa BDP u SRboiji od 2,3 odsot u 2023. godini, kako je objavio MMF, da bi stigla zemlјe EU Srbiji će trebati od 60 do 100 godina razvoja!
Nauka u vlasništvu farmera
Dakle, sadašnji koncept (ne)korišćenja i skupe nauke u polјoprivredi daje slabe rezultate. Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji su vlasnici farmeri. Ljudi od nauke će farmere „hraniti“ pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji.
,,Slikovito objašnjavajući kako to funkcionoiše ističe se činjenicama da su taj zapadni sistem preuzeli i u Rusiji.Oni su potpuno primenili nauku u praksi. Školski, baš kako treba, tako su uradili. A, sve je privatno, ništa nije državno. Država tu samo plaća fakultete, ostalo, pa i institute plaćaju farmeri, kako to rade i Danci. Oni od jedne svinje kilogram mesa daju u fond za nauku i za razvoj. Znači 32 miliona svinja – 32 miliona kilograma ide u taj fond. Naravno, pretvoreno u novac iz koga se finansira rad instituta od kojih farmeri dobijaju nalog kako da postupaju u proizvodnji. Koliko sledećeg jutra mogu da dobiju nalog šta da promene u načinu rada, ne čekaju godinama kao mi da primene nauku. Kod nas transefer znanja traje 15 godina, a u razvijenim zemlјama nekoliko meseci, ili nekoliko nedelјa’’, navodi Vidović.
Kako su Rusi preporodili polјoprivredu
Doktor biotehničkih nauka, profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Vitomir Vidović, pod čijim mentorstvom su izrasli magistri i doktori nauka koji danas prenose znanja drugima, od Harvarda, preko Nemačke, Švajcarske do Australije, koji je samo u Kini boravio 16 puta i držao predavanja na Polјoprivrednom univerzitetu u Pekingu, a u Holandiji ni ne zna koliko puta je boravio stičući konkretna iskustva, smatra da treba da menjamo i način sticanja znanja. Učeći od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, Rusija izrasta u polјoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postala je najveći izvoznik svinjetine u svetu. Srednjoškolci, a posebno studenti polјoprivrede i veterine, kaže, tri dana bi trebalo da idu na teorijsku nastavu, a dva dana na praksu, a studenti bi od zadrugara dobijali stipendije i odmah posao kada diplomiraju. Rusi su napredovali jer su prekopirali taj danski i holandski sistem, ističe naš poznati stručnjak, koji je na poziv više zemalјa radio na podizanju reprocentara za proizvodnju svinja. Prethodnih godina je bio angažovan i na megaprojektu u Vladivostoku gde je prema ugovoru Rusije i Kine napravlјen centar za uzgoj prasadi za potrebe Kine.
On napominje da ima i kod nas nekoliko primera za ono o čemu priča, koji imaju proizvodnju od njive do trpeze, gde obrnu kapital najmanje 50 puta godišnje i zapošlјavaju po 3.000 radnika. Ako samo tovite bika i prodate ga onda taj kapital obrnete samo malo više od jednom godišnje. Zato mi godišnje imamo vrednost proizvodnje sa hektara oko hilјadu evra, a Holanđani preko 24.000 evra, poneko stiže I do 37.000 evra po hektaru. Kod treba uvesti poreze za one koji koji imamju ,mnogo zemlјe,a nemaju stočarstva. To znači, treba odrediti koliko goveda mora da se ima po jednom hektaru. Onaj, ko nema mora da bude za to oporezovan. Jer, da imamo goveda, imali bi i stajskog đubirva. A, kada bi imali goveda imali i junećeg mesa. Vojvodini je sad potrebno 100.000 juandi u stajama. Tada bi imali 8.875 toan ,,bebi bifa’’ za izvoz u EU, koliko nam je odboreno. Sad za izvoz immo samo po 400 tona godišnje. Razlog nepostojanja izvoza su prazne staje. Uz to imali bi i više mesa za domaću potrošnju. Jer, troši se samo po četiri kilograma goveđeg me sa po stanovniku godišnje u Srbiji! Razlog je nepostojanje tog mesa, ali i I sorimaštvo naroda. Jer, svakodnevno je gladno više od 500.000 žitelјa Srbije!
