Piše: Branislav GULAN, Foto: Rade Bakračević

Svakih šest sekundi u svetu jedno dete umre od neuhranjenosti. Taj broj se sad povećava zbog poskuplјenja hrane u svetu, gde se ističe da više neće ni biti jeftine hrane. Zbog toga glad i postaje najveća svetska tragedija. Inače, sve to je pogoršala loša žetva u 2010. godini jer su suše i požari opustošili petinu roda pšenice u Rusiji, jednom od najvećih svetskih izvoznika. Cena hrane stalno je u porastu, pa se UN brinu da ne dođe do nemira, kao što je to bilo 2008. godine u tridesetak zemalјa sveta. Zato se nije ni ostvario jedan od Milenijumskih cilјeva da se procenat gladnih u svetu sa 16 smanji na deset odsto u 2015. godini! Glavni cilј obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, je unapređenje sigurnosti hrane širom sveta, posebno u kriznim vremenima

Branislav GULAN

Organizacija za hranu i polјoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležavase od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlјa Republike Srbije.  Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblјu, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu za poneti. Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak – pandemija gojaznosti u brojkama znači da je preko 670 miliona odraslih i preko 120 miliona dece uzrasta od pet do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je preko 820 miliona lјudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštajuFAO danas više od 815 miliona lјudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60 odsto čine žene.

 Klјučne činjenice:

• Dok je više od 800 miliona lјudi u svetu gladno, preko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5–19 godina je gojazno, dok je preko 40 miliona dece prekomerno uhranjeno;
• Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a preko 50 miliona smatra se neuhranjenim;

• Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta;
• Većina svetske populacije živi u zemlјama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više lјudi nego glad – 3,4 miliona lјudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti;
• Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život;
• Od oko 6000 vrsta bilјaka gajenih tokom lјudske istorije danas samo šest bilјnih vrsta obezbeđuje više od 50 odsto dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno;
• Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između bilјaka i patogena i menjajući veličinu riba;

• Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uklјučujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova;
• Svetski dan hrane predstavlјa priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilјa održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu;
• U Izveštaju FAO  se navodi da su danas gladni svaka osma osoba i svako šesto dijete u svijetu. Istraživanje je provedeno na bazi podataka o smrtnosti djece, nedovolјnoj ishrani i drugim relevantnim činjenicama.

• Iz IFPRI-ja tvrde da je od 1990. godine do danas načinjeno mnogo važnih koraka u borbi protiv gladi u svijetu, ali da je taj problem i dalјe veoma ozbilјan. Navodeći podatke o smanjenju problema gladi u zemlјama poput Kine, Indije, Indonezije i Vijetnama u poslednjih dve i po decenije, u Izveštaju se ukazuje da su nagli porast svetskog stanovništva i klimatske promjene u mnogim regijama učinili da problem gladi ostane gorući problem u svetu;
• Glad je i dalјe najveći problem u zemlјama Afrike i Južne Azije, a Eritreja i Burundi su na vrhu te liste;
• Iako je u poslednjih 15 godina zabilјeženo smanjenje procenta smrtnosti djece mlađe od pet godina u zemlјama Crnog kontinenta, u Izveštaju se upozorava da je taj problem i dalјe na zabrinjavajućem nivou;

• Gana je jedini svijetli primjer znatnog pada indeksa gladi u proteklih 25 godina. Broj neuhranjene djece u toj zemlјi je smanjen za više od 40 posto, a procenat nedovolјno ishranjenih je s 44 smanjen na pet posto;
• Izveštaj IFPRI-ja posebno obrađuje temu “prikrivene gladi”, koja se odnosi na nedovolјan unos vitamina, minerala i drugih potrebnih tvari u ishrani. Iz Instituta upozoravaju da je to ozbilјan problem koji se u većini slučajeva zanemaruje.
• Navodi se kako je broj osoba koje ishranom unose nedovolјne količine vitamina i minerala duplo veći od broja osoba koje nemaju dovolјne količine hrane. Izvještaj stoga navodi da “prikrivena glad” uzrokuje umiranje 1,1 miliona djece godišnje.

Povratak lјudi u polјoiprivredu

Pošto se prognozira da će u svetu korišćenje nafte biti svedeno na minimum 2050. godine očigledno je da će polјoprivreda morati da se orijentiše na proizvodnju sa znatno manjom upotrebom nafte što će zahtevati više lјudskog rada, manje hemijskih đubriva i mehanizacije kao i delimičnu ponovnu upotrebu stočnih zaprega ali i znatno više novog znanja, odnosno nauke. Dakle, bićemo prinuđeni da se okrenemo organskoj, odnosno ekološkoj polјoprivredi uz upotrebu novih znanja, posebno za obradu zemlјišta u uslovima suše. Jer, prognoez su da će od 100 godina biti 52 sušne! To će zahtevati hitne mere za stimulisanje seoskog stanovništva na zemlјi kao i za povratak lјudi u polјoprivredu. Ishrana stanovništva biće tako organizovana da će se ići na lokalno snabdevanje hranom i organsku polјoprivredu. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. 

Organska polјoprivreda

Organska polјoprivreda sprovodi se u 120 zemalјa, na 31 milion hektara, a njena vrednost je 23 milijarde dolara. Ovi proizvodi se u Srbiji gaje na oko 24.876 hektara ili na oko 0,6 obradivih površina. Sa njom se u Srbiji bavi oko 7.000 malih proizvođača. a cilј je da to u budućnosti bude na 600.000 hektara. Najnovije ambicije su da se stigne i do milion hektara. Ali je sprovođenje tih želјa u svetu, pa i Srbiji – u zastoju.

Povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava svake gdoine 16. oktobra,  saopšteno je da svetu preti i nestašica vode koja može da dovede do oružanih sukoba! Devet tačaka je najugroženije na svetu. A, smanjenje dostupnosti vode širom sveta treba smatrtati jednim od najbitnijih bezbednosti životne sredne ovog veka. To je stav stručnjaka za vojnu geografiju i bezbednot životne sredine, koji su nedavno objavili studiju koja ispituje odnos između nestašice vode, geopolitike i potencjala za nasilne sukobe u svetu, koji se zagreva, jer raste temperatura!

NAJNOVIJI PODACI UN FAO POKAZUJU DA JE VIŠE OD TRI MILIJARDE LjUDI NA PLANETI POTHRANјENO!

Uprkos poskuplјenjima u Srbiji se još mnogo ne gladuje, za razliku od afričkih i azijskih zemalјa

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i polјoprivredu (UN FAO), više od tri milijarde lјudi nije sebi moglo da priušti zdravu ishranu od 2020. godine, što je približno 112 miliona lјudi više nego godinu dana ranije.

U izveštaju FAO isticano je da je povećanje broja pothranjenih lјudi na planeti delom posledica rasta cena hrane, sa prosečnim troškovima za prehranu višim za 3,3 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine.

Te brojke bile su dovolјno sumorne i bez svih negativnih uticaja koji su se dogodili u međuvremenu. FAO globalni indeks cena hrane za avgust 2022. godine pokazuje cenovni rast od 40,6 odsto u odnosu na prosečne nivoe iz 2020. godine. Koliko li će tek taj skok ostaviti gladnih i pothranjenih lјudi? 

Osim ako se nivoi ličnih primanja ne povećaju za sličan obim, kriza ishrane će se verovatno pogoršati, posebno u zemlјama sa niskim prosečnim prihodima koje doživlјavaju ogroman rast cena hrane.

(Ne)pristupačnost hrane se prema Ujedinjenim nacijama meri upoređivanjem cene zdrave ishrane sa nivoom prosečnih ličnih prihoda u nekoj zemlјi. Ako trošak na hranu prelazi 52 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, zdrava (i energetski dovolјna) ishrana se tada smatra nepriuštivom.

U Srbiji je, recimo, poslednjih dana u fokusu bila vrednost prosečne potrošačke korpe upoređena sa iznosom minimalne zarade koji su predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade dogovorili.  Ali, to neće biti dovolјno za minimalni porošačku korpu. Međutim, po smernicama UN trebalo bi uporediti ukupan trošak samo na prehrambene artikle iz prosečne potrošačke korpe i staviti ih u odnos sa prosečnim primanjima jednog domaćinstva.

Prema definiciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, prosečna korpa se odnosi na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, zbog čega se često naziva i prosečnom potrošačkom korpom za tročlanu porodicu, u skladu sa domaćom demografskom slikom. Ako se uzme u obzir da dva člana domačinstva privređuju, onda je taj odnos u našoj zemlјi još povolјniji. Kako god da se posmatra, Srbija ne spade u ugrožene zemlјe, uz sva moguća poskuplјenja kojima smo okruženi. Delimičan razlog za relativno dobru poziciju po tom pitanju je i činjenica, kao vlasti misle, da ipak proizvodimo dovolјno sopstvene hrane.  A, ono što nemamo dok imamopara, kaovalstki kažu, mi ćemo za naš narod uvoziti.

Prema saopštenju UN FAO, trenutno u čak 52 zemlјe na svetu više od polovine stanovništva ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Većina njih je u Africi, dok se ostale nalaze širom Azije, Okeanije, te Srednje i Južne Amerike.Nasuprot tome, u četiri zemlјe — Azerbejdžanu, Islandu, Švajcarskoj i UAE — svih 100 odsto stanovnika može sebi da priušti zdravu ishranu. Slična je slika i za većinu evropskih i razvijenih zemalјa sa visokim dohotkom, gde više od 95 odsto stanovništva može sebi da priušti zdravu ishranu.

Kada se ovi procenti prevedu u apsolutne brojke, Azija ima najveći broj lјudi koji ne mogu da priušte zdravu ishranu – čak 1,89 milijardi, od čega je 973 miliona lјudi samo u Indiji. Dodatnih milijardu pothranjenih i izgladnelih lјudi živi u Africi, te još 151 milion lјudi u Okeaniji i Amerikama.

Dok je glad globalna briga, ipak je posebno akutna u afričkim zemlјama, koje zauzimaju prvih 20 mesta na tabeli najugroženijih država. Najgore stanje je u Burundiju (97,2 odsto gladnog i pothranjenog stanovništva), Madagaskaru (97 odsto), Liberiji (96,8 odsto), Malaviju (96,6 odsto) i Nigeriji (95,8 odsto)

Dve milijarde stanovnika nema pristup pijaćoj vodi!

Svet se nalazi pred ozbilјnim izazovom kako da obezbedi lјudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Ovo  je Primarni cilј, kao i podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih cilјeva u vezi sa vodama, uklјučujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine. Aktivistkinje i aktiviste iz Srbije i čitavog regiona, predstavlјa Iva Marković, kao osnivačica inicijative Pravo na vodu i programska direktorka Polekol-a. 

Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest, našle su se i organizacije iz Srbije. 

Foto lična dokumentacija: Dve milijarde lјudi u svetu  nema pijaće vode!

-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama lјudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato je i poruka, da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno lјudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je za javnost Iva Marković. Razmatranje ovih tema  smatra se „generacijskom šansom“ jer će se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravlјati o vodi. Poslednja ovakva konferencija Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine. 

