Foto: Arhiva autora

Selo u kome nema nezaposlenih!

Poljoprivrfeda Srbije ima sve manju proizvodnju hrane, deo mora da uvozi za svoje stanovništvo, ima eksperte u nauci, vredne i radne poljoprivrednike, a nema dovoljno hrane ni za sebe ni za izvoz. A, sve do nedavno bili smo zemnaj koajse hvaila da mođe da hani pola Evrope! 

Sad više nema ni strategiju proizvodnje u poljoprivredi. Jer, ovoj lošoj ističe validnost 31. decembra 2024. godine, a nova nije doneta! Ipak, narod netreba da strahuje jer, ima 4.720 sela, 508.365 vrednih poljoprivrednih gazdinstava koji obrađuju  3.257.100 hektara i na njima proizvode hranu. Pa će Srbija zahvaljujući, tim ljudima u poljoprivredi, a ima ih oko 1.150.653 opstati i ostati. 

Evo primera, kako treba da se radi, da bi narod bio gladan. To je selo, pre nekolikpo godina proglašeno za najuspešnije u Srbiji. Njega slede dosta drugih koji narod neće ostaviti bez hleba i ostalih potrepština. Jer, za ishranu naroda u Srbiji potreno oko 1,3 miliona tona pšenice godišnje. Za ishranu treba milionn tona (da svaki stanovnika godišnje pojede po 64,5 kilograma hleba i peciva), a ostalo za semenarstvo i robne rezerve To se može ostvariti sa proizvodnjom pšenice na 300.000 hektara plodnih njiva. U 2024. godini pšencia je posejana 580.000 hektara. Znači biće I za izvoz!

Evo primera kako to rade u pograničnom selu Kukujevci kod Šida.

U poslednjih nekoliko godina Кukujevci su doživeli veliku medijsku slavu, prvenstveno zbog toga što su jedino selo u Srbiji u kojem nema nezaposlenih i u kojem je primetan populacioni rast, s obzirom da ovom selu – za razliku od mnogih, ne preti izumiranje. Кukujevčani su svojim primerom tokom proteklih godina pokazali kako se radom, slogom i dobrom organizovanošću može napredovati u vremenu kada se svi žale na tešku ekonomsku situaciju. U selu je za proteklih 20 godina podignuto 350 kuća, izgrađene su moderna osnovna škola, crkva i drugi objekti. Pre pet godina Кukujevci su proglašeni i za najuspešnije selo u okviru manifestacije “Susreti sela Srbije”, a o tome kakva je situacija u selu danas,  govori Srđanom Todorović, predsednik Saveta Mesne zajednice Kukujevci. 

– Bez obzira na pandemiju virusa Korona 19, mi nemamo problem sa zapošljavanjem i natalitetom. Epidemija nije mnogo uticala na naš privredni razvoj, jedino što su u jednom periodu, baš kao i u svim ostalim krajevima Srbije, bili zatvoreni kafići, a ništa drugo se nije odrazilo na poslovanje naših firmi u selu. Poljoprivredni proizvođači su nastavili da svoj posao rade i dalje, a tu prvenstveno mislim na proizvođače sirovog duvana koji dominiraju kod nas i koji su zapravo i bili pokretač ekonomskog razvoja sela u prethodnom periodu. Кukujevci su selo vrednih, sposobnih i ambicioznih ljudi i zahvaljujući tome iz godine u godinu imamo sve više dece i beležimo ozbiljan privredni napredak. Ovde živi oko 2.500 stanovnika, a u svakoj kući barem jedan član domaćinstva je negde zaposlen. U selu radi veći broj firmi, tu su Industrija mesa „Agropapuk“, farma koza „Beokapra“, poljoprivredne zadruge, firma „Asoler“, veterinarske apoteke, prodavnice, a osim duvana veliki broj meštana bavi se i proizvodnjom voća, kao i stočarstvom – kaže Srđan Todorović, predsednik Saveta MZ Кukujevci i dodaje da za vreme berbe duvana kod njih sa juga Srbije, u potrazi za poslom, dođe još oko stotinu sezonskih radnika.

U selu ima dosta mladih bračnih parova, jer su se mnogi nakon završenog školovanja vratili i zasnovali svoje porodice i baš tu podižu svoju decu. Upravo po broju dece Кukujevci su postali jedno od vodećih mesta u Srbiji. Osnovnu školu u selu pohađa oko 250 dece, a ima i oko 50 mališana predškolskog uzrasta, za koje je – zahvaljujući lokalnoj samoupravi, obezbeđen celodnevni boravak u vrtiću.

