• Uništeno je  preko 800 hektara šume  ioko 100 hektara obradivog zemljišta;
• Požari koji su poslednjih dana zahvatili više sela u Srbiji uništili,  šume i oranica, stoku, pa su mnogi građani ostali su bez domova;
• Samo tokom poslednjih dana, više od 160 kuća u Srbiji je izgorelo, ali su požari u međuvremenu lokalizovani. Pet gradova i 11 opština proglašeni su područjima pogođenim prirodnom katastrofom;
• Zabluda je uverenje nekih poljoprivrednika da je pepeo koristan kao izvor hranivih materija za biljke;

Izvor: Tanjug

Černý Vít / ČTK / Profimedia

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Dragan Glamočić kaže da je u toku detalјan popis štete i potreba građana, kao i da su prioritet lјudi koji su ostali bez svojih domova. Najteži požari bili su u selima Dubovo, Staro Momčilovo, Resinac, Žitni Potok, Konjarnik, Rečica i Lukomir, odakle je deo meštana evakuisan, na području Leskovca, u Slišanama kod Lebana, selima na obroncima planine Radan, u Slavniku kod Bojnika, gde su izgorele kuće, imanja, polјoprivredni usevi i privredni objekti, prenosi RTS.

“Resorno ministarstvo se angažovalo, a javili su se i donori. Prioritetni su oni lјudi koji su u požarima izgubili kuće. Veliki problem smo imali sa napuštenim objektima. Na mestima gde je neko bio tu da pritrči na samom početku, tu je požar mogao da se lokalizuje ili čak i ugasi. Međutim, sela u Srbiji, pa čak i u Evropi i svetu se prazne, lјudi idu u gradove i onda je to napuštanje veliki problem”, istakao je Glamočić.  Govoreći o tvrdnji ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da je veliki broj požara izazvan lјudskim faktorom, Glamočić navodi da je to uglavnom tačno, ali da će se uzrok još utvrđivati. “Bilo je lјudskih grešaka, bilo je slučajeva gde su vodovi struje varničili, generalno se moraju izvući pouke. Nažalost, na ruku nam ne idu vremenske prilike, odnosno, najavlјena visoka temperatura”, naglašava resorni ministar za RTS. Tada je i objavlјeno da će požare gasiti vojska, kao i da bukti na desetine požara na Kosovu i Meohiji,a da je u dsota mesta proglašena  vandredna situacija.

Upozorava da je klјuč u prevenciji, odnosno, tome da svako u lancu odgovornosti uradi ono što je njegov deo posla, uz naglasak da se vatra nikako ne sme paliti na otvorenom i nezaštićenom prostoru.

“Formirana je vladina komisija za procenu i sanaciju štete. Mi u ponedelјak imamo sastanak sa svim predstavnicima opština iz pogođenih regiona, gde ćemo tačno proći kroz sve procedure. Komisije su na terenu. Nekom je sve otišlo preko noći i to je bilo teško videti, ali je najveći broj požara bio na praznim mestima. Nisu toliko velike štete koliko se mislilo u prvi mah”, tvrdi Glamočić.

Ističe da postoji i “prostor za zloupotrebu” i da zato komisiji treba više vremena da sve proveri i popiše.

“Mora da se vodi računa za one koji su zaista oštećeni, videćemo koji deo će finansirati vlada, a koji da ide iz donacija, kako će, na primer, nadoknada stoke funkcionisati, ako je nekom izgorela štala. Kontaktiraćemo sa onima koji su pogođeni požarima čim sve to utvrdimo”, objašnjava ministar. 

Navodnjavanje ne može da reši kompletan problem. Osim sunca i visoke temperature postoji i vruć vetar. Gledaćemo iz nedelјe u nedelјu”, navodi Glamočić. Povodom slučajeva identifikovanja afričke kuge, Glamočić ističe da je stvar pod kontrolom i da je ministarstvo reagovalo efikasno.

“Polјoprivrednicima upućujem apel da vode računa i striktno se pridržavaju mera. Jednostavno, moramo da se naviknemo da živimo sa ekstremnim pojavama”, zaklјučuje Glamočić.

Apel polјoprivrednicima da ne pale strniku!

 Zakon predviđa kazne za prekršioce, kako novčane tako i gubitak aktivnog statusa, i to u trajanju od tri godine…. U jeku letnjih vrućina i povećanog rizika od požara, Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede još jednom upozorava na ozbilјne posledice palјenja strnjike i bilјnih ostataka na otvorenom. Apeluje na sve proizvođače da se okrenu održivim rešenjima i poštuju zakonske propise koji ovu praksu strogo zabranjuju i sankcionišu.

