POŽEGA, januar 2025.

POGLEDI: Suša, elementarna nepogoda!?

Ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kutklrua za 30 do 40 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemljui za narod pa i za smanjeni izvoz! Traži se da država prizna elementarnu nepogodu jer se šteta u agraru procenjuje na oko trimilijarde evra!? Do sada država je u takvim situacijama, proglašavala pad proizvodnje  sa dvocifrenom brojkom!

Branislav GULAN

SVET: Dve milijarde stanovnika nema pristup pijaćoj vodi!

Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave.

Aktivistkinje i aktiviste iz Srbije i čitavog regiona, predstavljala je Iva Marković, koosnivačica inicijative Pravo na vodu i programska direktorka Polekol-a. Očekuje se prisustvo državnih delegacija i drugih aktera koji utiču na budućnost vodnih dobara i dostupnost pijaće vode.

Foto lična dokumentacija: Dve milijarde ljudi u svetu  nema pijaće vode!

Primarni cilj Konferencije je podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030.

OGROMNA ŠTETA: Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina svetu nanelo štetu od dva biliona dolara

Analiza 4.000 ekstremnih događaja povezanih sa klimom, od naglih poplava do suša koje godinama uništavaju farme, pokazala je da je ekonomska šteta samo u poslednje dve godine dostigla 451 milijardu dolara, prenosi Gardijan.

Podaci iz protekle decenije definitivno pokazuju da klimatske promene nisu problem koji nas čeka tek u budućnosti, izjavio je generalni sekretar Međunarodne privredne komore, Džon Denton. Prema njegovim rečima, očigledno je da globalna ekonomija beleži velike gubitke usled ekstremnih vremenskih prilika.

EKSTREMNI vremenski uslovi su za poslednjih 10 godina celom svetu naneli gubitke u iznosu od dva biliona dolara, navodi se u izveštaju koji je naručila Međunarodna privredna komora (ICC) sa sedištem u Parizu.

Foto: Tanjug/AP

Izveštaj je utvrdio postepeni trend rasta troškova zbog ekstremnih vremenskih prilika između 2014. i 2023. godine, sa naglim porastom u 2017. kada je sezona uragana pogodila Severnu Ameriku. Sjedinjene Američke Države su pretrpele najveće ekonomske gubitke u desetogodišnjem periodu i oni iznose iznose 935 milijardi dolara, sledi Kina 268 milijardi dolara i Indija 112 milijardi dolara. U prvih deset zemalja sa najvećim gubicima su i Nemačka, Australija, Francuska i Brazil. 

Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde, u kome se ogleda stav i zahtevi koje će Marković zastupati na konferenciji. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije,  Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okupljene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), iRevolucija, Eko Barajevo, Ekomar, Marš sa Drine.

-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato ćemo i ovu priliku iskoristiti da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je Iva Marković.

Ovaj događaj smatra se „generacijskom šansom“ jer će se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravljati o vodi. Poslednja ovakva konferencija Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine. Ove godine očekuje se više hiljada učesnika, a zemlje domaćini su Tadžikistan i Holandija. Biće predstavljen sveobuhvatan pregled implementacije ciljeva Međunarodne dekade akcije “Voda za održivi razvoj 2018-2028”.  Oni drugi, ništa manje upozoravajući podaci, su, poznati. Popis iz 2011. godine pokazao je da se za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo smanjilo za oko 311.000 žitelja, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika sela u Srbiji spustio ispod tri miliona

U čemu je problem

Nekada je većina vojvođanske zemlјe bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidlјivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju. 

Foto: Arhiva autoa – Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu.

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara.  Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovani načini obrade zemljišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade. “Za što bolje unošenje đubriva najbolje je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara” dodaje Vladimir Aćin, sa novosadskog Instititua za ratarstvo i povrtarstvo.

Pada plodnost zemlјišta, šta učiniti? 

U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu.

Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto…Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla. Uz to, već godinama naši ratari analiziraju zemljište besplatno zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Izvor: RTV (J.Pap) – Žedne njive!

Poljoprivrednici su Vladi Srbije uputili niz zahteva, a najavljuju da ukoliko isti ne budu ispunjeni za 15 dana, slede protesti. Najvažniji zahtev, kako ističu, jeste da Vlada hitno sprovede mere za saniranje suše po predlozima ove institucije. Između ostalog, poljoprivrednici traže i smenu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslava Nikolića.

Na početku dopisa upućenog Vladu, oni ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja. Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.

Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika. Traže i uređenje tržišta, robnog zapisa i javnih skladišta, upis parcela po drugom osnovu. “Zahtevamo pozivanje na odgovornost svih odgovornih lica za katastrofalno stanje u poljoprivredi na koje ukazujemo od 2022. godine, kao i smenu direktora Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Ukoliko se u roku od 15 dana ne vide jasni koraci u realizaciji ovih zahteva, smatrajte ovaj dopis prijavom protesta poljoprivrednika na celoj teritoriji države”, navodi se u zaključku koji su poljoprivrednici uputili Vladi.

Potpisnici ovog saopštenja su Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, a uz podršku Novoseljanskih paora, Banatske crnice Nova Crnja i Dolovačkih paora. Ekstremno visoke temperature i suša ove godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 40 odsto! Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da očekuje da će pad proizvodnje imanjkovi biti dvocifreni. Kako navodi, sa smanjenjem prinosa kukuruza, soje, suncokreta i voća, cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda, mogla bi da poraste.  Posebno su pogođeni malinari koji već sada predviđaju probleme ne samo ove, već i naredne sezone. Jovan Majstorović iz Brezovice kod Čačka ističe da je ova godina zbog suše izuzetno teška. Udruženja poljoprivrednika kojih u zemlji ima 88, Vladi Srbije predlažu da se u zbog  suša koje su smanjile ukupnu proizvodnju  svih kultura, ova godina proglasi za elementarnu nepogodu! Jer,  ovo je osmi put od 2000. godine da suša upogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 40 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz!

Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja Kako piše Klima101 U različitim delovima zemlje, a posebno u istočnoj Vojvodini, već nedeljama vlada jaka suša. Usled nedostatka padavina (i visokih temperatura), ugroženi su vodosnabdevanje kao i prinosi kasnih kultura, pre svega kukuruza i soje. Ovakvi uslovi su ekstremni, ali su nažalost istovremeno i sve normalniji deo naše realnosti – ne samo u Srbiji, već i šire, u ovom delu Evrope. U okviru projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu sproveli smo niz istraživanja fenomena suše u Srbiji. Otkrili smo, između ostalog, da ako uporedimo prilike iz poslednjih 30 godina sa onima koje su vladale tokom prethodnog takvog perioda, letnje suše su sada dvostruko češće.

Povrtari najviše ispaštaju

Među ekstremnim vremenskim prilikama, suša je posebno teška za praćenje i merenje. Tamo gde oluje prirodno imaju početak i kraj, a toplotne talase smo sami omeđali vrlo konkretnim parametrima, suše ostavljaju dalekosežne posledice po poljoprivredu, ekonomiju, i ljudsko društvo uopšte, ali je teško odrediti kada tačno počinju i koliko traju.Postoje različiti oblici suša i različite definicije: meteorološka, hidrološka, poljoprivredna suša, ali sve uvek započinju meteorološkom sušom – odnosno deficitom padavina. Kako bi se suše mogle pratiti, u nauci je razvijen veliki broj takozvanih indeksa – alata koji uz pomoć konkretnih brojki i merenja opisuju određena stanja (u ovom slučaju dužinu i intenzitet suša).U našem istraživanju koristili smo indeks pod nazivom SPEI, tj. Stabndardizovani indeks padavina i evapotranspiracije: ukratko, u pitanju je vrlo koristan alat koji nam omogućuje da sagledamo suše na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć ovog indeksa mogu se pratiti sušni uslovi na globalnom nivou. Fokusirali smo se na letnje mesece, jul i posebno avgust: u pitanju su najtopliji meseci u godini, kada suše mogu biti posebno štetne, a naročito za kasne poljoprivredne kulture kao što je kukuruz, koje tokom leta prolaze ključne faze vegetacije.

Crvenom bojom obeleženi su ekstremno sušni uslovi, a spektar se sa druge strane završava ekstremno vlažnim uslovima. Početkom 50 – ih godina prošlog veka, gotovo pola Evrope bilo je pogođeno veoma sušnim periodom; van ova dva ekstrema na vrhu vizuala, do 90-tih godina prošlog veka izdvajaju se samo dva ekstremna događaja: 1963. i 1983. godina, i to samo sa lokalizovanim ekstremnim sušama u delovima Vojvodine.

Ali situacija se menja od poslednje decenije prošlog, a posebno sa početkom ovog veka. Jake i ekstremne suše obeležile su avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022… Ovaj avgust, 2024. godine, uskoro će postati novi član ovog rastućeg niza. Pored toga, uočili smo i da meseci jul i avgust pokazuju konzistentan trend ka suvljim uslovima i višim letnjim temperaturama. Zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove. Zašto se dešava ovako drastična promena kada su u pitanju suše u Srbiji? Jedan razlog je porast temperature: Srbija se nalazi u „vrućoj tački” klimatskih promena, i porast temperatura, a posebno tokom leta, ovde je veći od svetskog proseka. Nedostatak padavina u julu i avgustu, praćen izuzetno visokim temperaturama i toplotnim talasima poput skorašnjeg u julu stvara idealne uslove za razvoj suše. Ali šire od toga, na veću učestalost suša utiču i promene u atmosferskoj cirkulaciji većih razmera. U pitanju je vrlo kompleksno polje istraživanja, ali određena istraživanja ukazuju na to da, primera radi, zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove.

Aktuelna naučna saznanja nam govore da će, u široj regiji jugoistočne Evrope, letnje temperature nastaviti da rastu usled klimatskih promena, a da će letnjih padavina biti manje. Verovatnoća da ćemo imati više ovakvih (pa i gorih) suša na našem području je dosta velika, mada je teško dati prognoze kada će se tačno ove suše dešavati. U međuvremenu, potrebno je da se adaptiramo na nove uslove, ne samo u poljoprivredi, već i u svim drugim sferama života koje suše pogađaju (uključujući, na primer, i energetiku). I kako je to uveliko najavljeno u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove – da unapredimo sezonske prognoze, kako bismo se što manje uzdali u sreću svaki put kada je vreme za setvu, javljs nam Milica Tošić, iz Instititua za meteorologiju Srbije.