Samo od kukuruza, koji mi prodajemo kao sirovinu, možete da napravite i do 10.000 različitih proizvoda. Holanđani ga kupe za 200 evra po toni i prerade i dobiju paritet zarada 1:8!
Litijum i polјoprivreda
„Ne treba nam mnogo novca za sve to, a naš BDP bi se multiplikovao, galopirajuće bi išli napred. Kad se zalaufate organizacijski, kada se zalaufa kapital i znanje, onda stvar ide sama po sebi. To nije lak posao, ali u zemlјama kao što je Danska umešala se svojevremeno čak i crkva i rekla vladi – ne može narod da bude sirotinja“, napominje Vidović. To bi, kako ističe, s početka morao da bude državni projekat gde bi država pomogla da se napravi moćna prehrambena prerađivačka industrija u okviru zadruga. Ako ne promenimo koncept ostaje nam samo da budemo sirotinja, a narod će i dalјe s pravom da napušta sela. Ako bi imali agrar po ovakvom konceptu onda nam ne bi trebale firme u Srbiji kao što je RIO TINTO. Jer, ovakav agrar bi nam donosio najmanje 64 milijardi godišnje, kaže idejni kreator tog novog koncepta agrarne poltike Srbje. Koliko je to, najbolјi dokaz je da ćemo tek nešto veći BDP od toga što može da donese sam agrar, u ovoj godini imati u Srbiji. Jer, rast se predviđa od dva do najviše četiri odsto! Alo ostane samo toliko kolikoi će biti u ovoj godini, a to je tek nešto više oddva odsto, Srbiji će trebati oko 100 godina dostigne EU. Da bi je stigli za 60 godina trebaće joj rast BDP, najmanje od pet pa do šest odsto godišnje! A, procena je da će on u 2023. godini biti do 2,5 odsto!
,,Da su klaničari bili volјni da kupe utovlјene svinje od domaćih farmera pre godinu dana u preradi bi bilo u oktobru 2022. godine obrađeno oko 35.000 tovlјenika i za mnoga gazdinstva to bi značilo nastavak bavlјenja ovim poslom, a ovako se farme gase, a višea samo u ovom vremenu bez posla je ostalo oko 10.000 lјudi. Ili jo[ jedan priemr ya jednu decneinju mi smouSrbiji ybog lo[e agroekonomske politiek ugasili 62.000 gazdisntava, odnsonoi farmi. Bilo ih je 630.000, a sad ima 565.00’’, navodi Vitomir Vidović. U poslednoj deceuiji u Srbiji je ugašeno oko 62.000 farmi, dodaje on. Odgovorne su vlasti sve do sada, pa I oni koji vladaju već nekoliko decenija, ankisu uradili što su trebali.
Mi iz naše polјoprivrede danas dobijamo u proizvodnji samo 1.000 evra po hektaru. Holandija im do 24.000, pojedincii stižu i do 37.000 evra po hektaru, a Danska ima u proseku više od 22.000 evra. Kada bi polјoprivreda bila strateška grana vrednost njene proizvodnje bi bila vie šd 64 milijarde dolara godišnje! Ubrzo bi to bilo i oko 100 milijardi evra.Tada ni ne bi trebali da tražimo bolјitak života od firme poput ,,RIO TINTA’’ i sličnih kompanija i da im prodajemo naše prirodno bogatstvo, kao što sad hoće to da uradi aktuelna vlast. Sve se Pravda volјom naroda, a ‘’RIO TINTO’’ je već otkupio na desetine kuća u okolini Loznice, gde namerava da kopa litijum, koga mi imamo samo jedan odsto, ne 10 odsto u svetu, kako govore oni koji prodaju Srbiju, kažu poznavaolci prilika u ovoj oblasti. Ali kuće su prodali samo neki koji su otišli. Svi ne žele da idu. Hoće da im deca ostanu na žive u tim prirodnim lepotama. Ako bi se vlasti okrenule agraru kao strateškoj grani, koja to još uvek nije u Srbiji, ta proizvodnja bi donela profit, veći of ,,RIO TINTA. Taj novac bi ostajao ovde, dok će strane kompanije profit koje dobiju iz našeg prirodnog bogatstva da odnesu iz Srbije. Zašto nam to treba, pitaju se analitičari u ovoj oblasti.