Palјenje strnjike, smeća i bilјnih ostataka na otvorenom je ne samo opasna i pogrešna praksa već ostavlјa nesagledive posledice po zemlјište, imovinu, životnu sredinu i zdravlјe lјudi, saopštilo je ministarstvo.

Jedan plamen dovolјan je da uništi sve ono što se godinama u zemlјištu gradilo, plodno tlo, humus, korisne mikroorganizme i život u njemu, navodi se u saopštenju i dodaje da ono što se na prvi pogled čini kao brz način čišćenja njive, u stvarnosti je dugoročna šteta koja utiče na pad prinosa, eroziju i gubitak vrednosti obradive površine.

Palјenje žetvenih ostataka na otvorenom posebno neprihvatlјivo u ovom trenutku, imajući u vidu katastrofalne posledice velikih požara koji su u prethodnom periodu zahvatili različite krajeve Srbije, navodi se u apelu građanima. 

Povodom upozorenja koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije o novom dugotrajnom i jakom toplotnom talasu i visokim temperaturama, Ministarstvo polјoprivrede naglašava da se rizik od izbijanja i širenja požara značajno povećava, zbog čega apeluje na sve polјoprivredne proizvođače da se uzdrže od palјenja strnjike.

Apel polјoprivrednicima da ne pale strniku. Zakon predviđa kazne za prekršioce, kako novčane tako i gubitak aktivnog statusa, i to u trajanju od tri godine.

Za kršenje Zakona o zaštiti od požara predviđene su novčane kazne do milion dinara!

Ministarstvo podseća i da Zakon o zaštiti od požara i Zakon o polјoprivrednom zemlјištu izričito zabranjuju ovakvo ponašanje i navode da Zakon o zaštiti od požara predviđa novčane kazne od 300.000 dinara do milion dinara za pravna lica, odnosno od 10.000 dinara za fizička lica ako spalјuje ostatke strnih useva, bilјnih ostataka i smeća na otvorenom prostoru.

Zbog spalјivanja organskih ostataka posle žetve useva, polјoprivredno gazdinstvo može biti kažnjeno ne samo novčano, već i gubitkom aktivnog statusa, i to u trajanju od tri godine, čime se gubi i pravo na subvencije.

Palјenje strnjike nema nijednu dobru stranu, a može da napravi veliku štetu!

 Kod palјenja strnjike ne postoji nijedna pozitivna strana, a ono izaziva mnogo štete i problema, izjavila je danas posebna savetnica ministra polјoprivrede Milica Janković.  Ona je, govoreći o požarima izazvanim palјenjem strnjike u poslednje vreme, za Tanjug rekla da Ministarstvo polјoprivrede kroz svoje savetodavne stručne službe na terenu svakodnevno radi na edukaciji polјoprivrednih proizvođača, kao i kroz različite organizacije i različite grupe koje rade na podizanju svesti o svemu tome, ali da se strnjika i dalјe pali, što izaziva probleme.

“Palјenje strnjike je neka vrsta tradicije i mi vrlo teško lјudima menjamo svest. Sa mlađima je malo lakše, ali stariji i dalјe imaju u glavi ono svoje tako je moj otac, tako je moj deda, tako ću i ja, šta mi ko može” rekla je ona i dodala da je to izuzetno štetno i po zemlјište i po ekosistem, po vodu, infrastrukturu i po samo okruženje.

“Ako palite strnjiku u naselјenom mestu, imate ogromne šanse za požar na stambenim objektima, na ekonomskim objektima u dvorištu, palјenje bandera, žica od struje, telefona, optike, zagađenje vode, ako se nalaze blizu potoka, kao i opasnosti za vozače na putu zbog dima koji nastaje palјenjem”, istakla je ona.

Naglasila je da, umesto ove štetne navike, postoje prave agrotehničke mere kao što su zaoravanje i lјuštenje strništa, ali da je lјudima izgleda jednostavnije, brže i jeftinije da strnjiku zapale.

“Čovek za tih sat vremena, koliko gori njiva, uništi sto godina onoga što je priroda stvarala da pobolјša zemlјište, od humusa do mikroorganizama i svega ostalog što se nalazi u zemlјištu i što zemlјu čini plodnijom. Oni ne shvataju da zaoravanjem ili lјuštenjem oplemenjuju svoju zemlјu jer spuštanjem organskog materijala u samo zemlјište vi ga činite plodnijim i kvalitetnijim”, navela je ona.

Tvrdnje koje se mogu čuti od strane pojedinih polјoprivrednika da pepeo pomaže kulturi, ocenila je kao potpuno pogrešne i navela da će oni imati veće prinose i zemlјa će im duže biti plodna ukoliko je zaoru i olјušte. Po njenim rečima, za humus koji se nalazi u prvom sloju zemlјišta i koji inače izgori palјenjem strnjike, potrebno je do 100 godina da se regeneriše. Štetne strane palјenja su i emitovanje uglјen-dioksida, pojačavanje temperature i efekta staklene bašte.