Šteta od suše mrazeva i grada samo  ove 2024. godine u Srbiji je prepolovila bruto dodatnu vrednost polјoporivrede. Nјive su biel šarene. Usevi su unipšteni od 30 do 80 odsto. Polјoprivrednici su tražili da se proglasi elementarna nepogoda! Država to nije dala, kao ni do sada. Jer, nema para da to plati. Već je rešenje u tome da se proglasi dvocifreno smanjenje proizvodnje! Nauka je prikazala da su, recimo 2017. godini  štete od suša u Srbiji bile 1,5 milijardi dolara. Nije bila elementarna nepogoda, nego – pad polјoprivredne proizvodnje od 11,7 odsto. Tako nešto slično će biti i ove 2024. godine.Zna se i da je rod voća 2024. godine u Srbiji manji do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Ako, su štete od suše u 2017. godini bile 1,5 milijardi evra, onda su one u 2024.godine, najmanje tri milijarde evra, kažu zadrugari u Srbiji. Inače, od 2000. godine ovo je već osma sušna godina u Srbiji i regionu .Do ove godine suše su samo u Srbiji nanele šteta od oko sedam milijardi dolara!

Vanredni profesor na odseku za geografiju i životnu srdinu na Univerziteti Vilanova u Pensilvaniji, Frensisn Galgano, rekao je za javnost da su loše upravlјanje u akutno ranjivim oblastima posebnpo u prekograničnkm rečnim slivovima – i produblјivanje klimatske krize dve glavne brige, piše CNBS. Postoji problem upravlјanja i sve veći efekat suše i klimatskih promena. Jer, će od 100 godina 52 biti sušne. Mislim da je to osnovna stvar koja destabilizuje našu sposobnost da rešavamo, sukobe oko vode na miran i efikasan način, rekao kje Galgan. ,,Starno se nadam da grešim’’ dodao je. Ali ovo je moj stav i podaci to potvrđuju, rekao je on.

Mogućnosti za vodene ratove su dugotrajna aktivna debata, u kojoj svi, od visokih zaničnika UN do renomiranh sručnjaka za hidropolitiku, izražavaju svoju zabrinutost zbog uočenih rizika. Drugi opet, međutim, skeptičniji, iz Stokholmskog međunarodnog Instititua za vodu (SIVI) neprofitne organizacije koja se bavi analizom upravlјanja vodama, rekli su ua javnost, da čak i usred mogućeg porasta društvenih sukoba i nasilјa ,,voda može biti most za mirne pregovore, a ne okidač ili oružje rata’’? Održivost vode postaje sve bitniji glbalni izazov. Procenjuje se da se polovina svetske populacije  već se  suočava sa ozbilјnom nnestašicom vode tokom najmanje jednog dela godine, dok podaci koje je 2023. godine objavio Svetski institut za resurse, upozoravaju da bi zapanjujućih 70 bilioan dolara – ili 31 odsto globalnog bruto domaćeg proizvdoa – moglo biti izloženo velikom stresu zbog vode u 2050 godini.

Sve veća konkurencija za vodu u već sušnim oblastima, zajedno sa sve većm efektom klimafskih promena, dovela je do mora naslova u vezi sa vodom poslednjih meseci. Tako su stanvnici glavnog grada Meksikaa izašli na ulice u januaru 2024. godine, u znak protesta zbog ,,neviđene’’ višenedelјne nestašice vode, iranske vlasti su u junu upozorile Teheran i više od 800 gradova i sela da su u opasnoti od sleganja yemlјe, a Modis Rejsting je nedavno saopštio da bi nestašica vode u Indiji mogla doneti širenje i kreditne krize. Ozbilјna globalna kriza vode dodatno je popunjena alarmantnim porastom broja bezbednosnih incidenata. Podaci koje je naveo Kontrol Risks početkom juna 2024. godine otkrili su da je prosečan broj mesečnih bezbednosnih incidenta u vezi sa vodom porastao od 230 odsto iѕmeđu početka 2019. i maja 2024. godine.  Globalna konsultantska kuća za ryine i oakve situacije, je saopštila da ovi incidenti uklјučuju proteste i nasilne nemire povezane sa nestašicom vode ili  zagađenjem, upozorila je da je malo vrovatno da će se ovaj trend usporiti u narednim mesecima. 

Evroplјani u nestajanju!

Svakog dana u svetu se rodi 364.321 čovek, a umre 147.137 lјudi kažu statistike. Tako organizacija UN procenjuje da će na kraju 2300. godine na Zemlјi živeti oko 9,2 milijardi lјudi. Međutim, većina od njih će biti stari. Ako ne povećaju značajno natalitet, Rusija, Italija, Španija i Nemačka će do kraja 2300. godine značajno smanjiti svoje sadašnje populacije.  U Srbiji je do pojve bolesti Korona 19, tri i po decenije godišnje umiralo oko 102.000 stanovnika, dok se rađalo samo 65.000!  U 2021. godini stanje se pogoršalo pa je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 stanvnika Srbije, a u 2022. godini samo za prva tri meseca više je umrlo nego što se rodilo 21.000 stanovnika! Znači nestao je jedan gradić srednje veličine… Dakle zahvalјujući samo onome što priroda radi, Srbija je svake godine sve manja i manja… Sad ima 6,6 miliona stanovnika, a to je za jednu deceniju manje čak za 500.000! Već za dva i po veka, na njenim prostorima, samo na osnovu većeg umiranja nego rađanja živeće neki drugi lјudi. Za istoriju to je veoma kratak period, dok za obične smrtnike nije. Jer, niko od njih neće doživeti da vidi šta će se dogoditi za manje od dva i po veka!

Analitičari predviđaju da će u 24. veku Japanci u proseku da žive 198 godina, a da će Afrika da doživi demografsku eksploziju. S druge strane Evroplјani će postati ,,vrsta u nestajanju”. Procena od oko 9,2 milijarde stanovnika do kraja 2300. godine, zasnovana je na porodici od dvoje dece. Ali, statističko povećavanje za samo ,,četvrtinu deteta” po porodici moglo bi populaciju u 24. veku da podigne na čitavih 36,4 milijarde lјudi. Predviđanjima kako će se svetska populacija razvijati u naredna tri veka bavi se Odelјenje za populaciju UN. Eksperti ove službe misle da će se u narednih 300 godina zadržati trend stvaranja četvoročlanih porodica u svetu.