U Srbiji je suša najviše pogodila kukuruz, zatim soju, šećernu repu i nešto manje suncokret, a šteta u ovom trenutku pisanja teskta, pred žetvu iznosi oko 600 miliona evra, rekla je direktor Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović. Ona ističe da je ovo šesta suša tokom poslednjih 18 godina i da nije najveća, ali da nije za potcenjivanje. Savović je za javnost izjavila da je suša pogodila srednji tok Dunava, te da je Srbija tu najviše stradala, jer su ostale zemlje regiona samo delimično bile pogođene. Kada je reč o uticaju suše na cene poljoprivrednih proizvoda, Savković ističe da suša nije globalna, već regionalna i da je to kombinacija koja najmanje odgovara proizvođačima. “Na svetskom tržištu cena pada, a domaći ratari očekuju mnogo manji rod. Cene koje važe u svetu se prenose i na domaće tržište žitarica, koje su berzanska roba”, navela je Savović.

Po njenim njenim rečima, kada bi domaće cene porasle, došlo bi do porasta uvoza i nivelacije cene. “Prostor za razliku u svetskim i domaćim cenama postoji samo u razlici u troškovima transport. Kada je reč o izgradnji sistema za navodnjavanje u Srbiji, Saković kaže da je potrebno da država izgradi kanale, a da proizvođači nabave opremu i učine da voda stigne do njiva. On je dodao da se navodnjavanjem, u ovakvim sušnim godinama, prinosi podižu 2,5 do tri puta, dok je u normalnim godinama prosečan prinos veći od 50 do 100 odsto. 

Možemo li pobediti sušu?

Poplave, suše, oluje, štetočine, zdravstvene krize, ratovi – katastrofalni događaji su doveli do gubitka širom sveta  od oko 3.800 milijardi dolara u usevima i  stočarskoj proizvodnji u poslednjih 30 godina. To se navodi u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).  Sve do ove 2024. godine, šteta je bila oko 123 milijarde dolara godišnje ili pet odsto prihoda koje su poljoprivrednici proizveli između 1991. i 2021. godine, navodi se u dokumentu. Ova šteta može da se pretvori u gubitak od 147 kalorija dnevno po osobi, što su godišnje prehrambene potrebe 400 miliona muškaraca ili 500 miliona žena.

,,FAO prvi put je pravio ovakvu procenu 2023. godine, jer međunarodna zajednica postaje svesna značajnog povećanja broja katastrofa, kojih je četiri puta više od 1970-ih’’, rekao je zamenik direktora odeljenja za statistiku pri FAO Pjero Konforti u saopštenju za javnost. Povećan broj katastrofa uglavnom je posledica klimatskih promena – ekstremne temperature, suše, poplave i oluje koje izazaviju najveću štetu. Kako se navodi, štetu izazivaju i pandemije poput kovida, epidemije afričke i klasične svinjske kuge i oružani sukobi, navodi se u izveštaju FAO.

Glad u svetu

U svetu gladuje 811 miliona ljudi jer nema hrane! Broj ljudi koji umiru od gladi povećao se šest puta u protekloj godini i nadmašio smrtne slučajeve uzrokovane korona virusom, prema novom izveštaju Oxfama. Prema izveštaju te međunarodne organizacije, svakog minuta u svetu od gladi umre 11 osoba. Zbog poređenja, od posledica zaraze korona virusom u minuti umre sedam osoba. Izveštaj koji je objavljen naslovljen je kao “Virus gladi se umnožava”. Predsednica Oxfama Abby Maxman je rekla da je statistika zastrašujuća, da se mora uzeti u obzir da su to osobe koje pate te da je i jedan čovek koji umre od gladi previše, javlja AP. Globalne cene hrane također su porasle za 40 posto, što je najveći rast cena hrane u više od deset godina, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene: Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima!

Ukoliko se ne smanji zagađenje, veliki broj populacije živeće u predelima u kojima je prosečna temperatura oko 29 stepeni Celzijusa. Više od tri milijarde ljudi živeće u mestima u kojima je temperatura „blizu nepodnošljive“ do 2070. godine, navodi se u novom istraživanju. Ako se ne smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, veliki broj ljudi će živeti u mestima u kojima je prosečna temperatura iznad 29 stepeni Celzijusa. Poređenja radi, prosečna godišnja temperatura u Srbiji je oko 14 stepeni na Celzijusovoj skali. Veruje se da je to više od klimatske „granice“ u kojoj su ljudi živeli tokom poslednjih 6.000 godina. „Nadamo se da će studija pokazati kako će klimatske promene uticati na živote ljudi“, rekao je za BBC koautor studije Tim Lenton.

Istraživači su koristili podatke i projekcije broja stanovnika Ujedinjenih nacija i scenario o tri stepena Celzijusa, koji je zasnovan na očekivanom globalnom porastu temperature. U izveštaju UN stoji da čak i ukoliko neke države nastave da se pridržavaju Pariskog klimatskog sporazuma, svet je na putu ka porastu temperature od tri stepena Celzijusa. Prema studiji, ljudska populacija živi u uskim klimatskim pojasevima, a većina naseljava područja u kojima je prosečna temperatura od 11 do 15 stepeni Celzijusa.

Najgora suša!

Američki Zapad preživljava najgoru i najdužu sušu odoko 1800. godine nove ere, otprilike od vremena kada je vladao Karlo Veliki, objavljeno je u časopisu „Nature Climate Change.“ Poslednja višedecenijska suša u Americi dogodila se tokom 1500-ih godina, ali nije bila ovako pogubna. Suša koja je u toku na zapadnom delu severnogameričkog kontinenta dovela je do pada nivoa jezera, rezervoara i reka u Kaliforniji na rekordno niske nivoe, što je prouzrokovalo veći broj šumskih požara, tvrde naučnici. Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change oslanjala se na podatke dobijene preko prstenova na drveću i drvenih greda sačuvanih na arheološkim nalazištima Indijanaca. Slike presušenih jezera, pejsaža pogođenih šumskim požarima, praćenih snegom i zajednicama bez vode razotkrivaju posledice istorijske suše.

Zapadna strana Sjedinjenih Država iskusila je sušu veći deo protekle dve decenije, prema podacima američkog monitora za sušu. Prošle 2023. godine došlo je do nestašice vode na reci Kolorado, jednom od najvećih izvora života na zapadu SAD-a, što je pogodilo oko 40 miliona Amerikanaca. Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepeni celzijusa otkako je počela industrijska era, a temperatura će nastaviti da raste osim ako vlade širom sveta ne porade na drastičnom smanjenju emisija, komentariše BBC.

Foto: arhiva autora  –  Svet je na putu ka porastu temperature od tri stepena

Arizona traži spas u kišnici

U jeku kampanje Breda Lankastera, stručnjaka iz oblasti sakupljanja kišnice i vodoprivrede u Tuson, Arizona, je doneo nekoliko mera kako bi u potpunosti iskoristio kišnicu kao vrstu resursa. Godine 2008. doneta je uredba da novi komercijalni objekti navodnjavaju polovinu zemljišta korišćenjem sakupljne kišnice. Godine 2013. usvojena je „Politika zelenih ulica“ kojom se nalaže svim javno finansiranim projektima puteva da zahvate prvih pola inča (1,3 cm) kiše tokom padavina. A, sa novijom inicijativom, „Infrastruktura zelenih kišnica“ 2020. godine, Tuson je počeo da naplaćuje malu sumu od stanovnika za račune za vodu kako bi se prikupljanjem oko tri miliona dolara godišnje pružila podrška javnim projektima za prikupljanje kišnice, kao što je gradska „Iniicijativa za milion stabala“. Lankaster, koji danas vodi konsultantsku firmu za permakulturu koja savetuje Tuson i klijente širom sveta, smatra da u tipičnoj godini mnogo više kiše padne na Tuson nego što svi njegovi građani troše u domaćinstvu u komunalnoj vodi. „Suludo je što još uvek trošimo toliko novca da donesemo vodu nižeg kvaliteta sa udaljenostiod 480 kilometara, kada imamo ovu ogromnu količinu vode koja dolazi besplatno sa neba i koju možemo da koristimo kao primarni izvor,“ prenosi BBC. Rendolf iz Babit centra za politiku zemljišta i vode Linkoln instituta za politiku zemljišta, ne veruje da samo skupljanje kišnice može da obezbedi vodu u meri kao što to čini sistem rezervoara. Ona kaže da to nije opcija za svaki grad koji doživljava nestašicu vode. Ali, kako klima postaje toplija i potražnja raste, ona misli da će “žetva“ kiše biti češća.

„Kamen gladi“ u Evropi

Kako prenosi N1, zbog najveće suše u Evropi u poslednjih pet vekova, rečna korita su sve praznija, a brodski transport otežan. Ovako drastičan stogodišnji minimum vodostaja reka doneo je velike štete. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da prokopavanje korita Dunava kao rešenje zvuči neverovatno, ali da ćemo u budućnosti morati da se okrenemo alternativnim vidovima transporta, poput prevoza kamionom ili železnicom. Koridor Rajna-Dunav sa svojim kapilarnim putevima je stožer transporta u Evropi, a on trenutno ne funkcioniše. Problema ima i na donjem toku Dunava, pa su se tako, objašnjava Galetin, barže koje su prevozile srpsku robu ka rumunskoj luci Konstanca, čak i sa manjim tovarom zaglavile negde u Bugarskoj. Katastrofalna hidrološka situacija utiče na enrgetiku, pa srpske hidroelektrane tako danas proizvode za trećinu manje struje nego uobičajeno. U poslednjih deset godina, čak su sedam bile sušne, i svaki put se pokreće tema navodnjavanja, dok rezultati izostaju.