Izvor: RTV (Branislav Predojević)

Janković je navela da su za palјenje predviđene novčane kazne koje se kreću od 5.000 do milion dinara, kao i stavlјanje gazdinstva u pasivan status tri godine, što znači da ono za taj period ne može računati na bilo kakve subvencije. Istakla je i da država mnogo radi i ulaže kada je reč o pomoći domaćinstvima koja su zahvatili požari. “Država je formirala komisiju koja je odmah na terenu radila popis i procenu štete i na osnovu svega toga za vrlo kratak period donela i uredbu gde će svako gazdinstvo koje je izgorelo i pretrpelo najveći stepen štete dobiti milion i po dinara materijalne pomoći u novcu. Dobiće, takođe, i davanja kao što je stoka, građevinski materijal, mehanizacija, hrana za stoku koja je preživela i sve ono što je lјudima na terenu neophodno”, rekla je Janković.

Nema ničeg dobrog u palјenju strnjika, samo je moguća velika šteta izjavila je posebna savetnica ministra polјoprivrede Milica Janković. Ona je, govoreći o požarima izazvanim palјenjem strnjike u poslednje vreme, za Tanjug rekla da Ministarstvo polјoprivrede kroz svoje savetodavne stručne službe na terenu svakodnevno radi na edukaciji polјoprivrednih proizvođača, kao i kroz različite organizacije i različite grupe koje rade na podizanju svesti o svemu tome, ali da se strnjika i dalјe pali, što izaziva probleme.

“Palјenje strnjike je neka vrsta tradicije i mi vrlo teško lјudima menjamo svest. Sa malo lakše, ali stariji i dalјe imaju u glavi ono svoje‚ tako je moj otac, tako je moj deda, tako ću i ja, šta mi ko može‚” rekla je ona i dodala da je to izuzetno štetno i po zemlјište i po ekosistem, po vodu, infrastrukturu i po samo okruženje.  Kod palјenja strnjike ne postoji nijedna pozitivna strana, a ono izaziva mnogo štete i problema, “Ako palite strnjiku u naselјenom mestu, imate ogromne šanse za požar na stambenim objektima, na ekonomskim objektima u dvorištu, palјenje bandera, žica od struje, telefona, optike, zagađenje vode, ako se nalaze blizu potoka, kao i opasnosti za vozače na putu zbog dima koji nastaje palјenjem”, istakla je ona. Naglasila je da, umesto ove štetne navike, postoje prave agrotehničke mere kao što su zaoravanje i lјuštenje strništa, ali da je lјudima izgleda jednostavnije, brže i j eftinije da strnjiku zapale.

“Čovek za tih sat vremena, koliko gori njiva, uništi sto godina onoga što je priroda stvarala da pobolјša zemlјište, od humusa do mikroorganizama i svega ostalog što se nalazi u zemlјištu i što zemlјu čini plodnijom. Oni ne shvataju da zaoravanjem ili lјuštenjem oplemenjuju svoju zemlјu jer spuštanjem organskog materijala u samo zemlјište vi ga činite plodnijim i kvalitetnijim”, navela je ona.  Tvrdnje koje se mogu čuti od strane pojedinih polјoprivrednika da pepeo pomaže kulturi, ocenila je kao potpuno pogrešne i navela da će oni imati veće prinose i zemlјa će im duže biti plodna ukoliko je zaoru i olјušte.

Nema ničeg dobrog u palјenju strnjika, samo je moguća velika šteta – Copyright Euronews/Ljilјana Gradinac

Zabrana palјenja strnjike: Rizik za požare, novčane kazne i gubitak subvencija

U jeku letnjih vrućina i povećanog rizika od požara, Ministarstvo polјoprivrede još jednom upozorava na ozbilјne posledice palјenja strnjike i bilјnih ostataka na otvorenom. Ministarstvo apeluje na sve proizvođače da se okrenu održivim rešenjima i poštuju zakonske propise koji ovu praksu strogo zabranjuju i sankcionišu

Palјenje strnjike, smeća i bilјnih ostataka na otvorenom je ne samo opasna i pogrešna praksa već ostavlјa nesagledive posledice po zemlјište, imovinu, životnu sredinu i zdravlјe lјudi, saopštilo je danas Ministarstvo polјoprivrede i apelovalo na pojoprivrednike da ne pale strnjiku i ne uništavaju svoje zemlјište.

Jedan plamen dovolјan je da uništi sve ono što se godinama u zemlјištu gradilo, plodno tlo, humus, korisne mikroorganizme i život u njemu, navodi se u saopštenju i dodaje da ono što se na prvi pogled čini kao brz način čišćenja njive, u stvarnosti je dugoročna šteta koja utiče na pad prinosa, eroziju i gubitak vrednosti obradive površine.