Međutim, ako se današnji nivo plodnosti žena u zemlјama u razvoju nastavi u narednim stolećima, onda će na našoj palenti 2150. godine živeti 244 triliona, a 2300. godine 134 triliona stanovnika, navodi se u izveštaju UN pod nazivom ,,Svetska populacija u 2300. godini”. ”To je kao ,,Titanik” koji ispred sebe ima ledeni breg. Tonete zato što su stope preniske ili zato što rastete suviše brzo jer su stope previsoke. U svakom slučaju morate da promenite kurs. Jer i najmanje promene mogu izazvati ogromne razlike. To je slično podatku i da biste, ako ste preterano gojazni mogli umreti. Ali, ako ste mršavi i nastavite da gubite u trećini težine takođe ćete umreti, ali od neuhranjenosti. Slično je i sa populacijom – ako je prekobrojna ili premala, ako raste prebrzo ili presporo”, navodi u izjavi za javnost direktor Odelјenja za stanovništvo UN Džozef Čami.

Ovo predviđanje za tri veka unapred je najdugoročnije koje su UN do sada uradile. Dugoročne prognoze su neophodne vladama i svim državnim institucijama koje se bore s klimatskim promenama, polјoprivrednom proizvodnjom i migracijom, kako bi na vreme mogli da izvrše korekcije programa i planova. Procenjeno je, takođe, da će stanovnici u bogatim zemlјama živeti mnogo duže: Amerikanci, Šveđani i Japanci živeće u proseku duže od 100 godina, dok će životni vek u Kini biti produžen na 85 godina.Dobra vest je da je u mnogim zemlјama vidlјiv trend stvaranja malih porodica sa dvoje dece postala gotovo normalna pojava u Iranu, Brazilu, Indoneziji, Meksiku i Tajlandu, zahvalјujući, pre svega, redovnijem korišćenju sredstava za kontracepciju. Međutim u Evropi, Japanu, Australiji ili Kanadi, porodice su ipak premale i imaju u proseku 1,4 dete. A, pošto nema porasta imigracije, u narednih 100 godina na današnjih hilјadu doći će 232 Evroplјanina.

Zanimlјivo je da su statističari među razvijenim zemlјama samo SAD videli kao državu koja će zadržati trend porasta populacije, uglavnom zahvalјujući imigraciji, pa se očekuje da do kraja 2300. godine dostigne cifru od 523 miliona lјudi. Stanovništvo Afrike će se u tri naredna veka udvostručiti i dostići 2,3 milijarde lјudi – pod uslovom da se ukroti sadašnja epidemija side i virusa HIV. Latinska Amerika i područje Kariba uglavnom će zadržati sadašnji broj žitelјa dok će populacija Azije biti u blagom padu i sa 61 odsto ukupne svetske populacije danas, do 2300. godine će pasti na 55 odsto, navodi se u izveštaju UN.

Glad dece u Africi i Aziji

Procene su da će na kraju ove godine svetska populacija dostići sedam milijardi lјudi, što je brojka koja nosi nove izazove u pogledu proizvodnje hrane, zdravstva i obrazovanja. Najveće stope priraštaja su u nerazvijenim zemlјama, naročito među najsiromašnijim segmentima populacije. U ovom periodu svet dobija milijardu stanovnika svakih 12 godina. A, ko zna koliko je miliona godina otkako lјudi hodaju zemlјom bilo potrebno da se 1800. godine dostigne prva milijarda?

U podsaharskoj Africi stope rađanja su visoke, a stopa smrtnosti se smanjuje. Kampanje protiv bolesti kao što su virus HIV i sida ili malarija pokazuju rezultate. Prema novom izveštaju, Afrika će dobiti milijardu stanovnika u idućih 40 godina. Prema današnjoj stopi rađanja, žene u Nigeru rađaju u proseku 7,4 dece. Inače, osamdeset odsto dece sveta živi u Africi i Aziji. Ovom velikom neproduktivnom segmentu populacije potrebne su usluge, škole, bolnice, i zaposlenje. Ne pomaže vam kada imate velikih broj mladih bez obrazovanja ili jedva pismenih i misli se da je to najveći izazov za nerazvijene zemlјe, stoji u izveštaju UN.

Demograf u Svetskoj Banci Džon F. Mej navodi za javnost da u Africi samo 10 odsto dece završi srednju školu, a na fakultet ode samo jedan odsto. Snaga zemlјe nije povezana s brojem lјudi, nego s brojem obrazovanih lјudi. S druge strane razvijene zemlјe imaju manju stopu priraštaja. Evropa i Azija imaju najmanju. Tajvan ima najmanju stopu priraštaja na svetu i u proseku jedno dete po ženi. Visoko obrazovanje i migracija u gradove su faktori koji utiču na malu stopu priraštaja. Prognozirano je da će oko 2020. godine Indija prestići Kinu i postati zemlјa sa najvećim brojem stanovnika na svetu.?

Izazov, hrana!

Za ovakvu populaciju na svetu hrana je i dalјe najveći izazov. Međutim, gladovanje u svetu najvećim delom ne izaziva nedostatak hrane, već siromaštvo: polovina populacije u nerazvijenim zemlјama živi u uslovima koje Svetska banka definiše kao ekstremno siromaštvo, to jest sa manje od dva dolara dnevno. A, to je grupa koja brže raste. Zbog politike koju vode bogati, samo za poslednjih godinu dana broj siromašnih u svetu, koji žive sa manje od 1,2 dolara dnevno povećao se za 44 miliona! Demografi se slažu da će rast populacije, naročito u Africi podstaći migracije u urbane regije. Kao rezultat, gradovi će postati veći, teški za upravlјanje, s velikim divlјim naselјima i delovima punim siromaštva.