Koliko mi je poznato koncesije stranim institucijama i kompanijama na geološka istraživannja u principu se ne daju. Šta više, geološki i rudni potencijali, a posebno lokacije, u državi se smatraju tajnom!?
Naravno da nije moguće sve tajiti, ali se pribegava maksimalnom tajenju podataka o potencijalima i rezervama kao i geološkoj stratigrafiji. Zato države imaju svoje naučnoistraživačke institute i fakultete, koji geološku i rudnu stratigrafiju interno istražuju. Na osnovu nalaza i niza drugih faktora se na kraju odlučuje da li će se pristupiti komercijalnoj eksploataciji. Za to su potrebne procene. Prvo ekološke procene i drugo ekonomske procene – zasnovane na osnovnom pitanju: Da li konkretno zemllјište na površini može da donese veću dobit od one koja bi dolazila iz dubine – u ovom slučaju Jadra nameće se i pitanje devastacije prostora i širenje toksičnosti, kao i višedecenijskom, a moguće i viševekovnom problemu rekultivacije zemllјišta.
,,Kada govorimo o većim dobitima sa površine zemllјe, mislimo na polјoprivredu – strateški najvažniju granu privrede, definitivno važniju i od energetike. Konkretno prostor Jadra predstavllјa ogromni polјoprivredni potencijal, stalno i trajno obnovlјiv i uz pametnu ekonomsku politiku, svakako može da pruži veću i neuporedivo veću dobit nego što bi u konačnici dao litijum i to ne računajući na štetne posledice eksploatacije i prerade rude. Polјoprivreda daje jednako koristan produkt i nusprodukt, (kompust i energetska biomasa), dok ostale eksploatacije daju izvesnu korist produktu i ogromnu štetu od nusprodukta (jalovina i toksična jedinnjennja), ali i koruptivni finansijski profit, navodi u svom pisanju i razmišlјanju u listu ,,Danas’’ Marko Omčikus.
Traže se pariteti!
Ove paritete koje prikazujemo je, decembra 1995. godine predložio tadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije prof dr Tihomir Vrebalov, nakon obimnih preračunavanja ekonomista i proizvođača hrane, kao deo reforme polјoprivrede. To kje tada kratko i primenjivano. Bilo je predviđeno da jednim utvrđeni ovi pariteti važe do 2015. godine i da se na osnovu njih određuju zaštitne cene polјoprivrednih proizvoda i ublažavaju tržišne razlike. Verujem da su ti pariteti bili pomno proučeni i da su tog trenutka odražavali realne odnose natržištu Sada su međutim, svi pariteti poremećeni i pitanje je da li bi se i neki drugačije uspostavlјeni održali na duži rok, rečeno je posle ukidanja sankcija za Jugoslaviju, nakon bombardovanja 1999. godine. Ali, potreba za paritetaimna sve više se ističe. Dakle, osnova postoji samo ih treba prilagoditi današnjem trenutku. Neki se ve primenjuju, kao što je odnos prema kilogramu svežeg svinjskog mesa i kukuruza, ističe nekadašnji politiačr i uspešni direktor agrokombinata u Bačkoj Topoli Nedelјko Šipovac.
Analize pokazuju, da su ti pariteti primenjiVani u vreme kada se on nalazio na visokim funkcijama i agrar je uspešno poslovao.Sad je drugačije. U 2021. godini pad proizvodnje je bio veći od šest, a u 2022. godinji pad proizuvodnje ove grane, koja nije strateška, osim u obećanjima vlasti u predizbornim kampanjama ili teškim trenucima vlasti. Poo onoim kako se sad planira od tekućih vlati, agar ni uskoro neće biti strateška grana. Dakle, ostaju samo obećanja i očekivanja naroda! Ukoliko hoćemo da idemo u korak sa svetom, kad je u pitanju proizvodnja hrane, moramo da imamo paritete kakve ima Evropska unija, ali ne samo u jednoj godini, već za nekliko decenija. Na početku 1999. godine u Briselu za zemlјe EU bili su utvrđeni sledeći pariteti: jedan kilogram svinjskog mesa vredeo je kao 8,5 kilograma kukuruza, jedan kilogram junetine kao 12,5 kilograma kukuruza.