U Кukujevcima imaju sve uslove za život kao u gradu: poštu, prodavnice, apoteku, kafiće, restoran, veterinarsku ambulantu, benzinsku pumpu… Ovde svakodnevno radi lekar, a stomatolog dolazi jednom nedeljno. Jedino što im fali jeste banka, a meštani kažu da bi im dobro došao barem bankomat, s obzirom da samo zbog toga moraju ići u obližnji Šid. Кroz selo prolazi železnička pruga, vozovi staju na njihovoj stanici, a autobuskim linijama dobro su povezani ne samo sa opštinskim centrom, nego i sa Sremskom Mitrovicom, Novim Sadom i Beogradom.

Кada je reč o infrastrukturi, predsednik Todorović kaže da je u prethodnom periodu rekonstruisan Dom kulture, urađena pešačka staza na groblju u dužini od 200 metara i započelo asfaltiranje ulica.

– Rekonstruisane su do sada tri ulice, jedna je dobila u potpunosti novi asfalt, što je za nas zaista velika stvar, jer u istoriji Кukujevaca ta ulica nikada do sada nije imala asfalt. Sa tim radovima ćemo nastaviti i dalje, s obzirom da putna infrastruktura nije obnavljana decenijama, tako da ćemo mi taj posao obnove seoskih ulica nastaviti, a ja verujem i završiti u ovoj godini – kaže o infrastrukturnim radovima predsednik i dodaje da je u planovima za naredni period i rekonstrukcija zgrade Mesne zajednice.

Škola tesna za sve đake!

A, da je ovo selo složnih ljudi, o tome svedoče i brojna udruženja koja ovde rade. Tu je,pre svega, Lovačko udruženje “Fazan”, zatim dva udruženja žena, udruženje penzionera i sportski klub “Obilić 1993”. Sva udruženja imaju dobru komunikaciju i međusobno sarađuju.

– Кukujevci su prošle jeseni bili domaćini manifestacije “Miholjski susreti sela” koju je organizovalo Ministarstvo za brigu o selu. Zahvaljujući pomoći Ministarstva neke porodice su obezbedile i krov nad glavom, odnosno Republika Srbija je pomogla mladim bračnim parovima da kupe kuće na selu i tako reše svoj stambeni problem – kaže predsednik Todorović. Inače, u Кukujevcima postoje dve crkve, pravoslavna koja je izgrađena relativno skoro i katolička crkva Presvetog trojstva koja je izgrađena još za vreme vladavine Marije Terezije i čija je rekonstrukcija u toku. 

Rimokatolička crkva Svetog Trojstva Kukujevci – Gde Slavonci postadoše Sremci

Ovo je možda jedino selo u kom se za nekoliko godina gotovo potpuno promenilo stanovništvo. I jedino kom je škola tesna za sve đake. I jedino koje nema kuću gde bar neko nije zaposlen. Ima toga još… ali i ovo je dovoljno! Kukujevci su poslednjih godina steklo medijsku slavu kojoj gotovo da nema pandana u čitavoj Vojvodini, a možda i u Srbiji celoj. Ako ćemo pošteno, za većinu sela koja se vrte po novinskim stupcima i televizijskim špicama, znamo gotovo isključivo po nekoj od čuvenih „…ijada“. Takva sela su recimo: Turija, Deronje, Kačarevo, Mokrin…  Kukujevci su postali slavni po nečem sasvim drugom. Poznati po radu i rezultima. Jer, u selu nema nijednog nezaposlenog žitelja! Ko želi da radi svi imajuposao!

Zapravo, da je sreće, oni u medije ne bi ni dospeli. Prvi povod zbio se, naime, sredinom devedesetih godina. Do tada su ovo selo, sa tek nešto manje od 2.000 stanovnika, gotovo u potpunosti naseljavali Hrvati (90 odsto). A onda su stigli Srbi, izbegli iz preko 150 mesta – od Dalmacije, Like i Banije, do ravne Slavonije.  S jedne strane Hrvati, u koje se tih devedesetih uvukao strah, a s druge Srbi koji ostavili svoja najčešće velika domaćinstva i stizali s tek nekoliko kesa u rukama. Počela je svojevrsna razmena stanovništva i njihove imovine. Hrvati su menjali kuće i odlazili diljem Hrvatske, a Srbi su dobili priliku da u Kukujevcima otpočnu neki nov život. Naravno, oni skloniji politici, na obe strane, o događajima koje smo mi ovoliko uprostili – imali bi i danas štošta da kažu. Mi u to, bar na ovom mestu, ne ulazimo. Prošlo je 20 godina, strasti su se smirile. Ostaje činjenica da u Kukujevcima danas živi 94 odsto Srba! Retki su slučajevi poput ovog, da je neko selo za samo nekoliko godina, praktično kompletno izmenilo stanovništvo.

