Ceo agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hekaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje i vrednost ukupne proizvodnje se kreće tek oko pet milijardi dolara. Stopa rasta u poslenje tri i po decenije je oko 0,45 odsto godišnje. Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine i važi do 2024. godine obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo! Niko se niej setio da se analizira kako se ovaj dokukment sprovodi u poslednjoj deceniji! Zašto, jer smo se smao hvalili sa visokim procentima rastakoji s enisu ostvarili!

Zato je Srbiji hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje. Da bi se po hektaru u prvo vreme ostvarivala proizvodnju najmanje od 10.000 dolara. Da bi ostvarili nužno je da to  sporovode i novi ljudi. Agraru je dogorelo do notakta, pa su konačno proizvođači, bili prinuđeni da pravdu potraže i – ostvare na ulici.  Ulica im je preostala kao jedina nada, jer vlast decenijama nije htela da čuje njihov vapaj. Primila ih je na razgovor kad je videla da neće ostići sa ulica. Das u ih je raniej slušalaq zov onih koji se baves proizvodnjom hrane,  oni ne bi ni izašli na ulice već bi bili na njivama, ekonomskim dvorištima i stajama. Primorali su vlast da na 80 milijardi dinara Agrarnog budžeta pronađe još blizu 40 milijardi dolara. Tako prema poslednjim podacima minsitgarke Jelene Tanasković, agrarni budžet sd iznosi 113 milijardi dinara.  To je samo ,,gašenje požara’’ za prvo vreme. Od tog nestalog novca negde se još nalazi seljački nova cod oko 21 milijarda dinara, koje su nenamenski potrošene!?  

Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stoa;ri I drugi proiyvo]a;I hrane, tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava!  Ostvarili su ih na ulici jer ništa nije sistemski rešeno. To je najveći problem ove države danas! Rešavanje problema na ulicama i to uredbama predstavlja samo ,,gašenje požara’’. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje! Neće ni ovaj put!

Jer, do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine, nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 450 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet). Od toga novca negde je ostalo još ,,skriveno” oko 21milijardi dinara. Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. To su bili stočari sa 28 milijardi dinara i za ruralni razvoj selea još 26 milijardi dinara. Novac je otišao iz Ministarastva za poljoprivredu, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala prilikom kontrole utrošenih para Državna revizorska institucija, i konsta u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana. 

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se koriščenjem poljoprivrednog zemljišta proizvodnja hrane obavlja na 3.488.752 hektara. Od tih površina pod koriščenim oranicama i baštama je 2.600.681 hektara. Već nekoliko decenija najteže stanje je u stočarstvu. Dokaz toga je da ono u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto. Ako, se pad nastavi ovim tempom, već za godinu dve to će biti samo 20 odsto. U Evropi, sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Dokaz takvom sanju je činjencia da je u Sribji u poslednjoj deceniji ugašeno lak 62.000 raznih farmi. Onaj ko to jednom učini, teško više  da će se vratiti tom poslu!

Kiše smanjuju rod i kvalitet pšenice u Srbiji

”Na pšenici u Srbiji, zbog čestih kiša, počele su da se razvijaju razne bolesti, što će smanjiti i prinos i kvalitet zrna“, rekao je stručnjak za tu žitaricu Miroslav Malešević. On je kazao da je jedna od bolesti i patogena gljivica fuzarijum, koja luči toksin. Dodao je da je mnogo pšenice zbog ogromne količine vlage i raskvašenog zemljišta poleglo i da će kroz nju prorasti korovi, pa je praktično prinos uništen. Malešević navodi da je nedopustivo da Pognoznoizveštajna služba (PIS) Ministarstva poljoprivrede, koja se finansira iz državnog budžeta i ima zadatak da proizvođače na vreme upozori na razvoj bolesti i preporuči najefikasnija sredstva zaštite, ne radi kako bi trebalo.

Robne rezerve oglasile razmenu pšenice za brašno T-500

Republička direkcija za robne rezerve je na osnovu Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, oglasila prikupljanje pismenih ponuda za razmenu merkantilne pšenice za 32.000 tona pšeničnog belog brašna T-500, radi interventne prodaje proizvođačima hleba. Merkantilna pšenica treba da je zrela, zdrava, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama, hektolitarske mase min. 76 kg/hl, vlage maks. 13 odsto, ukupnih primesa dva odsto od čega neorganskog porekla maks. 0,25  odsto, a sadržaj sirovih proteina treba da je minimalno 11,5 odsto. Cena pšenice se utvrđuje iz odnosa razmene.

