Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analizue pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede u Srbiji. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! A, prema podacima RZS, oko 3.000 sela, odnosno naseljenih mesta, kako piše u Ustavu Republike Srbije, nestaće sa mape već 2050 godine. Sad je u fazi nestjanja njih 1.200 koja imaju manje od po 100 stanovnika. U većini njih pitanje je samo ko će biti poslednji da ugasi svetlo!
Piše: Branislav GULAN
U Srbiji postoji pšoljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara
Broj gazdinstava 508.365
Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara
Broj goveda? 725.408
Broj svinja 2.263.705
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149.558
Broj živine 22.022.439
Broj košnica? 1.261.323
Možda i ima toliko košnica u Srbiji. Ali, po proizvedenom medu može se izračuanti da ih nema više od 800.000. Sve ostale su prijavljene kako bi se dobile subvencije od Vlade Srbije koje iznose 1.000 dinara po košnici. Ali one su bez meda! Inače rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine kada je proizvedeno oko 9.750 tona meda. Od toga je bilo izvezeno više oid 4.750 tona. Tada je Srbija od izvoza meda meda imala prihod veći od 14 miliona dolara. To je bilo znatno više nego što je te godine bio prihod od izvoza mesa!
Poljoprivredna radna snaga u Srbiji, koja se bavi ovim poslom je oko 1.150.653 ljudi!
Tri programa ministarstva za Brigu o selu!
Ministar za brigu o selu Srbije, Milan Krkobabić govoreći za javnost o tri programa koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa cilјem oživlјavanja sela, a time i, kako je rekao, popravlјanjem demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 100 evra.
“Početak jedne misije je da sačuvamo sela u Srbiji, naravno ne svih 4.720. Jer, to je iluzija nego ona koja zaista mogu da budu održiva. Kroz programe koji su u službi te misije – prazne kuće i mlade lјude koje uselјavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi lјudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 2.750 ukupno do sredine 2024.godine sa 10.000 lјudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan do početka 2024. godine”, rekao je Krkobabić za Tanjug. Osim tri istaknuta programa, naglasio je ministar, u pripremi je još jedan – pokretanje privrednih aktivnosti.
“Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu – frizerski salon, apoteka, radionica. Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje”, najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državlјanin Srbije, kazao je ministar, i mlađi od 45 godina. Svi koju konkuriš u do 1. novembra 2024. godine i ispunjavaju uslove dobiće svoj krov nad glavom!
Misija za izmenu demografske slike
U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom mini busevima. “Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira gorivo i onda lјudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe”, kaže ministar. Do sada je u selima finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su napravlјeni i mali polјoprivredni pogoni. Vraćen je duh zadrugarswwtva pa je osnovano i 1.100 novih. Akcija je krenula, trajal ačetiri godiuen, pa je sad u zastoju,m jer nema novca!
Ali, problemi u ovoj oblasti još nisu rešeni. Jer, u selima gde su osnovane nove zadruge, potrebni su i mali pogoni, za preradu agrarnih proizvoda. U njima bi dobili posao i oni koji su došli da žive na selo! Ovako, samo sa rešavanjem stambenih problema, njihovi životni problemi nisu rešeni! Treba im posao! A, njega ne mogu dobiti bez pomoći države! Tu je uloga države da vrate u sela prerađivačku industriju! Koja je opljačkana, uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine!
“Uz sve to organizovani su i ‘Miholјski susreti sela’ pa je i 250.000 učesnika bilo na tim susretima, što posetilaca, što učesnika u 97 opština. Samo u Loznici bio je defile od 5.000 lјudi”, naveo je Krkobabić.
Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!
Sprečiti stvaranje puste zemlje!
Zahvaljujući ovoj akciji do sada je 10.000 ljudi dobilo “krov nad glavom” u selima Srbije, dodeljen je 61 minibus za besplatan prevoz seoskog stanovništva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava, oživljeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 starih i novih zadruga.
Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlji, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom. Pored ovog broja, ima i oko 50.000 kuća sa nepoznatim vlasnikom ili naslednikom. To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. “puste zemlje”. Zato, naseljavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: ekonomski, populacioni i bezbednosni’’, navodi Krkobabić.
Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doseljava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim ljudima od znanja i veština koji oživljavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavljaju neobrađeno poljoprivredno zemljište pored okućnica, ali i zemljište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavljeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta.
Naseljavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu – odmah menjamo demografsku sliku Srbije. Podmlađujemo seoske sredine u kojima žive stariji ljudi koji su pred penzijom. Tako oživljavaju i škole i vrtići. Značajno je da su novi stanari seoskih kuća, u proseku mlađi od 30 godina. U svemu tome, vojno-bezbednosno stanovište je veoma bitno, jer ni jedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez naših ljudi. Značajno je da se do sredine 2024. godine dodelilo ukupno 2.750 kuća za više od 10.000 žutelja. Praktično, to je deset puta više od broja stanovnika Crne Trave ili kao jedna osrednja opština kao što je, primera radi, Rekovac! Pored činjenice da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, veoma važan je podatak da je trećina njih iz grada prešla u selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata migracija selo-grad, u jednom svom delu odvija i u obrnutom smeru: grad-selo.
Najviše dodeljenih kuća je u opštini Bačka Palanka – 138, zatim sledi Sombor, dok na jugu Srbije prednjače opštine: Knjaževac, Aleksinac, Pirot, Dimitrovgrad itd. Selo sa najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo – 77, dok je na jugu Srbije selo Željuša, opština Dimitrovgrad, sa 12 useljenih kuća. Postoji interesovanje i u Medveđi i Bujanovcu, što posebno ohrabruje. Odziv za sve ove akcije je veliki. Jer, dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za kuće. Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalnog programa za preporod sela u Srbiji, je posao za sve naredne genracije i ministre. Dakle, sve ovo je tek početak. Ovo je i misija za oporavak sela u Srbiji. Spasavanje sela, znači i spasavanje Srbije!
Poseban značaj ima kupovina mini buseva za ruralna pdročja. Jer, dobar deo sela nema putne veze sa svetom.Treba otići do lekara, do prodavnice, do drugog sela. Zato je osmišljena kupovian mini buseva, koji kruže od sela do sela i prevoze narod. To se posebno pokazalao dobirm, jer u selima Srbije, pogotovu u pograničnim, brdsko-planinskim i nerazvijenim područjima na desetine hiljada ljudi je praktično bilo bez prevoza. I od sela do sela i od sela do grada, stariji su pešačili do lekara, a mlađi do škole. Na taj način, Ministarstvo za brigu o selu je u selima Srbije znatno povećalo mobilnost ljudi u seoskim sredinama. Za dve i po godine za besplatan prevoz dodeljen je 61 minibus u isto toliko jedinica lokalnih samouoprava. U svim poslovima, dodele kuća, kupovini mini buseva i Miholjskim susretima, zagarantovana je visoka stručnost i profesionalnost.
Seoski turizam je velika razvojna šansa Srbije. Manifestacija “Miholjski susreti sela”, koja je velika smotra kulturnog narodnog stvaralaštva za tri godine je okupila više od 450.000 posetilaca i učesnika. Probudila je stanovnike Srbije da se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama, i pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije.
Selo nije samo poljoprivreda!
Selo u Srbiji nije samo poljoporivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole… Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni ljudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice.
U 2024. godini pokrenua su i dva nova programa. Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti – obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma… Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.
Sve to značajno je i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu i podacima RZS, živi više od 40 odsto stanovništva naše zemlje, a sela su najvitalniji deo Srbije. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani ljudi, koji tamo ispoljavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal. Razvoj sela u Srbiji, primećen je i u mnogim drugim zemjama. Je, problemi sela su zajednčki – i u mnogim drugim zemljama. Samo u toku 2023. godine, o ovoj temi razgovarano je sa ambasadorima: Indije, Nemačke, Mađarske i Japana. Problemi vezani za kretanje ljudi iz sela ka grad nisu samo u Srbiji. To je globalni problem, koji karakteriše i zemlje EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan… Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak. A to je najteže. Akcija se nastavlja, a prvi veći rezutlati če se primetiti tek za nekoliko decenija, jer su sela i bila zapuštenha više od sedam i po decenija.