Vojvodina: Gubitak trećine proizvodnje

Srbija zbog suše na svakih nekoliko godina izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje, jer se od ukupno 3,25 tri miliona hektara oranica u 2023. godini, prema podacima RZS navodnjavalo samo  47.529  hetkara ili tek 1,4 odsto. Kako bi se povećalo poljoprivredno zemljište pod navodnjavanjem, država je pre deset godina podigla kredit kod Razvojnog fonda Abu Dabija, u iznosu od 97 miliona dolara. Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav sad  je dugačak oko 730 kilometara, a građen je da obezbedi odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Gradnja je počela 1947. godine, a završena 1977. godine. Taj sistem u rad je tada pustio visoki  funkcioner tadašnje SFRJ Stane Dolanc, koji je prilikom otvaranja sistema, na brani Novog Bečeja, rekao da će on obezbediti da se navodnjava 510.000 hektara, a da se odvode suvišne vode sa million hektara. Navodnjavanje nikada nije funkcionisalo na obećanim površinama. Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine. Tada sistemi nisu mogli da prime suvišne  vode pa su bile velike poplave u Vojvodini.  Kada je sistem građen iz njega je iskopano oko 135 miloian kubika zemlje. Da bi se sad priveo nameni potrebno je da se  očisti oko 15 miliona kubika mulja. Meštani koji mogu da koriste Kanal Dunav-Tisa-Dunav, međutim, tvrde da se voda kao prirodno bogatstvo ne koristi dovoljno. „Vodovodna mreža, kanali,  je zaraslo u trsku. Vode nema, niko ne preduzima ništa, a svi poljoprivrednici plaćaju odvodnjavanje i navodnjavanje. Problem je dovesti vodu i očistiti kanale“, kaže Bojan Ungur,  poljoprivrednik iz Kleka. „Jedan deo atara ima baš dobru kanalsku mrežu i svake godine ima vode, dok bi za drugi deo atara trebalo nešto da se uradi na tom produbljivanju kanala“,  dodaje Boris Despot, poljoprivrednik iz Ravnog Topolovca. Vlasti u Vojvodini kažu da se trenutno, za palstenicima I staklenicima,  navodnjava oko 72.000 hektara, od 1,4  miliona obradivih poseda u Vojvodini, kako je pokazao poslednji   popis agrara u 2023. godini.  Neophodno je da se poljoprivrednici prijave da bi koristili vodu iz kanalske mreže, a do sada ih je tek nešto više od 200.

Igor Kolaković iz JVP „Voda Vojvodine“,  navodi za javnost da su najveći problemi pri izgradnju novih kanala i sistema za navodnjavanje izrada planske dokumentacije, kao i regulisanje imovinsko-pravnih odnosa tj. ekspropiracija. „Vode Vojvodine su imale 30 projekata koje se finansiraju iz fonda Abu Dabija. Otoga 20 je završeno, 10 je trenutno u fazi izgradnje. Ukupna vrednost svih tih projekata iznosi oko 62 miliona evra i završetkom svih tih projekata dobićemo mogućnost za potencijalno navodnjavanje dodatnih 103.000 hektara obradivog zemljišta“, rekao je za javnost Kolaković. Od kredita iz fonda Abu Dabija grade se nova kanalska mreža i crpne stanice u Sremu, Banatu, Bačkoj, Pančevačkom ritu i centralnoj Srbiji, što bi trebalo da omogući navodnjavanje oko 15 odsto zemljišta. Ono što smo utvrdili na terenu jeste da su najviše veliki poljoprivredni potrošači korisnici usluga sistema navodnjavanja. Krajnji cilj je da dođemo do onog malog poljoprivrednog proizvođača koji će moći da se priključi na sistem navodnjavanja, da ne mora da kopa bunare.

Stručnjaci savetuju da se u delovima gde nema vode koriste bujične rečice i na njima prave akumulacije, kako bi se u sušnom periodu višak vode iskoristio za navodnjavanje oranica. „Ne možemo navodnjavati svako zemljište i vrlo često navodnjavanje odnosno nestručno navodnjavanje dovodi do nepovratnog narušavanja kvaliteta zemljišta, odnosno degardacije zemljišta. Svaka biljka ima svoje zahteve za vodom“, objašnjava  dr Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta. Za efikasnije korišćenje i vode i zemljišta, stručnjaci savetuju da se pre sadnje uradi analiza zemljišta koja bi pokazala šta na njemu najbolje uspeva. Jedna od preporuka je da se voćnjaci i vinogradi ne podižu u Vojvodini jer se navodnjavanjem i đubrenjem sa minralnim gnojivima uništava plodna zemlja na kojoj najbolje uspevaju ratarske i povrtarske kulture. Uništavganej plodnih njiva podstaknuto je nestajnejm stoke iz staja. Da bi se spšrečilo unitaštavanje plodnih njiva, koje sad imaju najviše 2,5 odsto humusa, potrebno je u Vojvodini da postoji oko 100.000 grla goveda. Tada bi imalidovoljno gnojiva i mesa za izvoz. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u 2022. godine u Srbiji je navodnjavano svega 54.000 hektara, što je bilo više za 4,6 odsto više nego u 2021. godini.

Međutim, u Srbiji se 2023. godine prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara obradivih površina ili tek 1,4 odsto. U svetu se prosečno navodnjava oko 17 odsto  obradivih površina! Posle toga u 2023. godini navodnjavalo  se samo 47.529 hektara plodnih njiva u Srbiji. Navodnjavanje je ozbiljan problem, treba mu prići stručno i ozbiljno. Nije to baš tako jednostavno, kada se svi vodni resursi balansiraju, ne možete pored svake njive zabosti štap i da vam voda curi“, kazao je Galetin i istakao da Srbija ima problem isuviše malih površina pod zalivnim sistemima. Kako je „Vreme“ avgusta2024. Godine  pisalo u tekstu Kamen gladi, gnev i jara, u koritu reke Elbe izronila je vekovima stara poruka upozorenja iz 1616. godine, uklesana u kamen poznat kao “Hungersteine” ili “kamen gladi”, koja glasi: “Ako me vidiš, plači”. “Kamenje gladi” je, zapravo “hidrološki orijentir”, koji izviri samo kada je nivo vode veoma nizak, uz kratak zapis o posledicama velike suše: loša žetva, glad siromašnih ljudi.

Najava visokih temperatura

Svetska meteorološka organizacija u saradnji sa službom za klimatske promene Kopernikus, objavila je izveštaj koji pruža detaljan uvid u stanje klime u Evropi za 2023. godinu pod nazivom ESOTC 2023. Tu je i data najava ovih visokih temperatura koj sad preživljavamo. Najnoviji podaci okrivaju da je 2023. godina najtoplija ili je bila druga najtoplija godina od dosadašnjih sakupljanja podataka. Videćmo šta će se prikazarti za ovu godinu sa vrelim letom.

Jer, temperatura u Evopi već sad je 2,3 stepena celzijusa iznad predindustrjskog nivoa, dok je na globalnom nivou temperatura veća za 1,3 stepena što ukazuje na to da se Evropski kontinent zagreva najbrže na svetu! Iako leto 2023. godine nije bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, pamti se po ekstremnim uslovima, kao što su toplotni talasi, šumski požari, suše i poplave. Izveštaj ukazuje i na veću smrtnost od toplote, koja je u poslednje dve decenije porasla za 30 odsto. Prošle 2023. godine izmerena je najviša prosečna temperature površine mora u Evropi ikada! Tokom 2023. godine u Evropi je bilo oko sedam odsto više padavina od proseka. Prema procenama Međunarodne baze podataka o katastrofama, poplave su 2023. godine pogodile oko 1,6 milion ljudi u Evropi i izazvale 81 odsto godišnjih ekonomskih gubitaka.

Najveća suša koja je pogodila Evropu u poslednjih nekoliko decenija ostavlja posledice na demomaćinstva, poljoprivrednike, fabrike i transport širom kontinenta, a stručnjaci upozoravaju da suše, zime i toplija leta, izazvana zagrevanjem planete, znače da će nestašice vode ubrzo postati i nova normalnost!

Priča o psu i kući

Od početka XXI veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonomske  gubitke. Procenjuje se da do ove, 2024. godine premašuju i 6,5 milijardi evra, a više od 70 dosto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra. Učestalija pojava suša, što pokazuje i ova 2024. godina, je jedna od najočiglednijih manifestacija klimatskih promena, a uskoro će postati i regularna prirodna pojava usled promena klimatskih uslova. Jer, porast globalne temperature, izazvan zbog klimatskih promena, dovodi do povećanja isparavanja vode iz zemlje i biljaka, što direktno doprinosi povećanju sušnih uslova. Isto tako, u mnogim regionima kišne sezone postaju kraće i intenzivnije, dok sušni periodi postuju duži. ,,Iako ukupna količina padavina možda opada značajno, njihova raspodela tokom godine postaje nepravilna, povećavajući rizik od suša, te tako regije koje su nekada bile podložne redovnim padavinama sada doživljavaju duže sušne periode.

U poslednje dve decenije ovo je osma suša. U 2024. godini najviše štete nanela je kukuruzu! Rekordna proizvdinaj kukuruza u Srbiji od 8.062.020 tona bila je 1986. Godine! 

Priča o suši često me podseća na priču o psu kući. Suše se setimo onda kada oina već nastupi Posle toga smo seve zaboravljalo i da podsetim, eketren suše smo imali 2003. Zatim  2012, 2017…, priča bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevtić. ,,Da podsetim ekstremnu sušu smo imali 2003. godine. Istina, na ovim prostorima ni poplave, ni erozija, ni bujice nisu retka pojava. Svetska meteorološka  organicazija je nedavno objavila da je od 1880. godine, od kada se mere meteorološki podaci , ovo bila najesktremnija godina, sve do nedavno. Jer, na jednom kraju planete su  izuzetne suše, a na drugom kraju su poplave. Naša poljopriveda se ovim problem počela baviti tek pre četvrt veka. Stručnjaci su prognozirali rast temeperatura pa je ona u Beogradu, sad već davno bila dosegla 45 stepeni. Nauka se tek tada ozbiljnoi pozabavila pitanejm suše i biljne proizvodjje jer podaci i analize iz tog vremena su pokazivale da sve što je istočno od Tise, Dunava, i Južne Morave zahvatiće aridni poja i taj prostor bi ispao iz kukuruznog pojasa Evrope. Evo to nam se sad dešava“, kaže Jevtić.

