ŠTAJERSKE NOVICE – 5. JULI 2025.
Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024. godini dostigla 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. U istom periodu uvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren suficit u iznosu od 1,2 milijarde evra. Ali, ne sme se zaboraviti da Srbija sad nema prehrambeni suverenitet. Jer, je zahvaljjujući lošoj agrarnoj strategiji u vremenu od 2014. pa do 2024. godine ,,razvoj“ poljoprivrede bio samo 1,7 odsto, odnosno godišnje je to bilo tek 0,17 odsto! Autori te strategije bili su 240 agrarnih eksperata iz Srbije koji su na 145 strana napisali da će se agrar razvijati po godišnjoj stopi od 9,1 odsto ili u lošijim godinama od 6,1 odsto. Ta strategija je donela štete državi i narodu Srbije. Na to je prilikom njenog usvajanja u Vladi Srbije upozorio i recenzent prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Ali, niko ga nije slušao. Tada doneta promašena strategija je usvojena bez javne rasprave! Narodu je bilo obećano da će se o njoj raspravljati u Skupštini Srbije, pa će se tek tad konačno usvojiti u Parlamentu.To se nije dogodilo i to je bila prevara, jer taj loši razvojni dokument, koiji je bio prevara za narod, nikada nije ni upućen na raspravu u Parlament.
Branislav Gulan
Stigao ceh nerealnih obećanja!
Verovatno da ni vlasti nisu verovale u ta nerealna obećanja njenih tvoraca. Inače, za pisanje te loše i štetne strategije, njeni autori sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija pristiglih iz tri evropske zemlje! Tako je nekadašnja zemlja svinja sad došla usitauciju da mora da uvozi svinjsko meso, mleko i prerađevine!Ponajviše iz Španije gde se svinje hrane sa GMO. Prema podacima Ministarstva poljoprvirede Vlade Srbije to meso, uvezeno iz Španije, je u proizvodnji jeftinije za 40 odsto od ovog proizvedenog u Srbiji. Koje je zdravije od uvoznog ali ga nema dovoljno! Recimo da je Srbija za uvoz tog mesa, mleka i prerađevina u samo 2023. godini morala da plati 574 miliona evra, a u 2024. godini čak 650 miliona evra.
Za pisanje takve loše i štetne strategije sa nerealnim, netačnim i neostvarivim prognozama rasta od 9,1 ili 6,1 odsto, niko nije odgovarao! Zašto? Jer, umesto o;ekianog rasta proizvodnje, imali smo fakat pad proizvodnje. Odnosno, umesto obećanog, desetogodišnji rast je bio samo 1,7 odsto ili godišnji tek 0,17 odsto! Kada je strategija uvojena krajem jula 2014. godine i važila je do kraja 2024. godine, premijer Srbije je bio njen današnji predsednik. Baš u to vreme sedam meseci na mestu ministra poljoprivrede nalazio se i današnji ministar agrara koji tu funkciju obavlja po drugi put. Tad je i on potpisao tu nakaradnu i štetnu strategiju, pa je sad došao da ispravlja te svoje i tuđe greške i da Srbiji vraća prehrambeni suverenitet!
Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.
Kako je potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. „Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, navodi Brankov.
Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. „Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov.
Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. „Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka“, kaže Brankov.
Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.
Ombdusman za hranu!
Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. „To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručila je Brankov.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija nastavlja da beleži pozitivne rezultate u spoljnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima jer je ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024. godini dostigla 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. U istom periodu uvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren suficit u iznosu od 1,2 milijarde evra. Kako je saopšteno, pozitivni trendovi nastavljeni su i u prvom kvartalu 2025. godine. Jer, u prva tri meseca 2025. godine izvoz je porastao na 1,31 milijardu evra, što predstavlja rast od 10,9 odsto u odnosu na isti period 2024. godine, a ostvaren je trgovinski suficit od 248,6 miliona evra. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je da ovi podaci potvrđuju da je agrar jedan od najstabilnijih i najkonkurentnijih sektora srpske privrede.
Uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bio je 3,94 milijarde evra! „Naša hrana ima svoje mesto na zahtevnim stranim tržištima, a rast izvoza ukazuje na pojačanu potražnju za proizvodima domaćeg porekla“, izjavio je Glamočić. Najveći deo trgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemljama Evropske unije. Ministarstvo poljoprivrede navodi da će nastaviti da pruža podršku izvozno orijentisanim proizvođačima, uz poseban fokus na uvođenje inovacija, podizanje kvaliteta i ispunjavanje standarda tržišta Evropske unije i drugih partnera.
