- Srbija sad nema sopstveni prhrremabni suverenitet. Ona mora da ga vrati sa donošenjem nove strategije, čija priprema se privodi kraju, kaže novi stari – ministar dr Dragan Glamočić;
- Ministar je predvideo tri kratkoročna cilja za prvih 100 dana rada Vlade, a to su uvoz priplodnih grla, pre svega, svinja, zatim nalaženje rešenja za smanjenje aflatoksina i “pošteno” deklarisanje proizvoda;
- Ministar je uputio i kritike Upravi za agrarna plaćanja, jer je do sada isplatila “samo” 14 odsto subvencija i istakao da isplata mora biti ubrzana;
- Šansa polјoprivrednika, selјana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati. Cilј ove akcije je da se pomognu mali polјoprivrednici, sa posedom do 2,5 hektara. Cilj je da se i od njih na malim posedim stvore robni proizvođači!
- Zadrugarstvo je i sredstvo za brže koračanje ka razvijenim zemlјama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. Jer, oko tri milijarde lјudi posredno ili neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama;
Branislav Gulan
I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je vraćeno. Za sada je vraćen duh zadrugarstva, a pomoć za obnavlјanje rada stiže postepeno. U bliskoj budućnosti očekuje se i povratak zadružne imovine. Pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, čiji je bio cilј ujednačeni regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo četiri godine, od aprila 2017. do sredine 2021. godine, osnovano je oko 1.100 novih zadruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Zadruge su do sada dobile bespovratno 2,2 milijardi dinara. Taj novac je direktno pomogao rad 207 zadruge, odnosno seoskih firmi i život 6.120 seoskih porodica i bolјitak je tada za četiri godine osetilo oko 30.000 žitelјa u selima Srbije. Do pokretanja akcinje ,,500 zadruga u 500 sela’’ tada je Srbija bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo oko 100 zadruga! Tako je promenjena zadrugarska mapa Srbije, jer broj polјoprivrednih zadruga je značajno povećan, kaže Risto Kostov, sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Narodni poslanik u Skupštini Srbije.
Projekat je prerastao u misiju sa jasnom vizijom i realnim izgledima da se spasi Srbija pražnjenja i odumiranja. To znači da je u toku preporod sela Srbija, a to je s spasavanje Srbije. Jer, akcja vodi ka zadržavanju mladih u selima, koji će da povećaju proizvodnju hrane i unaprede prerađivačku industriju. Kada kažemo povećaju proizvodnju hrane, to znači da povećaju rast polјoprivredne proizvodnnje. Jer, oin je u poslednjoij deceniji pema rezjultataima sprovođenja agrarne strategije od 2014. do 224. godine bio planiean 9,1 odsto godišnje ili 61, odsto godine u lošijim godinama. Rezutlati su da je razvoj agara ua celoj toj decwniji bio samo 1,7 ostoi, odnosno 0,17 osto godišnje! Za to vreme, zbog takve nerealne i pogrešne strategije, koju je tada napisalo 240 autora, Srbija je izgubila i prehrambeni suverenitet.
Akcija koju vodi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Vladi Srbije, ukazuje da je ovo bio prvi put da se u tom periodu, od četiri godine, direktno sa bespovratnim novcem pomoglo zadrugarstvo u Srbiji. Ono je do tada bilo sputavano. Imaloje više padova nego uspon.
Vraćen duh zadrugarstvu
I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je brzo vraćeno. Pokretanjem akcije ,,500 zaruga u 500 sela’’, čiji cilј je bio ravnomerniji regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo godinu i po dana, od aprila 2017. do početka 2019. godine, tada je osnovano je 340 novih zadruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Tako je nastala nova zadrugarska mapa Srbije. Projekat je prerastao u misiju sa jasnom vizijom i realnim izgledima da se spasi Srbija pražnjenja i odumiranja.
