POGLEDI: Mleko i aflatoksin

Vlast poslušala zahtev proizvođača!

Nešto je počelo da se menja u odnosima vlast i proizvođači hrane u Srbiji! Jer, vlast je prvi put poslednjih decenija, ovog puta, uvažila zahteve proizvođača mleka, kada je reč o aflatoksinu, da on ostane na nivou od 0,25 mikograma po kilogramu, do 1. decembra  2025. godine!  Na ovaj način Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva vodoprivrede Vlade Republike Srbije demantovalo je informacije u javnosti da će u Srbiji granična vrednost aflatoksina M1 u sirovom mleku biti spuštena na 0,05 mikrograma po kilogramu ili litru mleka! Odluka vlade nije štetna po zdravlje građana, a da ssu o njenom donošenju konsultovane relevantne studije. Dve trećine svetskog stanovništva pije mleko sa procentom aflatoksina od 0,5 odsto!

Branislav GULAN

Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je 18. oktobra 2024. godine  odluku da će biti zadržana ista granična vrednost aflatoksina M1 u sirovom mleku od 0,25 μg (mikrogram) /kg u narednih godinu dana, odnosno do 1. decembra 2025. godine.  Od 2013. godine aflatoksin se javlja periodično u javnosti i diže se prašina oko toga koliko je on opasan za zdravlje i da li treba smanjiti njegove dozvoljene količine u mleku. Aflatoksih, činjenica je, jeste šetan za zdravlje grqađana. Međutim, u manjim količinama, on nije otrovan za ljude, pa je ipak prisustvo aflatoksina u hrani kao što je dozvoljeno, kaže prof dr Dragan Glamočić, savetnik predsednika Srbije za poljoprivredu. Ono gde se javlja problem jested a je u Srbiji njegov niov konstantno menjan, pa je prošao put od 0,05 do 0,5 mikrograma po kilogamu mleka, da je danas na  nivou 0,25. Profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Dragan Glamočić je u izajvi za javnsoti rekao da odluka vlade nije štetna po zdavolje građana, a das u pori njenom donošenju konsultovane relevantne studije. On je istakao da dve trećine svetskog stanovnitšva pije mleko sa procentom aflatoksina od 0,5 odsto. On je još naglasio da se ovom odlukom govedartvo spasilo od propasti i dodao da će Vlada Srbije napraviti prelazni period kako bi se, posle toga, u upotrebi ponovo koristilo mleko sa 0,05 odsto aflatoksina.

,,Na sastanku u Ministarstvui poljoprivr4ede koji je održan u četvrta, 10. oktobra 2024. Godine, predstavnikla udruženja proizuvođača mleka Mačvanskog okrfuga, udruženja odgajivača Centalne Srbije i udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije i udružeenja odgajivača Limuizin rase u Srbji, sa predstavnicima Ministarstva poljoprvirede dobijeno je čvrstoi obećanje da ćena snazi ostati i dalje dosadašnji pravilnik kojim je dozvoljen niivo aflatoksina u mleku od 0,25 mikrogama po kilogramu’’, navedeno je u saop[enju Udru\enja proiyvo]a;a mleka Mačvanskog okruga. Ipak, proizvođači mleka tvrde da bi, spuštanje na niži to ove godine, bilo neizvodljivo i da bi to bio veliki udarac, za njihovo poslovanje.

Dakle, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, svojom odlikom je negiralo da će u narednih godinu dana biti spuštena granična vrednost aflatoksina u sirovom mleku, navodeći da granica ostaje 0,25 mikrograma po kilogramu te namirnice. Pojedini mediji su objavili da će u Srbiji granična vrednost aflatoksina M1 u sirovom mleku biti spuštena na 0,05 mikrograma po kilogramu, prenosi Beta. „Prateći rezultate na terenu ispitivanjem kukuruza, hrane za životinje i sirovog mleka, a u stalnoj komunikaciji sa službama Ministarstva zdravlja, odlučeno je da se kao i ranijih godina, novom izmenom Pravilnika zadrži ista granična vrednost aflatoksina M1 u sirovom mleku od 0,25 mikrograma po kilogramu u narednih godinu dana, odnosno do 1. decembra 2025. godine“, istaklo je u saopštenju za javnost Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije. Navedeno je da proizvođači i prerađivači mleka, fitosanitarna i veterinarska inspekcija stalno preduzimaju odgovarajuće mere u cilju smanjenja nivoa aflatoksina u sirovom mleku. Ovakvu odluku o aflatoksinu doneo jeSavez tza bezbedenost hranevodeći računa o zdravlju.