Poljoprivrednici traže da robne rezerve otkupe 300.000 pšenice

Predstavnici poljoprivrednika u Srbiji zatražili su da Republička direkcija za robne rezerve pre žetve objavi da će kupiti 300.000 tona pšenice iz novog roda, što bi povećalo tražnju i podiglo cenu pšenice na tržištu, koja je za 12 dinara po kilogramu niža od cene na evropskim berzama. To je, posle sastanka sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i trgovine, Privredne komore Srbije, Unije pekara i Udruženja Žita Srbije, izjavio potpredsednik Udruženja poljoprivrednika Stig, Milan Marković. Dodao je da je dogovoreno da se njihov predlog razmotri, kao i zahtev da se prolongira otplata duga proizvođača firmama koje su prošle godine kreditirale kupovinu semenske pšenice i inputa. 

Iskorak voćarstva

Proizvodnja voća u Srbiji je u porastu. Pre nekoliko godina  smo imali oko 600.000 tona voća, a sada od 1,4 do 1,5 milion tona. Voćarstvo u Srbiji danas zauzima oko 193.602 hektara. Na tim površina uz pomoć zahvaljujući doprinosu nauke, postižu se vrhunski rezultati i proizvodnja voća koja je znatno iznad sopstvenih potreba Srbije.

Dakle, kada je agrar u pitanju, jedini iskorak je u voćarstvu. Sve ostalo je u značajnom zaostatku. Po vrstama voća, kvalitetu, kvantitetu i izvizu. Napredak u povećanoj proizvodnji voća koji je postignut za kratko vreme, pre vega, zavhaljujući nauci i njenoj primeni u praksi, navodi prof novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Keserović. Dakle, zahvaljujući znanju i uvođenjem novih tehnologija koje su prilagođene klimatskim promenama, a to znači da su zasadi pod protivgradnom zaštitom, a kod zasada trešanja, recimo, stavlja se i plastični pokrov. 

Voće u Srbiji – površine i hektari u 2017. godini koja se računa za prosečnu  na osnovu koje se određuju pad i rast proizvodnje. Rod površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini:  Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 193.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrdnog zemljišta. To je prema proceni stručnjaka premalo, s obzirom na povoljne zemljišne površine. Godina koju  objavljujemo bila je jedna od povoljno, prosečnih, pa se uzima kao bazna i za procene više ili niže proizvodnje. Cilj je da ona uvek bude viša! (Izvor Institut za voćarstvo  u Čačku i dokumentacija B. Gulana)

POVRŠINA, TONE I HEKTARI

Vrsta voćaka                Površina (ha)                    Proizvodnja  (t)              Prinos po ha (t/ha)
Šljiva	72.024	330.582	4,5
Jabuka	25.134	378.644	15,1
Malina	21.861	109.742	5,0
Višnja	17.566	91.660	5,2
Trešnja	4.613	27.323	5,9
Kajsija	5.707	41.320	7,2
Kruška	5.703	52.291	9,2
Kupina	5.076	28.334	5,6
Orah	3.307	12.276	3,7
Lešnik	3.201	4.196	1,3
Dunja	1.901	10.378	5,4
Nektarina	2.158	25.993	12,0

– Imamo dosta voćnjaka, posebno u Vojvodini i centralnoj Srbiji, sa postavljenom protivgradnom zaštitom – kazao je Zoran Keserović i naveo da savetuje da se protivgradna zaštita ne podiže samo na plantažama jabuka, krušaka i trešanja već i u voćnjacima gde su šljive i kajsije. Između deset poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nalaze se tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja, a 2021 godine među deset izvoznih poljoprivrednih proizvoda bila je i kupina.  Očekujem ubrzo i da borovnica bude među deset izvoznih proizvoda jer se proizvodnja brzo širi. I zasadi višanja su u porastu jer se u celom svetu traži zamrznuta, pogotovo oblačinska višnja, što podstiče one koji planiraju da se bave voćarstvom da dižu plantaže višanja. Možda smo među prvima počeli da kalemimo stone sorte višanja za svežu upotrebu na podlogama i na rastojanju da se sa zemlje može uraditi i rezidba i berba. Voćarstvo ide u dobrom pravcu i proizvođači samo moraju da rade na kvalitetu i da vode računa o izboru sortimenta kod svake voćne vrste. Ovaj ekspert, koji je preporodio voćarstvo Srbije, još ističe voćarstvo da zbog visokih temperature u decdembru 2022. i u januaru 2023.godine ima štete na voću zbog čega su smanjeni prinosi. ,,Klimatske promene su očigledne, pratim ih od 2010. godine, i od tada su temperature u zimskom periodu visoke. Ove godine su u januaru bile između 14 i 16 Celzijusovih stepeni, zbog čega je voće oštećeno. Poslednjih desetak godina, najgora je bila 2012. godina kada je zbog sličnih vremenskih uslova voće u proleće bilo izmrlo i šteta se procenjivala na oko 150 mliona dolara. Najbolja godina u tom desetogodišnjem periodu bila je 2013. godina kada je prinos voća bio 1,68 miliona tona. Po njegovim rečim devizni prihod od prošlogodišnjeg voća biće oko 800 miliona dolara, i možda će nadmašiti prihode od žitarica. 