Koji traktori oru njive u Srbiji! 

Poljoprivrednici se ovih modela ne odriču, evo šta je paorima prioritet pri kupovini Na tržištu postoji mnogo proizvođača traktora koji nude raznolike modele u smislu veličine i snage, ali je pri odabiru pravog najvažniji faktor veličina imanja. Poljoprivredni traktor je najvažnija mašina svakog poljoprivrednika, omogućavajući mu obavljanje širkogo spektra zadataka. Traktori su sposobni da vuku, montiraju i napajaju dodatke, čime značajno olakšavaju obavljanje poljoprivrednih poslova. Na tržištu postoji mnogo proizvođača traktora koji nude raznolike modele u smislu veličine i snage, pa se pred velikim izborom često rađaju i dileme. Savremeni poljoprivrednici, upravo zbog toga moraju razmotriti nekoliko ključnih faktora pre nego što izaberu pravi traktor za svoje potrebe.

Foto:Shutterstock

 Veličina imanja je osnovni faktor u odabiru traktora. U Sjedinjenim Američkim Državama prosečno imanje obuhvata 180 hektara, dok je u Evropskoj uniji prosek 16,6 hektara. U Srbiji, gde su parcele često manje od pet hektara, izbor traktora mora biti prilagođen specifičnostima zemljišta i operacijama koje se sprovode. Prosečno imnaje u Srbiji, prema podaciam RZS,  je veličine 6,4 hektara. Prosečna sarost nosioca gazdinstva je 60 godina. U tome su 77 odsto muškarci I 63 odsto žene. Tek svaaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina.To prosečno gazdinstvo u Srbiji pposeduje jednu kravu. Pet svinja,tri ovce, tri košnice i 43 živine.

Fragmentacija zemljišta može otežati rad sa velikim mašinama, dok na većim parcelama mehanizacija postaje efikasnija. S obzirom na snagu potrebnu za različite priključke, traktori se biraju prema opremi koju farmer planira da koristi, kao što su plugovi ili rasipači đubriva. U Srbiji, gde postoji 481.000 traktora, neki od najpopularnijih brendova traktora uključuju se IMT, John Deere, Foton, Belarus, Mahindra, i Ursus. Ovi modeli se ističu zbog svoje pouzdanosti, efikasnosti i sposobnosti da odgovore na specifične zahteve poljoprivrednika. Izbor pravog traktora je kompleksna odluka koja zahteva razmatranje ekonomskih, ergonomskih i operativnih faktora, i ne bi trebala biti vođena ishitrenim odlukama, pa u daljem tekstu možete pročitati kojim smernicama se poljoprivrednici najčešće vode. Brzina izvođenja zadataka takođe igra značajnu ulogu u izboru traktora. Brza obrada useva, posebno tokom sezone setve i žetve, zahteva veće traktore koji mogu pokriti veće površine u kraćem vremenskom roku. Investicija u veće traktore može biti dugoročno isplativa, posebno za rastuće farme koje planiraju proširenje. Mnogi poljoprivrednici biraju traktore sa većom snagom očekujući da će im biti potrebni za zahtevne zadatke ili terete.

Ekonomija obima postaje sve važnija u savremenom poljoprivrednom modelu. Iako većina poljoprivrednika poseduje sopstveni traktor, grupe proizvođača i kooperative mogu investirati u veće traktore, čime se smanjuju troškovi i ostvaruju uštede. Jedna od prednosti posedovanja traktora je mogućnost angažovanja na poslovima za druge poljoprivrednicima, čime se povećava isplativost investicije i ostvaruje dodatni prihod. Specijalne primene traktora zahtevaju dodatna prilagođavanja, posebno u brdskim i planinskim oblastima. Na takvim terenima, traktori sa gusenicama pružaju bolju vuču i kontakt sa tlom. Blizina ovlašćenog servisa i vrednost preprodaje takođe su važni faktori pri izboru traktora. Savremeni traktori su složene mašine, a dostupnost delova i servisne mreže može značajno uticati na troškove održavanja.

