Srbija je tokom prošle 2024. godine privukla rekordnih 5,1 milijardu evra stranih direktnih investicija, od čega je 37,2 odsto iz zemalјa Evropske unije, a 34 odsto iz azijskih zemalјa, a Kina je izbila na prvo mesto država investitora, rekla je danas pomoćnica ministra spolјnih poslova za ekonomsku diplomatiju Jagoda Lazarević.

Ona je istakla da, prema ovim pokazatelјima azijski partneri postaju sve važniji Srbiji i u skladu su sa trendom diverzifikacije. „Srbija je posvećena razvijanju ekonomske saradnje sa EU, kao ubedlјivo najvažnijim ekonomskim partnerom u svim segmentima, ali zbog geopolitičkih i geoekonomskih turbulencija koje se dešavaju i imaju efekat prelivanja na pojedinačne ekonomije, moramo da tražimo sigurnu luku i imamo alternative gde ćemo otvarati tržišta”, ukazala je Lazarevićeva govoreći za RTS. Napomenula je da raste trgovinska razmena sa Kinom, u prvih 11 meseci 2024. premašila je nivo iz cele 2023. „Nivo našeg izvoza za 11 meseci je premašio nivo iz rekordne 2023”, dodaje ona.

Prema njenim rečima, ako se situacija sagleda strukturno, dominiraju rude bakra i koncentrati. „Nama je interes da imamo diverzifikaciju izvoza i mnogo više robe, koje će imati plasman na kineskom tržištu”, naglašava pomoćnica ministra spolјnih poslova za ekonomsku diplomatiju. Kina je, kako podvlači, u 2024. godini izbila na prvo mesto kao vodeći strani investitor u Srbiji, ako se posmatra kumulativno od 2010. godine, zaklјučno sa tri kvartala 2024. „Kina je pretekla Holandiju koja je držala neprikosnoveno prvo mesto kao godinama vodeći strani investitor, iako nije ni to čisto holandski kapital, već je reč o multinacionalnim kompanijama iz trećih zemalјa koje registruju podružnice i preko Holandije stižu kod nas”, ukazuje Lazarevićeva. Ona dodaje da je pozitivan trend saradnje i sa Japanom i Južnom Korejom.

„Zajedničko je za sve tri zemlјe da je auto-industrija bila vodeća oblast i one zapošlјavanju oko 45 hilјada radnika u Srbiji”, navela je pomoćnica ministra spolјnih poslova za ekonomsku diplomatiju. Intenzivno se, po rečima Jagode Lazarević, radi i na zaklјučivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom, koji će biti drugačiji od kinesko-srpskog sporazuma, koji je stupio na snagu 1. jula prošle godine. „Nјegov obuhvat biće i širi, tako da će on u sebi sadržati i širok segment usluga, i finansijske i digitalne, a to imamo u nekim sporazumima u slobodnoj trgovini, ne u svim”, napominje ona. Dodaje da je to veoma kompleksna oblast i teška za pregovore. „Komunikacija pregovaračkih timova je intenzivna i očekujemo da nam korejska strana dostavi predlog sporazuma o slobodnoj trgovini, a iako smo bili volјni da pregovori počnu i ranije, kod njih su duže interne procedure”, navela je Lazarević. Ističe da je Južnoj Koreji prenet interes da predlog dostavi krajem marta ili početkom aprila, kada će se desiti prva runda pregovora u Seulu. Jagoda Lazarević, koja je predložena za novog ministra spolјne i unutrašnje trgovine nakon ostavke Tomislava Momirovića, napominje da će se, kada bude izabrana za to mesto, nastaviti aktivnosti koje je preduzimala u MSP-u, kao pomoćnik ministra za ekonomsku diplomatiju.

„Fokus će biti na klјučnim i novim tržištima, a tu mislim i na trgovinu i privlačenje novih investicija, ali i zaklјučenju novih sporazuma vrlo pažlјivo i vrlo birano, tamo gde smatramo da su naši nacionalni ekonomski interesi u pitanju”, istakla je Lazarević i poručila da će to biti ideja vodilјa.

 Najviši nivo bruto deviznih rezervi!