Srbija uvozi cveće!
Srbija ima ogroman potencijal za razvoj sektora ukrasnog i lekovitog bilja, zaključeno je na stručnom skupu „Ukrasno i lekovito bilje – potencijali za novu vrednost u poljoprivredi“, koji je nedavno održan u organizaciji Ministarstvapoljoprivrede. Kako je istakla prof. dr Tatjana Brankov, posebna savetnica ministra, naša zemlja je prošle godine u oblasti ukrasnog bilja ostvarila trgovinski deficit od čak 30 miliona evra. S druge strane, bilans u sektoru lekovitog bilja bio je pozitivan – suficit od pet miliona evra. Iako sektor horticulture ima izražen ekonomski, tržišni i ekološki značaj, još uvek je nedovoljno razvijen. Velika potražnja za cvećem i ukrasnim biljem se uglavnom zadovoljava uvozom. Srbija uvozi cveće u vrednosti 11 mil EUR –
Lale, ruže i orhideje najpopularnij
Foto: Velychko/shutterstock.com
Industrija cveća u svetu je grana od 200 mlrd USD, pa iako i u Srbiji ova proizvodnja beleži rast, ipak se cveća uglavnom setimo prigodno – pred Dan žena, 8. mart. U PKS kažu da se trgovinska razmena cveća na svetskom nivou prelazi 200 milijardi dolara sa stopom rasta i do 10 odsto, dok je naš rezultat u razmeni sa svetom 15 miliona evra i beleži rast. Srbija poslednjih godina beleži i rast površina pod cvećem, pretpostavka je da te površine prelaze i 500 hektara, a pored toga na oko 600 hektara postoji plantažno gajenje cveća – rekao je Bogunović.
U strukturi razmene sa svetom Srbija izveze za četiri miliona evra, a uveze za 11 miliona evra. U izvozu iz Srbije više od 40 odsto je rezano cvećе, slede ukrasno bilje, a izvozimo i sadni materijal. Najviše našeg cveća stigne u zemlje Evropske unije. Najznačajniji spoljnotrgovinski partner za Srbiju je Holandija, od koje najviše i uvozimo, a srpsko cveće stiže i u Poljsku, Nemačku, Sloveniju i Rusku federaciju. Najviše sadnog materijala uvozimo za lale, narcise, zumbule i orhideje, od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, pa orhideje, hrizanteme i ljiljane – kaže Bogunović i dodaje da najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.
Proizvođača cveća u Srbiji najviše je na prostoru zapadno od Beograda, na severu Vojvodine, a rasadničarske proizvodnje je najviše oko Kruševca i Trstenika To jasno pokazuje da postoji prostor za unapređenje domaće proizvodnje, a Ministarstvo će nastaviti da podržava i podstiče razvoj ovog sektora. Brankov je najavila da će naredni period biti fokusiran na nekoliko prioritetnih pravaca, uključujući razmenu znanja, jačanje savetodavne službe, razvoj urbanog baštovanstva, kao i uzgoj alternativnih i egzotičnih vrsta. Pored toga, važno je mapirati teritorije koje su pogodne za hortikulturnu proizvodnju. Poseban akcenat stavljen je na organsku proizvodnju, jer lekovito bilje uglavnom pripada ovom segmentu. Iako trenutno zauzima svega dva odsto obradivih površina, najavljena je intenzivnija podrška širenju ovih zasada.
Nekadašnji izvoznici, postal uvoznici
Takođe, planirane su investicije u preradu, skladištenje, separaciju i ekstrakciju etarskih ulja, kao i izgradnju savremenih plastenika i staklenika. Dr Milan Lukić, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“, upozorava na zabrinjavajući pad tržišnog udela Srbije u međunarodnoj trgovini lekovitim biljem. „Nekada smo bili među vodećim izvoznicima lekovitog bilja u svetu, a danas smo sve više uvoznici“, napominje Lukić. Agroekološki uslovi u Srbiji suizuzetno povoljni, ali brojni problemi, pre svega, nedostatak radne snage, ozbiljno ugrožavaju sektor. Kako navodi, gajenje lekovitog bilja je decenijama bilo zanemareno, što potvrđuju i podaci – trenutno se u Srbiji uzgaja na svega oko 1.800 hektara, iako potencijali višestruko prevazilaze tu cifru. Od vrsta koje se najviše gaje i za koje postoji konstantna i rastuća potražnja, posebno se izdvajaju kamilica i nana. Upravo te biljke bi u narednim godinama mogle postati ključne i za domaće i za strano tržište!
