_ Nije slučajno da anonimne osobe u predizborno vreme pošalju dve
hiljade dojava o podmetanju eksplozivnih naprava u srpskim školama i
medijima. Cilj im je haos u Srbiji
Piše: Marko Lopušina
Srpska policija je do kraja decembra uhvatila desetak učenika i
mladih osoba u Beogradu i provinciji koji su slali lažne dojave o
postavljanju eksplozivnih napravama u školama. Neki od njih priznali su da
su bili nagovoreni, a nekima je i plaćeno da šire opake laži o dizanju u
vazduh škola. Interesantno je da je najezda ovih dojava bila tempirana u
predizborno vreme u Srbiji, a posebno u Beogradu.
Spremajući se za izbore i glasanje u nedelju 17. decembra,
Ministarstvo unutrašnjih poslova je izvršilo antidiverzantsku proveru i
zaštitu čak 400 objekata koji su biračka mesta. Protokol zaštite zahteva
da se u slučaju dojava o bombi na biračkom mestu glasanje odmah prekine.
Ova akcija je izvršena radi otklanjanja mogućih novih pretnji
terorizmom u Srbiji, koji se najavljuje preko društvenih mreža i računara iz
zemlje i sveta poslednjih meseci.
Dojave bombi su postale učestale od pre nekoliko nedelja, a u
četvrtak, 7. decembra bilo je nekoliko dojava u školama na Novom
Beogradu. Svaki put u vreme početka prepodnevne smene za đake.
Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete rekla je na konferenciji za
medije 8. decembra da odgovorni za prijave bombi u školama, a bilo ih je
ukupno 80 u Beogradu, ciljano usmeravaju svoje aktivnosti prema
najmlađima.
– Kada neko hoće da izazove haos i kolektivni strah, onda ide na
ono što je najvrednije i gde smo svi najoseteljiviji – na decu i
škole.
Nisu samo škole bile meta dojava, već je se i u nekoliko vrtića
dogodila ista situacija u Zemunu Ove godine bilo je više od 2.000
anonimnih dojava. U fokusu nisu su bile isključivo škole, već i fakulteti,
aerodrom, bolnice, sudovi, javni prevoz i medijske ustanove.
Tokom 11. decembra dojavljeno je, na primer, da se u zgradi RTS-a
nalaze eksplozivne naprave. U tom trenutku u zgradi je bila folk
pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, koja je sa prisutnima hitno napustila
zgradu. Druga pevačica Konstrakta je tada ušla u zgradi RTS-a, da kao i
Ceca snimi novogodišnji program.
Pripadnici MUP-a uz pomoć Kontradivenzione ekipe su obavili
antidiverzantsku kontrolu i ništa opasno nisu pronašli. Dojava je bila
lažna. Radi se o prikrivenom terorizmu, koji je jako opasan jer napada
škole i đake, što može kod dece zbog širenja straha i pretnji smrću da
izazove teške traume. I što može da se izrodi u zločin i tešku tragediju sa
nesagledivim posledicama.
– Ovde je na delu psihološki terorizam, gde je cilj da se u čitavoj
zemlji stvori neka vrsta haosa. Vi imate kao metu čitavu lepezu objekata
gde se nalaze različite populacije. Cilj je da građani osete nesigurnost, da
se vodi jedan psihološki rat protiv srpskog naroda– smatra stručnjak za
bezbednost Marko Nicović.
I upozorava da teroristi mogu biti ne samo mladi koji šire pretnje,
već i zločinci koje podržavaju militantni džihadisti ili strane tajne službe.
Posle dramatičnog ubistva dece i čuvara u školi “Vladislav Ribnikar”
u Beogradu, uvukli su se strepnja i strah da se takva vrsta zločine ne
ponovi. Anonimni teroristi računaju na taj strah da bi lakše uznemirili
žitelje Srbije i osnaženi tom idejom dojavama o eksplozivinim napravama
prete smrću deci, omladini, nastavnicima i zaposlenima.
Reč je o ugrožavanju javnog reda i bezbednosti, pre svega,
omladine, a potom i odraslih. Jedno vreme se u Beogradu sumnjalo da su
ove dojave o podmetnutim bombama i eksplozivnim napravama deo
mladalačkih šala maloletnika sa društvenih mreža, pa učenika koji žele
da se obustavi nastava ili mladih ljudi koji demonstriraju svoju snagu
opasnim virtualnim porukama.
Srpskoj policiji, posebno specijalcima za kompjuterski kriminal sa
pretnjama preko društvenih mreža i za borbu protiv terorizma trebalo je
dosta vremena da analiziraju svaku od 2000 dojava. Problem
sa dojavama o bombama je taj što je počinioce vrlo teško naći,
jer počinioci mejlove šalju sa javnog interneta, lažnog mejla, i telefona
ili računara koga se nakon slanja reše, kaže stručnjak za informacionu
bezbednost.
