- Stručnjaci u Srbiji procenjuju da bi Vojvodina u narednim decenijama mogla da postane pustinja. Nivo humusa u zemlјištu već je oko dva odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne polјoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama, bilo više od pet procenata;
- Ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, a nema stajskog đubriva, Vojvodina bi mogla već za pola veka da postane pustinja! Naravno, po prinosima.
- “Država mora da shvati razmere ovog problema i da reaguje”, smatra Jovica Vasin, stručnjak iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu;
- Svake godine posle obavljanja poljoprivrednjh radova na poljima ostaje oko 12,5 miliona tona agrarnog otpada. To netreba paliti jer je korisno za zemljište!
- Za humus koji se nalazi u prvom sloju zemlјišta i koji inače izgori palјenjem strnjike, potrebno je do 100 godina da se regeneriše;
- Činjenica je da je u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo pre dve godine učestvovlao samo sa 28,1 osto, a u svetu je to najmanje 60 do 70 odsto! U razvijenom svetu se prihod u poljoporivredi obrće 52 puta godišnje. Dakle, koliko u godini dana ima i nedelja. Kod nas u Srbiji – jedva jednom! Tu je ključ njihovo uspeha i neuspeha nas koji to hoćemo da budemo među takvim zemljama!
- Poljoprivredna komora u Srbiji postoji! Treba je samo aktivirati!
Branislv Gulan
Vojvodini preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju. Po rečima analitičara oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljšita – černozemom i ritskom crnicom. Više od pet odsto humusa ima samo na jednom procentu površina u Vojvodini. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva, u Srbiji koja ima blizu 4,1 milion hektara polja, ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Od toga se obrađuije, odnosno koristi oko 3.257.100 hektara. Posle obavljanja poljoporivrendih radova na njivama ostaje oko 12,5 miliona poljoprivrednog otpada. Nauka kaže da su oni korisni za njive i da ih netreba paliti!
“Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne” upozorio je dr Jovica Vasin sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
S druge strane, dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima RZS, voda sada stiže samo na 48.668 hektara ili na 1,5 procenata oranica. Istovremeno, u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina.
Ipak, ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, a nema stajskog đubriva, Vojvodina bi mogla već za pola veka da postane pustinja! Naravno, po prinosima. Ali, prema podacima RZS u 2024. godini se navdonjavalao samo 48.668 hektara. A, nekada davno 1977. godine kada je, posle tri deceninje, završena gradnja hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav i kada je tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc otvorio branu na Tisi kod Novog Bečeja, on je rekao da će taj sistem pomoći da se navodnjva 510.000 hektara i odvodnjava million hektara. U Srbiji se nikada nije toliko navodnajvalo. Samo od 2000. godine Vlada Srbije je imala 17 ministara poljoprivrede. Svaki pd njih kada je dolazio na tu funkciju obećavao je gradnju sistema na navodnjavanje puštanje u rad nove sisteme za navodnjvanj na preko više od 100.000 hektara, pa do mlion hektara.To se nikada nije jostvarilo. A, da je svaki od tih ministara izgradio sisteme na po 10.000 hektara, njive u Srbiji bi u ovim sušnim godinama imale dovoljno vode. Mnogo, mnogo, mnogo više nego što sd imaju! Uz poboljšanje stočnog voda zalivne sisteme, imali bi dovoljno prirodnog đubriva. To bi bilo odovoljno za povećanje proizvodnje, dve i tri žetve godišnje. Ovako ministri poljoporivrede su listopadni. Prosečan mandat ovih 17 ministara trajao je 14 meseci! Za to vreme noisu ni mogli mnogo da urade. Jer, dolaze u fotelju sa neodovljno potrebnog znanja za posao koji teba da obavjaju, pa odmah hoće da grade sisteme za navodnjvanje najmanje na 100.000 pa do milion hektara. Izuzetak je sadašnji ministara dr Dagan Glamočić, koji je u ovu fotelju seo po drugi put. Jer prvi ptu je bio ministar, pre jedne deceneije, ali samo sedam meseci pa niej imao vremena da uradisve što zna i želi. Pa je sad došao na popravni ispit da bi spašavao agrar Srbije i narod Srbije da ne bude gladan. Jer, samo u 2024. godini Srbija je za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina potrošila 650 miliona evra.Ministri kada sednu u fotelju odmah obećavaju gradnju sisteaa za navodnjavanje i osnivanje poljoprivredne komore… Ali, oni ni neznaju da baš i ta komora postoji! Alo, hoće da bude partijska i njihova inovacija! I čekajući da se ponešto od toga uiradi, Srbija je izgubla prerhambeni suverentiet. Zato e sad u izuradi nove strategije, obnoa prehrambesngo suvereniteta ključni cilj nove desetodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja. Kako je obećano Strateija će važiti od 2025.pa do 2034.godine.