Iz ministarstva ističu da je palјenje žetvenih ostataka na otvorenom posebno neprihvatlјivo u ovom trenutku, imajući u vidu katastrofalne posledice velikih požara koji su u prethodnom periodu zahvatili različite krajeve Srbije. 

Povodom upozorenja koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije o novom dugotrajnom i jakom toplotnom talasu i visokim temperaturama, Ministarstvo polјoprivrede naglašava da se rizik od izbijanja i širenja požara značajno povećava, zbog čega apeluje na sve polјoprivredne proizvođače da se uzdrže od palјenja strnjike.

Iz ministarstva podsećaju i da Zakon o zaštiti od požara i Zakon o polјoprivrednom zemlјištu izričito zabranjuju ovakvo ponašanje i navode da Zakon o zaštiti od požara predviđa novčane kazne od 300.000 dinara do milion dinara za pravna lica, odnosno od 10.000 dinara za fizička lica ako spalјuje ostatke strnih useva, bilјnih ostataka i smeća na otvorenom prostoru.

Zakon o polјoprivrednom zemlјištu takođe predviđa novčane kazne, i to od 100.000 do milion dinara za privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu, preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno za fizičko lice ukoliko spalјuje organske ostatke posle žetve ili pričini polјsku štetu. Polјoprivrednike upozoravaju i na činjenicu da zbog spalјivanja organskih ostataka posle žetve useva, polјoprivredno gazdinstvo može biti kažnjeno ne samo novčano, već i gubitkom aktivnog statusa, i to u trajanju od tri godine, čime se gubi i pravo na subvencije.Uništavanjem strnjike vatrom uništava se i sopstvena ekonomska budućnost, navode iz ministarstva i dodaju da umesto vatre, postoje pametna rešenja a to su zaoravanje i kompostiranje.

“To su metode koje vraćaju život zemlјištu, unapređuju proizvodnju i ne ugrožavaju nikoga. Vreme je da prekinemo sa štetnom praksom, od koje pritom nema nikakve koristi. Vreme je za odgovornost, znanje i poštovanje prirode. Ne pali strnjiku. Ne zbog kazne, već zbog svog zemlјišta, svoje dece i svog života”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo polјoprivrede apeluje: Zbog palјenja strnjike slede sankcije

Palјenje strnjike, smeća i bilјnih ostataka na otvorenom je ne samo opasna i pogrešna praksa već ostavlјa nesagledive posledice po zemlјište, imovinu, životnu sredinu i zdravlјe lјudi, saopštilo je Ministarstvo polјoprivrede i apelovalo na polјoprivrednike da ne pale strnjiku i ne uništavaju svoje zemlјište.

Iz ministarstva ističu da je palјenje žetvenih ostataka na otvorenom posebno neprihvatlјivo u ovom trenutku, imajući u vidu katastrofalne posledice velikih požara koji su u prethodnom periodu zahvatili različite krajeve Srbije.

Polјoprivrednike upozoravaju i na činjenicu da zbog spalјivanja organskih ostataka posle žetve useva, polјoprivredno gazdinstvo može biti kažnjeno ne samo novčano, već i gubitkom aktivnog statusa, i to u trajanju od tri godine, čime se gubi i pravo na subvencije.

Palјenje strnjike, štetno i za lјude i prirodu!

Svake jeseni u sezoni polјoprivrednih radova, nesavesni pojedinci na svojim njivama pale ostatke useva i tako izazivaju požare. Palјenje strnjike je zastarela, štetna i ilegalna praksa, zbog koje stradaju lјudi i životinje, uništavaju se šumski ekosistemi, smanjuje se plodnost zemlјišta i nanosi šteta polјoprivredi

Palјenje strnjike je najlakši način da se „očisti“ njiva od žetvenih ostataka, odnosno da se sa nje uklone ostaci useva – slama i kukuruzovina. Polјoprivrednici smatraju da je palјenje i jeftiniji način uklanjanja žetvenih ostataka, ali to je zato što ne vide skrivene troškove šteta koje nastaju spalјivanjem. Takođe, zabluda je uverenje nekih polјoprivrednika da je pepeo koristan kao izvor hranivih materija za bilјke.

Od palјenja strnjike nema značajnih koristi, samo velike štete za polјoprivrednike. Palјenjem strnjike drastično se smanjuje plodnost zemlјišta, ugrožava bezbednost lјudi i imovine, povređuju se i stradaju životinje i uništava se priroda. Dakle, palјenjem žetvenih ostataka uništavaju se korisni mikroorganizmi u zemlјištu i sitne životinje važne za stvaranje humusa, poput kišnih glista. Sa slamom takođe izgori i do tri tone humusa po hektaru. Ono što ostaje nakon gorenja je pepeo, koji se spira kišom i raznosi vetrom. Na taj način nestaje plodni sloj zemlјišta. Azot, koji je uništen palјenjem, potrebno je ponovo nadomestiti đubrenjem, čime se zemlјište natapa hemikalijama.