Gajimo kamilicu i nanu, a možemo 700 vrsta lekovitog bilja!
Kamilica i nana najviše se gaje na našim poljima i najviše traže, pa onda matičnjak i beli slez. Domaće tržište lekovitog bilja nije na zavidnom nivou kao što je bilo pre četiri i po decenije, kada je Srbija bila jedan od najvećih izvoznika, mada imamo veliki potencijal za gajenje, čak oko 700 biljnih vrsta lekovitog bilja. Po hektaru privlačne stimulacije dobijaju proizvođači lekovitog bilja. Do sada oko 18.000 dinara po hektarju je bilo.
-Danas je lekovito bilje praktično zanemareno, gaji se na svega 1.800 do 2.000 hektara, mada agroekološki uslovi pogoduju da ga imamo na daleko većim površinama, pogotovo što ne izisukuje posebna trud odgajivača niti je tehnološki zahtevno kao što je to slučaj kod drugih biljnih vrsta. Jedino što je za gajenje lekovitog bilja potrebna radna snaga koje nemamo dovoljno i taj nedostatak je razlog zašto se gajenje bilja ne razvija brže, istakao je direktor Insituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ Milan Lukić na 92. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Deset najmoćnijih lekovitih biljaka koje se mogu pronaći na Balkanu, a koje su poznate zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava i tradicionalne primene u tretiranju različitih bolesti su: Kamilica, Bosiljak, Maslačak, Glog – Čaj i kapi od gloga, Matičnjak – Čaj od matičnjaka, Ruzmarin – Čaj od ruzmarina, Nana, Hmelj, Hajdučka trava, Kora od vrbe, Kamilica.
Kamilica je jedna od najpoznatijih i najkorišćenijih lekovitih biljaka u Bosni i Hercegovini
To je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Njeni sitni cvetovi imaju karakterističan izgled sa belim laticama i žutim središnjim delom. Biljka može narasti do visine od oko 30 centimetara, a ima i nizak rastući, prostirajući oblik. Kamilica je poznata po svojim umirujućim i antiinflamatornim svojstvima. Njeno cvetno ulje sadrži brojne aktivne supstance, uključujući bisabolol i azulen, koji imaju antioksidativna i protivupalna dejstva. Ova biljka se često koristi u tradicionalnoj medicini zbog svojih blagotvornih efekata na probavni sistem, kožu i opštu dobrobit organizma. Umesto da smo izvoznici, kao što smo bili ranije, mi smo uvoznici! Najviše se kupuje u Albaniji, koja je najveći izvoznik. Gledajući uopšteno domaće tržište lekovitog bilja, nemamo dovoljno ni za domaće potrebe, pa naravno ni za izvoz, mada se izvesne količine i prodaju na inotržištu. Doduše, u tom izvozu ne valja što lekovito bilje prodajemo kao gotovu sirovinu umesto da od lekovitog bilja pravimo poluproizvod i gotovu robu od kojih bi imali daleko veći prihod i zaradu.
Sedam miliona evra od mlevene paprika!
Mada nam gajenje lekovitog i začinskog bilja nije jača strana, gledajući izvozno – uvozne rezultate u 2024. godini više smo ga prodali na inotržišta nego što ga uvezli. Statistika kaže da smo prošle 2024. godine u izvozu prodali lekovitog bilja za 23,8 miliona evra, od kojih smo sedam miliona evra dobili od prodaje mlevene drobljene začinske paprike. Najviše lekovitog bilja smo prodali zemljama EU (61 procenat) i CEFTE (28 procenata). Istovremeno u 2024. godini kupili smo u uvozu 5.187 tona lekovitog bilja za 19,5 miliona evra što je gledajući 2023. godinu povećanje uvoza za devet odsto.