,,Imamo katastrofalnju godinu sa qpoljoprivredom, posebno, kad aje u pitanju osma sjuša od 2000. godine. Ona je ta koaj donosi aflatoksin , imakli smo oko 60 izuzetno vreloih dana gde je kukuruiz spržen i zbog toga imamo i ogromnu količinu aflatoksina, kaže predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić. Onkaže da se oni trude da što više smanje nivo aflatoksina, ali da je u ovakvoj situaicji nemoguće dostići taj nivo. Zato mi njega rešavamo adsorbentima i mešanjem zdravog i tog bolesnog kukuruza, čime se smanjuje srednja vrednost aflatoksina u kukuruzu, pojašnkjava on. Bilo je reči da Minsigtarstvo poljoporivrede hoiće da smanji tu granicu,a izgovor je bkio da nas Evropska unija pritiska za to. Ipak, istina da nas nioklo nije pritiskao, nego neko je to namerno želeo da progura. Očigledno se ne pratidovoljno sitaucija na terenu i to bi bial ishitrena odluka. Vlada je sve to razmotrila i uvažialteško stanej u oovgodini ui zadržala nivo od 0,25 mikrograma! 

Ekspertinja za primenu fitosanitaqrnih propisa Violeta Josfiova takođe tvrdi da se vodi računa kakvo je naše podneblje. Po njenim rečima, ,,od nas se ovakve stari često rfade ishitrenoi i bez pravihprocena. Jer, nalazui se na putu ka EU.’’ Srbija je posebna zmlja, sa posebnom klimom, te ne bi bilo dobro da smo sad menjali Pravilnik. Štetnost aflatoksina postoji, ali dodaje da ako se popiju dva čaše mleka nkiko neće umreti! I ona je posebno ukazala na ovogodišnju štetu od suše. ,,Mi imamo problem sa insektima koji napadanju kukuruzu, oni ga nagrizaju i tamo gde je nagrižen, kao sekuindarniproblem se javljaju gljivice, a aflatoksini su produktini metabolizma tih gljivica”. Ona za javnost poručuje kako poljoprivreda Srbije sad ima i prečih problema koje treba rešavati. Jer, nismo se pomakli od osamdesetih godina naovamo ni u čemu, a hoćemo da primenjujemo standarde EU, gde je potpuno drugačija sitaucija.

Ministarstvo je podsetilo da je standard Кomisije za Codex Alimentarius za aflatoksin M1 u sirovom mleku, koji primenjuje trećina zemalja sveta, poput Sjedinjenih Američkih Država, Кine, Rusije i drugih zemalja van Evropske unije, ostao isti i iznosi 0,5 mikrograma po kilogramu.

Hektari, stočari i grla

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 2024. godine u Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava, a to je 224.433, nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Na tim gazdinstvima, prema podacima RZS, nalazi se ukupno 1.150.653 lica. Toje za 14 odsto manje neo li pet godina pre ovog popisa.Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica.To je za 10 odsto manje nego 2018. godine. Od toga. stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava. Prosečna starost nosioca poljoprivrednog gadzinstva u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. 

Prosečno gazdinstvo u Republcii Srbiji, je veličine 6,4 hektara. Prema podacima RZS, poseduje tek jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnoice i  43 živine. 

Prema popisu agara u Srbiji ima 725.000 goveda, što je manje za 17,7 odsto u odnosu na 2018. godinu. Tvrdi se da ima oko 225.000 krava mlekulja. Ali, stoačri tvrde da je tu broj znatno smanjen, čak za 78.000 mlečnih grla. To je posledica zbog lošeg odnosa države prema stočarstvu koje je pre dve godine u BDP agrara učestvovalo samo sa 28,1 odsto, a sad je to još manje! Zahvajujući poboljšanju rasnog sastava zardržava se proizvodnja mleka na 1,4 milijarde litara. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, dok je ostalo oko, 600 miliona litara u sivoj emisiji!

Odluka da se zadrži aflatoksin na postojećem nivou, je doneta na osnovu rezultata dobijenih ispitivanjem kukuruza, hrane za životinje i sirovog mleka, a u stalnoj komunikaciji sa službama Ministarstva zdravlјa. “Napominjemo da proizvođači i prerađivači mleka, fitosanitarna i veterinarska inspekcija kontinuirano preduzimaju adekvatne mere u cilјu smanjenja nivoa aflatoksina M1 u irovom mleku”, navelo je Ministarstvo polјoprivrede u saopštenju, a prenosi Tanjug.

Međutim, srpski mlekari tvrde da im je obećano od strane ministarswtva, da do smanjenaj afčlatoksina umlekunećče doći,  jer bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje. Za pohvalu je što je to obećanje podržano u krajnjoj odluci. 

 “Na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede koji se održao u četvrtak, 10. oktobra predstavnika udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije i udruženja odgajivača Limuzin rase Srbije sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dobijeno je čvrsto obećanje da će na snazi ostati i dalje dosadašnji pravilnik kojim je dozvoljen nivo alfatoksina u mleku 0,25 mikrograma po kilogramu”, navedeno je iz Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.

Ovo nije bio prvi put da se najavljivalo  spuštanje dozvoljenog nivoa aflatoksina, ali se to do sada nije desilo! Oni kojiodlučlujuoslušnui su  zahteve proizvođača I shvatikli njihove teškoe I to sproveli u delo”!