Prvi put posle Drugog svetskog rata, a to je posle čitavih sedam i po decenija, država Srbija je ozbiljno posvećena selima i njihovom stanovništvu. Pogledajte koliko je kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađeno u poslednjih deset godina u Srbiji. Sela su nam sada mnogo bliža. Velika sredstva se ulažu i u rešavanje problema vodovoda i kanalizacije, širokopojasnog interneta.
Selo je kompleksna zajednica ljudi sa raznovrsnim potrebama. Zato se Ministgarstvo za brigu o selu i zalaže za uvođenje seoske opštine u kojoj će ljudi dogovarati, planirati i odlučivati šta je prioritet u njihovoj sredini. A, sredstva za realizaciju svega toga mora da obezbedi republička blagajna. Kada se tako duže bude radilo, ljudi iz takvih sela neće odlaziti! Naprotiv, u njih će se doseliti i mnogi iz gradova Srbije. Već postoji takvih primera. Sela u Srbiji postala su privlačna kada je stigla bolest Korona 19. Posle toga je poraslo interesovanje za odlazak za život u selo, gde je poraslo intenresovanje za život, pa su porasle i cene vikendica i kuća na selu!
Slika sela, danas!
Pravu, ali još uek sumornu sliku sela Srbije, dao je poslednji popis. Vidi se da su nam u svakom selu ostavljene ruine! To je ugalvnom delo ljudi koji i danas vladaju da bi oprali biografije u trećem životnom dobu. A, decenijama su se zalagali da se gasi po 100 zadruga godišnje i podržavali nestajanje sela. Sad su u poznom dobu, evoluirala im je pamet, pa su se pridružili u podrškama onima koji pokušavaju da spašavaju sela i varošice od nestajanja. Tako oni koji su među odgovornima za nestajanje sela i gašenje zadruga, poput predsednika Akademijskog odbora za selo SANU, sad su postali promoteri akcija za njihovo spašavanje, odlaze po selima, slikaju se pored ministara. U poznim godinama nalaze se u prvimk redovima po zalanju. Nekada su bikli isto u porvim redovima, ali za gašenje zadruga i sela! Misleći da će se zaboraviti njihovo angažovanje iz ne tako davnog vremena sa suprotnim stavovima, koji su od sela stvorili ruine, pa su godišnja gasili i zadruge!
Jer, mnoga sela su ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja, torova za ovce… I po tome se vidi da je selo zapušteno. Jer, Srbija je od izvoznika hrane sad postala uvoznik. Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65 kilogama. Sad je proizvodnja smanejna za više od 200.000 tona, a potrošnja jedva dostiže oko 40 kilograma po jednom sanovniku godišnje. Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godinje u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle toga ni gram nije prodat u EU. Počeo je raspad Jugoslavije, Srbija je dobila sankcije, ali prvo svinjsku pa, kad je stočbni fond svinaj već bio unipšten, stigla je i afrička kuga. Nije moglo meso da se prodaje EU, pa ni da se transportuje preko zemalja članica EU. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Godišnje se troši oko 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku. Uvozi se po 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, oko 300.000 grla za klanice i oko 500.000 prasića godišnje! Ali, to neće spasiti stočni fond jer u oborima ima samo 100.000 krmača prasilja, A, pre jedne decneij bilo ih je 1,1 miliona! Sa ovim borjem nema obnove stočngo fonda. Primera radi, jedna Danska ima 5,6 miliona stavnika, ali u oborima ima više od 32 miliona svinja!
Slično je i sa junetinom. Proizvodi se do 86.000 tona godišnje, a troši po stanovniku manje od četiri kilograma godišnje. Veoma malo jedemo i ribe, a to pikazuje potrošnja od 3,1 kilograma prosečno po stanovniku godišnje. I ribe se mnogo uvozi, koja se uvozi više od 35.000 tona godišnje, a sami proizvodimo samo 15.000 tona. Najupečatljivije je da je Srbija pre pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa’’ godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 i 400 tona!
