U ovom delu Srbije registrovano je 6.800 polјoprivrednih gazdinstava koja proizvode vrhunske proizvode, poput meda, ceđenih sokova, šarskog sira, ajvara, vina

Ff

Projekat „Kosovski božuri” ideja je u nastajanju i pokušaj da se obezbedi kolektivni žig za sve polјoprivredno-prehrambene proizvode koje proizvode Srbi s Kosova i Metohije. Ova oznaka garantovala bi poreklo, tradicionalni način proizvodnje i zadovolјavala bi zakonom propisane standarde. Pre svega bi bila dobra prilika i motiv za opstanak domaćinstava na Kosmetu, kaže za „Politiku” prof. dr Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije, koje je pokrenulo ovaj projekat i ideju predložilo Kancelariji za Kosovo i Metohiju. U ovom delu Srbije registrovano je 6.800 polјoprivrednih gazdinstava koja proizvode vrhunske proizvode, poput meda, ceđenih sokova, šarskog sira, ajvara, vina, ali su poznati i po zasadima godži bobica i lekovitom bilјu. Većinu ovih proizvoda izvoze u čak 12 evropskih zemalјa. Ipak, 60 odsto stanovništva živi u ruralnim područjima i polјoprivrednom se bavi na ekstenzivan način, zbog čega bi udruživanje i bolјe organizovanje za zajednički nastup na tržištu bilo od klјučne važnosti.

– Za sada je ovo ideja i u toku su analize, pokušavamo da sagledamo celokupnu situaciju. Činjenica je da se ovde proizvode visokokvalitetni proizvodi i da bismo ulaganjem i organizovanjem proizvođača u Kosovskom Pomoravlјu i u Srbiji mogli da im pomognemo da povećaju obim proizvodnje i znatno bismo smanjili uvoz iz Severne Makedonije i Albanije. Naši građani bi imali priliku da konzumiraju ove proizvode vrhunskog kvaliteta – kaže Tatjana Brankov.

Strane direktne investicije veće od 4,5 milijardi evra!

Ona smatra da je polјoprivrednicima s Kosova i Metohije potrebno da sačuvaju samoodrživost. Takođe kaže da bi u tom smislu bilo važno da se otvori mlekara u kojoj bi se obavlјao centralizovan otkup mleka sa cele teritorije KiM. Ideja je da to bude u Polјoprivrednoj školi Priština – Lešak, u opštini Leposavić, koja raspolaže infrastrukturnim kapacitetima i koja bi uz mala ulaganja mogla da posluži otvaranje mlekare.

– Opština Leposavić je interesantna i zbog uzgoja autohtone rase – buše, malog kratkonog planinskog govečeta, koje je u ranom srednjem veku bilo dominantna rasa goveda u brdsko-planinskim područjima Balkana, a koja je sada dovedena na ivicu opstanka. Ovim domaćinstvima trebalo bi pomoći i u nabavci dodatne stoke. Kada je reč o stočarstvu, nedostaju i koke nosilјe iz slobodnog uzgoja, kao i povećanje broja košnica, s obzirom na to da se ovde proizvodi vrlo kvalitetan med – kaže naša sagovornica. Kada je reč o bilјnoj proizvodnji, Kosovsko Pomoravlјe ima uslove za uzgoj različitih kultura, poput belog luka, krompira i paprike.

Tatjana Brankov kaže da bi se ovaj projekat razvijao kroz različite etape. Jedna od njih je i namera da se sačuvaju stare autohtone sorte voća, šlјiva, jabuka i krušaka, na Kosmetu. Reč je o sortama starijim od 100 godina koje bi, kako je planirano, trebalo da se zasade na zemlјištu manastira. Status ovih sorti je, dodaje ona, inače ugrožen.

Samopouzdanje američkih potrošača pada zbog potencijalnog povratka…

– Ideja je da se deluje na više frontova, posle zaštite starih sorti trebalo bi započeti zadružno udruživanje kako bi i država mogla da pomogne ovim proizvođačima. Ima mnogo mladih voćara i polјoprivrednika koji žive na Kosmetu, imaju velike porodice i trebalo bi im pomoći da tamo i ostanu. To je poziv i za uspešna polјoprivredna preduzeća i proizvođače koji mogu da se uklјuče i doprinesu da ova gazdinstva opstanu i da se razvijaju – kaže naša sagovornica iz Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Jovan Jovanović, voćar iz Gračanice, kaže da je ova ideja odlična i da je vrlo važno da se obezbedi tržište za proizvode s Kosmeta.

– Imamo oko 1.000 stabala šlјiva i radimo godinama. Problem je što nemamo gde da plasiramo ove proizvode. Šlјiva je kvarlјiva, a nedostaje hladnjača da bismo mogli da sačuvamo rod. Obično prodamo sveže voće, a ostalo dajemo kao sirovine po nižoj ceni. Ako uvozimo iz Severne Makedonije, zašto je problem da se prodaje voće koje mi proizvodimo. Možemo i da ispoštujemo sve uslove takozvanih vlasti s Kosova, ali da dobijemo tržište na kome možemo da prodamo voće – kaže naš sagovornik iz Gračanice.

Kako kažu u Društvu agrarnih ekonomista Srbije, prilikom nedavne posete Kosovu i Metohiji već je utvrđeno u kojim krajevima može da se razvija ovaj projekat. Tako u opštini Leposavić postoji potencijal za preradu brašna od helјde, a proizvodi se i kukuruz žuti zuban, koji je autohtona sorta. U navedenoj opštini posluje kompanija „Pepermint internešenel” u selu Vuča, koja otkuplјuje samonikle bilјke i divlјe plodove. Firma trenutno ima 20 kooperanata i preko 100 sakuplјača, sertifikovana je i ima dva sertifikata „Organik EU” i „Bio Svis organik”. Oni podsećaju da u opštini Zubin Potok posluje istoimena zadruga – najuspešnija zadruga na teritoriji KiM.  (B.G.)