Od 2013. godine se aflatoksin periodično javlja u javnosti i diže se prašina oko toga koliko je on opasan za zdravlje i da li treba smanjiti njegove dozvoljene količine u mleku. Aflatoksin, činjenica, jeste štetan za zdravlje građana. Međutim, u manjim količinama, on nije otrovan za ljude, pa je ipak prisustvo aflatoksina u hrani kao što je mleko dozvoljeno. O tome se raspravljalo, za okruglim stolom  i 2013. godine u Privrednoj komori Srbije, koje je tad pa i sad navodio autor ovih redova. Jer, od tada se aflatoksin periodično javlja u javnosti, I vode razgovori oko toga koliko je on opasan za zdravlje i da li treba smanjiti njegove dozvoljene količine u mleku. Aflatoksin , činjenica je, jeste štetan za zdravlje građana. Međutim, u manjim količinama, on nije otrovan za ljude, pa je ipak prisustvo aflatoksina u hrani kao što je mleko dozvoljeno. 

Ono gde se javlja problem jeste da je u Srbiji njegov nivo stalno menjan, pa je prošao put od 0,05, do 0,5 mikrograma po kilogramu mleka, dok je danas nivou od 0,25, pa je odmah podržan zahtev proizvođača. To je dobro. Jer, po prvi put vlast je odmah prihvatila njihov zahtev, koji su tvrdili da bi to ove godine kada je žega nanela ogromne štete poljoprivredi, to bilo neizvodljivo i da bi to bio još jedan veiki udarac na njihovo poslovanje. 

Ovakva odluke Vlade koja je poslušala zaheva poljoprivrednika, ukazuje da je nešto, ipak, počelo da se menja u odnosima vlasti i proizvođači hrane! Jer, vlast kao da je prvi put poslednjih decenija, ovog puta, uvažila zahteve proizvođača mleka, kada je reč o aflatoksinu, da on ostane na nivou od 0,25 mikrograma po kilogramu, do 1. decembra  2025. godine. Na ovaj način Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije demantovalo je informacije u javnosti  da će u Srbiji granična vrednost aflatoksina M1 u sirovom mleku biti spuštena na 0,05 mikrograma po kilogramu ili litru mleka. 

Jer, na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede koji je održan u četvrtak, 10 oktobra 2024. godine, predstavnika udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije i udruženja odgajivača Limuzin rase, sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dobijeno je čvrstpbećanje,. Lokje sju oni i zadržali, da će na snazi ostati i dalje dosadašnji pravilnik kojim je dozvoljne nivo aflatoksina u mleka u Srbiji od 0,25 mikrograma po kilogramu, kažu u Udruženju proizvođača mleka Mačvanskog okruga. Eto, po prvi put se dogodilo da su predstavnici vlasti održali i u praksi priemnili ono što su obećali. To znači da su zadržali postojeći nivo afčlatoksina u mleku.  “Imamo katastrofalnu godinu kada je u pitanju suša. Ona je ta koja donosi aflatoksin, imali smo oko 60 izuzetno vrelih dana gde je kukuruz spržen i zbog toga imamo i ogromnu količinu aflatoskina“, pojašnjava predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić.

 Osnivanje berze mleka zanimljiv predlog?

Preuzeta fotografija

Uz prelevmane zbog kojih nas EK sada opominje, postoje još neki efikasni načini zaštite tržišta od damping cena, kažu u Udruženju za stočarstvo PKS. Evropska komisija (EK) zatražila je od Srbije da povuče uvedene prelevmane na uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Kako su proteklih dana preneli domaći mediji, ovo je potvrđeno iz EK koja je izrazila zabrinutost zbog raznih trgovinskih ograničenja koje je Srbija uvela proteklih meseci, uključujući nedavno uvedene prelevmane – uvozne takse – na mleko i mlečne proizvode. U obrazloženju se naglašava da Srbija nije ispunila obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom jer nije konsultovala EU pre uvođenja tih mera i nije dala zadovoljavajuće opravdanje za njihovo uspostavljanje. 

Srbija i hrana: Zašto je aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU i šta to znači za potrošače i mlekare? U Srbiji je dozvoljena količina ove supstance u mleku petostruko veća nego u zemljama Evropske unije, iako je najavljeno usklađivanje. Evropski standardi za srpsko mleko ponovo su daleko gotovo godinu dana. Dozvoljeni nivo aflatoksina (AFM1) u mleku u Srbiji, pet puta viši nego u Evropskoj uniji, posle ove odluke, može biti snižen tek krajem sledeće godine, objavili su iz Ministarstva poljoprivrede. Granica u Srbiji postavljena je na 0,25 mikrograma po litru mleka, dok standardi Evropske unije dozvoljavaju 0,05 mikrograma po litru.Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je 18. novembra 2022. donelo Ministarstvo poljoprivrede, predviđa se snižavanje dozvoljenih nivoa ove supstance od 1. decembra 2023. godine, godinu kasnije u odnosu na prvobitan plan.

