Više od dve milijarde stanovnika nema pristup pijaćoj vod
Svet se nalazi pred ozbilјnim izazovom kako da obezbedi lјudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Aktivistkinje i aktiviste iz Srbije i čitavog regiona, predstavlјala je Iva Marković, koosnivačica inicijative Pravo na vodu i programska direktorka Polekol-a. Primarni cilј poslednje održane Konferencije na ovu temu bilo je podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih cilјeva u vezi sa vodama, uklјučujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030.
OGROMNA ŠTETA: Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina svetu nanelo štetu od dva biliona dolara!
Štete od osam suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do danas bile su oko 9,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu. Prikazivano je samo sa dvostrukim brojkama kroz pad proizvodnje u agraru!
Analiza 4.000 ekstremnih događaja povezanih sa klimom, od naglih poplava do suša koje godinama uništavaju farme, pokazala je da je ekonomska šteta samo u poslednje dve godine dostigla 451 milijardu dolara, prenosi Gardijan.
Podaci iz protekle decenije definitivno pokazuju da klimatske promene nisu problem koji nas čeka tek u budućnosti, izjavio je generalni sekretar Međunarodne privredne komore, Džon Denton. Prema njegovim rečima, očigledno je da globalna ekonomija beleži velike gubitke usled ekstremnih vremenskih prilika.
EKSTREMNI vremenski uslovi su za poslednjih 10 godina celom svetu naneli gubitke u iznosu od dva biliona dolara, navodi se u izveštaju koji je naručila Međunarodna privredna komora (ICC) sa sedištem u Parizu.
Izveštaj je utvrdio postepeni trend rasta troškova zbog ekstremnih vremenskih prilika između 2014. i 2023. godine, sa naglim porastom u 2017. kada je sezona uragana pogodila Severnu Ameriku. Sjedinjene Američke Države su pretrpele najveće ekonomske gubitke u desetogodišnjem periodu i oni iznose iznose 935 milijardi dolara, sledi Kina 268 milijardi dolara i Indija 112 milijardi dolara. U prvih deset zemalјa sa najvećim gubicima su i Nemačka, Australija, Francuska i Brazil.
Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže. Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali su i u pisanju Manifesta vodne pravde. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okuplјene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), iRevolucija, Eko Barajevo, Ekomar, Marš sa Drine…
Foto: Tanjug/AP-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Danas u svetu više od dve milijarde ljudi dnevno nema dovoljno pijaće vode! Zato se i ova prilika koristi za poruku da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno lјudsko pravo.Jer, voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba.
Ovaj događaj smatrao se „generacijskom šansom“ jer će nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravlјalo o vodi. Poslednja ovakva konferencija Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine. Predstavlјen je sveobuhvatan pregled implementacije cilјeva Međunarodne dekade akcije “Voda za održivi razvoj 2018-2028”. Oni drugi, ništa manje upozoravajući podaci, su, poznati. Popis iz 2011. godine pokazao je da se za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo smanjilo za oko 311.000 žitelјa, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika sela u Srbiji spustio ispod tri miliona.
Prema poslednjem popisu polјoprivrede Srbije njeno agrarno blago čini:
- 508.365 gazdinstava;
- 3.257.100 korišćenih obradivih hektara;
- 698.605 goveda;
- 2.349.170 svinja;
- 1.759.424 ovce;
- 149.558 koza;
- 14.773.571 živine;
- 1.261.323 košnica;
- 1.150.653 radnika u Srbiji se bavi agrarom;
Sve to je mnogo, mnogo,mnogo, manje nego priklikom poslednjuih popisa kad je bilo znatno više stoke u stajama, oborima, torovima, na pašnjacima!
Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pokjave bolesti korone kretao se oko 0,45 piše analitičar Branislav Gulan. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3.257.100 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje kretala se najvui[e do 5,6 milijardi dolara.Vrednost agrarne proizvpodnje po hektaru iz godine u godinu je u opadanju. Do nedavno to je bilo oko 1.200 evra po hektaru, a stručnjaci kažu da je sad tek oko 1.000 evra, Najveća vrednost agararne proizvodnje bila je 2020. godine i dostigla je blizu 5,6 milijardi dolara. Istovremeno u zemlјama kojima težimo godišnji prihog je u Danskoj čakj 37.000 evra po hektaru, Holandiji blizu 30.000 evra, Norveškoj isto toliko… Da bi se Srbija primakla ovim zemlјama i imala u prvo vreme prhod bar 10.000 evra po hektaru, potreban joj je novi koncept polјoprivrede po nordijskom sistemu! To znači da se sve obavlјa u zatvorenom krugu, po nordijskom sistemu, preko zadruga koje će da imaju preprađivačke kapacitete, sa novima lјudima, koji će kapital da obrću najmanje 50 puta godišnje!