Dakle, važna je ministarska fotelja i obećanja obećanja koja se daju narodu. A, narodu prođe vek i odu sa ovog sveta čekajući taj bolji život od poljoprivrede! Ministarska obećanja daju se i uglavnom sačekaju uvek i novog ministra da ih ponovi. Autor ovih redova je tako slušao od svih ovih 17 ministara koji su dolazili i odlazili od 2000. godine. I problemi su se samo gomilali, stočni fond se smanjivao. Tao he Srbija došla u situaciju da nema prehrambesni suverenitet…
Jer, danas se u Srbiji navodnjava samo 1,5 odsto obradivih njia, a u svetu prosečno 17 odsto. Albanija, recimo navodnjava 380.000 hektara i zato ima rano povrće koje izvozi i u Srbiju. Ministrima poljoprivrede Srbije, ne nedostaje znanje u obećanjima, ali u praksi Srbija nema više ni prehrambeni suverenitet, ni strategiju poljoprivrede… Sadašnja vlada je obećala da će sve to vratiti sa novom straegijom koja će biti doneta do kraja 2025.godine i trajaće do 2034. godine.
Svi ministri pričaju da će osnvoati Poljoprivreednu komoru. A, Poljoprviredna komora u Sribji postoji, samo oni to neznaju!? Ili možda i znaju, ali ona Poljoprivredna komora, kao inovacija treba sadašnjem sistemu da kažu kako unapređuju agrar koji svake godine ima sve manju proizvodnju. Najveća je bila pre nekoliko decenija. Tada su postignuiti rekordi u proizvodnji pšenic e, kukuruza, šećernje repe, pasulja, paradajza, malina, grožđa, šljiva… Ti rekordi nikad do sada nisu prevaziđeni. Zato je budućnost agrara prvo da se vratimo sa prinosima u prošlost, pa tek onda da počnemo da povećavamo proizvodnju. Bar, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i našem pamćenju.