Požari se lako šire i za tili čas mogu zahvatiti pomoćne objekte ili domaćinstva lјudi i zako ugroziti njihove živote i imovinu. Plantaže različitih zasada koje se nalaze blizu oranica gde se spalјuju žetveni ostaci često stradaju, a štete se mere u hilјadama evra.

Da ova zastarela i štetna praksa odnosi i lјudske živote, pokazuju podaci MUP-a, prema kojima je u požarima izazvanim palјenjem na otvorenom, život je izgubilo osmoro lјudi, 29 je povređeno, a povređeni su i vatrogasci.

Palјenje na njivama koje su u blizini puteva ugrožava i saobraćaj, jer dimne zavese prekrivaju puteve i smanjuju vidlјivost vozačima.

Jedna grančica može da zapali celu šumu. Požari se lako šire i zahvataju velika područja. Zbog palјenja strnjike stradaju šume i čitavi ekosistemi. Pre par godina požar zbog palјenja strnjike je zahvatio i rezervat prirode „Carska bara“ u blizini Zrenjanina. Stradale su stotine hektara pod trskom, dosta drugog barskog rastinja, vidikovac i drvene staze.

Zbog palјenja strnjike na njivama i izazivanja požara, stradaju divlјe životinje. Posebno su ugroženi mladunci i ptice čija su gnezda na zemlјi, poput fazana. Palјenje uzrokuje zagađenje vazduha i emitovanje većih količina uglјen-dioksida, najvećeg uzročnika efekta staklene bašte. Na taj način doprinosi se sve ćešćim vremenskim nepogodama koje su posledica klimatskih promena. Jednom rečju, sve loše što uradimo prirodi, vraća nam se.

Zakon o zaštiti od požara zabranjuje palјenje strnjike na otvorenom, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne – 10.000 – 50.000 dinara za fizička lica, odnosno 300.000 – 1.000.000 dinara za pravna lica. Ukoliko se požarom ugrozi život i imovina lјudi, Krivični zakonik Republike Srbije, propisuje i zatvorsku kaznu. Zaoravanje bilјnih ostatka posle žetve, daleko je korisnije za zemlјište. Na taj način, stvara se rastresit sloj zemlјišta na površini oranice, pobolјšava vlažnost zemlјišta, a bilјkama se obezbeđuje više hranjive materije!

Upozorenje građana!

Broj požara drastično veći  bio poslednje zime, pa MUP UPOZORAVA GRAĐANE: Evo šta su najčešći uzroci i na šta posebno da obratite pažnju Od kada je počela grejna sezona, 15. oktobra prošle godine, broj požara u Srbiji povećao se za više od 10 odsto u odnosu na prethodni period, tačnije, građani su prijavlјivali preko 2.000 požara širom naše zemlјe. Pripadnici za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova intervenisali su na 2.330 požara na građevinskim objektima na teritoriji Republike Srbije, javila je tada RINA. Po rečima Duška Matijevića, komandanta Vatrogasno spasilačkog batalјona Prijepolјe, najčešći razlog požara su neispravni ili neočišćeni dimnjaci, nepažnja prilikom loženja preći na čvrsta goriva, ostavlјanje uklјučenih grejalica bez nadzora, preopterećena elektroinstalacija i neispravni električni uređaji.

Svi uzorci spadaju u lјudski faktor

– Sve ove uzroke možemo svrstati u lјudski faktor, odnosno nepažnju ili nemar. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije apeluje na sve naše građane da budu odgovorni prema sebi, svojim porodicama i komšijama – da provere ispravnost svojih dimnjaka i peći na čvrsta goriva, da ne ostavlјaju uklјučene grejalice bez nadzora, da ne preopterećuju elektroinstalaciju, da udalјe nameštaj i drugi gorivi materijal od grejnih tela – kaže Matijević. On je apelovao na sve građane da obrate pažnju na mere bezbednosti tokom grejne sezone. Ne odlagati pepeo u plastične kontejnere i u blizini gorivog materijala, ne ostavlјati malu decu bez nadzora u prostoriji sa šporetom ili pećima koje imaju ložište na čvrsto gorivo ili električnom grejalicom. Ne ostavlјati uklјučene električne grejalice bez nadzora – apeluju nadležnki iz ove oblasti. Zato se pozaju  građani da ukoliko primete požar u građevinskim objektima da odmah o tome obaveste vatrogasno spasilačku jedinicu na broj telefona 193 i da slušaju savete vatrogasaca spasilaca.