Ne zna sa sigurnošću koja količina aflatoksina, supstance koja može dovesti do niza oboljenja, može uticati na zdravlje, kaže Jelena Miočinović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. „Važno je istaći i da još nije definisan dozvoljeni dnevni unos toksina, ali svakako se on u mleku mora održavati u dozvoljenim granicama i što je moguće nižim koncentracijama”, objašnjava.

Momir Mikov, profesor farmakologije i toksikologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je primena oba standarda, onog u EU ili u Srbiji, dovoljna da bi se osigurala bezbednost hrane. „Nigde u svetu, i u zemljama sa granicom poput one u Evropskoj uniji ili ove koju imamo u Srbiji, nije povezana upotreba mleka i mlečnih proizvoda sa učestalom pojavom karcinoma u populaciji koja ih konzumira. „Decenijama su se pokazale kao bezbedne i da obezbeđuju dobru ishranjenost”, objašnjava član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.

Odluka o pomeranju granice donesena je „prateći modele predviđanja pojave aflatoksina u narednom periodu, trenutnu klimatsku situaciju i stanje na poljima kukuruza, a vodeći računa o zdravlju ljudi i životinja”, saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede.

EPA-EFE/REX/ShutterstockIlustracija

Iz Ministarstva su u izjavi za Večernje novosti u decembru prošle 2023. godine tvrdili da se na uvoz mleka u Srbiju iz Evropske unije primenjuju standardi EU. BBC je kontaktirao i sa nekoliko velikih proizvođača mleka, ali oni nisu odgovorili na pitanja o tome zašto u Srbiji ne može da se proizvede mleko sa nižim nivoom aflatoksina i da li mleko sa manje ove supstance izvoze u druge zemlje. U Srbiji je dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku značajno viši nego u Evropskoj uniji od 2013. godine i izbijanja „afere aflatoksin”, kako su je nazvali u medijima. Tada je dozvoljena granica bila povećana za 10 puta, da bi kasnije prepolovljena na 0,25 mikrograma po litru mleka, koliko iznosi i danas.

Aflatoksin je hemijska supstanca, odnosno skup toksina koji kod čoveka mogu izazvati niz bolesti, poput oboljenja jetre ili raka, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika. Nastaje kao proizvod razvoja plesni Aspergillus flavus i postoji nekoliko vrsta, a najčešće u ishranu ljudi dospeva preko orašastih plodova poput kikirikija i žitarica kao što je kukuruz, dodaje se.

Toksikolog Momir Mikov napominje da se u namirnicama meri nivo dve vrste aflatoksina – B1 i M1. „Kada govorimo o merenju u mleku, onda je to M1, iako kolokvijalno uvek kažemo da smo merili ‘aflatoksin’, ali dozvoljena norma za B1 može biti i do 20 ili 30 puta veća u hrani”, dodaje.

Ova supstanca u mleko dospeva uglavnom preko kukuruza kojim se hrane krave. „Mleko bez imalo aflatoksina ne postoji jer se on skladišti u masti i masnim kapljicama, ali je pitanje granice – da li ljudski ili životinjski organizam može bezbedno da izbaci tu količinu iz organizma”, kaže profesor Mikov.

Aflatoksin je jedan od najopasnijih toksina i najkancerogenijih materija u namirnicama koje konzumiraju ljudi, navodi se na specijalizovanom sajtu za medicinu Stetoskop. Ali, aflatoksin, odnosno gljivica aspergilus, nalaze se „svuda oko nas” i namirnice koje dolaze od životinja koje se hrane na prirodan način uvek sadrže određenu količinu aflatoksina, priča toksikolog Mikov.

„Tu se nalazimo u jednoj labavoj ravnoteži između super zdrave ishrane i bezbednosti hrane koja će poteći od takvih izvora. „Ako bismo nemilosrdno tretirali tu hranu fungicidima, onda ne bismo imali aspergilus i aflatoksine u hrani ili bi ih bilo manje, ali se ne bi radilo o zdravoj i organskoj hrani”, pojašnjava ovaj stručnjak.

Uvek se postalvja pitnje šta je aflatoksin, kako je dospeo u mleko i koliko je štetan?

Foto: Reuters – Krave se hrane kukuruzom koji može sadržati aflatoksin, koji na taj način dospeva u mleko

Dejan Gavrilović iz organizacije „Efektiva” kaže da potrošačima preostaje da pokušaju da kroz „primedbe ili pritisak javnosti” ukažu na jaz između srpskih i evropskih standarda, ali ne i više od toga, sve dok proizvođači poštuju važeće zakone. „To pokazuje da naša država manje vodi računa o građanima u odnosu na zemlje u okruženju, ali potrošači imaju jedino moralno pravo da se protiv toga pobune”, smatra.