Ali, evo i podataka o proizvodnji nekih osnovnih prozvda u proteklim decenijama. Rekord proizvodnje pšeniceekoji do sad bio je 1991. godine. Proizvodnja je tada bila 3.736.5o tone. Toniakda posle toga niej dostignuto. Srbiji za ishranu, robne, rezerve i semenarstvo treba najviše 1,3 miliona tona. Jer, Srbija sad ima manje za 500.000 stanovnika i godišnje po jednom stanovniku troši se samo 64 kilograma hleba. I žetva u 2025. godini je dočekana asa million tona pšenice neprodatog roda iz 2024.godine. Dakle i hleba će biti dovoljno od domaće pšenice. Rekordna proizvodnja kukuruza bila je 1986 godine. Tada je u koševe bilo smešteno 8.062.020 tona kukuruza. Ni to nije prevaziđeno. U 2024. godini rod je bio 5,2 miliona tona, a ove 2025.godine na 962-215 hektara rod će biti manji od desetogodišnjeg proseka. Srbiji sad treba oko 3,5 miliona tona kukuruza godišnje. Nema stoke da ga troši, pa nam manje i treba. Rekordan rod šećerne repe bio je 1989. godine i tada je u šećerana prerađeno 4.920.020 tona ,,slatkog korena’’. To do sad sada niuej prevaziđeno. Ove godien repa je zasjena na 31.000 hektara… Slično je i sa svim drugim osnovnim potrepštinama… Ako, nemamo, imaćemo. Iz uvoza…
Sad smo zavisni od uvoza krompira. A, daleke 1974. godine bilo je proizvedeno 1.148.660 tona. Ako hoćemo da jedemo pasulj sa mesom ,moramo da uvozimo i pasulj i svinjsko meso. Rekordna proizvodnaj pasulja od 101.030 tna bila je daleke 1955. Sad se godišnje proizvodi manje od 10.000 tona! Daleke 1866. godine Srbija je imala više 1,3 miliona stanovnika i više od milion svinja. Odnosno po glavi stanovnka imala je više od 1.000 tovljenika. Tao je bilo više nego u SAD u odnosu na broj stanovnika. Er, su SADimale od 800 do 900 grla svinaj na 1.000 žitelja! Zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici i strategijama koje su postojale u Srbiju je samo u 2024. godini uvezeno oko 50.000 tona svinjskog mesa i blizu 500.000 prasića. Na uvoznoj listi Srbijie nalazi se i beli luk. A, rekordna proizvodnja od 34.890 tona bila je 1984. godine. Kada se uvozi beli luk, sa njim iz sveta stigne i crni luk. Nekada, 1981. godine na svojim njivama Srboija je tada bila proizvela i 202.860 tona crnog luka. Tada ga je bilo dosta i za celu Jugoslaviju i za izvoz! O vo su sve zvaničnji pdoacid Republičkgo zavoda za statistiku iz protkelih decenija!
- Do sad se uglavnom obmanjivao narod i kupci hrane u Srbiji. Jer, ona se sve manje proizvodi, sve s manje i troši, ali je hrana i sve skuplja i u Srbiji! Ovo je pre nekoliko godina bio na kraju godine i zaključak Privredne komore Srbije!
Ali, osnovnih proizvoda ima dovoljno! Ima iz domaće proizuvodnje, a ako ne – uvozi se! Tako da 6,6 miliona žitelaj Srbije neće biti gladno: Što se tiče Poljoprivrednih komora prvi put je u Srbiji bila pokren ideja za osnivanje još 1937.godine. Tada je to objavljeno I u listu ,,Politika’’. U reformama Jugoslavije i Srbije je nestala. Što se tiče Poljoprivredne komore ona i danas postoji u Beogradu, na Čukarici. Osnovana je septembra 2017. godine. Kao Udruđženje građana osnovali su je poljoprivrednici Nenad Manić iz Crepaje koja se nalazi u okolini Kovačice i Nenad Ilić iz sela Varne kod Šapca. Kada je osnovana i po;ela da radi imala je oko 4.000 do 5.000 članova. Međutim, nije dobila podršku države, pa nije ni mogla da služi agararu. Ali, i danas postoji. Netreba osnivati novu, davno su ljudi osmislili i osnovali je. Samo treba iskoristiti znanje koje imaju njeni nekadašnji i današnji članovi.
RZS: U 2024. godini navodnjavanje na većim površinama
Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno bilo zahvaćeno 66.742 hilj. m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Republički zavod za statistiku…Od 3.257.100 hektara navodnjavalo se prema podaciam RZS smao 48.668 hektara korišćenog zemljišta!
Republički zavod za statistiku navodi u izveštaju da se u 2024. godini najviše vode crpelo iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Dakle, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 48.668 ha poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odto bilo više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odso) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto), navodi se u izveštaju RZS. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Odvonjavanje million hektara je funkcinoisalo do 2005. godine Tada su dosle velike vode iz susedne Rumunije. Sistem je pun mulja, pa nije mogao da primi te suvišmne vode bilde bile su veliek poplave. Posebno u Banatu.