Po njegovim rečima, ozbiljni naučnici su još tada bili zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovo stočarstva koaj nam sad nestaje i  govporili su da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša  predupredila. I tada i danas posezalo se za jednim jedinim argumentom da moramo da napunimo staje jundima i da krenemo u navodnjavanje. Jer, Srbija ima najmanej površine pod sistemima za navodnjavanje u Evropi i nalazui se među poslednjiam u svetu, Međutim, nije tačno da Srbija koristi samo malo vodu, kako prikazujemo, jer sigurno ne bi bilo paprik u leskvoačkom kraju, da se ne zalivau saklenicdi i plastenici, nebi biloo ni povrća u Gospođincima u Vojvodini, da se ne zaliva. Pa i malinari poslednjih godina ozbiljno rade na primeni sistema ,,kap po kap“. I drugi povrtari to rade, jer taj sistem najviše odgovara voćarskoj proizvodnji. Sve su veće površine pod staklenicima i plastenicima koji koriste ,,kap po kap’’.

Nekadašnji ministar agrara Srbije dr Stojan Jevtić i sad predlaže kako možemo pobediti sušu u narednim vremenima

Propuštena  šansa

Moramo da priznamo da smo šansu koju smo imali sa sisemom D-T-D propustili i on je nedovoljno iskoriščen. Tu ima 22.000 kilometara kanalske mreže, naglašava Jevtić.  Nažalost, dobar deo toga je neuređen, voda ne može da dopre do onih parclala gde je namenjeno. Tako vode nema tamo gde je potrebna, ali ima viška gde netreba. Mi u Srbiji imamo čak 19 milina parcela, one su rasparčane prilikom je je ta vewliak parcela usitnjena. . To se dogodilo  prilikom pljačkaške privatizacije   u Srbiji 2000. godine,  koja je obavljena uz pomoć tadašnje države. Tako da nije moguće više organizovati navodnjavanje na velikim površinaa kakvo smo nekad imali.

Postavlja se pitanje, da li smo mogli vododotokove, jezera, podzemne vode i vode kanala bolje da iskoristimo, ptia se Jevtić. Mogli smo, a možemo i danas ako obezbedimjo jeftina sredsstva pa čak i beskmatna, našim proizvođačima. A, imamo 508.365 gazdinstava. Teba onima koji žele da grade sisteme za navodnjavanje obezbediti novac za nabavku sistema za navodnvjanje, odnosno i male agregate, pumpe, kišna krila i slične sisteme, pa bi obezbedili navodnjavanje na većim sisistemkima ističe Jevtić. Po njegovim rečima velike komplekse neće više imati prilike da organizujemo, uglavnom će parcele ostati onakve kavke su.  Sad je  prosečno  gazdinstvo veličine 6,4 hektara. Ali, pošto se radi o privatnim posedima, određene mogućnosti postoje da se komasacijom određene površine ukrupne.  A, pošto neće biti mogućnosti da se na jednoj teritoriji organizuje samo jedna biljna kultura pa će tako biti jedino i moguće nabavljati male sisteme, a ostaće onakva struktura proizvodnje kaku vlasnici smatraju najboljom.  Dakle, ističe on, ako uzmemeo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom ,mrežom, mi možemo , primera radi, 44.000 hektara da navodnjavamo, ako sa jedne i druge strane kanala obuvhatimo po 100 metara.

Što se tiče novih krupnih zemljovlasnki oni i onako dugoročno posmatrano su zemlju kupili da bi je, kada dođe vreme, što bolje prodali, a navodanvjanje njih puno ni neinteresuje. Prava je šteta što u  Negotinskoj krajinki, kja spada u najaridnjije krajeve Srbije, posle severa Banata, ili su skoro u istoj ravni nedovoljno se koristi kanal koji je prokopan radi odvodnjvanja, ističe Jevtić.  Na kraju kanala do Dunava postavljena je crpna stanica koja prepumpava vodu, kada je u višku. Negotinska krajina je inače ispod nivoa Đerdapskog jezera, a grad Negotin se nalazi 12 metara ispod nivoa Đerdapa. Ako bi se radilo da ta crpna stanica bude reverzibilna mi bismo rešili nekoliko pitanja. Dakle, mogli bismo kada je voda u višku da prepumpavamo u Dunav, a kada je u manjku da je vraćamo u kanal. Naravno, tu bi morali podređeni zahvati da se prave vezano i za nivelacije, pregrade, jer je sad pad vode okrenut ka Dunavu. Evo u čemu je još problem, kada je u pitanju Negotinska krajina, pa Jevtić ističe. ,,Poznato je da je ona na tresetištu i u letnjim mesecima, kada se ta voda ocedi prema Dunavu, pa postoji velika opasnost, a to se već događalo, da se treset zapali. To donosi velike štete, jer dolazi do degradacije i erozije zemljišta. I ono propada na tom mestu.  Vraćanjem vode u kanal treset bi se ponovo napio vode i on je odličan, jer zadržava vodu i može obezbediti velike količine vlage biljkama. Dakle, jedno područje bi moglo da bude veoma atraktivno za poljoprivrednu proizvodnju, a prolaz toga kanal bi poslužio takođe proizvođačima da svoje površine zalivaju malim agregatima’’.

Da se vratimko i nauci koja je 90 godina prošlog veka vapila da se ozbiljnoije krene u istraživanje kako bi predupredili sušu i rešili problem, ili ga barem ublažili, ako nas zadesi suša, kao što se sad veoma često dešava i prognozira da će od narednih 100 godina 52 biti sušne. Bio je čak urađen i projekat koji je vodio Institut za istraživanje u poljoprivedi Srbije iz Beograda. Nažalost, taj Institut danas ne postoji jer je nekome smetao pa ga je rasturio. Istraživanja su bila usmerena u nekoliko pravaca.

• Da se stvore takve sorte i hibridi, koji će se ranije sejati i dospevati pa će i zahtevati manje vode za istu količinu suve materije ploda.  Bila je angažovana sva naša tadašnja naučna pamet, ali i eksperti iz inostranstva.Tako je bio pozvan i gospodin  Stefan Kvori iz Instituta iz Noriča, i on je na tom projektu veoma pomno radio kao vodeći fiziolog. On je posle postao i gađanin Srbije, ali nije bio iskoriišćen u toj oblasti. Mi smo bili na putu da stvorimo takve sorte, naročito hibride kukuruza, otporne na sušu, kao i još nekih kultura. Bila je uspostavljena i dobra saradnja s međunarodnmm bankom ICARDA (Alepo – Sirija) koja ima ogromnu kolekciju gajenuih biljaka iz polupustinjskog pojasa od Maroka do Kazahstana. Cilj je bio ukrštanje naših sorti sa sortama otpornim na sušu. Nažalost sa gašeenjem Instituta, Srbija, taj projekat nije realizovan. Bolje rečeno, ministarstvo poljoprivrede je već 1999/2000. godine ukinulo takav projekat, što je pokazivalo kratkovkidost politik koja je vođena u nauci;
• Pored stvaranja novih sorti oplemenjivanejm biljaka, unošenejm osobina, koje imaju biljke gajene u polupustinjskim uslovima, istraživanje je bilo usmereno i i na agro tehniku, način obrade zemljišta, konzervaciju vlage, oranizovanje plodoreda, sa ciljem da se precizno utvrdi koje biljne vrste teba da budu predusev, koje mogu da budu podusev, međuusev, koje su za postrnu setvu;
• Poseban deo istraživanja se odnosio na načine navodnjvanja, kako bi se utvrdile optimalne norme zalivanja i koji sistemi najviše odgovaraju različitim tipovima zemljišta, vrstama biljaka i drugimk uslovima. Paralelno su istraživani veliki sistemi, tifoni, kišna krila, sistemi kap po kap, kao i klasični sistemi zalivanja – natapanjem. Ovde treba i mati u vidu da za neke od navedenih sistema trebaju i velike pare.. Imajući u vidu da u dobrom delu Srbije ne može da se obezbedi voda, kao što su Šumadija, neki delovi Timočke krajine, delovi zapadne Srbije, dakle, od istraživanja koja  su se odnosila na oplemenjivanje i stvaranje novih sorti očekivali  su se rezultati koji su trebali da značajno umanje negativne efekte suše i obeszede dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje;
• Danas se treba hitno vratiti takvom projektu, jer još uvek imamo domaće naučne pameti!

Avioni da izazivaju kišu!

Treba iskoristiti još jedno rešenje koje je rezultat naše domaće nauke, to je izazivanje kiše pomoću aviona, ističe Stojan Jevtić. Činili su se pokušaji pre dve i po decenije da se na području Kikinde, Novog Kneževca, Čoke, jednog vrlo aridnog područja, proveri jedan takav model, a da drugo eksperimentalno polje bude kod Kokinog broda, jer bi se na taj način pokazalo da se na ovaj način mogu rešavati i problemi energetike,odnosno i akumulacija za naše hidro elektrane. Čitav sistem je bio već zaokružen. Naša privredna avijacija može da se uključi na tom polju i naša nauka. Hidrometeorološki zavod koji je več ima spremljen projekat. Nekada se radilo o malim parama koje je trebalo da se obezbede da bi se eksperiment  izveo. Ali, propušteno je nekoliko sušnih godina za to da se sve pokaže i potvrdi. To bi moglo da pomogne i u današnjim situacijama.

Kada je u pitanjju istraživanje koje nauka može da organizuje, a struka da proveri, veoma je važno da se počne sa sa razmišljanjem i o alternativnim biljnim vrstama koje mogu da zamene sadašnje kulture. Primera radi, kukuruz može da supstituiše tritikale. Jer, tritikale je međuvrsni hibrid između pšenice i raži. Ima kvalitet raži, a prinos pšenice. Mođe da radi i deset tona po hektaru i ima vrlo visok sadržaj proteina.