Ukrajina u problemu

Intervencija Rusije u Ukrajini stvorila je velike probleme svim zemlјama koje posluju sa Rusijom i Ukrajinom, ali i ovim zemlјama, koje su svetski lideri u polјoprivredi. Jer, postoje zalihe neprodate robe, a stiglo je i novo ubiranje useva, pa je problem gde ih uskladištiti. Probleme Ukrajine neće rešiti ni ovih dana obećana pomoć nemačke od 600 miliona evra. I pored toga što stanovnika u toj zemlјi ima mnogo manje, taj novac neće biti dovolјan ni za hranu! A, I oružja im ponestaje, pa će biti prinuđeni da prihvate ponudu Rusije za mir. Naravno ako se ne budu mešali drugi, koji podstiču ratove i smanjenje broja lјudi na zemlјinoj planeti.

“Nema kapaciteta za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju žetvu”! Ta zemlјa je bila peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Ukrajina nema dovolјne kapacitete za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju smanjenu žetvu, jer je suočena s problemom da izveze postojeće zalihe iz skladišta nakon napada Rusije, objavio je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija. Problem je delimično rešen jer je početkom maja 2024. Godine 20 miliona tona pšenice otpremlјeno u Rumuniju.

Jakob Kern, koordinator Svetskog programa za hranu u Ukrajini – nadležan za vanredne situacije – na početku sukoba procenio je da će 20 odsto zasejanih površina u Ukrajini već tada neće biti požnjeveno u julu i da će površina prolećne setve biti za oko trećinu manja nego inače, prenosi Rojters. Ukrajina je bila peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Nјena proizvodnja pšenice u 2021. iznosila je oko 40 miliona tona, a proizvodnja preostale pomenute polјoprivredne kulture je bila 50 miliona tona. Veliki problem ove godine je izvoz postojećih zaliha žitarica, kako bi se obezbedili kapaciteti za skladištenje žetve, i generisao novac za kupovinu semena i đubriva za sledeću sezonu setve, rekao je Kern putem video linka iz Ukrajine, na brifingu za medije u Ženevi. On je naveo, pozivajući se na podatke Ministarstva polјoprivrede te zemlјe, da je Ukrajina na počtku intervencije Rusije izvozila skoro sve svoje žitarice i ulјarice, oko šest miliona tona mesečno – preko morskih luka koje su sada blokirane zbog sukoba.

Putin najavio istorijski rekord u žetvi pšenice – povećaće i izvoz?

Dok je Putin planirao rekorde u agraranoij proizvodnji, procene za Ukrajinu su pokazale nagli pad izvoza u marketinškoj godini 2022/23. godini. Rusija je ove i prošše godine imala rekordnu žetvu 130 miliona tona žitarica, uklјučujući 87 miliona tona pšenice, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin pozivajući se na preliminarne procene stručnjaka. Slično se ponoilo i ove godine. Putin kaže da ako dođu do navedenih količina, biće to istorijski rekord za Rusiju, navodio je 2023. godine  tass.ru.  “To će omogućiti ne samo podmirivanje domaćih potreba, već i povećanje snabdevenosti naših partnera na svetskom tržištu“, istakao je dodajući da je to vrlo važno za globalna tržišta hrane.  O količinama nije govorio, ali, u aprilu 2024. godine je konsultantska kompanija “SvoEcon” saopštila da bi veći izvoz iz ove zemlјe u marketinškoj sezoni mogao da zadovolјi rastuću globalnu potražnju u slučaju da ukrajinski ostane nizak, odnosno da se ne povrati pristup crnomorskim lukama. 

Procenili su da je ruski izvoz pšenice 2022/23 bio oko 41,0 miliona tona u poređenju sa 33,9 miliona tona u tekućoj sezoni, pod uslovom da ne bude zapadnih sankcija koje direktno cilјaju na izvoz hrane i dalјu eskalaciju vojnih aktivnosti u regiji. Drugi faktor koji će verovatno uticati na izvoz je državna regulacija, navodi AgFlow. Slično se dešava i ove godine. Žele da zadovolјe globalnu potražnju! Ruska vlada je bila ponovo odredila izvozne kvote u drugoj polovini 2022/23, je njihov obim bio na nivou izvoznog potencijala. Slična politika kada je hrana u pitanju vodi se i u 2024.godini.

Nagli pad ukrajinskog izvoza

Kada je reč o ukrajinskom izvozu pšenice, ostvaruile su se prognoze iz 2023. godine da je vrlo je on ostao nizak. Najnovije procene USDA pokazivale su i na nagli pad, budući da je u 2022/23 mogao da iznosi samo 10 miliona tona, u odnosu na pre rata planiranih 24 miliona tona pisao APK-Inform.

Ukrajina će zasejati 70 odsto polјoprivrednih površina – šta to znači za izvoz?

Prognoza izvoza 2021/22 je stabilna i iznosi 19 miliona tona. USDA prognoziali su da će proizvodnja pšenice u Ukrajini pasti na 21,5 miliona tona u 2022/23, što je i bio nagli pad u odnosu na rekordnih 33 miliona tona u sezoni 2021/22. godine.

Milenijumski cilј

Prvi Milenijumski cilј razvoja UN je smanjenje siromaštva i gladi u svetu. Prvi cilј bio je da se prepolovi broj lјudi koji žive ispod granice siromaštva od 1,25 dolara na dan, što je prema podacima Svetske banke trebalo da bude ostvarivo do 2015. godine, i prepolovi broj gladnih u svetu. To je bila nerealna želјa kreatora takve politike. Nije se ni ostvarila zbog rekordnih cena hrane. Drugi Milenijumski cilј UN-a odnosio se na to da osnovno obrazovanje bude dostupno svima.