U Jugoslaviji tada smo samo želeli takve paritete! Međutim, nekotnrolisan uvoz svinjskog mesa, i tadašnja moć lobista za uvoz, te godine ugrozio je i paritete i domaće proizvođače. Primera radi, uvek smo lakše pronalazuli novac za uvoz, nego za stimulacije domaće proizvodnje. Eto, samo u 1997. godini, uvezli smo 11.000 tona svinjskih polutki. Uvoz je uvek rastao i sad je veći za tri do pet puta! To meso se kupuje iz robnih rezervi naših snabdevača, bilo je staro, a prodavano je kako bi se rezerve obnovile novim svežim količinama. Zemlјe izvoznice ga poklanjaju i simbolično naplaćuju. Meso je upotreblјivo za ishranu, ali zemlјe EU neće da ga daju svom narodu, već nama prodaju ili poklanjaju!
NATURALNI PARITETI ZAŠTITNIH GARANTOVANIH CENA
1.KG SUNCOKRETA 2,50 KG PŠENICE
1.KG ŽIVE MERE SVINјSKOG MESA 8 ,00 KG KUKURUZA
1.KG JUNETINE 12,00 KG KUKURUZA
1.KG ŠEĆERA 16,00 KG ŠEĆERNE REPE
1. KG ŽIVE MERE JUNEĆEG I OVČIJEG MESA 12,30 KG KUKURUZA
1. L MLEKA 4,30 KG KUKURUZA + PREMIJA
1. KG BELOG ŠEEĆERA (U MALOPRODAJI) 20,00 KG ŠEĆERNE REPE
1. KG HLEBA 2,50 KG PŠENICE
1. L ULjA 2,80 DO 3,00 KG SUNCOKRETA
1. KG PASULjA 5,70 KG PŠENICE
1. KG KROMPIRA 1,50 KG PŠENICE
1. KG DUVANA 13.00 KG PŠENICE
1. KG JABUKA 2,00 KG PŠENICE
1. KG STONOG GROŽĐA 3,30 KG PŠENICE
1.KG GROŽĐA ZA VINO 1,70 KG PŠENICE
1.KG ĐUBRIVA (15:15:15) 1,7 KG PŠENICE
1. KG ĐUBRIVA (KAN) 1,00 KG PŠENICE
1. KG ĐUBRIVA (UREA) 1,60 KG PŠENICE
1. TONA PŠENICE 300,00 L NAFTE
1. TRAKTOR TIP 539 30,00 TONA PŠENICE
Pariteti cena!
Kada je uvoz u pitanju, slično se dešava i danas samo u još većem obimu. Jer, samo u 2022. godini uvezeno je mesa treće kategorije oko 35.000 tona, zatim 300.000 prasića, 300.000 svinja težine od 90 do 120 kilograma… U 2023. godini kada je stigla afrička kuga u Srbiju najavlјen je uvoz milion prasića… Krajem aprila 2023. godine kilogram žive mere prasića koštao je na tržištu oko 550 dinara! Sve što sadašnja vlast čini, to neće spasiti posrnuo stočarstvo Srbije koje u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, a uskoro će to biti samo 20 odsto! Inače, agrar Srbije u BDP zemlјe učestvuje sa oko 10 odsto! Toliko bi trebao da iznosi i Agrarni budžet, ali i to je samo obećanje. Posotji zakonda to bude pet odsto, ali ni to se neostvaruje! Dakle, imamo zakjon, ali smao na papiru. Vlast ga nepoštuje!
Politička renta: Agraru oteto četiri milijarde evra!
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u Jugoslaviji dr Kovilјko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Ako se zna da EU uvozi godišnje 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine to znači da bismo kompletnu proizvodnju mogli da plasiramo na to tržište. Predstavnicima vlasti u Srbiji, pre pola decenije, bilo je ponuđeno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona ,,bebi-bifa’’ godišnje, ali su oni ostali gluvi na tu ponudu. Nudili su svinjsko meso koje niej moiglo ni da se izviozu u EU niti9 je moglo da se transportuje preko zemalјa. Uz to nudili smo svinjsko mesa (iako je i njega malo u Srbji) u vreme kada u Evropskoj uniji svakog trenutka u oborima ima višak od 50 miliona tovlјenika.
(Autor je analitičar i publicista)