Šansa polјoprivrednika, selјana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni, opstati i ostati. U suprotnom će ih ,,pojesti’’ velike multinacionalne kompanije, pa će – nestati. Cilј ove akcije je da se pomognu mali polјoprivrednici, sa posedom do 2,5 hektara. Takvih u Srbiji ima 217.623. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da sa 25 miliona evra bespovratno pomogne razvoj zadrugarstva u Srbiji, u naredne tri godine. Već prve, 2017. godine dodelјeno je besplatno 196 miliona dinara za 22 zadruge u Srbiji, a u 2018. godini taj iznos je povećan za četiri puta. Po odluci Vlade Srbije 804 miliona dinara tada je novac dodelјen za 73 zadruge.
Krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koji su nestali. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Tada su osnovane prve četiri. Prva je osnovana u Arilјu, a nosillac osnivanja je ,,Eko voće“, u kome je tada prvi čovek bio direktor Božo Joković, druga je bila ,,Voćar’’ u Slankamenu čijije direktor Nikola Kotarac. Ovo je bio i prvi put za poslednjih sedam decenija, do tada, da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano. Po prvi put u Srbiji jedan projekat koji nije imao opoziciju, a to je projekat ,,500 zadruga u 500 sela’’. Od aprila 2017. do 2019. godine osnovano je 340 novih zadruga. Do početka akcije Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! Do 2021. godine tada je osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Da bi opstale i ostale potrebna je selima perađivaćka indstrija. A, nje nema jer je posle demokratskih promena 2000. godine nestala u plјačkaškoj privatizaciji Srbije koja je obavljena uz pomoć države!
Zadrugarstvo je i sredstvo za brže koračaanje ka razvijenim zemlјama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. Jer, oko tri milijarde lјudi posredno ili neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama. Pomaže se i stočarima i voćarima i pčelarima povrtarima, proizvođačima lekovitog bila.
Istovremeno, siva ekonomija se, kao poguban pratilac ekonomske tranzicije – mora anulirati vraćanjem ekonomije u regularne tržišne tokove, a to se može postići samo ukoliko država obezbedi veće prihode od PDV-a. Takođe, mali polјoprivredni proizvođači , ima ih oko 217.623 sa posedima do 2,5 hektara u proseku, moraju, adekvatnim merama, biti zaštićeni kako na polјu snabedavnja, tako i na polјu plasmana svojih proizvoda.
Od demokratskih promena 2000, pa do aprila 2025. godine polјoprivredu Srbije vodi 17 ministara polјoprivrede! Prosečno vreme trajanja mandata je oko 14 meseci. Jedino je Branislav Nedimović u fotelji proveo dva i po mandata. Dr Dragan Glamočić je u aprilu 2025. godine po drugi put seo u fotelju ministra poljoprivrede! Sad od njih njih stiže obećanje da će učiniti pomak i boljitak u 2025. godini koju su UN proglasile godinom zadrugarstva! Aanalizirajući ovo stanje, treba i istaći da su mandati predsednika Zadružnog saveza Srbije bili dugovečni. Jer, za 130 godina ovog Saveza promenjeno je samo 12 predsednika. Da bi se izjednačili sa ministrima poljoprivrede, vrteška bi se zaustavila na broju 111, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Većina je imala loš rad, štor potvrđuje i činjenica da je, samo u 2024. godini Srbiji je za uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošila 650 miliona evra. Ovo uikazuje na loše vođenje agroekonomske politike poslednjih četvrt veka, jer je u to vreme Srbija izgubila prehrambeni suverenitet zemlje koji sad treb da se vraća sa novim konceptom rada i novim ljudima.
SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVPODNјE ZA PERIOD 2024.GODINA/2023.GODINA
| Tar.oznaka/godina | 2024./UVOZ | 2024./IZVOZ | 2023.UVOZ | 2023.IZVOZ |
| 0102/živa goveda | 28.877 kom./24,8 mil.evra | 20.272 kom./25,5 mil.evra | 22.966 kom./10,3 mil.evra | 33.824 kom./39,4 mil.evra |
| 0103/prasad t.m. do 50 kg. | 457.289 kom./50,7 mil.evra | / | 286.755 kom./32,4 mil.evra | / |
| 0201+0202/goveđe meso | 2.855 t./19,5 mil.evra | 1.728 t./8,9 mil.evra | 2.286 t./14,7 mil.evra | 1.482 t./7,1 mil.evra |
| 0203/svinjsko meso | 48.700 t./164,7 mil.evra | 502 t./1,3 mil.evra | 42.760 t./148 mi.evra | 403 t./1,4 mil.evra |
| 0207/živinsko meso | 13.770 t./27,7 mil.evra | 7.245 t./16,6 mil.evra | 16.508 t./33,5 mil.evra | 4.616 t./10,5 mil.evra |
| 0210+1601+1602/proizvodi od mesa | 26.000 t./111,7 mil.evra | 13.886 t./61,3 mil.evra | 24.780 t./101 mil.evra | 17.640 t./73,7 mil.evra |
| 0209+1501/svinjska masnoća-ČMT | 18.273 t./23,3 mil.evra | 133 t./362.425 evra | 16.284 t./24,3 mil.evra | 97 t./380.000 evra |
| UKUPNO CELO STOČARSTVO | 650,4 mil.evra | 240,7 mil.evra | 578,6 mil.evra | 253,5 mil.evra |
- Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra;
- Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra;
Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini. A, ukupan trošak u celom storčstvu bio je 650 miliona evra. Odmah po dolasku na mesto ministra poljoprivrede, dr Dragan Glamoćić, odmah je zaustavio i uvoz mleka jer trenutno imamo višak domaćih zaliha!
Fabriak pod ovorenim nebom
Najveća fabrika pod otvorenim nebom u Srbiji su njive. Prema podacima RZS Srbija ukupno ima 4.073.703 hektara obradivih površina. Od toga je 3.257.100 hektara korišćenog zemljišta, 122.257 hektara nekorišćenog zemljišta, 504.104 hektara površina pod šumama i oko 190.242 hektara ostalog zemljišta.
Godišnje se u nepovrat za razne namene i izgubi oko 25.000 hektara plodnih njiva. Najveći deo ode za gradnju infrastruktura, divlju gradnju objekata, gradnji fabrika na plodnim njivama i druge slične, uglavnom pogrešne namene. U svetu godišnje za slične namene nestane oko 30 miliona hektara, a to je veličina jedne Italije!
Stočarstvom se u Srbiji sad bavi 313.4595 gazdinstava. Oni sad poseduju 698.605 goveda, 2.349.176 svinja, 1.759.424 ovaca, 14.773.571 živina. Statistika sad ne beleži ali se ističe da u Sbiji ima i oko 149.000 koza, zatim 14.000 konja i oko 1.000 magaraca. Nekada, davno 1991. godine u Srbiji se proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, a godišnje trošilo se po stanovniku po 65 kilograma. Sad je ta proizvodnja oko 400.000 tona i troši se do 40 kilograma. Dakle, proizvodnja i potrošnja su godišnje manji za oko 200.000 tona godišnje.
To znači da u Srbiji sad postoji 698.605 goveda, 2.349.176 svinja, 1.759.424 ovaca, 14.773.571 živina. Statistika sad ne beleži ali se ističe da u Srbiji ima i oko 149.000 koza, zatim 14.000 konja i oko 1.000 magaraca.
Prosečna starost nosioca polјoprivrednog gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Oko 77 odsto su muškarsi, a 23 odsto žene. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina.
Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. Ono poseduje po jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine.