Prema podacima Svetske banke, 50 siromašnih zemalјa sveta je taj cilј ostvarilo, na dobrom putu je njih još sedam, dok 38 država, uglavnom u Africi, verovatno neće postići da sva deca završe osnovne škole. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) je objavila podatak da u školu lane jedno vreme nije išlo 69 miliona dece prema broju od 103 miliona iz 2000. godine. Očekivalo se da će cilј ukidanja nejednakog tretmana polova u osnovnom i srednjem obrazovanju biti ostvaren do 2015. godine, iako Afrika mnogo zaostaje. To se očekivalo se, ali se nije ostvarilo, ni u svetu ni u Srbiji. 

Zapadni Samarićani i glad u svetu

Ne manjka paradoksa koje je proizvela ukrajinska kriza. Zapad koji oružjem i finansijama produžava sukob na njenoj teritoriji, isplanirao je da zbog moguće gladi kao posledice istog, pomaže najugroženije zemlјe. Naravno kreditima koje bi sirotinja i vraćala!

Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su plan vredan više desetina milijardi dolara za rešavanje svetske prehrambene krize koju je pogoršala ukrajinska kriza.

Tačnije, američko Ministarstvo finansija je objavilo tada da nekoliko globalnih razvojnih banaka „ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći” kako bi se sprečila glad izazvanu ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, preneo je Telegraf Biznis.

Protiv gladi u svetu

Tako je Svetska banka stavila na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći, za suzbijanje globalne krize s hranom, Azijska razvojna banka je obezbeditla sredstva za Avganistan i Šri Lanku, Afrička razvojna banka je 1,5 milijardi dolara pomoći dala za 20 miliona afričkih farmera.

Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za polјoprivredni razvoj takođe su dali nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficitarne ponude.

Američki Stejt department je procenio da je 2021. godine više od 193 miliona lјudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona lјudi više nego prethodne godine. Predviđalo se da je do kraja prošle godine još 40 miliona gurnuto u siromaštvo i da će biti izloženo prehrambenoj nesigurnosti, naveo je AP.

Druga strana medalјe

Pitanje je, međutim, hoće li najsiromašnijima kojima su ta sredstva najpotrebnija ona i biti dostupna.

Pitanje je koliko će najsiromašnije zemlјe biti u stanju da povuku kredite ma koliko bili povolјniji uslovi njihove otplate. „Naravno da bi svi ti fondovi kao jedna vrsta preraspodele bogatstva, koje je inače oplјačkano uglavnom od tih istih naroda i kontinenata, trebalo da čine bespovratna sredstva. Ipak ne verujem da će ona, makar ne u značajnom delu, biti bespovratna, ali očekujem da bude sa značajno niskim kamatama i sa značajno dužim rokovima otplate“, rekao je za Sputnjik konsultant Branko Pavlović. Koliko god dobro zvučao plan pomoći siromašnima, on ima i drugu stranu medalјe, objašnjavao je on. Ta ideja da se njima pomogne nekakvim fondovima zbog toga što se pretpostavlјa da je moguća nestašice hrane dovešće do takve otimačine i povećanja cena da onda države kojima je to zaista potrebno i koje jesu siromašne, neće moći iz finansijskih razloga uopšte da konkurišu za ta sredstva.

Banke ništa ne poklanjaju

Agroekonomista Milan Prostran pak smatra da je to bila reč o čistom kreditnom aranžmanu, samo verovatno sa nešto povolјnijim uslovima otplate. „Čim je banka u pitanju, banka nikada nikome ništa nije poklonila. Na kraju, novac je roba, banke posluju po principu profita. Kamata je njima osnovni izvor prihoda. Ovde je, ipak, osnovno pitanje odakle će oni kupovati robu“, rekao je on za Sputnjik. 

Od kad svet postoji, uvek je imao gladna područja zbog suše, nepogoda, ratnih dejstava. Sada je taj problem eskalirao jer su fondovi hrane prazni što zbog vojnih operacija, što zbog toga što su drugi zaklјučali svoje zalihe. U svetu se godišnje proizvede do 750 miliona tona pšenice, a njeni najveći proizvođači, Kina i Indija, gde živi praktično trećina čovečanstva  u vreme krize bile su zabranile izvoz.

„Možete vi izdvojiti ne znam koliko milijardi, ali ako vam je Indija kao drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zatvorila svoju granicu onda prodaje samo ono što je ranije ugovorila. Sada se postavlјa pitanje odakle ćete vi to da kupite. Ili ćete ponovo morati da se obratite Ruskoj Federaciji koja je ove godine očekivala rod do 100 miliona tona žita“, ističe Prostran. Kako će neko ubediti onoga ko ima hranu da je proda, dodaje on, podsetivši da je Kina davno još  za više od 90 milijardi dolara kupila hranu gde god je našla – i pšenicu i kukuruz i soju, čak i pirinač. Naš agroekonomista, pri tom, konstatuje da će što dejstva u Ukrajini budu duže trajala, situacija sa cenom hrane i brojem gladnih u svetu biti sve gora!

Loši samarićani

Tako smo došli do čistog paradoksa da oni koji konstantno šalјu dodatno naoružanje i praktično finansiraju produžetak ratnih dejstva u Ukrajini, čija pšenica zajedno sa ruskom čini 30 odsto globalnog izvoza, prave planove za sprečavanje gladi u svetu izazvane tim sukobom.

Kredite međunarodnih finansijskih organizacija će, ako uopšte budu mogli da ih povuku ma koliko bili povolјni, vraćati naravno zemlјe gladnih. Mogao bi to da bude prilog za delo „Loši Samarićani“ profesora ekonomije sa Kembridža, Ha Džun Čanga, britku kritiku svetskog ekonomskog poretka koja pokazuje kako je taj sistem ustrojen u korist bogatih zemalјa — loših Samarićana, na uštrb siromašnih.

Analitičar i dugogodišnji istraživač Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kaže da je tačno da je porasla minimalna cena rada, ali dodaje da je mesečna korpa za preživlјavanje lane bila dosegla iznos od 45.000 dinara. Minimalna plata koja se dobija u zemlјi Srbiji bila je tada 35.000 dinara. Za nju je moglo da se kupi samo deo korpe na početku 2022. godine!