A, kada je reč o sistemu D-T-D treba reći da je prilikoim njegove gradnje iskopano u Vojvodini 135 miliona kubika zemlje. On je bio zapušen protekloih decenija, pa sad ga treba očisitti. Da bi bio upotreblkjiv za turizam i privredu nužnoje da s iz njega očisti najmanje 15 miliona kubika mulja! A, Srbija nema takve mašine da to uradi ni novca da ih kupi. Ako se siste uskoro ne privede nameni to će biti jedna od najvećih promašenh investicija u Evropi, posle Drigogt svetskog rata.
“Zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi, takođe, da pomogne u oporavku njiva”, upozoraaju analitičari.
- Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je reč o obnavljanju stočnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da je u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo pre dve godine učestvovlao samo sa 28,1 osto, a u svetu je to najmanje 60 do 70 odsto! U razvijenom svetu se prihod u poljoporivredi obrće 52 puta godišnje. Dakle, koliko u godini dana ima i nedelja. Kod nas u Srbiji – jedva jednom! Tu je ključ njihovo uspeha i neuspeha nas koji to hoćemo da budemo među takvim zemljama!
Pad humusa!
Humusa je sve manje na našim njivama! Pitanje je kako ga povećati? Nauka ima rešenje, ali naša praksa ne! Toje samo pažljivim odnosom prema mikroorganizmima i bakterijama u tlu, đubrenjem organskim đubrivima. I male mere snažno utiču na život tla. Ključ za održavanje života u tlu i stvaranja humusa je trajna vegetacija. Vreme bez zelenih biljaka treba biti što kraće. Biljke svojim korenjem daju ugljenik (C) u obliku jednostavnih šećera, što je oko 20 posto ukupne proizvodnje fotosinteze biljaka. Mikroorganizmi dobijaju energiju iz tih šećera. Tu spadaju mikorizne gljive, kao i bakterije koje vežu azot (N) i fosfor (P). Najvažniji su pomagači u stvaranju humusa.
Treba uzgajati useve i vratiti deo biljaka u tle je nužan uslov. To su lako razgradivi materijali za mikroorganizme. Koliko brzo će pokrovni usev se razgraditi i potrebne hranljive materije za život tla ostaviti u tlu zavisi o odnosu C : N. Što je odnos veći, materijal će brže trunuti.
Za mahunarke taj odnos između C i N iznosi 7 : 1 do 8 : 1, za kupusnjače malo viši 10 : 1, a za trave je posebno širok oko 12 : 1. Kada rotirate useve sa različitim vrstama korena to pomaže i pospešuje upijanje vode. Koristite dobar efekat mahunarki. Mahunarke fiksiraju atmosferski azot kroz čvorove korena u simbiozi s rizobijom. Uz to, mogu razgraditi slabo dostupne spojeve fosfora u tlu i apsorbovati hranljive sastojke koji su se premestili u niže slojeve pre nego što se isperu.
U plodoredu treba stvoriti uravnotežen odnos potrošača humusa, poput korena, i multiplikatora humusa (uključujući detelinu) u korist sadržaja humusa tipičnog za mesto na kojem gajite kulture.
Sa novim sistemima uzgoja biljaka i celogodišnjim biljnim pokrivačem moguće je zadržati mikorizne gljive u tlu tokom celog plodoreda. Bez oranja, obrada tla i direktna setva mogu povećati sadržaj humusa u gornjem sloju tla. Malč ostaje na površini tla, život mikroorganizama i bakterija je očuvan i dugoročno se može razviti dobra struktura tla. Stabilne strukturne čestice tla omogućavaju brzo upijanje vode i štite od erozije. Intenzivna obrada tla mineralizuje hranljive sastojke u tlu i uništava strukturu tla i mrežu mikoriznih gljiva.
Optimalna raspodela čestica tla osigurava snabdevanje korena i život bakterija i mikroorganizama u tlu kiseonikom te podstiče prodiranje korena u dublje slojeve i poboljšava upijanje vode. U zbijenim tlima nije moguće nakupljanje humusa.