Dakle, svake godine objektivno se smanjuje vrednost agrarne proizvodnje po hektaru, smanjuje ukupan prihod, smannjuje se i izvoz. One je ipak u 2024. godini dostigao iznos od 5,14 milijardi evra, a uvoz je bio 3,9 milijardi. Tako je agarar ipak imao i suficit od 1,2 milijarde evra. To potvrđuje činjenica da je u prva četiri meseca 2024. godine izvoz polјoprivrede iz Srbije bio vredan samo 411 evra, dok je za uvoz potrošeno 414 miliona evra! Prema podacima, za od izvoza mesa u Srbiju je stiglo samo 24 miliona evra, dok je za izvoza mesakako bi se narod prehranio, potoršeno za to vreme čak 94 miliona evra. U prvmm kvartalu 2024. godine u Srbiju je od izvoza mlečnih proizvdoa stiglo 64 milioan evfa, a istovremeno je za uvoz ovih potrepština bilp potrošeno 72 miliona evra. U celoj 2024. godinji za uvou mesa, pes vdega svinjskog, prerađevina i mleka potrošeno je oko 650 miliona evra. To je više nego godinu dana ranije, kada je bilo potrošeno oko 574 miliona evra. Kao bi se ovo teško stanje ublažilo neophodno je da polјoprivrednici na vreme dobiju podsticaje, kako bi se pripemiliza jesenju setvu. Sad se tvrdi da su subvenckije i veće nego u okruženju. Onda je bitno da stignu na vreme ilјu dima koji će ih najbolјe iskoristiti!
Suša je u Srbiji već u julu 2025. godine obrala dobar deo očekivanog roda kukuruza! Uteha je za Srbiju što se smannjio stočni fond pa joj je sad godišnje ukupno potrebno oko 3,5 miliona tona kukuruza! Rerordna proizvodnja bila je, sad daleke 1986. godien i to 8.062.020 tona! U 2024. godini sa blizu milion hektara dobijeno je samo 5,2 miliona tona. Na mnogim njivama u julu 2025. godine gde se nalzi kukuruz neće biti ni roda!
Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izveznost. Dodaje sa su naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do ove godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine polјoprivredi nanele štete veće od mlrd USD. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po tećinu očekivane proizvodne.
Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništatavi letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetlјiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka.
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za polјoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga.
Govoreći o ovim problemima, Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”, između ostalog je rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.
Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uklјučuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i polјoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene.
Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjskih svet, ali posebno na polјorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. O tome najbolјe pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjavalo tek oko 1,4 odsto površina
Navodnjavanje u 2020. godini: Rast za 11,9 odsto…
Kako se navodi, u Srbiji je 2020. godine navodnjavano 52.441 hektara polјoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara.
…Pad navodnjavanih površina
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 52 236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2021. godini! Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada polјoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto.
Napomenimo samo a je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode daq million hektara. I pored svakodnevnih obećanaj vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnajvanje od sistema D-T-D nikada niej funkjcionisalo, dok je odvodnjavanej sa million hektqara prewstalo da funkcioniše 2005. godin posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nie mogao da primi suvišne vode.
Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92 574 hilјade. m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,0 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
U 2022. godini u Republici Srbiji je bilo navodnjavano 54.639 hektara. Za navodnjavanjeukupno zahvaćeno 99 355 hilјada kubnih metara vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Orošavanje je bio najzastuplјeniji tip navodnjavanja, obuhvatajući 91,8 odsto površine, dok se kapanjem navodnjavalo na 8,1 odsto površine, a površinski snavodnjavalo svega na 0,1 odsto površine. Dakle,tokom 2022. godine, ukupno 54.639hektara polјoprivrednih površina je bilo pod sistemima za navodnjavanje 1,3 odsto!