Ono što ohrabruje, jeste što Ministarstvo poljoprivrede vidi lekovito bilje kao jedno od značajnih sektora u razvoju poljoprivrede i to je odlično jer za širenje proizvodnje imamo već ono šta nam treba, dobre agroekološke uslove i potrebu da se šire polja pod lekovitim biljem. Dobro je i to što poljoprivrednici koji ga gaje, imali su iste subvencije kao i ratari, 18.000 dinara po hektaru, i mogu kao i drugi zemljoradnici da učestvuju na konkursima za subvencije za mehanizaciju. Tako imamo preduslove da, pored Bavaništa koji je centar lekovitog bilja u Srbiji, bude još mesta koja mogu brzo da postanu, takođe, veliki proizvođači lekovitog bilja.
NAJVI ŠE „CRVENOG ZLATA” STIŽE IZ MARTONOŠA!
Evo, šta je to začinilo čorbe u EU, Rusiji i SAD?
Začinske paprike, popularno nazvane „crveno zlato“, najviše se u Srbiji prerađuje u selu Martonoš, na severu Bačke. Mlevena začinska paprika iz ovog pograničnog mesta u kanjiškoj opštini bila je na glasu još u vreme kada je mađarski naučnik svetskog glasa Albert Sent Đerđi (1893-1986) za otkriće C vitamina u paprici i nekih ciklusa limunske kiseline 1937. dobio Nobelovu nagradu. U Martonošu je nekada bilo tridesetak porodičnih zanatskih mlinova za mlevenje aleve paprike. Posle Drugog svetskog rata njihova delatnost je sputavana, međutim krajem prošlog veka, zahvalјujući prepoznatlјivom kvalitetu „crvenog zlata“, preduzetnički duh u Martonošu se razmahnuo upravo na tradiciji prerade začinske paprike! Industrijska začinska paprika se u našoj zemlјi uzgaja na oko 2.500 hektara, od toga najviše na vojvođanskim polјima, a u Srbiji najviše crvenih plodova preradi se u šest fabrika u Martonošu, čija produkcija čak nadmašuje proizvodnju ovog začina u susednoj Mađarskoj. Na tradiciji i višedecenijskom iskustvu porodica Hajdin razvila je pogone preduzeća „SD“, u kojima se prerađuje rod paprike i proizvodi sušeno povrće sa imanja polјoprivrednika ne samo iz okoline nego i iz udalјenijih vojvođanskih mesta. Kraj oktobra je period kada se privode kraju berba i prerada začinske paprike, a prema rečima zamenice direktora preduzeća „SD“ Suzane Hajdin, lokalnih proizvođača paprike je bilo više nego prethodnih godina, a uspešno se ugovara proizvodnja i ostvaruje saradnja sa oko 200 polјoprivrednih gazdinstava.
DOZVOLjENI NIVO AFLATOKSINA U MLEKU SE MENjA OD 1. DECEMBRA 2025. godine. Jer, sadašnji je PET PUTA VEĆI od evropskog standarda! Da li su MALI I SREDNjI FARMERI U PROBLEMU?
Od 1. decembra 2025. godine u Srbiji će važiti nova granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku. Tako će se sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu nova granica spustiti na 0,05 i to za sirovo mleko, termički obrađeno i mleko za proizvodnju proizvoda na bazi mleka. Nove granične vrednosti propisane su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je nedavno objavljen u Službenom glasniku.
Aflatoksin je mikotoksin koji nastaje razvojem plesni, najčešće u kukuruzu i kikirikiju, a može se naći i u mleku. U Srbiji je dozvoljena koncentracija aflatoksina M1 u mleku 0,05 mikrograma po kilogramu, što je dvostruko više od evropskog standarda od 0,025 mikrograma po kilogramu. Aflatoksini su poznati kao kancerogeni, ali u malim količinama nisu štetni za ljude. Mleko kontaminirano aflatoksinima se povlači sa tržišta, a preduzimaju se i mere za smanjenje prisustva aflatoksina u hrani za stoku.
Sadašnji propisani nivo aflatoksina u mleku čak pet puta veći od evropskog standarda. Problem aflatoksina u mleku u Srbiji je prisutan 15 godina, a najozbiljniji je zabeležen 2014. godine kada je zbog zaraženog kukuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrednost od dozvoljene u EU, ističe ovaj analitičar. Iako je tada, prema tvrdnjama struke, ta granica proglašena bezbednom po zdravlje, ona je ostala na snazi godinama, da bi tek kasnije bila smanjena na 0,25. Galetin ocenjuje da je do podizanja graničnih vrednosti moralo da dođe jer bi u suprotnom samo deset odsto mleka u Srbiji bilo usklađeno sa standardima EU, a stočari i proizvođači mleka našli bi se u ozbiljnom problemu i njihov opstanak tada bi bio ugrožen.