Razlike u zadrugarstvu
Razlika zadrugarstva Srbije posle Drugog svetskog rata i ovog danas je ogromna. U stvaranju zadruga posle Drugog svetskog rata zadrugari su u nju unosili svu svoju imovinu, kuću, njive stoku, polјoprivredne mašine… Sve je tada postalo zadružno, pa posle podržavlјeno, zatim oduzeto i preprodavano u toku privatizacije u Srbiji, kada je ugašeno 400.000 polјoprivrednih gazdinstava! To je bila plјačkaška privatizacija uz pomoć države u agraru Srbije, kada je bez posla ostalo 100.000 radnika u ovoj privrednoj grani. Uništevni su veliki kombinati stvarani posle Drugog svetskog rata. Gradili su ih radnici i polјoprivrednici koji u privatiazciji nisu postali njihovi vlasnici, odnosno deoničari.
Danas zadrugari u novu zadrugu unose samo svoj proizvod! Cilј je da se što više proizvede, zatim proda i da zadrugari i kooperanti da dobiju novac za svoj trud i znoj, odnosno proizvod. Dakle, zadatak je da se pomogne malim sitnim proizvođačima, pe svega, onima na jugu Srbije koji su u pet najsiromašnijih okruga u zemlјi. Cilј je da se oni udruže i da postanu robni proizvođači! Inače, u Srbiji je čak 217.623 takvih polјioprivrednika koji obrađuju imanja koja nisu veća od dva i po hektara. Ukoliko se ne udruže, ne da će propasti nego će nestati. Jer, i najmoćniji proizvođači, ako nisu uruženi sami i u pojedinačnim nastupima ne mogu ostvariti te cilјeve.
Dakle, šansa polјoprivrednika, selјaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti’’ velike multinacionalne kompanije pa će – nestati. Cilј ove akcije je da se pomognu mali polјoprivrednici, a njih sa posedima do 2,5 hektar aima 217.623. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da sa 25 miliona evra bespovratno u vremenu od nekoliko godina pomogne razvoj zadrugarstva u Srbije. Već prve, 2017. godine dodelјeno je bespovratno 196 miliona dinara za 22 zadruge u Srbiji, a u 2018. godini taj iznos je povećan za četiri puta. Po odluci Vlade Srbije 804 miliona dinara dodelјeno je za 73 zadruge. Tako je tad pomognut rad za 95 zadružnih preduzeća koji je u prve dve godine bespovratno dodelјena milijarda dinara. U toj akciji za prve dve godine pomognut je život 4.600 porodica. U trećoj, 2019. godini sprovođenja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, koja je u toku, bespovratno će biti podelјeno 667 miliona dinara. Plan je bio i u 2020.godini usporila korona. Akcija je nastavlјena u 2021. godini i u toku je bila raspodela oko 500 miliona dinara. Novac je dobilo između 50 i 60 starih i novih zadruga. Do pokretanja te akcije Srbija je u proteklih sedam i po decenija bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga.
Sad u Srbiji postoji 508.365 gazdinstava u kojima ima po 2,2 lica odnsono ukupno 1.150.653 lica koja žive od agrara. Stočarstvo je na najnižm granama. Sad se sa njime bavi 313.495 lica! Ali, su staje prazne, sve manje je stoke, a slično je u oboriam za tovo svinja. Istovremeno Srbija mora da uvozi svinjesko meso i prerađevine. Samo za to je u 2024. godini potrošeno 650 miliona evra!
Složene zadruge kao nekadašnji kombinati!
Krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koje smo ukinuli. One treba u prvih mah da zamene nekadašnji ,,Geneks’’ i ,,Progres’’. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Na početku rada su četiri složene zadruge, za pomoć u poslovanju, bespovratn dobile po 500.000 evra. Jer, sad nam više nego ikad trebaju izvozne zadruge. One treba da budu prelazna rešenja i da obavlјaju poslove poput nekadašnjih ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i sličnih koje su se bavile izvoznim poslovima. Tada nećemo biti u situaciji da utovimo junad, pa da nemamo kome da ih prodamo.
Jer, danas kupce u stajama čeka oko 25.000 grla. Prva složena zadruga osnovana je u Arilјu, a nosilac je osnivanja ,,Eko voće”, a druga je voćarska zadruga u Slankamenu. Ovo je bio i prvi put da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano.