 Pošto aflatoksin u mleko dospeva preko stočne hrane, potrebno je obratiti više pažnje kod uzgoja ovih namirnica, objašnjava Jelena Miočinović. „Potrebno je uvesti dobru poljoprivrednu praksu i dobru praksu skladištenja hrane za životinje u cilju smanjenja pojave povećane koncentracije AFB1, a samim tim AFM1 u sirovom mleku”, zaključuje profesorka.

„Afera aflatoksin” 

„Afera aflatoksin”, kako je nazvana u medijima, u Srbiji je izbila u februaru 2013. godine. Goran Ješić, tada sekretar za poljoprivredu pokrajinske vlade Vojvodine, objavio je rezultate inspekcijske analize u tom delu zemlje koja je pokazala da 30 uzoraka mleka sadrži 200 odsto više aflatoksina od dozvoljenog nivoa.

Vlada Srbije je kasnije tokom februara objavila listu mlečnih proizvoda najvećih proizvođača u zemlji u kojima je pronađen povišen nivo aflatoksina M1. U martu iste godine, vlada je donela odluku o povećanju maksimalnog dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po litru. Istog meseca, 48 uzoraka mleka iz Srbije analizirano je u holandskoj laboratoriji RIKILT, gde je utvrđeno da je 15 sadržalo manje od 0,05 mikrograma aflatoksina, što se smatra ispravnim u zemljama EU, dok je kod preostalih 33 utvrđena koncentracija između 0,05 i 0,5 mikrograma. Veruje se da je aflatoksin u mleku bio povećan jer je kravama davana hrana u kojoj se razvila plesan sa ovom supstancom.

Goran Knežević, tadašnji ministar poljoprivrede, saopštio je da ta količina aflatoksina „ne može da ima negativan uticaj na zdravlje”, dodajući da je to ustanovljeno uz pomoć Ministarstva zdravlja, Vojno medicinske akademije (VMA) i Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.  Ipak, vlada je donela odluku da se uništi oko 70 odsto mleka analiziranog u Holandiji zbog nedozvoljenog nivoa aflatoksina. Knežević je u avgustu 2013. podneo ostavku na mesto ministra poljoprivrede sa obrazloženjem da su tadašnjoj vladi bile „potrebne promene”, ali je tada istakao da je „afera mleko” politizovana i da „nije uradio ništa nemoralno”, prenela je tada Radio televizija Srbije (RTS).

Kakvo mleko pijemo danas?

Trenutna granica, koja je sad prožena do do pred kraj 2025. godine,  dozvoljenog aflatoksina u mleku na snazi je od 2015. godine, ali je tokom dve godine pre ove odluke više puta menjana. U Srbiji trenutno „zbog stanja u zemlji i prisustva AFM1 u mleku nije moguće ispoštovati nisku dozvoljenu koncentraciju, jer bi to značajno uticalo na domaće proizvođače mleka. Posle nazovi afere iz 2013. godine, veliki broj mlekara uveo je „striktnu ulaznu kontrolu koncentracije AFM1 što je doprinelo da sadržaj te supstance u proizvodima bude najčešće na zadovoljavajućem nivou, kaaže nauka. Na osnovu toga možemo reći da kontrola uzoraka mleka na prijemu ima veoma značajnu ulogu u sprečavanju prisustva proizvoda sa visokim koncentracijama AFM1 na tržištu, a u prilog tome ide i činjenica da većina mlekara u Srbiji ima dobro razvijene sisteme upravljanja bezbednošću hrane. Profesori izove oblasti napominju da su istraživanja rađena između 2015. i 2018. godine pokazala da je oko 46 odsto uzoraka sirovog mleka sadržalo više aflatoksina od granice dozvoljene u EU, a oko 20 odsto iznad one koja važi u Srbiji. Kako se ističe, ti podaci „jasno ukazuju na neophodnost kontinuiranog monitoringa koncentracije AFM1 u sirovom mleku”. Dok manje strogi propisi u zemlji proizvođačima omogućuju veći prostor kod plasiranja mleka na domaće tržište, „evidentno je da mleko i proizvode od mleka sa koncentracijama iznad propisima dozvoljenim granicama nije moguće izvoziti u zemlje EU”, napominju istraživači. 