Više od izvoza meda nego od mesa!

Da je za agrar bila uspešna godina od pre jedne decenije (2013.) pokazuje i rekordna proizvdonaj meda od 9.750 tona tona! Te isste godine Srbija je izvezla u svet bčlizu 4.800 tona meda. Taj izviz  meda domnjeo je u zemlju te godine 14 miliona dolara. Tada je to bilo više devoiza od meda, nego od izvoza mesa. Tavka proizvodnja meda i njegovog izvoza nije se više nikad ostvarila. I pored toga njegova proizvodnja stalno rastu, dok proizvodnja i izvoz mesa imaju trend opada. 

U poslednje tri i po deceniej proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto! Istovremenoi uvoz ima znatnoi veći rast i mesare su pune uvoznog mesa (koje je GMO proizvod), a domaćeg bude puno posle protesta stočara i pokolja stada, goveda, svinja i ovaca. Uvoyimo svoinej koej su hranjene sa GMO proizvodima. U tome se i nalaze uzroci, št je prema pdoaciam Ministarswtva poljoroivrede, cena uvoznog svinjskog mesa u 

Srbiju, nižta za 40 odsto od onog koji se tovi u domaćim oborima. Prošle godine u Srbiju je uvezeno oko 300.000 prasića i još 300.000 tovljenkika. I u ovoj godini je najavljen uvoz oko milion prasića, a koliko će stići tovljenika, za sada nema procene. Taj uvoz neće doprineti da se naupe domaći obori. Jer, obnove stočarstva ako ovako budemo radili neće biti još niz godina. Sad u oborima imamo samo 130.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemklje koja je po bporj svinaj imala skoro uvke koliko i stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa.

On još navodi da je tržište Srbije potpuno otvoreno, pa imao visok uvoz voća, kada gledamo novčano. Mislim da bi moglo i da se nađe načina da se zaštiti naše tržište, kao što to rade rade u Nemačkoj, kaže on. Jedna od mera bi mogla da bude prednost voća domaćeg porekla na tenderima za javne ustanove, navodi Keserović, koji je i predsednik Društva voćara Vojvodine. Po mišljenju ovog eksperta, jedna od mera u poboljšanju potrošnje domaćeg voća mogla bi, da bude i edukacija stganovništva, kako bi se povećala potrošnja, na primer jabuka, umesto da se prednost daje pomorandžama i mandarinama.

Srbija, voćarska zemlja!

Kada je reč o potrošnji voća, treba istaći da je u Srbiji potoršnja jabuka po stanovniku godišnje nedopustivo niska i iznosi tek oko 11 kilogama, a trebalo bi da bude bar 20 kilograma! Nenad Magazin, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakutleta, ističe da netreba sumnjati u zdrtavstvenu ispravnost domaćih jabuka, jer se sredstva zaštite pravilno koriste i ne mogu se porediti ukusi domaće jabuke i one proizvedene u Holandiji. U odnosu na bivše republike SFRJ, Srbija je izrazito voćarska zemklja. Na tim površinama proizvodimo nekoliko  puta više voća u odnosu na Hrvatsku. Prostor gde bi mogla da se širi proizvodnja je jezgrasto voće, pre svega, orah i lešnik, koji su značajno zastupljeni u uvozu. Stručnjaci smatraju da Srbija ukoliko želi da nastavi sa izvozom jabuka, mora podizati nivo tehnologije proizvodnje i smanjenja troškova da se ne bi desilo da za desetak godina postane uvoznik jabuka iz Rusije! Jer, ova zemja, na južnoim Kavkazu naglo povećava površine pod jabukama, godišnje čak po 1.500 hektara, a na nekim površinama koristi tehnologiju koja je čak i savremenija nego u Srbiji. Uz to Rusija ima jeftino gorivo i radnu snagu, pa i Srbija mora snižavati troškove proizvodnje. Prvo to treba da se uradi sa objedinjvanjem ponude, uvođenjem mehanizovanog orezivanja voća, kao i smanjenjem drugih izdataka da bi cena tog voća bila konkurentna sa cenama, recimo, jabuka proizvedenim u Rusiji.