S obzirom i da je sve češći broj požara zbog nestručnog rukovanja električnim aparatima, električar Branko Zrnić je ranije, gostujući na Prva TV, otkrio gde lјudi najčešće greše i kako bi mogli da spreče ovaj vid nesreće. On je istakao da se problemi najčešće javlјaju zbog nekvalitetnih utikača i utičnica.

 U periodu za nama Vatrogasno-spasilačka brigada Novi Sad intervenisala je više od 60 puta u gradu, od čega je četrdesetak intervencija bilo zbog požara. Na nivou Južnobačkog okruga bilo je više od 160 intervencija, od čega su 120 bili požari, kaže zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Novi Sad Igor Adam i ističe da su požarima doprineli vremenski uslovi ali da je u 90 odsto .

Ta statistika je i dalјe poražavajuća, ističe naš sagovornik, uprkos brojnim upozorenjima koja stižu od nadležnih u letnjem, ali i u drugim periodima godine. Generalno, kaže Igor Adam, iz Vatrogasno – spasilačke brigade Novi Sad,  ne može se odrediti u kom godišnjem dobu najčešće izbijaju požari. U Novom Sadu i okolini je, navodi, nekad bilo više požara na otvorenom u februaru i martu, nego u letnjem periodu.  Mi nemamo šume kao južna Srbija, ali ovde su najveći problem njive, trave i strnjišta o kojima se ne vodi dovolјno računa, kaže Igor Adam dežurati i na nedavno održanom Egzitu kako bi vodila računa da ne dođe do požara i obezbedila sve posetioce tog festivala.

Palјenje strnjike nema nijednu dobru stranu, a može da napravi veliku štetu! Kod palјenja strnjike ne postoji nijedna pozitivna strana, a ono izaziva mnogo štete i problema, izjavila je posebna savetnica ministra polјoprivrede Milica Janković. Palјenje strnjike je neka vrsta tradicije i mi vrlo teško lјudima menjamo svest. Sa mlađima je malo lakše, ali stariji i dalјe imaju u glavi ono svoje tako je moj otac, tako je moj deda, tako ću i ja, šta mi ko može, rekla je ona i dodala da je to izuzetno štetno i po zemlјište i po ekosistem, po vodu, infrastrukturu i po samo okruženje.

Izvor: EPA-EFE/FAROOQ KHAN

Ako palite strnjiku u naselјenom mestu, imate ogromne šanse za požar na stambenim objektima, na ekonomskim objektima u dvorištu, palјenje bandera, žica od struje, telefona, optike, zagađenje vode, ako se nalaze blizu potoka, kao i opasnosti za vozače na putu zbog dima koji nastaje palјenjem.Umesto ove štetne navike, postoje prave agrotehničke mere kao što su zaoravanje i lјuštenje strništa, ali da je lјudima izgleda jednostavnije, brže i jeftinije da strnjiku zapale. Čovek za tih sat vremena, koliko gori njiva, uništi sto godina onoga što je priroda stvarala da pobolјša zemlјište, od humusa do mikroorganizama i svega ostalog što se nalazi u zemlјištu i što zemlјu čini plodnijom. Oni ne shvataju da zaoravanjem ili lјuštenjem oplemenjuju svoju zemlјu jer spuštanjem organskog materijala u samo zemlјište vi ga činite plodnijim i kvalitetnijim, Tvrdnje koje se mogu čuti od strane pojedinih polјoprivrednika da pepeo pomaže kulturi, ocenila je kao potpuno pogrešne i navela da će oni imati veće prinose i zemlјa će im duže biti plodna ukoliko je zaoru i olјušte. Jer,  za humus koji se nalazi u prvom sloju zemlјišta i koji inače izgori palјenjem strnjike, potrebno je do 100 godina da se regeneriše.

Štetne strane palјenja su i emitovanje uglјen-dioksida, pojačavanje temperature i efekta staklene bašte. Jer, za palјenje su predviđene novčane kazne koje se kreću od 5.000 do milion dinara, kao i stavlјanje gazdinstva u pasivan status tri godine, što znači da ono za taj period ne može računati na bilo kakve subvencije. Inače,  država mnogo radi i ulaže kada je reč o pomoći domaćinstvima koja su zahvatili požari. Primera adi, država je nedavno formirala i komisiju koja je na terenu radila popis i procenu štete i na osnovu svega toga za vrlo kratak period donela i uredbu gde će svako gazdinstvo koje je izgorelo i pretrpelo najveći stepen štete dobiti milion i po dinara materijalne pomoći u novcu. Dobiće, takođe, i davanja kao što je stoka, građevinski materijal, mehanizacija, hrana za stoku koja je preživela i sve ono što je lјudima na terenu neophodno, saoptištili su izu Ministarstva polјoprivrede.