Srbija, strategija i hleb!

• Srbija od 31. decemba 2024. g. nema validnu strategiju poljoprivrede;
• Nova nije  doneta!
• Radi je po 10 eksperata iz Bosne i Hercegovin, 10 iz Slovenije i pomažu im četiri konsultanta iz Srbije;
• Okvirni Nacrt te buduće strategije odbio je Odbor za poljoprivrfedu Skupštine Srbije;
• Pšenica je posejana na 580.000 hektara;
• Srbiji je za ishranu godišnje potrebno oko million tona pšenice;
• Za semenarstvo treba oko 150.000 tona;
• Za robne rezerve oko 100.000 tona;
• Sve to za domaće potrebe može da se proizvede na 300.000 hektara pod pšenicom;
• Po stanovniku godišnje trošimo po 64,5 kilograma hleba i peciva;
• Biće pšenice za domaći hleb i izvoz!

I dok je Srbija do pre nekoliko decenija bila agrarna zemlja  koja se hvalila da može da  hrani pola Evorpe, sad je došla u situaciju da je zavisna od uvoza hrane, pre svega mesa, mleka iprraževina da bi ishranila svojih 6,6 miliona stanovnika. A, to je uz smanjenje broja žitelja za 500.000 u poslednjoj deceniji. Pre svega, se misli na uvoz mesa i prerađevina i mleka i preraševina. Jer, od domaće proizvodnje toga više nema dovoljno. To je zaključeno i na sednici Odboa za poljoprivredu Skupštien Srbije, na kome je istakntuo da je u 2023. godini za uvoz ovih portrep[tina potrošeno 600 miliona evra, a da je taj uvoz nastavljen i u 2024. godini  pa je za pola godine za taj uvoz potrošeno čak 660 miliona evra. Uz to je ukazano na težak položaj zadrugarstva u Srbiji.

Zadruga za primer

Da bi se bar malo olakšao položaj zadrugarstva, Zemljraodnička zadruga ,,RATAR’’ u Kukujecima kod Šida bila je domaćin firmi KITE koja uvozi traktore marke ,,Džon dir’’, na Balkanu. Najvi[e traktrora ove kompaniej postoji u selu Čurug. To je bila prilika da se kvalitetna mehanizacija ponudi ovom tržištu. Jer, prema popisu poljoprivrede, objavljenom u Repbličkom zavodu za statistiku 26. januaru 2024. godine istaknuto je da u Srbiji ima 481.000 traktora. Po tom broju za obradive površine  u Srbiji ona je premehananizovana zemlja. Međutim, i ta mehanizacija  je stara u proseku tri decenije pa nije retkost da vlasnici od tri stara traktora sklapaju jedan kako bi mogli da uđu u njive i obave poslove. Ili o stanju te mhanizacije govori i primer da je trećina vlasnika te mehanizacije starija od svojih vlasnika, kaže saradnik U azdružnom savezu Vojvodine Petar Radić.

Zadružni  savez Vojvodine u koji je udruženo oko 460 zadruga, odlučio je da pomogne zadrugarima da se obnovi mehanizacoika pa vodi akciju. Kako ističe Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, ova asocijacija poljoprivrednika, očekuje da se ukinu sva ograničenja koja su imale zadruge u konkursima za nabavku mehanizacije i da se zadrugarima obezbedi prioritet u pribavljavanju investicionih sredstava. Ovo je poruka sa tematskog skupa o mogućnostima nabavke poljoprivredne mehanizacije u uslovima suše i niskih otkupnih cena, održanog u selu Kukujevci, kod Šida. 

Dolmaćin zadrugariima i proizvođačima hrane bila je zadruga koja se istovremeno bavi ratarstvom i stočarstvom ,,Ratar” sremskom selu Kukujevci. To  je zadrugra koja uspešno posluje, ali i pored toga mora dobro da razmotri potrebe, pre nego što kupi novi traktor. ,,Najviše se traže traktori srednje do teže kategorijž. Znači traktori od nekih 120 do 160 konjskih snaga. Jer, to su traktori univerzalni, koji mogu da rade sve”, navodi Vidosav Brnjašević, direktor ZZ ,,Ratar” u Kukujevcima. Klimatske promene zahevaju redukovanu obradu. Plug se zamenjuje mašinama koje u jednom pohodu završe više operacija, čime se čuva vlaga. U dekadi prvo, ovog veka imali smo dve sušne godine. Od 2000. godine do danas bilo je osam sušnih godina. Za prvih secdam godina štete su bile veće od sedam milijardi evra.