Početkom oktobra 2024 godine aflatoksin je otrkiven i u hrani za muzne krave, tačnije u kukuruzu i gotovim smesama koje se uvoze iz Srbije u Republiku Srpsku.Nakon štoje aflatoksin otkriven u hrani za muzne krave, tačnije u kukuruzu i gotovim semsama koje s euvoezu iz Srbije u Republiku Srpsku, mlekari su zatažili od Inspektoraqta RS da pojača kontrolu kako bi sprečili dalji uvou kontaminirane  hrane. Milorad Arsenić, predsednik Udruženja mlekara Republike Srpske iz Kozarske Dubice, izjavio je za Nezavisne novine das u trenuitnmo na snazi određene mere, ted a očekuju izvdeštaj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS koji će pruižiti jasniji uvid u trenutnosanje na terenu. ,,najvažnije je da sada držimo situaciju pod kontrolom. Proizvdoi koji smanjjuju nivo aflatoksina u hrani pokazuju dobre rezuutlate i većš su dali efektea. Na mojoj farmi je sve pod kontrolom, amnogidrugi farmerki nemaju nikakvih problema niti su morali menkjati ishranu stoke’’, rekao je Rasenić. Takođe je naglasio da farmekoej imaju probleme rade na otrkianju uzroka i rešavanju tihproblema. On Iističe da bi svakako trebalo pojačati kontrole I aktivnosti na granici kako bi se sprečio svaki potencijalnui propust. ,,Sa strane Udrenja apelujemo na nadležne inspekcijske orane da učine sve što je u njihovoj nadležnosti kako bise sprečio ulazaka kukuruza iz Srbije, bioou sirovom obliku ili u gotovoikmsmesama koji bi mogao biti kontaminiran aflatoksinpm’’, naveo je ya javnsot Arsenić. Udruženje mlekara RS već je zatažilo od nadlženih instititucija informaciej o merama koje suprduzete, nakon što je kdo nekihdobavljača otkriven povećan nivo aflatoksina. Napomenuli su das u do sada dobili jedno obavesštenje iz inspektorata RS, pemka kojoj je jedna pošiljka iz Srbkije, od uvoznika iz Brčkog distrikta, proglašemna nezadovoljvajućom.  Kako navode izvršili su i analize sopstvenih proizvoda kao i proizvdoa dobavljača hrane, a rezultati su otkrili još dva slčlaja sa povećanim nivoom aflatoksina. ,,U d ve analize su utvrđene količinje aflatoksina koje ne zadovoljvaju standarde.Sumnjamodanavjeći deo komponentkismesadolazi iz Sribje. Ove smese su već pripremljene, što znali da je nkivo tiksina u sirovinama verovatno bio još veći. Nejnam jasnokakoje takva hrana uopšte ušla na teritoriju RS izbosne i Hercegovine”, poru;uju mlekari.  Podsećamo, ovogodišnkja suša stvorila je povoljen uslove za povećano prisustvo afčatoksina u kukuruzu, a najvišeprobleme se javlja u regiji Semberije, gde je na nekolio farmi primećen nivo aflatoksina, iznad dozvoljenog.Farmeri su brzo reagovali i uspešnosanriali problemlem. Granica aflatoksina u Republici Srpskoj iznosi 0,05 mikrograma po litru ili kilogamu mleka, što je u skaldu s evropskom direktorivomk kako bise omoguićio izvoz mlečnih proizvoda. Udrfuženje je prethodno tražilo da se dozvoljeni nivo aflatoksina poveća i izjednači sasandadom u Srbiji, ali je dogovoreno da se zadrži stroži kriterijum kojije trenutnona snazi.   

U Crnoj Gori granica je usklađena sa pravilima EU (0,05 mikrograma po litru), kao i u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Albaniji.

Severna Makedonija primenjuje isti standard koji važi i u Srbiji.

Jogurt Balans plus srpske kompanije Imlek bio je povučen iz prodaje u Severnoj Makedoniji zbog prisustva aflatoksina M1, saopštili su tada iz Agencije za hranu i veterinarstvo te zemlje 18. novembra. Odluka je bila doneta zbog toga što količina ove materije u mleku nije namenjena makedonskom tržištu i sa neusaglašenom je količinom aflatoksina koja je, prema makedonskim propisima, bila potencijalni rizik po zdravlje ljudi, rečeno je tada u saopštenju. Tada je sa  tržišta Severne Makedonije bilo povučeno i trajno mleko Mikano Mlečne industrije Gradačac iz Bosne i Hercegovine zbog prisustva aflatoksina M1.

Iz Imleka i Šabačke mlekare tada nisu odgovorili na pitanja novinara BBC-ja o tome kako odlaganje stupanja na snagu novih normi može da utiče na njihovo poslovanje, kao i da li plasiraju proizvode sa različitim nivoom aflatoksina na srpsko tržište u odnosu na one namenjene izvozu u zemlje Evropske unije.

Pet puta je veća od drugih zemalјa, evo koliko iznosi

Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je 18. otkobra 2024. godine odluku da će biti zadržana ista granična vrednost aflatoksina M1 u sirovom mleku od 0,25 μg (mikrogram) /kg u narednih godinu dana, odnosno do 1. decembra 2025. godine. Ministarstvo je tako po prvi  put posluisalo vapaj stočara i prihvatilo ono sto oni traže, a ne propisi na putu ka EU, ovog trenutka. Odluka je doneta na osnovu rezultata dobijenih ispitivanjem kukuruza, hrane za životinje i sirovog mleka, a u stalnoj komunikaciji sa službama Ministarstva zdravlјa. “Napominjemo da proizvođači i prerađivači mleka, fitosanitarna i veterinarska inspekcija kontinuirano preduzimaju adekvatne mere u cilјu smanjenja nivoa aflatoksina M1 u sirovom mleku”, navelo je Ministarstvo polјoprivrede u saopštenju. Ministarstvo je podsetilo da je standard Komisije za Codex Alimentarius za aflatoksin M1 u sirovom mleku, koji primenjuje trećina zemalјa sveta, poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Rusije i drugih zemalјa van Evropske unije, ostao isti i iznosi 0,5 μg/kg.