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju oktobra 2024. godine iznosile su 28.288,0 miliona evra, što je najviši nivo bruto deviznih rezervi do sada, posmatrano krajem meseca. U odnosu na kraj septembra povećane su za 8,3 miliona evra. 

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 181,3 odsto i 7,2 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve na kraju oktobra iznosile su 24.033,5 miliona evra (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima). U odnosu na kraj septembra niže su za 4,6 miliona evra. 

Najveći priliv u devizne rezerve u oktobru ostvaren je po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu, u neto iznosu od 225,0 miliona evra. Neto prilivi su ostvareni i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka, donacija i po drugim osnovima u ukupnom  iznosu od 119,8 miliona evra.

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su plaćanjem deviznih obaveza države po inokreditima i drugim osnovima u ukupnom iznosu od 733,9 miliona evra.

Foto: Arhiva NBS – Rekordan njuvo bruto deviznih rezervi

Značajan pozitivan neto efekat tržišnih faktora u iznosu od 397,4 miliona evra, uticao je na povećanje deviznih rezervi u oktobru i u najvećoj meri je rezultat rasta cene zlata u dolarima na međunarodnom tržištu za oko četiri odsto i jačanja dolara u odnosu na evro za oko 2,9 odsto na međunarodnom tržištu.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru iznosio je 811,6 miliona evra i bio je za 90,0 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvih deset meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 7.020,3 miliona evra.

U oktobru vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, dok je od početka godine dinar nominalno ojačao prema evru za 0,1 odsto.

Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru neto kupila 255,0 miliona evra. Od početka 2024. godine, Narodna banka Srbije je neto kupila 1.990 miliona evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Učešće zlata u ukupnim deviznim rezervama 13,4 odsto

Zlato se od jula 2021. godine čuva u trezorima NBS

U deviznim rezervama Narodne banke Srbije (NBS) početkom poslednjeg meseca prošle godine nalazilo se 47,9 tona zlata vrednosti oko 3,9 miliona evra, a njihovo učešće u ukupnim deviznim rezervama zemlјe je bilo 13,4 odsto, što je preko šest puta više nego krajem jula 2012, podaci su centralne banke Srbije. NBS navodi da se nalazi među bankama s najvećim procentualnim učešćem zlata u deviznim rezervama u širem regionu i da zlato redovno kupuju iz domaće proizvodnje, odnosno od kompanije „Srbija Ciđin koper”, koja je preuzela RTB Bor 2018, prenosi Tanjug.

Podaci NBS pokazuju i da je od te kompanije centralna banka Srbije od početka 2024. kupila 2,9 tona zlata, a da je od 2018. godine, otkad je „Srbija Ciđin koper” preuzeo RTB Bor, kupila 10,4 tona zlata. NBS je prema objavlјenim podacima početkom jula 2024. kupila i pet tona zlata u inostranstvu, tako da su od početka prošle godine zlatne rezerve povećane za 7,9 tona. Od 2019. godine NBS je navela i da je na međunarodnom tržištu kupila ukupno 17 tona zlata. Kuplјeno zlato je, kako naglašavaju, najvišeg kvaliteta i finoće i ima sve odlike u skladu sa međunarodnim standardom LGDS (London Good Delivery Standard) koji garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto zlata. Centralna banka Srbije ističe i da je kupovina zlata iz domaće proizvodnje važna jer NBS na taj način povećava devizne rezerve, odnosno prilikom kupovine zlata u zemlјi plaćanje se vrši u dinarima, dok se u slučaju kupovine zlata u inostranstvu plaćanje vrši u devizama i ne dolazi do promene nivoa deviznih rezervi, već samo do promene njihove strukture. 

Podseća se i da je NBS i do sada otkuplјivala sve zlatne poluge ponuđene od strane kompanije „Srbija Ciđin koper” iz Bora i da su one bile prosečne težine 12,5 kilograma. Ugovornim odnosom između NBS i kompanije „Srbija Ciđin koper” predviđeno je da NBS ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga, odnosno da je obaveza te kompanije da centralnoj banci ponudi celokupnu količinu proizvedenog zlata u obliku zlatnih poluga.

NBS ističe i da sve zlato od jula 2021. godine čuva u svojim trezorima u Srbiji jer, kako je ranije saopšteno, centralna banka Srbije nastojala je da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlјe. (B.Gulan)