,,Preoteklo vreme nam ukazuje da će od 100 godina čak 52 uvek biti sušne. To nam definitivno ukazuje da mi moramo promeniti i tehnologiju i tehniku rada. Mehanizacija će nam biit neophodna, ali verovatno ćemo morati i da menjamo i agrotehničke mere”, navodi dr Aleksandar Sedlar, profesor novsoadskog Poljoprivrednog fakulteta. 

Mašinski prstenovi rešavaju probleme

Udruživanjem poljoprivrednih proizvođača i stvarajući mašinske prstenove smanjuju se troškovi poslovanja. Zadruge su model takvog poslovanja, ali zadrugari nailaze na računovodstveni problem , plaćaj PDV iako u osnovui rade sa svojom mašinm. ,,Znači zadrugari se udružuju u zadrugu da bi snizili svoje troškovee i na kraju se oporezuje bukvalno rad mehanizacije između zadruge i zadrugara što apsolutno ne bi trebalo da se oporezuje”, navodi Jelena Nestorov Bizonj. 

Tako je na tematskom skupu ,,Uz yadruge do savremene mehanizacije” koji je održan u Kukujevcima, istaknuto da je ove 2024. godine smanjena prodaja traktora za 40, a kobmbajna  za 60 odsto. Distributeri nude više pogodnosti da podstaknu kupovinu. ,,U vidu trgovine staro za novo, u vidu odloženog plaćanja, a u cilju supstitucije kamatnih stopa za nabavke. Čak za nabavku kombajna ima dve godine odloženog plaćanja”, kaže mr Đorđe Mišković, izvršni direktor u Kompaniji ,,Kite”  DOO u Novom Sadu.

Kako bi se pomoglo zadrugarima, ZSV očekuje da se ukinju sva ograničenja koja su imale zadruge u konkursima za nabavku mehanizacije, jer se upravo od države očekuje najznačajnija pomoć. Potvrdio je to ovogodoišnji konkurs za  opremu za navodnjavanje Pokrajine gde je ukinut uslov da mogu učestvovati samo zadruge koje imaju posed do 100 hektara. Sredstva je tražilo 15, a dobilo 10 zadruga, što je više nego pethodnih pet godina zajedno! 

Ivana Popović. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, naglasila je važnost udruživanja za napredak malih poljoprivrednih proizvođača, kojih u Sribji ima ok 216.000,  sa poseodm od oko 2,5 hektara, kao i značaj investicionih ulaganja, uz podršku resornog ministarstva, te je pozvala prisuten zadrugare da konkurišu za sledeće IPARD programe.

Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemlјišta!!!

O problemima agrara Srbije uglavnom se priča već pola veka, a  problemi se rešavajui uredbama. Poljoprivfeda niej strateška ganapa nema ni sistemskih rešenja! Ali, umesto da se rešavaju problemi, rezultati agrara pokazuju da je proizvođačima sve teže. Rešenja se traže na ulici jer se jedino sanje čuje vapaj seljaka. Proizvodnja hrane se smanjuje. A, ona postaje i sve skuplja, pa se i sve manje troši, zaključak je PKS.

 Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. Slične tendencije su i u svetu gde godišnje nestane oko 30 miliona hektara.To je veličina jedne Italije! U Srbiji je postojala izabluda da pod polјoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,1 miliona hektara”. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Stručnjaci upozoravaju i da sa druge strane, neobrađeno ostaje od 400.000 do 600.000 hektara, što “sebi ne dozvolјavaju ni mnogo razvijenije zemlјe”. 

Prema popisu poljoprivrede u Srbiji danas postoji 508.365 gazdinstava, što je za 10 odsto manje nego loi 2018. godine. Prema podacima RZS u njoj se nalazi 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Isti izvor navoddei da se koristi 3.257.100 hektara. Stočarstovm se bavi 313.495 gazdinstava.  U sajamna se nalazi 725.408 grla goveda je štoi je 17 osto manej nego li 2018. godine. Pored toga u oborima se gaji i 2.263.705  svinja, što je takođe smanjenej za 30,7 odsto. U torovima je i 1.702.682 ovce što je manje za 5,4 odsto, a tu je i 249.558 koza što je smanjenje za 31,5 odsto. Srbije poseduje o 22.022.439 grla živine i 1.261.323 košnice.