Rezovi na potezu!
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić u svojoj prvoj izjavi na početku mandata 2025. godine rekao je da će napraviti ozbiljne rezove u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu, a pogotovo u pogledu kvaliteta mleka i podsticaja koji će se davati prema kvalitetu koji će kontrolisati nezavisna referentna nacionalna laboratorija. Ogroman problem je što smo mi čak ušli u IPARD pretpristupne fondove čiji je preduslov bio da neki standardi moraju da se poštuju ako hoćete da aplicirate u određenom sektoru za bespovratna sredstva. Mi za to nismo bili spremni u tom trenutku.Analitičari upozoravaju da je stočarstvo i mlekarstvo Srbije velikim delom ekstenzivno, da ima mnogo srednjih i malih gazdinstava koji imaju od 20 do 50 muznih grla i da je reč o relativno malim farmama koje nemaju tehnološke kapacitete da proizvedu mleko po standardima EU. Ipak, on ocenjuje da se stočarstvo ne može podizati ako Srbija ne sinhronizuje svoje propise sa EU i to ne samo zbog propisa, već i zbog zdravstvene ispravnosti hrane koja se plasira na domaćem tržištu.
Mi sada imamo slučaj da se velike količine mleka uvoze, pogotovo od strane konditora koji ne moraju da brinu da li se svi ovi problemi moraju uporedo rešavati, a pre svega neophodno je podizati kapacitete srednjih i malih gazdinstava i farmi, ne samo u pogledu količina, već, pre svega, u pogledu kvaliteta mleka i konkurentnosti sa evropskim proizvođačima.
Na pitanje da li će se srednja i mala gazdinstva naći u problemu s obzirom na to da će se nova pravila primenjivati od 1. Decembra 2025. godine, Žarko Galetin kaže da neka hoće, a neka ne, i da je pitanje šta država planira da uradi kako bi pomogla i osposobila male i srednje farmere za usklađivanje sa EU standardima. Oni bi zaista mogli da se nađu u problemu. Šest meseci je relativno kratak rok da se brzo prilagode, ali u krajnjoj liniji negde se mora preseći jer se o usklađivanju i pomeranju ove granice govori već godinama.
I dok nam se danas to može činiti čudnim, u svoje vreme to je bio čin preživljavanja. Pre formule, obližnjih bolnica ili banaka mleka, mnoge porodice su pribegavale svemu što im je bilo pri ruci… Kravlje mleko je bebama bilo teško da svare… Ali kozje mjeko…bilo je drugačije. Mekše. Bliže ljudskom mleku…I često jedina opcija kada majka nije mogla da doji.Anonimno svedočanstvo je to sumiralo na sljedeći način: “Moju majku je hranila koza. Rođena je 1942. godine, dva meseca prerano, na selu, bez bolnice ili telefona. Komšinica je imala kozu dojilju. Mama kaže da je jaka jer je odgajana na kozjem mleku… i nasledila je njen karakter.“ Generacijama, životinje nisu samo pružale sklonište i hranu. One su takođe spašavele ljudske živote.Jednostavne priče. Svakodnevne. Ali pune čovečnosti…” (Preuzeto iz FB grupe @nisteznali1
OBRAĆANjE ZADRUŽNIH SAVEZA SRBIJE I VOJVODINE MINISTRU POLjOPRIVREDE
Zadružni savezi danas u Srbiji reprezentuju interese više od 2.000 aktivnih zemljoradničkih zadruga, koje kroz svoj rad objedinjuju više od 100.000 ljudi, u statusu zadrugara, kooperanata ili zaposlenih. Zadruge i poljoprivrednici koji preko njih posluju, svoju delatnost obavljaju u legalnim okvirima, obezbeđujući sa jedne strane, mogućnost tržišnog poslovanja brojnih poljoprivrednika, koji bez zadruga često ne bi imali mogućnosti da nastave obavljanje svojih delatnosti, a sa druge strane, svojim legalnim poslovanjem zadruge kontinuirano doprinose budžetu Republike Srbije, piše između ostalog u obraćanju zadrugara ministru poiljoprivrede Srbije, Zadružni savez Srbije i Vojvodine, koji obratili su se ministru poljoprivrede Srbije prof dr Draganu Glamočiću sa inicijativom da podrži Predlog podsticaja za poslovne aktivnosti zemljoradničkih zadruga u cilju razvoja poljoprivrede i sela Republike Srbije.