Da ne bude zablude, Jevtić kaže, kada budemo imali i 600 mililitara vodenog taloga, uvek ćemo biti u opasnosti da pripeke koje se javljaju krajem juna i početkm jula, a koje uvek mogu da prepolove prinose pšenice,ukoliko se jave u periodu mlečne zrelosti, pa čak i voštane zrelosti, jer može doći do toplotnog udara. Tada velike štete mogu biti nanete i kukuruzu, ali povrtarskim i voćarskim kulturama. Dakle, agrarna struka ima ozbiljan zadatak – da radi na unošenju domaćih sorti ali i u unošenju stranih sorti koje mogu da imaju kraću vegetaciju i mogu da izbegnu pripeke.

,,Mi u našoj filozofiji proizvodnje moramo da razmišljamo kako da naviku da sejemo kasne hibride kukuruza, zbog navodno visokog prinosa, promenimo. Zato što zbog  kasnog ubiranja kukuruza trpimo štetu zbog nedozrevanja i pšenicu ne možemo zasejati u optimalnom roku. Dakle, mi i kod pšenice dolazimo u situaciju da zbog kasnije setve imamo niže prinose i nešto kasnije pristizanje. I naravno sve one troškve zbog kišnog perioda u koje ulazi kukuruz,  pa onda imamo povećane troškove berbe i kvarenja strukture zemljišta. Zato moramo čitavu filozofiju ratarske, ali delom i voćarske proizvodnje da polako menjamo. To nij jednostavan posao i zato nauka i stručne službe moraju da odigraju značajnu ulogu. Država, ako ne shvati da joj u ovom trenutku može doći od nauke i dobro dobro oranizovane stručne službe, neće rešiti problem, tim pre što velikih para za ulaganja nema.

Ako je država u ovom trenutku siromašna to ne znači da u svojoj strategiji razvoja rešavanje problema suše, putem navodnjavanja kao i rešavanje pitanje vodosnabdevanja, koje sušom postaje sve akutnije treba zanemariti. Naprotiv, mora se dugoročno planirati izgradnja većih akumulacija sa kombinovanim namenama, vodosnabdevanje i navodonjavanje, kao i manjih za navodnjavanje.

Možda je vreme da se vizionarski projekat sa početka druge polovien XIX veka o izgradnji plovnog puta Dunav – Vardar – Jegejsko more, ponovoiznese na videlo. Time bi Srbija pored međunarodnog plovnog puta rešila i problem poplava Pomoravlja i njegovog sliva, a takođe i u značajnoj meri problem voda i navodnjavanje.

Možda će nas i nužda naterati da počnemo da razmišljamo o obezbeđenju vode za snabdevanje i vodosnabdevanje Šumadije izgradnjom kanala Sava – Velika Morava ili Zapadna Morava i drugih delova Srbije.

Žetva se bliži kraju

Žetva suncokreta je na samom kraju, a prve prognoze kažu da ćemo zbog suše imati 10 do 15 odsto manji rod od desetogodišnjeg proseka, kaže dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Miklič navodi da otkupna akontna cena suncokreta od 37 dinara jeste niža nego prethodnih godina, ali da će površine pod tom kulturom nastaviti da rastu jer je suncokret daleko otporniji na klimatske promene od ostalih ratarskih kultura. On naglašava i značaj jake domaće industrije ulja i kaže da bi ona mogla da preradi i tri puta veću količinu suncokreta. ”Suncokret je jedna od najvažnijih stavki srpskog poljoprivrednog izvoza jer za razliku od drugih ratarskih kultura, u izvoz ide u prerađenom obliku, kao ulje. Iako su prinosi manji, otkupna cena neće biti veća. Zaradiće samo poljoprivrednici

koji imaju prinose veće od 3,5 tona po hektaru/”, kaže Miklič. Po njegovim rečima, zavisi koliko je ko uložio, jer su ulaganja u suncokret sve veća. ”Nekad se nije đubrilo, uvek se više ulagalo u kukuruz. Sada je drugačije. Za desetak godina suncokret neće moći ni bez navodnjavanja”, ukazuje Miklič i dodaje da površine pod tom kulturom u Srbiji rastu iz godine u godinu te da sada

dostižu 270.000 do 280.000 hektara. Smatra da će površine nastaviti da rastu uprkos padu otkupne cene. On ističe da ne stoje argumenti poljoprivrednika koji kažu da imamo najnižu otkupnu cenu suncokreta u regionu, te da se uljare dogovaraju oko otkupne cene, zbog čega su ih u nekoliko navrata prijavljivali antimonopolskoj komisiji. Miklič je rekao da je upravo došao iz Rumunije, gde je cena suncokreta ista ilimožda čak malo manja. ”Svuda je cena relativno niska, mnogo je faktora koji na to utiču. Što se tiče eventualnih dogovora fabrika o tome koju će cenu ponuditi

proizvođačima, ja dugo sarađujem sa njima, a takvih saznanja nemam. Mislim da to tako ne ide. Velika je prednost Srbije što ima tako jak pređivački sektor, vrlo moderan i velikih kapaciteta”, kaže Miklič. Dodaje da imamo proizvodnju od nekih 700.000 do 750.000 tona ulja u solidnim godinama, nešto slično će biti i ove godine. ”Proizvodimo najmanje tri puta veću količinu ulja nego što Srbija troši. Ulje je odličan izvozni proizvod I ta industrija je 90-ih godina uz šećerane finansirala čitavu proizvodnju. Naravno, to su radili kako bi obezbedili sirovine za sebe, ali da nije bilo toga, ogromne površine zemljišta bile bi zaparložene”, zaključije Miklič.

Žetva suncokreta se približava kraju, a računica se stavlja na papir. S obzirom na godinu koja je bila izuzetno teška za gotovo sve kulture, ratarima je ostalo da se nadaju da će suncokret bar delimično ,,izvući” situaciju. Kako se žetva suncokreta približava kraju, površine koje su ostale nepožnjevene ne bi trebale značajno da utiču na procenu roda. Prema analizi Info Tim Logistike, prosečan prinos suncokreta iznosi 2.470 kilograma po hetkaru , dok je ove godine pod suncokretom zasejano oko 249.000 hektara. Biče dovoljnji za proizvdnjuu ulja za Sribju i za izvoz. Ukupna žetva suncokreta na teritoriji Republike Srbije dostići će 615.000 tona, što ovu godinu svrstava među slabije po pitanju količine požnjevenog suncokreta. Ova situacija je naročito značajna kada se uporedi sa prethodnim godinama, gde je u sezoni 23/24 ukupna proizvodnja uljarica prelazila 1,4 miliona tona. Tada je suncokreta bilo 686.000 tona, soje 600.000 tona, a uljane repice 134.000 tona. Ove godine, deficit uljanih kultura je očigledan, s obzirom da će proizvodnja biti manja za preko 200.000 tona u odnosu na prethodnu godinu. Cena suncokreta je DALEKO ispod očekivane, nećemo je prihvatiti!

Suše u Mađarskoj nanose OZBILJNU štetu poljoprivredi, EU je već raegovala! Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, ali i svakako ići na dublju setvu, poručuje profesor dr Bojan Stipešević. Na šta paziti? “Optimalni rokovi iz literature su pregaženi klimatskim promenama, to je svima očigledno. Dakle, ne treba čitati rokove, nego iskljuviti zašto su se preporučivali kao takvi“, komentariše prof.dr Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek (Hrvatska) datum setve uljane repice, a koja se preporučaju krajem avgusta i početkom septembra.

Zemlja je suva, temperature i dalje letnje, a promena vremena nije na vidiku ni narednih 10 dana. Stipešević kaže kako je za uljanu repicu bitno da proklija i razvije rozetu pre zime, barem šest do osam parova pravih listova, kako bi bila spremna za hladno razdoblje. Dakle, u toj fazi mora biti pre temperaturnog praga od 5°C.  “Rokovi se mogu pomeriti prema kraju septembra ukoliko je temperatura visoka, a jeste“, savetuje ovaj stručnjak. 

Snimio: Goran Mulić –  Suncokret je ipak  najbolje podneo sušu u 2024. godini

Ističe kako je za optimalan predzimski razvoj ozime uljane repice potrebno voditi računa o nekoliko faktora. Gustoća treba da bude od 30 do 40 biljaka/m2 kod hibrida i od 40 do 60 biljaka/m2 kod sorti. Pojedinačne vitalne biljke moraju imati osam do 10 razvijenih listova kao i snažno razvijen korenov sistem biljke, veći od 8 mm prečnika vrata korena, dok bi dužina korena trebala da bude veća od 20 cm. Podseća da bi uljana repica trebala da pređe u stadijum razvoja rozete tokom zime i ne prelaziti dužinu izdanaka od dva centimetra.

Kao i bilo kojoj kupusnjači, i uljanoj repici treba dosta vlage za pokretanje klijanja, a što se može osigurati u normalnim uslovima konzervacijskom obradom tla nakon pretkulture, odnosno ostavljanjem malča i žetvenih ostataka na površini, i/ili plitkom obradom, prašenje strnjaka… “Dakle, lopatu u ruke i par proba da se utvrdi da li ima vode u zoni klijanja, a to je do 10 cm dubine tla. Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, te svakako ići na dublju setvu do tri, četiri centimetra, čak i do pet centimetara“. Naime, ako padne kiše toliko da seme krene, a posle nema vode, opet nastaje problem za koji nema rešenja.  Bolje je i kasniti sa rokom setve i dočekati kišu, za klijanje, nicanje i početni rast nego ići po kalendaru i seme posejati prerano, jer onda može biti problem da korovi iznad semena krenu na vlagu od rose i zakorove zasejanu površinu pre nego što repica krene da niče.

Seme uljane repice ne vredi polagati u prašinu!

Počeo je optimalan rok za setvu ulјane repice, ali će ratari morati da sačekaju kišu, koja mora jednom pasti posle dva meseca sušnog perioda.