Razvoj zadrugarstva je I put ka vrhu, odnosno sredstvo za brže koračanje ka razvijenim zemlјama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. A, oko tri milijarde lјudi posredno ili neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama. Pomaže se i stočarima i voćarima i pčelarima, povrtarima, proizvođačima lekovitog bilјa.
U Srbiji je 29. decembra 2015. godine, posle čekanja od nekoliko decenija donet novi Zakon o zadrugarstvu. Kaže se da je progresivan, bolјi od prethodnih… Ali, zaostaje za svetskim zadrugarstvom. Na ovaj zakon u 2018. godini Konvent EU u Srbiji imao je oko 78 primedbi. Srbija za to tada nije mnogo marila.Pa je i danas Srbija jedina zemlјa u svetu koja u okviru domaćeg zadrugarstva nema štedno – kreditne zadruge! Ukinute su prilikom pisanja poslednjeg zakon, donetog 29. decembra 2015. godine. Zašto, jasno je onima koji su to radili, ali i zadrugarima koji osećaju posledice njihovog nepostojanja!
Prema studiji ,,Polјoprivredno zemlјište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012.godine, zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemlјišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra samo to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra koliko košta hektar zemlјišta u Vojvodini – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile selјački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržavlјene.
Plјačkaška privatizacija
U plјačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavlјena uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine, prodato je blizu 400 firmi, a među njima i veliki broj zadruga. Svaka treća privatizacija je poništena, ali zadrugarstvo od toga nije dobilo korist, niti im je vraćena oduzeta imovina. Zadruge su prvo utoplјene u postojeće kombinate, a potom iako su imale titulare, njihova imovina je dobila nove vlasnike. Jer, je u tranziciji sve prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemlјište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isklјučili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina.
Država da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (2015. godine) i praktično legalizovala plјačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim selјakom!
Svinjogojstvo u Srbiji uništeno
Stranka Srbija centar (Srce) objavila je da je izjava ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da je u Srbiju prošle godine uveženo više od 500.000 prasadi i više od 50.000 tona svinjskog mesa, potvrda „koliko je režim u proteklih 13 godina uništio poljoprivredu, usput obmanjujući proizvođače svinja da će u zemlju doći velika nemačka kompanija ‘Tenis’ i od njih otkupljivati svinje“. „U martu 2016. godine, tada premijer Aleksandar Vučić, najavio je posle razgovora sa vlasnikom te kompanije da je to dobra vest da ‘Tenis’ želi da ulaže, da radi u Srbiji i da tu ostane dugo godina, kao i da se ugovor sa njima priprema za jun. Naravno, od ugovora i dolaska ‘Tenisa’ u Srbiju nije bilo ništa“, navedeno je u saopštenju.
Draga Glamočić je, kako se dodaje, na sastanku sa predstavnicima Uprave za veterinu, upozorio je na još neke nedopustive stvari i time saopštio koliko država toleriše obmanu građana, da se na primer, iz stranke Srbija centar smatraju i da je Glamočić, direktno optužio nadležne inspekcije da ne rade svoj posao i tolerišu malverzacije, navodeći da građani moraju da znaju šta zaista kupuju – sveži domaći proizvod ili zamrznuto meso iz uvoza.
„Ne može da se dogodi da u maloprodaji vidimo da piše ‘sveže meso’ ako je to meso poreklom iz inostranstva i ako je staro sedam ili više dana“, kazao je Glamočić, podseća se u saopštenju. Iz stranke Srbija centar ocenili su da „novi, stari ministar poljoprivrede obećava, kao i svi prethodnici na njegovom mestu, kule i gradove“. „Od toga, naravno, nema ništa, jer ovo je klasično pozorište u kući za široke narodne mase. Ministar će malo da dolije ulje na vatru, kako bi opravdao svoje postavljenje. Inače je nebitan, kao i prethodni ministri“, piše u saopštenju. Istaknuto je da i dalje neće biti odgovora gde je 460 miliona evra nestalo u Upravi za agrarna plaćanja, ko drži uvoznički lobi mesa i mleka, zašto plaćamo najskuplju hranu u Evropi, kako će rešiti dug poljoprivrednika za PIO fond, kako će rešiti kartice za dizel (sa smanjenom akcizom), kako će rešiti kontrolu upotrebe i obuku poljoprivrednika za pesticide.