Uz prelevmane zbog kojih nas EK opominje, postoje još neki efikasni načini zaštite tržišta od damping cena, kažu u PKS. Evropska komisija (EK) zatražila je od Srbije da povuče uvedene prelevmane na uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Kako su proteklih dana bili preneli domaći mediji, ovo je potvrđeno iz EK koja je izrazila zabrinutost zbog raznih trgovinskih ograničenja koje je Srbija uvela proteklih meseci, uključujući nedavno uvedene prelevmane – uvozne takse – na mleko i mlečne proizvode. U obrazloženju se naglašava da Srbija nije ispunila obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom jer nije konsultovala EU pre uvođenja tih mera i nije dala zadovoljavajuće opravdanje za njihovo uspostavljanje.

OPASAN KANCEROGEN AFLATOKSIN PRETI NAŠEM ZDRAVLJU?

Pozajmljena ilustracija

Treba da se zna da se a proučavanjem aflatoksina krenulo se 1960. godine kada se na farmama ćurki u okolini Londona javila nepoznata bolest koja je zato nazvana „X bolest ćuraka“. Od te je bolesti uginulo oko 100.000 ćurki zbog nekroze jetre, a uzrok bolesti su bile kontaminirane uljarice i hrana kojom su se ćurke hranile. Slična priča se desila i na području Cheshira, a u analizama koje su tada obavljane  jedina veza koja se uočavala između ova dva slučaja bilo je brašno od brazilskog kikirikija u krmivu. Pokazalo se da je većina toksičnih uzoraka bila kontaminirana plesnima. Plesan je ubrzo izolovana i dobila je ime Aspergillus flavus a sam toksin – aflatoksin. Aflatoksin osim plesni Aspergillus flavis može sintetizovati i Aspergillus parasiticus ali i druge vrste iz sorti Aspergillus, Penicillium i Rhizopus. Postoji nekoliko vrsta aflatoksina ali najjači prirodni kancerogen je aflatoksin B1 i kad se obično koristi termin aflatoksin u jedini najčešće se misli na aflatoksin B1.

Šta su mikotoksini?

Aflatoksini inače pripadaju grupi mikotoksina. Šta su mikotoksini? Mikotoksini (od grčke reči mykes – gljiva i toxikon – otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma plesni. Otrovni su i imaju negativne biološke posledice na ljude i životinje. Razmnožavaju se u uslovima povoljne temperature i vlage. Što je veća vlažnost razvoj plesni je brži. Mikotoksini mogu imati kancerogene, mutagene, imunotoksične i teratogene osobine. Ljudi i životinje su najčešće izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima mogu se javiti u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze prepoznaju se jasno izraženim simptomima trovanja pa čak i smrću. Hronične kontaminiraju organizam na duži vremenski period izazivajući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sistema, probleme imunološkog sistema, cirozu jetre i oštećenja bubrega. Takođe mogu izazvati i pobačaj. Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.

Ljudi unose toksine gljivica u telo preko biljne hrane (žitarice, orašasto voće) i životinjskih proizvoda, npr. kravljeg mleka. Smatra se da je oko 30 odsto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržavati ove otrove. Namirnice najizloženije razvoju plesni su žitarice (kukuruz, pšenica, zob, raž, ječam i riža..), orašasti plodovi (bademi, lješnjaci, pistaći, orasi i kokosov orah..), mahunarke (kikiriki i soja), voće (najviše grožđe i smokve, suvo voće i povrće), napici (kafa, kakao, vino i pivo), mlečni proizvodi (mleko i sirevi), rafinisani proizvodi (brašno, kukuruzne pahuljice i hrana za dojenčad..)

 Vrste mikotoksina

 Plesni koje proizvode ove otrove najčešce se javljaju u žitaricama i stočnoj hrani.

• Aflatoksini

Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane mogu doći u mleko i mlečne proizvode. Izazivaju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost žila i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene u sistemu za varenje – proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja bubrega; žuticu; oštećenja i karcinom jetre.

• Okratoksin A

Javlja se u žitaricama, kafi i grožđu. Izaziva probleme u urinarnom sistemu i oštećenja bubrega a i ima kancerogeno djelovanje.

• Trihoteceni

Obuhvataju mnogo podvrsta, a najčešće se otkrivaju u pšenici, kukuruzu, zobi i ječmu. Izazivaju negativne promene u celom telu npr. osipe na koži; stvaraju ozbiljne poteškoće s disanjem i krvarenje iz pluća; napadaju nervni sistem a praćen je glavoboljama, drhtavicom, slabom koordinacijom pokreta i depresijom.