Voće iz Vojvodine biće brendirano

Sad je stiglo vreme o brendiranju voća iz ove regije, Vojvodine, radi boljeg plasmana na strana tržišta. Kako je istaknuto, napravljen je logo Pannonian Fruits, kao znak kvaliteta, u čijem je kreiranju pomogla Privredna komora Vojvodine koja će dati podršku i u marketinškoj kampanji u narednom periodu. 

Budućnost je u kvalitetu i u zelenoj agenda. Imali smo problema oko plasmana jabuka pre dve godine, ali je bilo proizvođača koji su uspevali da prodaju rod do Nove godine i to zato što su imali kvalitetnu jabuku. U njenoj proizvodnji smo najdalje otišli pa je lane bilo proizvedneo više od 500.000 tona u celoj Srbiji. Kvalitetan rod je preuslov za dobar marketing, a u poslednje vreme sve više potrošača traži voće koje se manje prska i ta zelena agenda korišćenja sorti koje su otpornije na prouzrokovače bolesti i štetočine biće sve više prisutnija.

Godine bi bile i bolje da vremenske prilike nisu umešale prste. Prvo je bilo loše vreme za vreme oprašivanja i oplodnje, kod kruške, šljive i višnje, pa je bilo štete na voću od grada i ono što je u poslednje vreme bilo najgore bile su velike količine padavina baš u vreme berbe jagode. Sada stižu rane sorte trešnje i videćemo kakvi će vremenski uslovi biti u narednom periodu. Očigledno je da moramo da unapredimo tehnologiju gajenja zbog vremenskim promena do kojih je došlo.

Desetkovabn rod 

Sada nam stiže kajsija i njeno branje. Kada je reč o voću, u prosečno rodnim godinama u Srbiji se rod kajsija kreće više od 40.000 tona. Tako je bilo 2017. prosečno rodne godine.Na 5.707 hektara bilo je ubrano 41.320 tonja tona kajsija u Srbiji. Znači da je tada bio prosečan rod oko 7,2 tona po hektaru. To bi bio zadovoljavajući prosečan rod, ukupan prinos koji bi obezbedio snabdevanje domaćeg tržišta, ali bi bilo i za izvoz kajsija. Međutim, to su retke godine sa ovakvim rodom i prosečnim prinosom. Jer, kajsija je veoma osetljiva na vremenske nepogode, pa gotovo svake godine deo roda oberu mrazevi tokom aprila. Tako je bilo i ove 2023. godine. Krajem juna pristiže ukupan rod i berba kasija, ali  sad se zna, da će očekivani prinosi biti skoro prepolovljeni. 

Jer, već tradicionalno, prethodnih dana jako nevreme i gradonosni oblaci nisu zaobišli Čačak, ali zahvaljujući brzoj reakciji protivgradnih strelaca – nije bilo velikog grada koji bi dokrajčio rod. Berba kajsija u selu Miokovci, koje se naziva još i srpskom prestonicom ovog voća, trebalo bi da počne za dvadesetak dana, ali veliko pitanje je koliko će plodova voćari staviti u gajbice, jer su loši vremenski uslovi maksimalno desetkovali ovogodišnji rod.