Izvor: RTV (Branislav Predojević)

Procena štete od požara

Sredinom jula 2025. godinen javnost je obaveštena da je u ovoj 2025. godini u Srbiji od požara izgorelo više stotina kuća, pa je najavlјenoje da će svim vlsnicima biti nadoknađena šteta od po 1,5 miliona dinara. I dok ovo javlјamo komsiije još uvek popisuju štete. Požari su naneli ozbilјnu štetu, posebno u južnoj Srbiji. Vatre su uspeli da obuzdaju, ali procena štete je još u toku. Nadležni navode da su pored lјudske nemarnosti i vremenski uslovi doprineli razornim požarima. Vlada je formirala komisiju za koordinaciju obnove, čiji je cilј da pomogne građanima pogođenim požarima i uz stroge kontrole spreči zloupotrebe.

Samo tokom poslednjih dana, više od 160 kuća u Srbiji je izgorelo, ali su požari u međuvremenu lokalizovani. Pet gradova i 11 opština proglašeni su područjima pogođenim prirodnom katastrofom. Požari su zahvatili oko 800 hektara šume i približno 100 hektara obradivog zemlјišta u južnoj Srbiji. Prema rečima nadležnog ministarstva, sada je najvažnije završiti procenu štete i pružiti pomoć. Dragan Glamočić, ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izjavio je da su štete znatno manje nego što su prvobitno procenjivali.

„Mi ćemo početi tamo gde je već moguće isporučivanje neke sitne mehanizacije. Znate ako čovek nema gde da to prihvati, a stvarno ima gazdinstava, velika i mala imanja, gde sam bio, čoveku koju je sve izgorelo. A, ne možete da verujete da su ispod stepenica preživele samo kokoške, ali bukvalno preživele. Kako? Svi smo se pitali, ali taj čovek nema gde. On spava trenutno kod smeštenika, kod komšija i previćemo tačno dinamiku kako kome bude bilo moglo tako će biti isporuka. Gradnja naravno ide svojim tempom, ne može kuća da se napravi preko noći. Naravno mora da bude situacija jednostavno da se ne desi da se nekome dalo mnogo više a nego drugom manje.”

• Ruine od spalјenih kuća u  južnoj Srbiji

Organizacije Crvenog krsta pružaju pomoć u Prokuplјu, Kuršumliji, Žitorađi, Blaceu, Kruševcu, selima oko Kragujevca, kao i na području Kosova. Do sada su oko 90 domaćinstava dobila više od dve tone humanitarne pomoći, dugotrajnu hranu i pijaću vodu. Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiju Srbije, tokom posete porodicama koje su nastradale istakla je za javnost da se trenutno pored procene štete vrši i procena vrednosti izgorelih kuća. „Finansijska podrška je pružena onog trenutka kada smo na sednici Vlade Srbije doneli odluku da za početak izdvoji 350 miliona dinara, odnosno tri miliona evra za sanaciju svih kuća koje su stradale u požarima. Ono što je dalјe posao jeste posao lokalnih komisija koje su formirane i koje će sada procenjivati štetu, odnosno utvrđivati vrednost kuća koje bi bile izgrađene. Stručnjaci predlažu nekoliko preventivnih mera kako bi se izbegle buduće prirodne katastrofe. Smatraju važnim smanjenje broja požara na deponijama, kao i sadnju takvih vrsta drveća koja su otpornija na sušu i požare, koje bolјe podnose posledice klimatskih promena.

Štete u 2024. godini…

I godina 2024. donela je niz katastrofalnih klimatskih događaja u Srbiji, uklјučujući požare na deponijama u Šumadiji, te Beogradu, Novom Sadu, Kikindi i Bečeju, suše koje su osušile reke i jezera, i masovni pomor ribe, ostavlјajući zemlјu pred ozbilјnim izazovima. Tada je sa više od 200 požara na deponijama širom zemlјe u jednom trenutku, bila ozbilјna ekološka šteta i zdravstveni rizici postali su svakodnevica. Dim i toksične emisije sa deponija izazvali su veliku zabrinutost kod građana, posebno u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, ali i manjim opštinama.