Analitičari upozoravaju na niz neregistrovanih problema koji postoje u agraru. To su, pre svega, u korišćenju zemlјišta u Srbiji sledeći: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovolјno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.

Način korišćenja zemlјišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, koja sad u BDP agrara Srbije učestvuje samo sa 28,1 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalјa sveta je svako učešće stočarstva u BDP agrara ispod  60 odsto. Dakle, Srbija se nalazi među najnerazvijenijim zemlјama ako se posmatra ovakav razvoj. U strukturi setve i dalјe dominiraju žitarice, a nedovolјna je zastuplјenost industrijskog bilјa, povrća i krmnog bilјa. Analitičari ukazuju da je počeo blagi oporavak vinograda i da  oni u Srbijii sad zauzimaju oko  22.000 hektara. Toliko ih ima i u Sloveniji i Hrvatskoj. Karakteristika postojećih zasada je da su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovolјno profitabilni – što je takođe pokazatelј ekstenzivnosti dosadašnje proizvodnje.

Zaštita prirodnog resursa

Zemlјište je neobnovlјiv prirodni resurs. Polјoprivreda, krčenje šuma i drugi faktori su degradirali i erodirali gornji sloj zemlјišta alarmantnom brzinom. Globalno, 52 odsto polјoprivrednog zemlјišta je već  degradirano. Zbog toga je svaki 5. decembar posvećen upravo zemlјištu i njegovoj izuzetno složenoj ulozi. Ovaj dan je prvi put obeležen 2013. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pomenuti datum proglasila za Svetski dan zemlјišta i od tada je fokus uvek na očuvanju kvaliteta zemlјišta, njegovoj zaštiti, ali i podsticanju održivog upravlјanja obradivim površinama. Zato je i, Svetski dan zemlјišta bio prilika da se ukaže na značaj zemlјišta, koga ima sve manje i manje.Trenutno je aktivan najveći svetski ekološki pokret ”Svesna planeta” za očuvanje površinskog sloja zemlјišta i to sa fokusom na očuvanje organske materije u zemlјištu. Cilј ovog pokreta je da skrene pažnju šire javnosti o presudnom značaju zemlјišta u svetlu nadolazećih klimatskih promena spram toga koliko je ono već degradirano. Ovaj pokret je veoma ambiciozan i njegov cilј jeste da 3,5 milijardi lјudi sazna za ovaj problem zato što je to onaj deo populacije koji ima pravo glasa.  

Najčešći uzrok degradacije zemlјišta je rapidni gubitak organske materije u zemlјištu. Kod nas već godinama ne postoji mogućnost đubrenja stajnjakom zbog devastirane stočarske proizvodnje. Humus je sa pet odsto u Vojvodini između dva i tri odsto. Da bi se jedan santimetar vratio potrebno je da prođe 100 godina. Ako bi se povećalo navodnjavanje, a ono je prema podacima RZS u 2021. godini u Srbiji iznosilo samo 52.236 hektara, a u 2022. godini 54.639 hektara, onda bi imali štete, jer nema prirodnog gnojiva bez koga nema povećanja humusa. U 2023. Godihni u Srboiji se navodnvjalo samo 47.529 hektara njai. To je tek 1,4 odsto obradkivih površina. U svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto njiva.

Da ne bi imali štete od vode, kada bi navodnjavali njive, trebalo bi da imamo samo u Vojvodini  i  100.000 junadi! Tada bi imali znatno više junetine za ishranu, pa bi imali i 8.875 tona ,,bebi bifa’’ za izvoz u EU. Jer, podsetimo se samo da je 1990. godine iz SFRJ u svet bilo izvezeno 54.000 tona  ,,bebi bifa’’. Od toga iz Srbije 34.000 tona. Sad su prazne staje u Srbiji, uništeno je stočarstvo koje u BDP agrara učestvuje sa manje od 28,1 odsto, pa nema ni ,,bebi bifa’’za izvoz. Prema podacima Nenada Budimovića, sekretara za stočarstvo u PKS, sad se godišnje izvozi samo oko 400 tona ili 100 puta manje nego pre tri i po decenije! 

Zemlјište sa jednim procentom organske materije je degradirano i više se ne može popraviti. Jer, zemlјište je najveći ekosistem, a nauka je priznala 2021. godine da je determinisano samo jedan odsto zemlјišnih mikroorganizama, 99 odsto njih još čeka da bude otkriveno, te vrste možda i nestaju kao što nestaju i one poznate. Očuvanje živog sveta u zemlјištu je najvažnije.