„Tema je mnogo, period kratak, a ministar neće dugo trajati. Do sledećih izbora, a kada će oni, za sada niko ne zna. Zna se da to neće trajatikao kod zadrugara kao što je pomenuto u tekstu. Zbog toga Srbija centar traži da se utvrdi odgovornost za propuste koji su činjeni više od deceniju, a i da Glamočić, kao nekadašnji ministar poljoprivrede, pa potom, do novog izbora na tu funkciju, savetnik predsednika Republike za tu oblast, objasni javnosti zašto je do sada ćutao o tim stvarima, kao i da li je o svemu obaveštavao svog ‘šefa’ Vučića, koji se ‘najbolje razume u sve’, pa i u poljoprivredu“, saopštila je stranka Srbija centar.
Prioritet, agrarne politike prehrambeni suverenitet!
Na agrarnoj politici rade najstručniji lјudi – tu smo da popravimo, a ne da kukamo! Ali, Srbija je u aprilu dobila novu vladu, a poljoprivredu sad vodi nova ekipa na čijem ministarskom mestu je novi – stari ministar dr Dragan Glamočić. Odmah je počeo da uvodi nove, mere, što je za pohvalu, pa je među prvima bila da se spreči dalji uvoz mleka, koga trenutno ima viška u zemlji. Takođe je najavo i da će se požuriti i izrada agrarne strategije koju Srbija trenutno nema! I po tome je jedinststvena zemlja u Evopi!
Najava na tom putu je da hitno treba pronaći put kojim Srbiji hitno treba da se vrati prehrambeni suverenitet koga sad nema! Jer, stoka nemože odjednomda se stvoi u velikim količlinamja, Treba vreme da prođe dok tele postane krava! Mere agrarne politike više neće biti donošene na ulicama, pod pritiscima, nego će to da rade najkompetentniji lјudi u ovoj državi koje ćemo okupiti, rekao je za javnost 17 ministar poljoprivrede u Vladi Srbije od demokratskih promena 2000. godine dr Dragan Glamočić. Naglasio je da će jedan od prioriteta u izradi agrarne politike biti prehrambeni suverenitet naše zemlјe .Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da stanje u polјoprivredi nikada nije bilo lako.
“Polјoprivrednici su najčešće uvek nezadovolјni, uglavnom ćute samo baš kada je jako dobro, ali dobro, to je izazov i to je neka realnost, ali tu smo da popravimo, a ne da kukamo”, rekao je Glamočić.
Foto Dragan Glamočić: Jedan od prioriteta u izradi agrarne politike biće prehrambeni suverenitet naše Srbije!
Govoreći o ceni mleka, Glamočić je rekao da je prethodnih dana održan niz sastanaka sa polјoprivrednicima i mlekarama i istakao da je agrarna politika često zanemarivana, ali da je reč o ozbilјnoj nauci i da mora da se vodi računa. “Ja sam ranije govorio, lјudi, budite oprezni. Sad, ovog momenta, nemamo dovolјno mleka. Mi smo malo tržište i u slučaju da se tržište zatvori, da nemamo izvoza, veoma lako imamo viškove svih proizvoda, pa tako isto i mleka i mlečnih proizvoda i upravo nam se to sad desilo. Zašto? Zato što je smanjen izvoz ili imamo prisutan u jednom delu Srbije aflatoksin, pa ne možemo ni da ga izvozimo”, naveo je Glamočić.
Naglasio je da niko u svetu nema toliko visoke subvencije u mlečnom govedarstvu, ali da je zbog smanjenog izvoza opala potrošnja. Ipak, dodao je da je do sada zabeležen i jako veliki uvoz mleka i mlečnih proizvoda.