I u slučaju postkovid krize u Srbiji, a pa i na početku intervencije u Rusije na Ukrajinu Srbija ima dovolјno hrane za sebe i izvoz. Misli se naosnovne proizvode. Ali, na osnovu rada i zarada u Srbiji je sad već svaki dan oko pola miliona lјudi gladno! Ali situacija u svetu je takva da hrana više nikada neće biti jeftina! Posebno za one kojinemaju para. Proizvodiće se dovolјno. I svake godine dovolјno pšenice. U toj 2022. godine u svetu je bilo  čak oko 790 miliona tona pšenice. To je bilo dovolјno za planetu Zemlјu pa čak i za rezerve.

Dakle, hrane će biti, ali klјučno je pitanje koliko imaš para? Pare se pitaju i da li ćeš kupovati hranu kvalitetniju, organsku ili GMO. Hrane Srbija može da proizvede, nije kao nekada, biće je u svakom slučaju. Sejali smo u 2023. odini pšenice na oko 62.000 hektara. U 2024. goini to će biti, kako se očekuje na oko 500.000. Z aishanju SRbiji je potrebno 1,55 mlioan toan godišnje i to u prosečnoj godini može d se proizvede na 300.000 hektara. Kukuruz će biti zasejan na oko 950.000 hektara. U prospčenoj 2023. godini rod je bio oko 6,6 miliona tona, dok se očekuje da će u sušnoj 2024. godini biti tek nešto više od pet miliona tona.  Pošto je stočni fodn u Srbiji na najninižim granama za njega će biti dovolјno i četiri miliona tona kukuruza. Dakle, uz ppostojeće zualiha, biće i za izvoz i šenice, čoiji je rod u 2024. godine bio 2,9 mlioan tona,  biće za izvoz. Ljako se pronađu kupci. 

Proizvedemo je oko tri miliona tona, a nama za ishranu, rezerve i setvu godišnje treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Proizvodimo povrće (više od milion tona), voće (oko 1,3 miliona tona godišnje), mesa (oko 440.000 tona svih vrsta) pa će uz pomoć uvoza takođe biti dovolјno u ponudi. Na policama marketa u Srbiji đelјa je da se nalazi oko 80 odsto robe iz domaće proizvodnje. To bi bilo dobro kada bi ti marketi bili domaći. Ali, ako u Lidlu i drugim stranjm marketima mamo samo 20 dosto domače robe, to je onda odraz loše agroekonomske politiek u Srbiji. Najbolej bi bilo kad abi ti marketi svibili domaći. Podaak lođe agroekonksmek politkie je izunet i u Skupštini Srbije, uz koinstataciju da ona više nema samodovolјnokis tu proizvodnji hrane. Posebno je istaknuto da nema ni sopstvenu prerađivačku industriju u selima, jer je ona oplјačkana, uz pomoć države, u privatizhaciji nakon demokratskih promena 2000. godine.

U prilog ovoj tezi analitičari podsećaju da u Srbiji ima 508.365 polјoprivrednih gazdinstava. U Srbiji postoji 4.073.703 miliona hektara polјoprivrednih površina, a koristi se 3.257.100 hektara. Nјive se obrađuju sa 481.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Premehanizovani smo, ali se od tri stara traktora sklapa jedan da može u njive. Prosek starosti mehanizacije je oko tri decenije.Ali, dobar deo mehanizacije jei stariji od svojih vlasnika. Jer, većina vlasnika ove mehanizacije mlađa od nje! Tako da nam njive obrađuje stara mehanizacija od tri decenije i polјoprivrednici koji u proseku imaju i više od 60 godina. Vrednost agrarne proizvodnje na tim njivama po hektaru se kreće od 1.000 do 1.200 eva. Vrednsto ukupne proiѕvodnje na njivama i u stajama nikada nije bila veća od 5,6 miliajrdi evra! Sada je sve to mnogo, mnogo, mnogo, niže.

Dakle, dok je vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji je tek 1.200 evra po jednom hektaru  bolјim godinama (to je u Holadniji 24.000 dolara,a u Danskoj 37.000 dolara). Selјak Srbije sa subvencijama, koje nakon povećanja, ali ne ispatle, pa sad smanjenja subvencija i pondudom od možda od 10.000 po hektaru, nemoe ni da  zaseje njive, ne da bude i konkurentan na svetskom tržištu. Jer, subvencije u EU se kreću od 480 do 900 eva po jednom hektaru. Tačno je da je sad posle rebalans buddžeta agrarfni buddžet oko 136,7 milijardi dinara ili sedam odsto ukupnog budžeta Srbije. Prihvatlјiva suma kada bi imali zdravu polјoprivredu, ali ona to niej u Srbiji.  I  da se taj novac pravilno i rasporedi.. Ali, to u Srbiji nije slučaj, pa proizuvođači opet izaze na ulciu da se čuj njihov glas kako bi novac dobili bar na vreme!

Svetski dan hrane u Srbiji

Glavni cilј obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, je unapređenje sigurnosti hrane širom sveta, posebno u kriznim vremenima.

Poslednjih decenija svet je postigao značajan napredak u pobolјšanju polјoprivredne produktivnosti. Iako sada proizvodimo više nego dovolјno hrane da prehranimo sve, naši prehrambeni sistemi su van ravnoteže. Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, gubitak agrobiološke raznolikosti, gubitak hrane i otpad i nedostatak sigurnosti radnika u lancu ishrane samo su neka od pitanja koja podvlače ovu neravnotežu.