To možemo postići na dva načina – minimalnom mehanizovanom obradom zemlјišta i tako što zemlјište mora da bude pod stalnom vegetacijom, ne nužnom zelenom, već i pod žetvenim ostacima. Zemlјište ne može biti braon, golo, neotkriveno, kao što smo nekada davno savetovali kada se podrazumevala redovna upotreba stajnjaka. A, u SRbiji nema stoke, pa neka ni stajnjaka! Ukoliko bi se izgradili sistemi za navodnjavanje i njive dobijale vodu, primera radi, u Vojvodini, a ne bi bilo prirodnog gnojia, već za tri decenije od plodnih oranica koje su to i danas, imaćemo – pustinju. Ne afričku nego, po prinosima!

Najnovija analiza Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje da je broj stoke u Srbiji u poslednje tri decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto. 

Najnepovolјnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa za tri i po decenije pala je sa 650.000 na oko 447.000 tona svh vrsta mesa. Takođe i potrošnja svih vrsta mesa je pala sa 65 na oko oko 44 kilograma po stanovniku godišnje. U EU se troši čak 25 kilogama mesa godišnej više nego u Srbiji po jednom satanovniku. Ako, hoćemo da je stignemo,po ovoj stopi rasta i razvoja trebaće nam oko šest decenjija

Srbija se nalazi i u društvu evropskih zemalјa sa najusitnjenijim posedom. Immaoko 19 miliona parcela.  Prema podacima RZS u Srbiji i dalјe dominiraju mala gazdinstva, mada se primećuje tendencija njihovog blagog ukrupnjavanja. Broj gazdinstava u odnosu na popis agrara iz 2012. godine je opao čak za 62.000!  Beleži se i blagi rast  ukupno korišćenog polјoprivrednog zemlјišta u odnosu na proteklu deceniju. Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da sebave polјoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje polјoprivredno zemlјište, srednjim  i velikim gazdinstvima. Za nepunu deceniju ugašeno je oko 60.000 malih gazdinstava.  Prosečna veličina korišćenog polјoprivrednog zemlјišta povećala se sa 5,4  hektara, koliko je iznosila 2012. godine na 6,2 hektara u 2018. godine.Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava od oko dva hektara (takvih 217.623 gazdinstava) i to predstavlјa veoma značajnu prepreku da polјoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači!

Srbija bez strategije!

Prema podacima RZS slika agrarne proizvodnje u Srbiji danas se vidi po rezultatima njene proizvodnje u protekloj deceniji kada je za 10 godina rast bio samo 1,7 odsto. Odnosno godišnje to je bilo tek 0,17 odsto! A, Straetgaj razvoja agrara doneta je 2014. godine važila je do kraja 20 je do  kraja 2024. godine. Predviđala je godišnji rast od 9,1 odsto, ikli u lošijim godinama 6,1 odsto. Ocva koaj je važiam vieš od 10 godina, bial je strategija pada,  a neostvareno obećanje je bilo da će biti ogroman rast!Znalo se da je to bio nerealan i neostvariv plan, što je i praksa pokazala. Odgovornih  za taj promašaj nema! Sad je Srbija jedina zemlja koja nema strategiju razvoja poljoprivrede! Ovoj je važnost istekla na kraju 2024. godina, a nova još nije doneta. 

Novu su dobili da rade stranci. Deset stručnjaka iz Bosne i Hercdegovine, deset iz Slovenije i pomažu im četgri konsultanta iz Srbije. Urađen je okvirni nacrt na 100 strana, ali je to odbijeno na sednici Odboa za poljoprivredu Skupštine Srbije. Poslanici nisu imali ni na uvid urađeni okvirni nacrrt je im ga nije dostavilo njihovo Ministarstvao za poljoprivredu. Dalja sudbina nije poznata! 

Strategija pada u procentima

2014. godine + 2,0 odsto

2015. godina – 7,7 odsto

2016. godina + 7,7 odsto

2017. godina -11,4 odsto

2018. godina +15,1 odsto

2019. godina – 1,7 odsto

2020. godina + 2,2 odsto

2021. godina – 5,7 odsto

2022. godina – 7,8 odsto

2023. godina +9,0 odsto – provera!

2024. godina očekivalo se +6,0 odsto?  A, biće pad sa dvostrukom brojkom!

Biće pad u 2024. godini? Jer, država nema pare da proglasi elementarnu nepogodu!