Foto: Goran Mulić – Suša umanjuje prinos svih kultura i odnosi profit. Pšenica je u ovogodišnjkjihjžetvi donela radost i brigu. Radost je r je rod bio 3,62 miliona tona, ali i brigu jer nema kupaca i niska je cena koja ne pokriva troškove proizvodnje od preko 26 dinara po kilogramu uz prinos od šest tona po hektaru! Tu kalulaciju trošoova uradio je Zadružnisavez Vojvodine!
Navodnjavanje u Srbiji
Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da je u Srbiji u 2023. godini navodnjavano samo 47.579 hektara polјoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj 2022. godini. Za navodnjavanje je ukupno utrošeno 70.429 miliona kubnih metara vode, što je za 29,1 odsto manje nego u 2022. godini. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje, a oranice i bašte su imale najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama.
Prema podacima RZS u Srbiji se 2024. godine navodnjavalo samo 48.668 hektara oranica! To je tek oko 1,5 odsto od 3.257.100 hektara korišćenih njiva! Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice! Jer, svetu se prosečno navoadnajvnaj soko 17 odsto agrarnih površina. Navodnjavanje u Srbiji 2024. godine. Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara polјoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).
Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66/742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.
Foto: Ministarstov polјoprivrede Srbije. Foto: RZS – U Srbiji je u 2024. godini navodnjavano samo 46.668 hektara od 3.257.100 hektara raspoloživih polјoprivrednih površina. To je tek 2,3 odsto više nego u 2023. godini!
Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata
| hilј. m3 | ||
|---|---|---|
| 2023 | 2024 | |
| Ukupno | 70430 | 66742 |
| Iz podzemnih voda | 2756 | 3326 |
| Iz vodotoka | 65852 | 61941 |
| Iz ostalih izvora | 1821 | 1474 |
Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, hektara
| 2024 | Tip navodnjavanja | |||
|---|---|---|---|---|
| površinski | orošavanje | kap po kap | ||
| Ukupno | 48668 | 113 | 44274 | 4281 |
| Oranice i bašte | 45514 | 6 | 44081 | 1428 |
| Voćnjaci | 2884 | 0 | 82 | 2802 |
| Ostalo | 270 | 107 | 112 | 51 |
Metodološka objašnjenja
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju, ukupno.
Primera radi, samo u Albaniji s enavodanvjanja 380.000 hektara!Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na polјoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.
Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!
– Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlјe lјudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i bilјne bolesti – kaže Miroslav Tadić.
Propadanje hidrosistema
Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.
Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želјa na papiru.
Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila klјučna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamulјenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulјa koji treba očistiti dqa bi kanal bio plovna za privredu i turizam. Ukoliko se to ne učini u bližoj budućnosti, preti opasnost da on bude jedna od najvećihpromašenih invdesticija u Evropi posle Drugog svetskog rata!
Procena smanjenja prinosa
Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agaru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenlјiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”.
Šećerna repa u Sribji ove godine zauzela je oko 30.000 hektara. Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlјe.
Analitičari dodaju da će povećanje temperatura produžiti period vegetacije i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored polјoprivrednih radova.
FOTO: ALEKSANDAR SLAVKOVIĆ / RAS SRBIJA
Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godine za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelјe. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlјa izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.
Kompletna polјoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje sa manje od 28,1 odsto, koliko jet o bilo pre nekoliko godinja. To je daleko manje od zemalјa sa razvijenim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…
Novosadski Institut BioSens zajedno sa Nasom i američkim univerzitetima radi na očuvanju vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji. Tako Institut BioSens u saradnji sa NASA-om, University Grand Valley, Državnim i Tehnološkim univerzitetima u Mičigenu razvija sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji, saopšteno je danas iz tog instituta. Kako se navodi, novi projekat pomoći će srpskoj polјoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemlјište.
– Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću polјoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet – rekao je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Oskar Marko.
Prenosi se i izjava direktora Instituta BioSens Vladimira Crnojevića, koji smatra da je ovo još jedan važan korak u procesu digitalizacije polјoprivrede čija je lokomotiva upravo Institut BioSens. Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj polјoprivrede su podaci. Delјenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital, nastaju nove ideje i rešenja koja će polјoprivredu učiniti efikasnijom.
Suša je u Srbiji već, do 1. jula 2025. godine obrala deo očekivanog roda kukuruza koji je zasejan na oko 950.000 hektara!
Iz BioSensa su upozorili da nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za polјoprivredu, opada. Kako bi se polјoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u polјoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja polјoprivredne sezone.
(Autor je analitičar i publicista)