Tradicija zadrugarstva
Zadrugarstvo Srbije sa tradicijom dugom od 179 godina uvek je značajno podržavao razvoj poljoprivrede i sela. Prve zadruge na našim prostorima su osnovane počev od Bačkog Petrovca
1846. godine – Zemljoradničko-kreditna zadruga „Gazdovsky spolok“, zatim 1855. godine – Zadružni ambar, u Erdeviku 1868. godine, Prva kreditna zadruga tipa Šulce-Delič u Pivnicama, zatim 1883. godine Prva organizacija sa tradicionalnom zadružnom unutrašnjom strukturom osnovana je u Rumi pod nazivom Oračka zadruga, a zatim 1894. godine Vranovo i Azanja.
Posler dobijanja pomoći od države 2017. do 2021. godine u iznosu oid 2,2 milijarde dinara za 207 zadruga, preko tadašnjeg Ministarstva za regionalni razvoj, a kasnije Ministarstva za brigu o selu, zadrugarstvo Srbije posle je upalo ponovo u krizu. Kažu jednu od težih poslednjih decenija pa sad traže pomoć, odnosno podsticaje za opstanak i ostanak od novog ministra poljoprivrede prof dr Dragana Glamočića.
Predlog – traži se Podsticaj za otkup poljoprivrednih proizvoda:
Pravo na podsticajna sredstva za otkup poljoprivrednih proizvoda u tekućoj godini imaju zemljoradničke zadruge koje podnesu zahtev Ministarstvu i uz koji prilažu sledeću dokumentaciju:
1) kopiju rešenja o registraciji (u skladu sa Zakonom o zadrugama („Službeni glasnik RS“, br. 112/2015);
2) bilans stanja i uspeha za prethodnu godinu, osim za novoosnovane zadruge;
3) specifikaciju otkupljenih količina po proizvođačima (članova i kooperanata) od kojih je izvršen otkup domaćih poljoprivrednih proizvoda sa količinama i vrstom proizvoda, kao i dokazom o isplati;
4) izveštaj o obavljenoj zadružnoj reviziji za prethodnu ili tekuću godinu
5) zapisnik ovlašćene kontrolne organizacije ili certifikat, ukoliko se radi o otkupu organskih proizvoda;
(6) Podsticajna sredstva za namenu iz ovog člana utvrđuju se u iznosu do 10 odsto od vrednosti otkupljenih domaćih poljoprivrednih proizvoda preračunatih na bazi realizovanih otkupnih cena i ne mogu biti veća od 6.000.000 dinara po korisniku u tekućoj godini;
(7) Pravo na podsticajna sredstva nemaju zadruge sa negativnim zadružnim revizorskim izveštajem
(8) Zahtev za ostvarivanje prava na podsticajna sredstva za namenu iz ovog člana podnosi se najkasnije do 31.oktobra tekuće godine;
Ograničenja sputavala razvoj zadruga
Smatramo da bi navedeni Predlog doprineo prvenstveno koncentraciji poljoprivrednih proizvoda, smenjenju sivog tržišta, lakšoj kontroli i analizi postignutih rezultata. Potpisnici predloga su Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije i mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine. Ovom prilikom posebno ističemo, pišu potpisnici predloga, da je zadrugarstvu Srbije tek nakon 2012. godine započeto vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemljama. Naime, 2013. godine, zemljoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike. Najznačajnija sistemska mera je bila donošenje Zakona o zadrugama u decembru 2015. godine, kojim je, između ostalog definisan i način i postupak upisa zadružne svojine na nepokretnoj imovini zadruga, što je od velikog značaja za veći broj zadruga sa dugom tradicijom poslovanja, koje su do usvajanja aktuelnog Zakona o zadrugama imale brojna ograničenja u upraljanju i raspolaganju imovinom. Dosadašnja ograničenja sputavala su razvoj zadrugarstva u Srbiji.
Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine u budžetu Republike Srbije obezbeđena su bespovratna sredstava koja su bila namenjena isključivo zadrugama, i to za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga, koja su se koristila prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju finalnih proizvoda i izlazak zemljoradničkih zadruga, kako na domaće, tako i na inostrano tržište. Aktivnosti Zadružnih saveza karakteriše kontinuirani rad na terenu u cilju sagledavanja i unapređenja stanja u zadrugarstvu, zastupanja interesa zadruga ispred nadležnih državnih i drugih organa, osnivanja novih zadruga, pružanja pomoći prvenstveno zemljoradničkim zadrugama u iznalaženju mogućnosti za pobošljanje uslova poslovanja, saradnja sa lokalnim samoupravama, međunarodnim organizacijama, nadležnim ministarstvima, naučnim institucijama i zadružnim savezima iz regiona. Pored redovnih aktivnosti i obavljanja zadružne revizije, Zadružni savez Srbije i Zadružni savez Vojvodine učestvuju na domaćim i međunarodnim sajamskim manifestacijama, kao na međunarodnim i domaćim naučnim konferencijama.
Ujedinjene nacije su 2025. godinu proglasile godinom zadrugarstva, pa se ono podstiče u celom svetu. Jer, udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski procec i trend za visoki respket, najbolje ilusturju sledeći podaci: Na planeti Zemlji udruženo radi ili posluje milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750 milion zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom svesta, što je za 20 odsto više od multinacionaolnih kompanija!
Samo u EU oko 246.000 registrovanih zadrura zapošljava 4,8 miliona ljudi i ima 144 miliona zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin EU član neke zadruge. U zemljama zapadne Evrope karkatesristična je i specijalizacija zadruga. Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope, jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. Sredibnom 80-ih godina prošlog XX veka u EU od polovine prometa poljoprivrednih proizvdoa bilo je usmereno ili kontrolisano preko zadruga! Danas se u državama EU 50 do 98 odsto prometa svih poljoprirvrednih proizvodlja obavlja putem zadruge. To je pokazatelj da su i veliki, a ne samo mali proizvođači deo zadružnih sistema!
Zadružni interesi, 100.000 ljudi!
Zadružni savezi danas u Srbiji reprezentuju interese više od 2.000 aktivnih zemljoradničkih zadruga, koje kroz svoj rad objedinjuju više od 100.000 ljudi, u statusu zadrugara, kooperanata ili zaposlenih. Zadruge i poljoprivrednici koji preko njih posluju, svoju delatnost obavljaju u legalnim okvirima, obezbeđujući sa jedne strane, mogućnost tržišnog poslovanja brojnih poljoprivrednika, koji bez zadruga često ne bi imali mogućnosti da nastave obavljanje svojih delatnosti, a sa druge strane, svojim legalnim poslovanjem zadruge kontinuirano doprinose budžetu Republike Srbije. Međutim, prepoznavanje njihovog doprinosa, kako opstanku i razvoju porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, tako i opštoj prehrambenoj sigurnosti, očuvanju života i rada na selu, nije dovoljno prepoznata u podsticajnim merama koje se realizuju iz agrarnog budžeta, u dužem vremenskom periodu. Kao primer tome navodimo, da zadruga kao organizacija poljoprivrednika, u podsticajnim merama najčešće ima ista prava i mogućnosti kao poljoprivrednik pojedinac. Pored navedenog, iz zadružnog sektora su u prethodnim godinama od strane Zadružnih saveza predlagane različite mere koje bi unapredile ne samo položaj zadruga, već i svih poljoprivrednika, pri čemu nije bilo strateških pomaka u ekonomskoj politici u poljoprivedi u smislu prihvatanja datih predloga i uključivanja zadruga kao nosilaca ekonomskog razvoja u poljoprivredi u merama koje država sprovodi u cilju unapređenja ukupne poljoprivredne delatnosti. Imajući u vidu resurse kojima raspolažemo u zadružnom sektoru, kao i potrebe ovog sektora u cilju njegovog kvalitetnijeg rada, želimo da se aktivno uključimo u realizaciju budućih programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i damo doprinos izgradnji savremene i jake Srbije. Uvaženi ministre, nadamo se da ćete biti u prilici da realizujmo predloženu inicijativu. Očekujemo Vaš odgovor i želimo Vam puno uspeha u obavljanju odgovorne dužnosti.
(Autor je analitičar i publicista)