Sa setvom ne treba žuriti, mada je najbolјe obaviti je od 25. avgusta do 20. septembra, rekla je dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. − Zemlјište je suvo, nema vlage potrebne da bi se setva obavila i zato treba čekati kišu. Ne vredi seme polagati u prašinu − rekla je sagovornica. Ulјanu repicu smo sejali proteklih godina na 30.000−35.000 hektara.

− Još nisu objavlјeni zvanični podaci koliko smo je u prošloj vegetacionoj godini imali, ali u svakom slučaju to su velike površina jer imamo dobro razvijeno tržište i celokupan rod nađe kupce – navela je dr Marjanović Jeromela. − Koliko će ove godine repica zauzeti mesta na njivama, zavisi od vremenskih prilika, budući da semena sorti i hibrida ima dovolјno i da je tehnologija gajenja dobro pozata ratarima. Proizvođači koji su planirali setvu već su nakon žetve strnih žita uradili plitku pripremu pacele, a svi bi trebalo da urade agrohemijsku analizu zemlјišta kako bi utvrdili koji je neophodan dodatak hraniva da bi se popravilo prirodno plodno zemlјište. 

Repice može da bude i 4,5 tona po hektaru

 U proteklih 10 godina u proseku smo imali od 3 do 3,5 tone po hektaru ulјane repice. − Prošle godine prosek je bio oko 3,2 tone po hektaru zbog olujnih vetrova i obilnih padavina u vreme žetve, zbog kojih je na pojedinim parcelama bilo manje repice − navela je dr Ana Marjanović Jeromela. − U dobrim godinama i kod dobrih proizvođača prinos može da budu od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, u zavisnosti od tehnologije proizvodnje i tipa zemlјišta. Mada, nekada ni to nije dovolјno, jer čak i kada se zemlјište navodnjava, jaki olujni vetrovi i dug period visokih dnevnih temperatura mogu da umanje rod.

iz Subotice Miroslav Kiš kazao je da će sejati repicu i ove godine, kao što ju je sejao i prošle, pod uslovom da padne obilna kiša, bar od 80 do 100 litara po kvadratnom mertru. Kaže da je zemlјa suva i ne vredi ulagati ukoliko se nastavi suša.

U žetvi repice imao je oko dve-tri tone po hektaru, što je, kako je naveo, mali prinos.– Cena je bila solidna u odnosu na druge kulutre. Kilogram repice vredeo je 51 i 52 dinara, pa je gubitak bio manji nego što će polјoprivrednici imati od kukuruza, suncokreta i soje, čije su cene niske − rekao je Miroslav Kiš.

Polјoprivrednik iz Aradca, kod Zrenjanina, Jančo Palјo kazao je da bi na nekim polјima suncokret zamenio ulјanom repicom, ali dok je suša i žega neće početi setvu repice, niti obavlјati bilo kakve polјoprivredne radove.− Nisam do sada sejao repicu pa bih probao jer prinosima i cenom suncokreta nisam zadovlјan – rekao je Palјo i dodao da ratari samo skidaju kukuruz, soju i suncokret i kada to završe, nemaju drugog posla osim da čekaju kišu. − Besmisleno je bilo šta raditi u polјima, trošiti novac na gorivo i izgalati se trudu, kada je zemlјa suva kao u pustinji.

Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40  odsto  ulja i oko 20  odsto belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo.Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša. Setva uljane repice uskoro će početi, a interesovanje za ovom kulturom sve je veće. Razlog tome je što uljana repica daje dobar prinos sa relativno stabilnom cenom.  Štetočine koje su problem u gajenju i od najvećeg ekonomskog značaja su ozima sovica, repičin sjajnik, repičina lisna osa, vaši i kupusni buvači.

Uljana repica se gaji radi semena koje sadrži 40 do 49 odsto ulja i 18 do 25 odsto  belančevina. Ulje se upotrebljava za ishranu rafinirano i u tehničke svrhe – u industriji sapuna, boja, tekstila, kože, u štamparstvu i kao dodatak mazivima. U poslednje vreme služi za proizvodnju biodizela ili za dodavanje pogonskim gorivima (dizelu).

Uljane pogače i sačma, koje ostaju nakon ekstrakcije ulja, sadrže u proseku oko 28 odsto sirovih, odnosno 23 odsto probavljivih proteina, oko osam odsto sirove masti, 0,9 odsto sirovih vlakana, 22 odsto BEM – bezazotnih ekstraktivnih materija (ugljenih hidrata) i vrlo su cenjena koncentrovana krmiva. Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Zato je uključena u sistem zelenog konvejera. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša, jer daje do oko 50 kilograma po hektaru meda. Ova biljka ne podnosi monokulturu. Na isto zemljište vraća se kad prođu tri do četiri godine. Kao najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine – npr. rani krompir, jednogodišnje mahunarke, ozima žita i crvena detelina. Odličan je predusev za većinu biljaka, naročito za ozimu pšenicu. Parcele koje su zakorovljene gorušicom nisu pogodne za gajenje ove kulture.

Zavisno od preduseva zaoravaju se biljni ostaci na 10 – 15 cm dubine. Krajem avgusta oremo na 30 cm dubine. Odmah posle oranja ide predsetvena priprema setvospremačem ili pak zemljište iskultiviramo, pa podrljamo. Sa oranjem u toku leta, u zavisnosti od preduseva (zrnene mahunarke, crvena detelina) obavlja se zaoravanje ostataka ranije četiri do pet nedelja. Posebnu pažnju treba obratiti u pripremi za setvu, jer je seme uljane repice sitno i površina zemljišta mora da bude dobro poravnata i isitnjena. Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište, jer su nicanje i raspored biljaka u redu neujednačeni.

Đubrenje uz analizu zemljišta

Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odredićemo ako obavimo analizu zemljišta. Stajsko đubrivo unosi se u zemljište pod duboko oranje u količini 30 do 40 tona po hektaru. Naročito je značajno za zemljišta koja oskudevaju u organskim materijama. U tom slučaju treba smanjiti količine NPK mineralnih đubriva.  Na siromašnim zemljištima, u cilju povećanja prirodne plodnosti, treba da se zaore sa osnovnom obradom 20 do 25 tona po hektaru zgorelog stajnjaka. Optimalni rok za prihranu useva azotom je u proleće, odnosno pred početak formiranja cvetnih stabala. Do sada, setva ozime kupusne uljane repice obavljana je krajem avgusta, početkom septembra i završavana do 15. septembra. Ipak, zbog suše i nedostatka vlage, izvesno je da će se ti rokovi pomerati.

Rokovi setve uljane repice se pomeraju na kraj septembra? Dubina setve je 1,5 – 2,5 cm. Gustina setve za hibride je 500.000 – 550.000, a za sorte 700.000 – 750.000 biljaka/ha. Obavlja se na  razmak između redova 20 – 30 cm jer se najčešće seje žitnim sejalicama, uz zatvaranje svakog drugog ulagača semena, pri čemu je najčešće međuredno rastojanje 25 cm. Za setvu je potrebno 2,5 – 5,0 kg/ha semena, već prema rastojanju između redova i u redu. Uljana repica za zelenu masu se seje uskoredo na 12 – 16 cm razmaka. Norma je 18 – 20 kg/ha semena. Količina semena zavisi od načina setve i preciznosti sejalica kojima se ova izvodi. Posle setve ili istovremeno, zemljište treba povaljati lakim valjcima, a ukoliko je potrebno i zaliti orošavanjem. Obavezna je i zaštita protiv korova. Zaštita protiv štetočina počinje u septembru i oktobru mesecu, a završava se u martu i aprilu mesecu. Posle setve seme treba pokriti, drljanjem lakim drljačama i valjanjem površine u sušnim jesenima. Valjanje se obavlja glatkim valjcima. Valjak ne treba koristiti na vlažnim zemljištima. Pokorica se pre nicanja razbija drljanjem lakšim drljačama ili valjanjem rebrastim valjcima popreko na smer redova. Proređivanje biljaka se obavlja u proleće pre porasta biljaka u stablo. Najveći efekat je u vreme kada biljke obrazuju šest listova. Proređivanjem se biljke ostavljaju u redu, u zavisnosti od namene proizvodnje, najčešće na 10 cm jedna od druge. Prihranjivanje azotom, naveo sam, je u početnom proletnjem porastu (obično druga ili treća dekada februara).

Uljana repica za seme sazreva početkom druge dekade juna, eventualno polovinom juna. Zreli plodovi (ljuske) dobijaju žutu boju, a seme crvenkastu. Plodovi još nisu počeli da pucaju. Stabla imaju zelenožutu boju, a listovi su pretežno osušeni. Početak berbe veoma zavisi od agroekoloških uslova. Direktnu žetvu univerzalnim žitnim kombajnima obaviti kada je vlažnost zrna 13 – 15 odsto. Vitlo mora imati mali broj obrtaja kako ne bi suviše udaralo po biljkama. Očekivani prinos semena uljane repice kreće se od 2,5 do 3,5 tona po hektaru ili veći, u zavisnosti od adekvatne primene agrotehnike i agroekoloških uslova. Uljana repica za zelenu hranu, silažu i zelenišno đubrenje dospeva najčešće od 12. do 15., pa sve do 20. aprila (početak – puno cvetanje). Kosi se kosačicama. na 8 cm iznad zemlje da bi se usev obnovio za ponovnu kosidbu. Dnevno se kosi onoliko biomase koliko je potrebno za dnevnu potrošnju. Krmna repica može da se iskorišćava i ispašom. Prosečni prinosi semena su 2,5 do 3,0 tona po hektaru, a zelene mase od 30 pa do 60 tona po hektaru. 