“Na prvom mestu čak proizvoda za koje ne mogu da kažem da su mlečni proizvodi i to svi naši građani treba da znaju. Radi se i kada sam ja preračunao, ja sam bio zaprepašćen. Znao sam da je to puno, ali ne toliko. Svi dobro znamo da se pojavlјuju u prodavnicama takozvani sirevi sa palminim ulјem i neki drugi mlečni proizvodi, kao što su pavlake. I kada sam preračunao, 25 odsto kompletnog našeg otkupa mleka nama uđe kroz takozvane proizvode sa palminim ulјem, što mislim da je vrlo porazno”, naveo je Glamočić.
Poručio je da će ubuduće morati jasno da se istakne da proizvod sadrži palmino ulјe. Proizvodi će biti pošteno deklarisani, biće obeleženi sirevi sa palminim uljem! Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je i da je predvideo tri kratkoročna cilja za prvih 100 dana rada Vlade, a to su uvoz priplodnih grla, pre svega svinja, zatim nalaženje rešenja za smanjenje aflatoksina i “pošteno” deklarisanje proizvoda.
On je na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije rekao da je smanjen fond svinja i da je prošle godine uvezeno 500.000 prasadi. Uvoz prasadi može relativno brzo da se obavi, a ako bude potrebno i drugih priplodnih životinja, kao na primer ovaca – rekao je Glamočić. Dodao je da aflatoksin mora da se smanji sa 0,05 mikrograma po kilogramu, jer se poljoprivredni proizvodi ne mogu izvoziti u Evropu ako ga stočna hrana sadrži, a ta gljivica, koja ga proizvodi, može se suzbiti zaprašivanjem iz dronova.
Glamočić je rekao da se već menjaju pravilnici kako bi proizvodi bili pošteno deklarisani i da na proizvodu koji je obeležen kao sir, a sadrži palmino ulje, mora biti velikim slovima napisano da sadrži taj sastojak. Te sireve, koji su, prema njegovim rečima, jeftiniji od domaćih, masovno koriste picerije, a kada se obeleže, kako je rekao, očekuje da će većina njih za pice koristiti domaći sir. Za novi način deklarisanja biće, kako je naveo, potreban prelazni period za proizvođača koji su naštampali deklaracije, ali da će se u tom period možda primenjivati nalepnice.
U strateške ciljeve, Glamočić je naveo obezbeđenje prehrambenog suvereniteta zemlje, a Srbija ga ima u svim proizvodima, osim u svinjskom mesu. On je rekao da Srbja ima resurse i može da bude lider u regionu po proizvodnji živine i da će se rešavati problemi koji postoje u proceduri zbog čega Srbija nema dozvolu za izvoz. Podržavaćemo digitalnu poljoprivredu proizvodnju, e-agrar je uveden u kratkom periodu i bilo je problema, ali ćemo nedostatke otklanjati. S druge strane, dobro je što je uveden, rekao je Glamočić. Naveo je da će poljoprivredna politika podržavati intezivnu i profitabilnu proizvodnju u svim sektorima, stočarstvu, voćarstvu, ratarstvu, lekovitom bilju…
U Srbiji se godišnje proizvodi oko 60.000 tona sireva. Među njima oko 70 vrsta. Uvozi se oko 15.000 tona i to se skupo plaća, a jeftino izvozi oko 12.500 tona!
Istakao je da će se otvarati nova tržišta, da će biti reformisan Fonda za penzijsko i socijalno osiguranje kome poljoprivrednici duguju velike iznose. Jedan od dugoročnih ciljeva biće, po njegovim rečima, razgraničenje između IPARD mera i nacionalnih mera podrške i pojednostavljenje procedura za konkurisanje za sredstva iz tog predpristupnog evropskog fonda.