Najveći broj ovaca, a ukupnjo ih ima oko 1,7 miliona i pčela (ima oko 1,1 miliona košnica), gaji se u Zlatiborskoj oblasti. U Srbiji se gaji i blizu 150.000 koza, ponajviše u Pčinjskoj oblasti, dok se najveći broj živine (ima je oko 22 miliona), gaji u Srednjobanatskoj oblasti.
Prema rezultatima agarnog popisa, najviše stočara je u Mačvi, ratara u Vojvodini, a voćara u Šumadiji i Zapadnoj Srbij. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima o ko tri košnice pčela.Prvi rezltati Popisa poljoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti.
Nije nas zaobišla ni bolest Afričke kuge svinja za koju nepostoji lek! Vlada Srbije usvojila je Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Ali, svinje se zahvaljujuči lošoj agroekonomskoj politici već nekoliko decenija uništavaju u Srbiji. Tako je daleke 1984. godine u oborima bilo 5,7 milion svinja, danas je to manje od dva miliona. Na prvom mestu, uzrok je loša agroekonomska politika, pa je to bila prva kuga, druga je bila klasična svinjska kuga, a tek koja je smanjila ovo malo tova je – afrička kuga! Njoj se niej ostavilo mnogo da uništi. Eutanazirano je blizu 80.000 tovljenika. Vlasnicima je za to plaćena odšteta od oko 3,3 milijarde dinara!
Najveće površine oranica i bašte zastupljene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.
Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke. Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023. godine. Popis poljoprivrede 2023. godine je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.
Povratak zadrugarstva
Programom obnove zadrugarstva “500 zadruga u 500 sela” vratilo se poverenje i u udruživanje. Sve do 2017. godine u Srbiji se gasilo i po 100 zadruga godišnje, a sad je novih više od 1.100. Ukupno imamo više od 5.127 zadruga, a oko 3.000 je aktivnih. Zašto je udruživanje važno? Da bi ljudi počeli da se u većem broju vraćaju u sela potrebno je da u svakom tom selu gde se osniva zadruga da budepostoji i neka, bar, mala prerađivačka industrija.Pravi rezultati ovih zadruga videće se kada u svakom tom selu bude postojala i mala fabrika, odnono prerađivački kapacitet u okviru zadruga u selima. U tom sličaju u njima će biti zaposleni seoski radnici, prerađivaće se proizvodi i iz njihovog okruženja, a zadruga će im obezbeđivati jeftiniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. U tom slučaju nećemo više imati 1.000 sela u Srbiji, kao što jeslulaj danas, u kojima nema prodavnice! Osnivanjem velikog broja zadruga, vraćeno je duh zadrugarstva u Srbiji. Problemi u ovoj oblasti nisu rešeni! Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdano oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata.
Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadrzužnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:
- Ukupan broj yadruga je 5.127. TU tom broju suve vrste yadruga (zemljroadni;ke, ili poljoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa, robe, zanatskih usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine.
- Pre donošenja ovog važećeg zakona o Zadrugarstvu Srbije, u opticaju je bilo i na ponud čak 11 nacrta zakona!
- Od ukupnog broja zadruga njih 2.902 su aktivne ili njih 57 odst, a od ovog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;
- Beleži se da u 1.448 zadruga postoje poslovni prihodi;
- Ali, i 664 zadruge sad imaju račune u blokadi;
- Takođe da zadrugarstvu ne cvetaju ruže pokazuje i podatak da se 180 njih nalazi u postupku likvidacije!
- Stečaj je uveden u 57 zadruga!
- Čak 1.908 zadruga je brisano iz Registra;
- Danas je u zadrugama Srbije zaposleno 5.605 radnika!
Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to neučine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara, za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara, pomogli rad 207 zadruga, od toga nekoliko na Kosovu i Metohiji.
(Autor je analitičar i publicista)