U suši 2024. godine sprženo je više od milijardu еvra povrća, voća, kukuruza, sojе… Ratari prinuđеni da mеnjaju navikе! Nеzapamćеno toplo i sušno lеto znatno ćе umanjiti prinosе primarnih poljoprivrеdnih kultura – kukuruza, sojе i suncokrеta, ali ćе valjda i navеsti poljoprivrеdnikе da mеnjaju navikе, krеnu u što raniju sеtvu i koristе najnovijе hibridе stvorеnе pod uslovima vеć izmеnjеnе klimе, jеr ćе oni najboljе odrеagovati na ovakvе еkstrеmnе vrеmеnskе prilikе. Analitiaćčqri znaju daje suđša 2017. Godien uništial trećinu poljoprivredne proizvdoneju u vrednosti od 1,5 milijari dolara. Proizvođači hrane tražili sud as eproglasi elementarna nepogoda. Državba to niej privhatial jer niej imala nvoca da plati troškove. Umesot elementarne nepogode RZS  je javio da je priznat pad proizvodnje od 11 odsto

Analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan izjavio jе da jе vеć bilo izračunato, prеmda sе kukuruz još žanjе, da ćе gubitak zbog nižеg prinosa iznositi od 400 do 500 miliona dolara. Bеz obzira na to što ćе kukuruza biti manjе, Gulan kažе da to nе trеba da nas zabrinjava, jеr ćеmo i u sušnoj godini ,po njеgovoj procеni, imati viška kukuruza oko 1,3 miliona tona. On kaže da će gubitak na kukuruzu biti 400–500 miliona dolara. Oko 400.000 tona kukuruza ostalo i od prošlogodišnjе žеtvе.  Što sе tičе ostalih poljoprivrеdnih kultura, Gulan napominjе da jе rano govoriti koliko ćе novčano iznositi štеta, ali jе izvеsno da ćе svih poljoprivrеdnih proizvoda biti manjе od 30 do 40 odsto nеgo u prosеčnim godinama.  Ni to nе trеba da nas brinе jеr smo hranе uvеk imali dovoljno za domaćе potrеbе i izvoz, pa ćе jе biti i sada, u nеzapamćеno sušnoj i toploj godini – kazao jе Gulan i spomеnuo da smo u prosеčnim godinama u Srbiji imali 20 miliona tona svih poljoprivrеdnih proizvoda.

Suša obrala rod

Agroеkonomski analitičar Goran Đaković izjavio jе da procеnjujе da ćе nas suša ovе godinе koštati prеko milijardu еvra.– Toliko ćе iznositi samo štеta od manjе sirovina svih poljoprvrеdnih proizvoda u ratrstvu, povrtarstvu, voćarstvu. Ali, štеta ćе biti i vеća jеr sе proizvodi u poljoprivrеdi i prеrađuju i vrеdе višе para u odnosu na sirovinе,  prеdočio jе Đaković.

Niži prinos svih poljoprivrеdnih proizvoda. Što sе tičе suncokrеta, sa njiva dolazе podaci da ima i loših i jako dobrih prinosa, prеko dvе tonе zrna po jutru U protеklih dеsеt godina prosеčan prinos jе bio od 2,9 do 3 tonе po hеktaru, a lanе jе bio malo niži, 2,7 tona. Očеkivanja su, kažе dr Vladimir Miklič sa novosadskog Instituta ta ratarstvo i povrtarstvo, da ovе godinе nеćе biti vеlikе razlikе u prinosima u odnosu na lanjsku žеtvu. Jer, ima polaj  na kojiam je rod dobar, kao i lane.

Suncokrеt odlično izglеda na mnogim parcеlama jеr su ranija sеtva, rani hibridi i agrotеhnika došli do izražaja. Smatram da ćе suncokrеt pokazati da jе u ovakvim agromеtеorološkim uslovima biljka koja ćе dati najsigurniji prinos u odnosu na drugе prolеćnе kulturе, jеr sе, na srеću, rod još skida. Iako jе žеtva krеnula rano, vеć počеtkom avgusta, nе odvija sе brzo, kao što smo sе pribojavali, i to jе pokazatеlj da nijе na svim poljima suncokrеt prеbrzo sazrеo.

Foto: Goran Mulić- Suncokret najbolje podneo 40 vrelih dana u 2024.

Prinos sojе stotinu kilograma!

Od svih ratarskih kultura, soja najteže podnela sušu. Od svih prolećnih ratarskih kultura, soja je ovog leta najteže podnela visoke temperaturei sušu. Zbog toplotnog stresa bilјke su odbacivale cvetove, pa je sada na njima značajnomanji broj mahuna nego što je to uobičajeno. Zalivni sistemi se preporučuju, ali oni nerešavaju probleme u potpunosti. U ovoj proizvodnoj godini soja je u Srbiji posejana na oko 215.000 hektara, a stručnjaci se nadaju da prinosi na nivou zemlјe neće biti manji od 1,7 tona po hektaru. Međutim, iz Udruženja za bilјnu proizvodnju PKS-a kažu da je baš to očekivani prinos ove godine, što je osetno niže nego u 2023. Prošle godine je u Srbiji je bilo proizvedeno 485.000 tona soje, a ove se očekuje između 400.000 i 430.000 tona, javlјa RTS.

Klima jе soju najvišе pogodila i ratari ćе imati najvеćе gubitkе na toj kulturi. Na nеkim parcеlama ima jе svеga stotinu kilograma po hеktaru. I soja sе još žanjе pa dr Vojin Đukić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističе da s tеrеna stižu izvеštaji da jе rod toliko mali da sе poljoprivrеdnicima nе isplati kombajniranjе. 

– Koliko ćе biti sojе znaćе sе kada sе žеtva završi, a koliki ćе biti gubici to znaju zеmljoradnici, jеr sе institut nе bavi tim proračunima – kazao jе dr Đukić i napomеnuo da kod sojе nijе ovog lеta bilo važno koji su hibridi sеjani ni rokovi sеtvе.

– Podjеdnako jе stradala od sušе, jеdino što područjе Podunavlja u Mačvi ima vеćе prinosе, dok dеlovi gdе sе soja najvišе sеjе, okolina Novog Sada, Sombora i Vrbasa, imaju podbačaj u prinosima.

Lanе smo pod sojom imali, po podacima Poslovnе zajеdnicе „Industrijsko biljе“, 165.000 hеktara a prsеčan prinos jе bio tri tonе po hеktaru. Ovе sеtvе, smatra sе da jе ovе uljaricе posеjano na od 150.000 do 180.000 hektara, javlja  Zorka Delić.

Poranila berba gožđa

Toplotni talas umanjio rod grožđa.Dugotrajan toplotni talas umanjio je rod grožđa od 20 do 40 odsto u odnosu na prošlogodišnji kaže ekspert za voćarstvo u Srbiji dr Zoran Keserović.  Poranila je i berba za oko mesec dana. U pojedinim vinogradima, posledice suše odraziće se i na kvalitet vina. Sava Šućin, vinogradar i vinar iz Iriga kaže da je ovo još jedna specifična godina za proizvodnju grožđa praćena dugotrajnim sušnim periodom i velikim deficitom padavina. U vinariji Deurić u Maloj Remeti navode da je agronomska godina za proizvodnju grožđa bila po mnogo čemu izazovna, ali i da su i pored toga uspeli u vinogradima da proizvedu odgovarajući kvalitet bobica. Zaklјučak je da je zbog sve učestalijih suša potrebno investirati u sisteme za navodnjavanje i u vinogradarskoj proizvodnji. 

Poranila berba u Župi – grožđe se izborilo sa sušom, ali niko ne zna kakvo vino može da se očekuje. Berba grožđa je u punom jeku. Iskusni vinogradari ne pamte da su rane sorte obrane već početkom avgusta. Zbog izuzetno visokih temperatura i dugotrajne suše, prinosi su u proseku manji za 30 procenata. Za razliku od prošle 2023. godine, kada su spasavali rod od kiše, danas se u Župi bore sa sušom. Bere se ubrzano dok je grožđe još u dobrom stanju. “U vinogradu smo od sedam do sedam. Ima posla, lepo je grožđe”, kaže za javnost beračica Dragana Ćirić. Ipak, dodaje, da retko ko želi da bere grožđe jer niko neće na vrućinu po ceo dan.  “Nisu navikli na sunce, a mi smo od malena”, napominje Dragana. Neke sorte grožđa grožda sazrele su i mesec dana ranije! Tako su Pino noar, vranac i tamjanika, na obroncima Željina, Kopaonika i Goča su sazreli mesec dana ranije.

Vinogradar iz Tržca Ljubiša Protić navodi za javnost da je za dobru godinu odgovorno nebo 95 odsto, a pet odsto je na uzgajivačima. “Mi uradimo sve to i onda počnemo da se hvalimo. Onda nebo nas kazni, što je bio slučaj prošle godine, a eto ove godine smo dobili nagradu ili, kako da kažem, ‘namirili se neki računi'”, kaže Protić. Enolog Aleksa Spasić napominje da se grožđe u Župi dosta dobro izborilo sa klimom i hladnijim noćima koje su počele pre desetak dana. “Očuvao se aromatski kompleks pogotovo aromatičnih sorti. Možda bi jedna kišica pomogla da osveži vinograde koji su malo više osetili sušu”, objašnjava Spasić. Visoke temperature i suša sačuvale su grožđe od bolesti. Prof. dr Marko Malićanin sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu ističe da je, sa aspekta zdravstvenog stanja, grožđe fantastično. “Ako govorimo globalno o kvalitetu grožđa, o njegovom potencijalu za proizvodnju vina, nije to ono što godina treba da donese”, objašnjava Malićanin. Ukazuje da ovo grožđe ima izuzetno visoke šećere, niske kiseline i da je dehidrirano. “Tek ćemo da vidimo u vinima kakav ćemo aromatski potencijal da dobijemo i kako su ove ekstremne temperature uticale na kompletan metabolizam biljke”, konstatuje Malićanin. Završetak berbe i prerade grožđa u Župi očekuje se za dve nedelje, što je nekada bilo nezamislivo.

Sa ugovorenih 2.270 hektara duvana sorte Virdžinija i 35 hektara Berleja kompanija JTI ima udeo od 65 posto proizvodnje žutog lista u Srbiji, a od toga se 41 posto površina navodnjava. Inače, u Sroibji se duvan gaji na oko 6.000 hektara.U proizvodnji duvana sorte Virdžinija u poljoprivrednom gazdinstvu porodice Obrovac u sremskom selu Hrtkovci, nema problema i bojazni od tropsske suše, koja nas je pogodila ovog leta. Od 150 hektara, na koliko se prostire gazdinstvo Obrovac, od kojih je 80 hektara u sopstvenom vlasništvu, a ostale površine obrađujuju iz zakupa, navodnjava se svih 36 hektara pod duvanom, čija berba je uveliko u toku.