Ministar kaže da zna da su mraz i grad uništili dobar deo voća, a najviše kajsije i obećao je da će, osim subvencija za premiju osiguranja od 40 do 70 odsto, tražiti i rešenja za podršku u kupovini sredstava za zaštitu voća od nepogoda. On je rekao da zna da postoji problem da neka domaćinstva nisu konkurisala za subvencije, jer su mislila da su obnovom registracije domaćinstva to automatski učinila. Dodao je da je to problem koji se nakon isteka roka za subvencije ne može rešiti.
On je uputio i kritike Upravi za agrarna plaćanja, jer je do sada isplatila “samo” 14 odsto subvencija i istakao da isplata mora biti ubrzana. Dodao je da će biti napravljen plan isplate subvencija i javnih poziva, a da će biti raspisan poziv za subvencije za kupovinu traktora, a uskoro i za subvencije za izgradnju objekata. Za finansijsku podršku poljoprivrednicima za kupovinu traktora, kako je rekao, namenjeno je 500 miliona dinara, a najviše milion dinara po korisniku.
On posebno naglačava da je završena radna verzija strategije razvoja poljoprivrede i da će u javnu raspravu biti uključeni profesori, naučnici i poljoprivredna udruženja.
Član Odbora iz Topole Dragan Jovanović (Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane) zatražio je od ministra pomoć zbog toga što je u toj opštini grad “potpuno” uništio rod 23.000 stabala. Jovanović je apelovao da ministar Glamočić pomogne kako bi vlasnici tih voćnjaka, koji su kreditno zaduženi, mogli da reprogramiraju dug. Miroslav Aleksić (Poslanička grupa Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije) rekao je da može da podrži ministra u svemu što je rekao, ali da sumnja da će to uspeti da realizuje, pošto je prihvatio da bude član vlade u kontinuitetu. – Sve vreme ste bili uključeni kao savetnik predsednika države (Aleksandar Vučić) i sve što se dešavalo za 12, 13 godina nije dalo rezultate. Budžet za poljoprivredu jeste 120 milijardi dinara, ali subvencije kasne. Najveći problem je kako zadržati mlade ljude da ostanu na selu – rekao je Aleksić. Dodao je da su troškovi poljoprivredne proizvodnje sve veći, kao i trgovinske marže i da jedino zarađuju trgovci. Istakao je da su pre 10 godina jabuke koštale 60 dinara za kilogram, koliko koštaju i danas, a cena radne snage je duplirana, kao i da su repromaterijal i ambalaža poskupeli između 50 i 60 odsto i da za proizvođača nema profita.
Istakao da sumnja da će ministar, iako je stručan za poljoprivredu, uspeti da realizuje planirane ciljeve, ukoliko Vlada Srbije poljoprivredu ne proglasi prioritetom u razvoju i strateškom granom. Aleksić je ocenio je da je poljoprivreda najveći poslodavac u zemlji i da shodno tome treba da se vodi i politika.
Glamočić je obećao članovima Odbora da će im njegov tim biti dostupan za sve probleme, da će redovno dolaziti na sednice tog odbora i da očekuje argumentovanu i konstruktivnu raspravu. Ministar je tada pozvao članove Odbora da razgovor nastave na ručku u jednom od gradskih restorana. “Nemam ja ništa protiv da svako kupi šta želi i slobodno je tržište, ali mora da jasno piše, ne da dovodi u zabludu u deklaraciji da piše krupno ‘mleko’, a onda ispod sitno ‘palmino ulјe’. Ko bude želeo da koristi i dalјe ovo, moraće čak i na onim kutijama kad se obavlja dostava – a moramo biti svesni realnosti danas uglavnom se radi dostava hrane – da piše da taj proizvod sadrži palmino ulјe, pa ko želi, neka ga kupi”, naveo je Glamočić.
“Mere agrarne politike donosiće najkompetentniji lјudi”! Objasnio je da se trenutno završava strategija razvoja polјoprivrede i da će na prvom mestu biti, kako je ponovio biti, prehrambeni suverenitet naše države
(Autor je analitičar i publicista)