Prolećni mrazevi napravili su velike štete u zasadima, a ono što je tada opstalo – dokusurile su dugotrajne i obilne padavine. Vojkan Tomić na parcelama od tri hektara uzgaja kajsije, ali kako kaže, ove godine od roda nema ništa. ,, U visinskim delovima Miokovaca gde je jak mraz u martu desetkovao sve, kajsije nema ni kilo da se obere, ni da se pojede u kući praktično, iako eto, naše selo važi za prestonicu tog voća. Malo bolja situacija je u nižim predelima, pored reke Čemernice gde je u zasadima nešto i ostalo. Pojedini plodovi koji su ostali na granama su sitni i oni će prevremeno sazreti, na pojedinim stablima ima primera rodi po pet komada, dok na ostalima nema ništa. Ne mogu da kažem da smo na to navikli, ali imamo u vidu da je ovo fabrika pod vedrim nebom. Meni je voćnjak u punom rodu i neću je vaditi sigurno, uzdamo se u Boga da će naredne godine biti bolje’’, kaže Vojkan Tomić za javnost. Prethodnih dana jako nevreme i gradonosni oblaci, po tradiciji, nisu zaobišli ovaj deo Srbije, ali zahvaljujući brzoj reakciji protivgradnih strelaca – nije bilo velikog grada koji bi dokrajčio rod i u onim voćnjacima pored reke u kojima je kajsija kako tako rodila. – Dejstvovali su sa dve stanice, sa preko sedam raketa i za sada smo se odbranili, za razliku od sela Prijevor, Kablar i Trbušani. Takođe, ono što je neizvesno kad je u pitanju kajsija jeste cena na tržištu, to ne zna niko. Prošle godine bila je od 40 do 90 dinara, u zavisnosti da li je konzumna ili industrijska. Ove godine, po svemu sudeći, imaćemo prazne džepove, ali šta da se radi, bitno je da smo mi živi i zdravi. Mi smo u čast kajsiji napravili i manifestaciju, ali izgleda da ćemo morati da dokupimo kako bi za te dane imali ovog voća, dodaje Vojkan Tomić, koji u svom selu radi i kao protivgradni strelac.

Stručnjaci savetuju voćare da zbog loših vremenskih uslova i sve češćih prolećnih, jakih mrazeva za svoje zasade biraju sorte sa što kasnijim cvetanjem, odnosno formiranjem plodova koji imaju najveću šansu da opstanu. Onima koji će ove godine ipak uspeti da uberu i prodaju kajsije, poručuju da inentizivno primenjuju zaštitu.

Rešenje za malinu!

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je ya javnost da je već počela realizacija mera predviđenih nedavno potpisanim Sporazumom o saradnji sa poljoprivrednicima, i istakla da su toku intenzivni razgovori kako bi se našlo rešenje za otkup maline, ali i modeli za premošćavanje situacije na tržištu pšenice. Tanasković je razgovarala sa proizvođačima žitarica o otkupu pšenice, a kako je objasnila gostujući na RTS-u, uglavnom je cena problem u celom svetu.

„To su nama uvezene stvari sa kojima se svaka država bori, pa i mi. Kada je re;o pšenici, cena se kreće 20 dinara i niže. Ono što je veći problem od same cene je što nema tražnje, znači potpuno je stala trgovina pšenicom i to je ono o čemu smo mi razgovarali. Tražimo modele kako da zapravo premostimo ovaj period, dok ne vidimo kako će se odvijati stvari na tržištu“, navodi Tanasković. Ona ističe da je dogovoreno da se uskoro tokom održi sastanak sa udruženjem Žita Srbije, u kojem su naši najveći izvoznici. „Da vidimo sa njima šta oni kažu i kakvi su njihovi predlozi za rešavanje ove situacije“, dodala je ministarka. Smatra da je to pravi način razgovora sa poljoprivrednicima, jer svaka poljoprivredna grana sada sedi na sastancima u Vladi Srbije. „Svi u lancu sede, mi sa svima razgovaramo i tu se iznesu i teške reči i primedbe, ali vidi se šta je suština problema i to vide svi učesnici i onda nema jedna strana priča jedno, druga drugo“, dodala je Tanasković.

Problem malina!

Kada je reč o malini, čija je otkupna sezona na pragu, Tanasković je naglasila da je država što se maline i malinara tiče uradila puno stvari i da svi treba da budu zadovoljni.