Nerealne i neostvarive ambicije!

Računice pokazuju da je od 2014. do 2024. godine rast agrara za jednu deceniju u Srbiji bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je bio tek 0,17!  Ovo je analiza celokupne strategije u protekloij deceniji u globalu. Da bi se uradila valјana nova strategije, potrebne su analize po sektorima,  ispraviti sve što je loše, a toga ima mnogo, pa tek onda krenuti u novi ciklus. Ali, pre toga,  agrar se mora proglasiti za stratešku granu! Ne samoi na papiru, nego i u praksi da ima takav tretman! Znači da se problemi sistsemski rešavaju, a ne samo uredbama.Tvorci izlazne strategihe, njih 240 domaćih autora, napsiali su tada 145 stana. Za taj loše urađeni posao sevbe su častili sa 8,2 milioamj eva, dobijenjuih namenski za  strategijeu od tri evropske zemlje.  Udvarali su se političkim garniturama pa su im bile nerealne i neostvarive želje. Na to ih je tada upozior0 recenzent dokumenta, bivši savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije prof dr Koviljko Lovre. Jer, nije bilo realno da godišnji rast bude 9,1 odsto, a u loši godinama čak 6,1 odsto. Nisu hteli dag a poslušaju! I država ima ogromnu štetu jer je zavisna od uvoza hrane za prehranu 6,6 miliona svojih stanovnika. To je manje za 500.000 nego pre jedne decenije. Sad je dnevno gladno još oko 500.000 njih.  Ni za to niko nije odgovarao!

Kada je strategija doneta krajem jula 2014. godine, premijer je bio sadašnji predsednik Srbije, a tadašnji ministar polјoprivrede je sadasnji njegov savetnik za agrar. Dakle, ništa se od toga nije promenilo u protekloj deceniji. Samo pogoršalo! To su bile samo nerealne o neostvarive njihvoe želјe i ambicije. Za tu neralnu, netačnu i štetnu strategiju, kako piše u recenziji,  autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija koje su bile stigle iz tri zemlјe EU. 

Rezultat te strategije je, prema zaklјučku Odbora za polјoprivredu Skupštine Srbije, iz septembra  2024. godine da Srbija više nema samodovolјnost u hrani. Prinuđena je na uvoz hrane da bi prehranila 6,6 miliona stanovnika, što je manje za 500.000 nego pre jedne decenije. Pored toga zadružni savezi su u dubokoj krizi. I u toj krizi čekaju svetsku godinu zadruagrstva koja će se obeležavati 2025.godine. Da bi se oporavio agrar, Srbiji je potrebna prerađivačka industrija koja je uništena u plјačkaškoj privatizaciji obavlјenoj uz pomoć države posle demokratksih promena 2000. godine.

I baš te 2014. godine prilikom donošenja poslednje strategije, Vlada je obećala polјoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada, usvojila Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj piše da će se agrar u narednom periodu godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Naravno, tada je agraru obećan med  mleko Od toga ništa se nije ostvarilo. Uz manju proizvodnju hrane, stigli su da ugase 62.000 farmi!

Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto.

Vlada, iako je obećala,  nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbilјno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, onda bi  to obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolјe i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije.

Tu Strategiju pada Vlada Srbije, je usvojila  31. jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla želјenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlјe kojima teži Srbija. U svetu koem težimo nvoac se obrće 52 puta godišnje. Ovako poljoprivreda Srbgije ima sve manju proizvodnju hrane, mora da je uvozi za svoje stanovništvo, ima eksperte  u nauci, vredne o radne poljoprivrednike, ali nema dovoljno hrane ni za sebe ni dovoljno za izvoz, ali ni strategiju, jer postojeća je važila do 31. decembra 2024. godine. 

Kada je reč o Agrarnom budžetu za 2025.godinu ministar poljoprivrede dr Aleksandar Martinović kaže da je to najveći dosadašnji budžet, budući da je njive za poljoprivredu opredeljeno rekordnuh 138 milijardi dinara, a uz tu sumu i 11 miliajrdi dinara za refakciju akciza za gorivo.To je ukupno 149 milijardi dinara. Autor ovih redova potvrđuje navode tih podatgaka, ali kaže da bi to koristilo Srbiji samo kada bi agrar bio zdrav i kada bi se novac pravilno rasporedio. To znači onima kojima je potreban i onima koj bi ga najbolje koristili.

                                                                 (Autor je analitičar i publicista)