Požari na deponijama: 200 žarišta širom zemlјe 

 Serija požara zahvatila je deponije širom Srbije, pri čemu je u jednom trenutku bilo aktivno više od 200 požara na različitim lokacijama. Pored Beograda, veliki požari izbijali su i na deponijama u Novi Sad i Kikindi, izazivajući ozbilјne ekološke i zdravstvene probleme. Dim i zagađenje vazduha ugrozili su zdravlјe stanovnika, koji su bili savetovani da ostanu u zatvorenim prostorijama. Najveći incident desio se u Vinči, gde je gust dim prekrio veći deo Beograda, a slični problemi su zabeleženi i u drugim mestima poput Bečeja.  Požari u okolini Aranđelovca zahvatili su 50 hektara šume i niskog rastinja, a na gašenju je angažovano preko 20 vatrogasaca-spasilaca, uklјučujući ekipe iz Aranđelovca, Topole i Kragujevca. Ovaj veliki požar izbio je na nepristupačnom terenu između naselјa Garaši i Darosava, zbog čega su u akciji učestvovale i lokalne jedinice, kao i JKP „Bukulјa“. Iako domaćinstva nisu bila direktno ugrožena, materijalna šteta je značajna, a požar je i dalјe bio teško kontrolisati

Suše i nedostatak vode: Presušivanje jezera i reke na minimumu Suše su ozbilјno pogodile Srbiju, sa posebno dramatičnim posledicama po vodne resurse. Jezero Rusanda u Vojvodini potpuno je presušilo, dok su reke poput Dunava i Drine zabeležile rekordno niske nivoe vode. Nedostatak vode ne pogađa samo ekosistem, već i polјoprivrednu proizvodnju, pri čemu je zabeležen veliki gubitak prinosa, posebno u kukuruzu i suncokretu.

Vanredna situacija zbog suša

U 2024. godini, vanredna situacija zbog suša proglašena je u više mesta širom Srbije, uklјučujući Mladenovac, Gornji Milanovac, Majdanpek, Sjenicu i Topolu. Ova mesta su se suočila sa ozbilјnim problemima u vodosnabdevanju, a vlasti su bile primorane da uvedu restrikcije vode. U nekim područjima, poput Majdanpeka i Sjenice, voda se u 2024. godini dopremala cisternama, dok su reke i bunari presušili. Mnogi građani su morali racionalno koristiti vodu, a lokalne vlasti su apelovale na građane da se uzdrže od nenamenskog korišćenja vode kako bi smanjili pritisak na resurse​. Ove ekstremne suše dodatno su otežale ionako tešku ekološku situaciju u Srbiji, što je zahtevalo hitne mere u oblastima pogođenim nestašicom vode.

Pomor ribe i ekološka katastrofaZbog drastičnog opadanja nivoa vode i porasta temperature, mnoge reke i jezera suočile su se sa masovnim pomorom ribe. Dunav, jedna od najvažnijih reka u Srbiji, doživeo je ozbilјne gubitke riblјeg fonda usled visokih temperatura i manjka kiseonika u vodi. Ova ekološka katastrofa imala je dugoročne posledice po biodiverzitet reke, ali i po lokalne zajednice koje zavise od ribarstva.

Nažalost, klimatske katastrofe nisu imale samo ekološke posledice. U jednom od najtragičnijih događaja, u požaru u porodičnoj kući u Novom Sadu, šest osoba, uklјučujući četvoro dece, izgubilo je život. Ovaj strašan događaj podsetio je na to koliko su ovakvi ekstremni vremenski uslovi opasni i koliko je važno raditi na prevenciji požara i zaštiti stanovništva.

Racionalno korišćenje resursa 

Kako bi se ublažile posledice klimatskih promena, vlasti su apelovale na građane da racionalno koriste resurse poput vode i električne energije. Uz restrikcije vode koje su uvedene u mnogim delovima zemlјe, građani su pozvani da štede resurse i smanje potrošnju, posebno u najtoplijim delovima dana.

Šta dalјe? Ekstremne klimatske promene koje su pogodile Srbiju u 2024. godini zahtevaju hitnu reakciju na više nivoa!

Prvi korak je unapređenje upravlјanja vodnim resursima. Racionalno korišćenje vode mora postati deo svakodnevnog života, uz dodatne investicije u infrastrukturu za očuvanje i distribuciju vode, kako bi se smanjile nestašice u periodima suša. Takođe, neophodno je razvijati strategije za sprečavanje požara, posebno na deponijama i u ruralnim područjima, kroz bolјe upravlјanje otpadom i pobolјšanje sistema za hitne intervencije.

Drugi važan aspekt je prelazak na održive izvore energije. Pad proizvodnje hidroelektrana usled niskog nivoa vode pokazuje koliko je važno razvijati alternativne izvore energije poput solarne i vetroenergije, kako bi se obezbedila stabilnost energetskog sektora u ovakvim ekstremnim uslovima​.

Obrazovanje i podizanje svesti javnosti takođe moraju biti u fokusu, kako bi se građani bolјe pripremili za izazove koje donose klimatske promene. Kroz informativne kampanje i edukativne projekte, svi članovi društva mogu biti podstaknuti na odgovorno ponašanje prema prirodnim resursima i na proaktivno prilagođavanje promenama koje dolaze, jer je jasno da će se ovakvi događaji ponavlјati i u budućnosti.(B.Gulan)