„Već u januaru 2023. godine smo doneli moratorijum na postojeće kredite koji je produžen za 12 meseci. Nakon toga, pre nekoliko nedelja doneli smo zaključak na Vladi po kojem će Poštanska štedionica odobriti kredite za sve hladnjačare male i srednje koji imaju neprodatu robu prošlogodišnjeg roda malina. Mogu da koriste tu kreditnu liniju sa grejs periodom od šest meseci, otplatom od šest meseci, država će subvencionisati deo kamate“, objasnila je Tanasković. Oni su, dodaje ministarka, u obavezi da daju zalog na tu robu, inspekcija će im ići jednom mesečno u kontrolu i uslov je da uzmu kredit i da se odmah izmiri dug prema primarnim proizvođačima.„To je jako velika podrška pred novu otkupnu sezonu. Imali smo vrlo tešku situaciju u kojoj treba svi da znamo da od cene koja se prošle godine u otkupu kretala između 500 i 600 dinara, a onda pala cena izvozne maline pa smo došli u situaciju da ne možemo da prodamo robu – odnosno hladnjačari ne mogu da prodaju robu, jer ne mogu taj gubitak da podnesu u celosti“, kaže Tanasković. Ističe da im je država ovim pomogla. „Još jedanput molim sve koji koriste ovaj kredit da budu jako oprezni u smislu kontrole, da se sa tim ne igraju. Kontrole će biti konstantne, jednom mesečno i pratićemo svaki njihov korak do konačne prodaje te robe koja je na zalihama i koja je data banci u zalogu“, objašnjava Tanasković. Navodi da je pred novu sezonu razgovarala i sa primarnim proizvođačima, ali i hladnjačarima i izvoznicima. „Nastavljamo te razgovore. To je sada jedan drugi nivo komunikacije i mislim da ćemo doći do nekog rešenja na obostrano zadovoljstvo, jer u ovom trenutku svi su svesni situacije, priča se sa svima i svi su za stolom. Nikom nije zabranjeno da dođe i kaže svoj deo priče. Mislim da ćemo naći rešenje“, zaključila je Tanasković.

„Tako da mi smo iskoristili javne pozive koji su već bili u toku i naši poljoprivredni proizvođači nemaju potrebu da se ponovo prijavljuju po hektaru“, navodi Tanasković. Ukazuje da su oni koji su se već prijavili na eAgrar, a koji nemaju problema u smislu poravnjanja stanja ili ispravki, već dobili po 9.000 dinara po hektaru. „Mi smo krenuli sa isplatom od 18.000 dinara. Oni koji su dobili 9.000 dinara će dobiti dodatak još 9.000 dinara, a oni koji nisu dobili novac, već je krenula isplata svih 18.000“, precizirala je Tanasković i podsetila da je i dalje u toku javni poziv za genetičke resurse. „Tu smo takođe povećali iznos subvencije sa 30.000 na 40.000 dinara, pa krećemo sa isplatom za svako prijavljeno grlo“, poručuje ministarka.

Obećanja države…

Ministarka Tanasković je na sastanku sa poljoprivrednim proizvođačima, osim o situaciji na tržištu pšenice, razgovarala je i o realizaciji dogovorenih mera. „Na sastanku koji je bio maratonski i trajao četiri sata dobila sam pitanje kako mi mislimo i da li ima vremena oko plavog dizela. Sve što je država obećala, država to i uradi. Ja sam to rekla i proizvođačima da nema potrebe da se oni brinu oko rokova, u setu zakona koji idu na kraju godine sa budžetom koje brani ministar finansija u Skupštini biće i ova izmena usvojena“, kaže Tanasković.

Kada je reč o odvodnjavanju, prema sporazumu s poljoprivrendicima taksa je smanjena za 50 odsto, a ministarka se nada da će već  izmene zakona uskoro biti na Vladi i onda nakon toga idu u skupštinsku proceduru. „Kada budu bile usvojene izmene zakona biće predviđeno smanjenje od 50 odsto. Oni koji su za ovu godinu dobili rešenja, oni će dobiti nekakvo knjižno odobrenje. Ali od trenutka kada smo potpisali sporazum, rešenja više nisu izdavana nikome“, navela je Tanasković.

U Beogradu je boravila delegacija Indije, a ministarka Tanasković kaže da imamo relativno malu robnu razmenu sa tom zemljom, ali da može da bude veća. „To je jako veliko tržište i zainteresovani su za naše poljoprivredne proizvode. Uspeli smo u prethodnom periodu da usaglasimo sertifikat za jabuku, krenuo je izvoz jabuke. Mi mislimo da to može mnogo više. U ovom trenutku prioritet je pšenica, to je ono što ću ponuditi, i malina uvek. Smrznuto voće oni od nas uzimaju, ali ne u količini koliko bi to moglo. Trudiću se da tu saradnju proširim“, rekla je Tanasković.  (B.Gulan)