Svetski dan hrane poziva na globalnu solidarnost kako bi se pomoglo svim populacijama, a posebno najugroženijima, da se oporave od krize i da prehrambeni sistemi postanu otporniji i robusniji kako bi mogli izdržati sve veće nestabilnosti i klimatske šokove, pružiti pristupačne i održive zdrave načine ishrane za sve, i dostojan život za radnike u prehrambenom sistemu. To će zahtevati pobolјšane šeme socijalne zaštite i nove mogućnosti koje se nude digitalizacijom i e-trgovinom, ali i održivije polјoprivredne prakse koje čuvaju prirodne resurse Zemlјe, naše zdravlјe i klimatske uslove.

Svetski dan hrane takođe služi i za podizanje svesti o zdravoj ishrani i onome što je potrebno našem telu. U novije vreme poraslo je obrazovanje o zdravoj ishrani i o tome koja hrana je dobra i štetna za naše telo. Svetski dan hrane pruža nam odličnu priliku za dalјe obrazovanje i podizanje svesti u ovoj oblasti.

Prema Globalnom indeksu sigurnosti hrane, Srbija je 47. po pristupačnosti, 65. po dostupnosti i 52. po kvalitetu i sigurnosti hrane. Naš ukupni rang po pitanju sigurnosti hrane je 59,4, što nas čini 52. od 113 zemalјa.

Budući da je naša zrmlјa članica Ujedinjenih nacija od 2000. godine, da ne bude glad u Srbiji je glavni faktor Cilјeva 2030 za održivi razvoj.

Pošto je hleb u našoj zemlјi veoma jeftin, Srbi jedu tri puta više hleba od prosečnog građanina EU (89 kilograma godišnje) i blizu trecćine količine mesa, sa 35 kilograma godišnje, u poređenju sa 90 u Nemačkoj, 91 u Italiji i 102 u Francuskoj.

Prema podacima RZS danas raspolaže sa 4.073.703 hekara raspoloživog zemlјišta. To je smanjenje u odnkisuna 2018. godinu čak za 21,3 odsto. Od tog broja 313.495 gadzinstava se bavi stočarstvom. Za proizvodnju siorovina za hranu koristi se3.257.100 hektara. Ima i 122.217 hektara nekorišćenoig zemlјišta. Šume zauzimaju 504.104 hektara. Postoji i ostalog zemlјišta 190.242 hektara U Srbiji se 1.150.657 lica bave polјoprivredom. Od toga su 662.943 muškarci  (57,6 odsto) i 487.710 žene (42,4 odsto). Prosečan broj članova stalno zaposlenij na porodičnim gazdinstvu je 2,2. A, od tih 508.365 gazdinstava. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdisntva je mlađi od 40 godina! čak 217.623 su oni mali, sitni, najsitniji proizvođači sa posedom do dva i po hektara. To su oni koji su u prošlom sistemu, bili zaposleni u državnim preduzećima i dodatno su obrađivali do dva  i po hektara. Bilo im je dobro, jer im je agrar bio dopunska delatnost za bolјi život. Cilј države je danas da se i njima pomogne da postanu robni proizvođači, da im zadruge otkuplјuju tržišne viškove. 

Prema podacima RZS prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. U Vojvodini je to nešto više, 13,2 hektara u proseku, dok je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije kao i Južne i Istočne Srbije 4,4 hekta. Polјoprivrednici, ratari, stočari i drugi koji se bave ovim poslom, u stajama prosečno poseduju po jednu kravu, u oborima pet svinja, u torovima šest ovaca, tri košnice u voćnjaku i 43 živine u ekonomskom dvorištu. Najveći broj polјoprivrednih gazdinstava, njih 224.433 nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Najveća površina polјoprivrendog zemlјišta koristi se u Regionu Vojvodine, a to je 1.474.709 hektara. To je pad za 6,3 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Foto: Gorna Mulić – Stado kakvo Srbija želi!

Stočni fond je veoma osiromašen. Srbija više nema dovolјnoi hrane, odnosno mesa, mleka i peraševina za ishranu sopstvneih 6,6 miliona lјudi. Prinuđena je na uvoz. Odbor za polјoprivredu Skupštine Srbije konstatovao je da je potrebno raditi na samodovolјnosti. Odnosno, prvo treba vratiti prerađivačku, prehrambenu industriju, koja više ne postoji u Srbije.

Prema podacima popisa iz 2023. godine, a saopštenim u RZS 2024. godine, siromašni stočni fond, što je nekad bilo blago Srbije danas čini!

        725.408           grla goveda – to je pad za 17,7 odsto u odnosu na 2018. g odinu;

      2.263.705          grla svinja  – to je pad za  30,7 odsto u odnosu na 2018. godinu;

      1.702.682          grla ovaca je u torovima i to je pad za 5,4 odsto;

        149.558           grla koza – što je pad ya 31,5 odsto u odnosu na 2018.godinu;

     22.22.439           grla živine koja ima pad za 5,0 odsto uodnosuna 2018.g;

     1.261.323           košnica pčela, štoje rast za 38 odsto u odnosuna 2108. g.;

Danas sa dva hektara…. staklenici, plastenici gde, uz intenzivnu proizvodnju, može malte ne i da živi. Ali ko radi ekstenzivno treba mu najmanje 100 hektara da bi živela četvoročlana porodica. U socijalizmu zemlјišni maksimum je bio 10 hektara ili 18 jutara obradivih oranica. Danas jedan polјoprivrednik u Srbiji proizvodi hrane za 15 potrošača, a u Nemačkoj čak za 152 osobe!

Sa proizvodnjom mesa Srbija je pala na najniže grane. Mi smo od izvoznika postali uvoznici. Srbija je 1990. godine, izvozila svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Sada to meso uvozimo (u 2019. godini je za njega potrošeno 71, u 2020. godini 58 miliona dolara, a u 2022. godini za 64 miliona dolara)! Te 1990. proizvodili smo 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošili po jednm stanvonik 65 kilogama. Danas  proizvodimo proizvodimo tek oko 440.000 tona svih vrsta mesa i trošimo po stanovniku godišnje 38 kilograma.

        (Autor je analitičar i publicista)