• Zearalenon

Najčešće je prisutan u kukuruzu ali i u pšenici, riži, soji, ječmu i prosu. Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa uključujući neplodnost.

Pozajmljena fotografija

Poželjno izbegavanje 

Toksični aflatoskin se najčešće stvara na kikirikiju, soji i kukuruzu. Nije retkost niti da se nastani na orašastim plodovima koji su loše skladišteni i transportovani sa veće distance. Zato je uvek savet stručnjaka da se odaberu orašasti plodovi dobijeni na lokalnom području jer se tako smanjuje opasnost od trovanja aflatoksinima. Aflatoksin se može pronaći i u proizvodima životinjskog porekla ako se stočna hrana zagadi plesnima. U mleku krava hranjenih hranom zagađenom aflatoksinom B1, može se nalaziti i aflatoksin M1 koji je poznat kao izazivač karcinoma jetre. Aflatoksin M1 je u stvari metabolit aflatoksina B1, a izlučuje se u mleko kroz mlečne žlezde sisara.

Aflatoksin M1 se ne može uništiti termičkom obradom pa zato pasterizacija mleka ne pomaže kod ovog problema. Aflatoksin M1 može se naći i u majčinom mleku pa su u mnogim zemljama definisane dozvoljene vrednosti tog toksina u hrani za životinje i ljude (u Evropskoj uniji dozvoljena vrednost iznosi od 0,05 µg/L za konzumno mleko). Ako nivo aflatoksina M1 prelazi dopuštenu granicu proizvod se ne sme koristiti za prehranu ljudi, kao niti za proizvodnju mlečnih proizvoda. Budući da je aflatoksin B1 zaista jedan od najopasnijih toksina i kancerogenih supstanci, stroga kontrola predstavlja jedinu efikasnu meru zaštite. U skorašnjoj kontroli trajna mleka sa 2,8 odsto mlečne masti povučena su sa naših polica nakon što je u njima pronađena povećana koncentracija aflatoksina. Po savetu nutricionista poželjno je izbegavanje ovog aflatoksina jer može izazvati hronicno ili akutno oštećenje jetre i dovesti do karcinoma. Ako planirate da nanjušite ili osetite opasnost znajte da se prisustvo aflatoksina i toksičnosti ne može uočiti ni preko ukusa ni preko mirisa mleka ili drugih proizvoda. Sa druge strane, poželjna je upotreba zelenog povrća. Zeleno je boja zdrave jetre. Unos obilja zelenog povrća može sprečiti nastanak karcinoma jetre – tvrdi studija objavljena u časopisu Cancer Prevention Research. Tajna pozitivnog efekta zelenog povrća na zdravlje jetre leži u obilju hlorofila koje ono sadrži. Upravo hlorofil, prema autorima studije, ima sposobnost da smanji apsorpciju i bio dostupnost aflatoksina B koji kod ljudi ima kancerogeni potencijal. Dokazano je da beli luk umanjuje nepovoljne uticaje mikotoksina. U cilju preventive preporučljivo je kupovati samo sveže, domaće namirnice. Uzmite u obzir da zapakovane namirnice imaju manju mogućnost razvoja plesni naspram rinfuznih žitarica, orašastih plodova i suvog voća.

 Antioksidans komentar

Na stranici uzrok raka pisali smo o problemu aflatoksina na Filipinima i Kineskoj studiji. Još jednom da podsetimo na isti tekst. U eksperimentima koji su vršeni na pacovima dokazano je da se aflatoksin u telu nije aktivirao bez prisustva mlečnog proteina kazeina. Kada je unos mlečnog proteina bio nizak aflatoskin je mirovao, a u povećanom (normalnom) unosu kancerogeno dejstvo aflatoksina je aktivirano i jače izraženo. Aflatoksin u mleku spada u najače prirodne kancerogene pa ukoliko i unesete aflatosin u hrani, bez mleka njegovo prisustvo biće mnogo manje opasno. A, kada ga dobijate u koktelu sa mlečnim prozvodima, onda bismo to nazvali najgorom kombinacijom. Ako koristite proizvode u kojima se nalazi veća količina mleka (npr.sir 1kg=3.5 litara mleka) onda je rizik od kontaminacije mnogo veći kako u pogledu aflatoksina tako i u količini proteina koji će ga promovisati. Stoka dobija aflatoksin najčešće preko hrane (kukuruza) i tako se on pojavljuje u mleku i svim mlečnim prozvodima. Teško je da ćete da izbegnete kontakt sa aflatoksinom ali ono što možete da izbegnete jeste njegova promocija. 

Sve u svemu tačna je tvrdnja sa početka ovog teksta da su vegani izloženi riziku aflatoksina ali bi mi tu izjavu malo dopunili: i oni sa klasičnom ishranom također su izloženi ovom kancerogenu, kao i vegani, ali sa jednom razlikom – klasična ishrana daje mnogo veću podršku ovom kancerogenu od veganske.

                            (Autor je analitičar i publicista)