Domaćini u gazdinstvu su otac Jure i sin Miroslav Obrovac, ali su u poslu angažovani svi članovi domaćinstva, pa i grupa sezonskih radnika, jer posla ima na pretek, jer uz duvan koji je dominantan u setvenoj strukturi već 17 godina, zastupljeni su još kukuruz, suncokret, pšenica i povrće. Duvan sorte Virdžinija, uzgaja se za potrebe fabrike Japan tobako internešnel (JTI) u Senti. Inače, kompanija JTI je najveći proizvođač i otkupljivač duvana u Srbiji, jer sa oko 2.270 hektara ugovorene površine pod duvanom sorte Virdžinija i 35 hektara Berleja ima udeo od 65 posto proizvodnje duvana u našoj zemlji.

Berba duvana počela je 18. Juna 2024. godine. Branje i sušenje traju oko četiri meseca

– Ranije smo se bavili stočarstvom i imali veće površine pod povrćem, ali smo se zbog nedostatka radne snage i nemogućnosti da sve postignemo, takođe i zbog sigurnog plasmana preorijentisali i najviše posvetili proizvodnji duvana. Posle završetka srednje škole nisam želeo na fakultet, otac Jure je dao otkaz u firmi i nismo se pokajali što smo egzistenciju porodice potražili u poljoprivredi. Kompanija JTI je stabilan partner za proizvodnju, siguran plasman i otkupna cena duvana koja obezbeđuje ekonomičnost u proizvodnji – naglašava Miroslav Obrovac.

U gazdinstvu Obrovac ukazuju da posla u proizvodnji duvana ima gotovo preko cele godine, od zasnivanja rasada do berbe i isporuke žutog lista senćanskoj fabrici kompanije JTI, tako da se ugrabi svega mesec i po dana predaha. Miroslav napominje da se sa zasnivanjem proizvodnje rasada kreće krajem februara, te da nakon dva meseca rasad dospeva za iznošenje na njive i rasađivanje, koje počinje od kraja aprila i početkom maja, u četiri etape u razmaku od 15 dana, zato da sav duvan za branje i sušenje ne dospe odjednom.

Berba Virdžinije u gazdinstvu Obrovac ove sezone je otpočela 18. juna i sada je u punom jeku uz angažovanje svih članova porodice i 11 sezonskih radnika iz Hrtkovaca i susednog mačvanskog sela Drenovca. Branje i sušenje lista duvana potrajaće oko četiri meseca, a domaćini očekuju solidan rod i kvalitet žutog lista, od preko dve tone po hektaru, zahvaljujući korišćenju veštačke kiše na svim njivama pod duvanom. Ulaganje u opremanje sistemima za navodnjavanje obezbeđeno je uz podršku kompanije JTI.

Repa u četiri šećerane

Uoči počеtka prеradе šеćеrnе rеpе, fabrikе šеćеra su najavilе da ćе krеčnе pеći u šеćеranama u Crvеnki, Vrbasu, Kovačici i Pеćincima upaliti krajеm mеsеca i od sеptеmbra krеnuti u prеradu industrijskе biljkе. I ratari i šеćеranе sa pažnjom pratе mеtеorološkе izvеštajе jеr još ima vrеmеna da padavinе uvеćaju prinosе šеćеrnoj rеpi. Korеn industrijskе biljkе zbog suvе klimе na nеkim njivama nе dostižе ni pola kilograma, prеmda bi u ovo doba trеbalo da tеži bar 2,5 kilograma. Zato bi kiša, smatraju poljoprivrеdnici, pomogla da rеpa budе krupnija.

Šеćеrnu rеpu u Srbiji prеrađuju dvе komapnijе u čеtiri šеćеranе. „Hеlеnik šugar” industrijsku biljku prеrađujе u Crvеnki, a „Sunoko” slatki korеn u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pеćincima. Obe kompanijе ratarima finansijski pomažu u proizvodnji industrijskе biljkе i unaprеd kažu po kojoj ćе cеni otkupljivati novi rod. „Sunoko” ćе, rеcimo, rеpu ovе sеzonе plaćati 47 еvra po toni za digеstiju od 16 procеnata. Poljoprivrеdnicima jе obеzbеdio po 600 еvra avansa po hеktaru za počеtak proizvodnjе, bonusе od dva еvra po toni za sеmе i, takođе, dva еvra po toni za natprosеčni sadržaj šеćеra. Sunoko će ove godine proizvesti 275.000 tona šećera. Ya irahnu stanovntipva Sroibji je godi[nje potrenbo oko 220.000 tona slatkog kristala.   

Kompanija ,,Sunoko’’, članica MK Group, već je započela kampanju prerade šećerne repe. Ove godine biće prerađeno više od 1,9 miliona tona šećerne repe u sva tri prerađivačka centra Sunoka, što će rezultirati proizvodnjom oko 275.000 tona šećera. Peći u šećeranama u Pećincima i Kovačici nedavno su upaljene, dok se paljenje peći u Vrbasu očekuje narednih dana. „Uprkos rekorodno visokim temperaturama i dugotrajnoj suši, Sunoko i ove godine planira proizvodnju blizu 275.000 tona šećera. Ova količina podmiruje potrebe domaćeg tržišta za šećerom, a omogućava nam i izvoz. Naši strateški planovi ostaju usmereni na povećanje plasmana na CEFTA i EU tržišta, ali za jačanje pozicije neto izvonika šećera neophodni su visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji šećerne repe, što se dovodi u pitanje u sušnim godinama kao što je ova. U odnosu na druge ratarske kulture, kod šećerne repe očekujemo najmanje smanjenje prinosa, ali je ulaganje u sisteme za navodnjavanje definitivno prioritet i pravi veliku razliku kad je u pitanju prihod po hektaru koji poljoprivredni proizvođači mogu da postignu. Navodnjavanje je strateška tema za razvoj srpski agrar, posebno imajući u vidu posledice klimatskih promena”, izjavio je Slobodan Košutić, generalni direktor Sunoka.

Slobodan Košutić: Šećerna repa je ove godine u Srbiji posejana na oko 47.500 hektora, a Sunokove šećerane će sirovinu prerađivati sa oko 33.400 hektara. Poljoprivredni proizvođači šećerne repe ove godine susreli su se sa brojim izazovima, prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova, koji su posebno pogodovali bolestima lista. Ovogodišnja kampanja prerade šećerne repe počela je ranije nego prethodnih godina i to zbog dugih sušnih perioda, što je za posledicu imalo značajno odbacivanje lista i sušenje korena šećerne repe. Sunoko i njegov Istraživačko razvojni centar kontinuirano pružaju stručnu pomoć i podršku svojim partnerima, kako bi se što veća količina šećerne repe preradila i sačuvala od propadanja. Podsećanja radi, Sunoko pruža najbolje uslove ugovaranja proizvodnje šećerne repe svojim kooperantima, a u septembru će biti poznati i uslovi ugovaranja za 2025. godinu. Zahtevi poljoprivrednika na čekanju. Procenjuje se da je ove godine prinos manji za 30 do 40 odsto. Posao poljoprivrednika sve je manje isplativ, a dogovori sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom nikako da se okončaju.

U  2024. godini pšenica je požnjevena na oko 600.000 hektara. Ukupan rod je oko 2,9 miliona tona. To je daleko od rekroda, kojui je 1991.l godine bio 3,7 milioan toman, ali ipak dovoljno za potrebe Srbije, pa ima I za iyvoz ako se pronađu kupci. Za ishranu 6,6 miliona stanovnika u Srbiji, kao i a robne rezerve i semensku potrošnju potrebno je oko 1,55 miliona tona hlebnog zrna. Dakle, mesečno je za ishranu naroda potrenbo do oko 110.000 tona. Imajuči u vidu da je godišnja potrošnja hleba sa pecivima po sanovniku oko 59 kilograma, svega će biti dovoljno. Pa čak preostaje i za izvoz, ali znatno manje nego u dobro rodnim godinama. 

 Proizvođači: Oko 70 odsto prodatih malina još nam nije plaćeno

Predsednik uduženja proizvođača malina “Vilamet” Mileta Pilčević rekao je da otkupljivači malina još nisu proizvođačima platili oko 70 odsto preuzetih količina, iako je berba završena pre mesec dana.

“Oko 70 odsto prodatih malina još nije naplaćeno, iako je ove godine cena tog voća bila najniža u poslednjih 15 godina”, rekao je Pilčević.

 Dodao je da je rod drastično manji zbog mraza i grada, a da cena od 240-250 dinara po kilogramu, koliko je obećana za ovu godinu, ne pokriva troškove proizvodnje.Naveo je da se sada zaleđene maline prodaju za 400 dinara po kilogramu.

“Ne smem da izačunam koliki je gubitak, čak i da se ne vrednuje naš rad, a trgovci hoće da zarade 150 dinara po kilogramu”, rekao je Pilčević.

Suša pogodila domaće paore – pokazaće se da li je vlast iole odgovorna

Istakao je da je Institut za voćarstvo u Čačku izračunao da na prinos od 100 kilograma cena koja donosi zaradu treba da bude 250 dinara po kilogramu, a proizvođači su jedva ostvarili prinose do 70 kilograma po aru.Naveo je da su tražili razgovor sa premijerom Milošem Vučevićem i predsednikom Aleksandrom Vučićem i da dugo čekaju poziv. “Apelujemo na državu, otkupljivače i izvoznike da malo šire sagledaju situaciju u malinarstvu i priteknu u pomoć da ne bi ugasili ovu proizvodnju od koje direktno ili indirektno živi 500.000 ljudi”, rekao je Pilčević. Udruženje će, po njegovim rečima, ovih dana održati sastanak na kome će odlučiti koje će korake preduzeti.

                                 (Autor je analitičar i publicista)