MUP je samo u jednom danu, početkom decembra u Beogradu,
pregledao 1.180 objekata i vozila povodom pretnji upućenih
institucijama i školama. Izlazili su na teren, prekontrolisali svaki objekat
koji je proglašen opasnim ili sumnjivim. Provere su izvršene u 276
osnovnih škola, 104 srednje škole, 199 vrtića, 11 privatnih škola, 150
ekspozitura banaka, 133 objekta Pošte Srbije, 146 benzinskih pumpi, 32
tržna centra i 129 objekata vezanih za javni prevoz
U istragu policije uvedene su i njihove kolege iz inostranstva,
takođe, specijalisti za kontrolu kršenja zakona preko društvenih mreža i
kompjutera. Videli smo da je srpska policija opremljena kamerama koja
prepoznaju lica, da ima softvere za analizu svih vrsta eksploziva i bombi,
da koriste tehnološke naprave za zaštitu i uništenje eksplozivnih naprava.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za tehniku,
Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Uprave
kriminalističke policije, Službe za borbu protiv terorizma, PU za grad
Beograd i PU Zrenjanin, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u
Beogradu, Posebnim javnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, u
koordinisanoj akciji preko Evrodžasta sa istražnim organima Češke
Republike, uhapsili su 14. januara 2023. godine tri osobe. Potom je
otkriveno i nekolicina dece, čij iroditelji će da odgovaraju za lažne
dojave.
Sa teritorije Republike Srbije zbog postojanja osnova sumnje da su
izvršile krivično delo ugrožavanje sigurnosti uhapšeni su P. D. (23) iz
Odžaka, kao i J. M. (27) i T. Č. (42) iz okoline Zrenjanina. I jedan
maloletnik iz Češke. Njima je određen pritvor.
Kako se sumnja, oni su u dužem vremenskom periodu, putem
elektronske pošte, koristeći servise anonimnosti, učestvovali u slanju
poruka preteće sadržine obrazovnim i drugim institucijama na teritoriji
Republike Srbije, o navodno postavljenim eksplozivnim napravama,
čime su ugrozili bezbednost većeg broja dece i građana u Republici
Srbiji.
Kod uhapšenih pronađene su prepiske i komunikacije sa licima iz
drugih zemalja sa dokazima o planiranju i načinu sprovođenja lažnih
dojava. Kod jednog uhapšenog u Srbiji pronađen je kripto novčanica sa
bitkoinima i dokazima o transakcijama sa drugim licima u inostranstvu.
Komunikaciju su vršili kroz servere online igrica i direktne prepiske u
samim igricama što je otežavalo njihovo lociranje i identifikaciju.
Pojedini političari opozicije pokušali su da minimiziraju opasnost
od terorizma i aktivnosti srpske policije na zaštiti građana. Tvrdili su da
“ nije napravljen nikakav protokol zaštite od opasnih pretnji smrću, tako da
roditelji obično od nastavnika saznaju za dojave bombi, i to u trenutku
kada nastava treba da počne. Onda se dešava da se deca ili šalju kući, ili
roditelji dolaze po njih”. Drugi su koristili ovu nevolju da politizuju
teroristički napad na škole i pripišu ga “neodogovornoj vlasti”.
Pokazalo se da kritičari nisu bili u pravu. МУП и Министарство
просвете su прошириli досадашњи протокол о поступању у
вртићима и школама у случају дојава о постављеним експлозивним
направама
U međuvremenu откривено је неколико локација са којих
су упућиване претње. Reč je krivičnom delu izazivanja panike i
nereda i propisana kazna zatvora je od tri meseca do 3 godine. Ukoliko je
reč o krivičnom delu terorizma, ono je kompleksnije i kazne su do 20
godina. Da je ova dela teško dokazati govori u prilog činjenica da pored
hiljadu lažnih prijava u prethodnom periodu Viši sud u Beogradu imao je
svega 15 postupaka za krivična dela izazivanja panike i nereda.
Akcija srpske i češke policije samo je početak opsežne operacije
neutralisanja terorista i njihovih pretnji. Koliko je opasnost prisutna
govori i činjenica d aje Ministarstvo prosvete preporučilo školama u
Srbiji da ne organizuju novogosišnje prosleve, na kojima bi se đaci i
roditelji masovno okupljali.
Policijski službenici MUP-a u saradnji sa Višim javnim
tužilaštvom-Posebnim javnim tužilaštvom za visokotehnološki
kriminal, nastavljaju dalji rad u cilju procesuiranja i drugih lica
povezanih sa navedenim pretnjama. Očekuju se nova otkrića i
hapšenje opasnih ljudi sa terorističkim pretnjama i namerama.