Koren doprinosi 2,3 puta više sadržaju organskog ugljenika u tle od iste količine nadzemne biomase. Veći unos ugljenika kroz korenje kod useva, efikasnije je od unosa kroz tlo, na primer slamom. Emisija kroz koren useva čini oko 30 posto podzemne količine ugljenika. Istovremeno, duboki korenov sistem garantuje da biljke postanu otpornije na sušu.
Ostatke žetve ostavite na polju!
Uz podzemnu biomasu, važnu ulogu imaju i organski ostaci poput slame i biljnih ostataka. Oni štite kao pokrivač malč i stvaraju bazen hranljivih sastojaka i izgradnju finih zemljišnih struktura.
Organizmi koji žive u tlu, posebno gliste, trebaju materijal za malčiranje na površini tla kao hranu. Stvaranjem stabilnih glineno-humusnih kompleksa doprinose stvaranju humusa.
Vršite redovne analize.Utvrđivanje sloja humusa svakih pet do šest godina se utvrđuje uzimanjem uzoraka u proleće pre početka vegetacije.
Alati za brzu analizu, poput infracrvene (NIR) spektroskopije, otvaraju nove mogućnosti za kvantificiranje ugljenika u tlu.
Na tržištu su prvi ručni uređaji za određivanje humusa u merenju u stvarnom vremenu, XLab. Omogućuju složeno uzorkovanje tla. Softver za pametne telefone CarboCheck može s vremenom predvideti razvoj ugljenika u tlu.
Đubrenjem se donosi u tlo organska materija, za biljke neophodno potrebnim materijama za rast i razvoj. Visoki procenat organski vezanog azota podstiče mikrobnu biomasu u tlu. Mikoriza i mikrobi mogli bi biljku skoro u potpunosti zadovoljiti potrebnim azotom i fosforom.
Prosečna primena komposta od 30 tona po hektaru daje polju oko 1,2 tona po hektaruha alkalnih komponenata i tako deluje poput kalcifikacije. Stvara se dodatni volumen pora u zemljištu sa više stabilnosti tokom sezone. Omogućite pravilnu pH vrednost zemljišta – Mikroorganizmi u tlu trebaju neutralni pH. Kisela tla smanjuju život bakterija u tlu, a time i plodnost tla.
Ispitajte kvalitet dodataka za poboljšanje kvaliteta tla – Na tržište dolazi sve više organskih đubriva. Oni sadrže mikorizne gljivice, bakterije koje mobiliziraju fosfor ili fiksatore azota koji slobodno žive u tlu. Podstiču rast biljaka i poboljšavaju plodnost tla.
Štetno paljenje swtrnjike!
Kod palјenja strnjike ne postoji nijedna pozitivna strana, a ono izaziva mnogo štete i problema, izjavila je posebna savetnica ministra polјoprivrede Milica Janković. Ona je, govoreći o požarima izazvanim palјenjem strnjike u poslednje vreme, rekla da Ministarstvo polјoprivrede kroz svoje savetodavne stručne službe na terenu svakodnevno radi na edukaciji polјoprivrednih proizvođača, kao i kroz različite organizacije i različite grupe koje rade na podizanju svesti o svemu tome, ali da se strnjika i dalјe pali, što izaziva probleme.Posle obalvjanaj jesenjih radova na njviama osan eoko 12,5 miliona tona strinjike, odnosno otpada.
„Palјenje strnjike je neka vrsta tradicije i mi vrlo teško lјudima menjamo svest. Sa mlađima je malo lakše, ali stariji i dalјe imaju u glavi ono svoje ‚tako je moj otac, tako je moj deda, tako ću i ja, šta mi ko može”, rekla je ona i dodala da je to izuzetno štetno i po zemlјište i po ekosistem, po vodu, infrastrukturu i po samo okruženje.
Kazna do milion dinara
Janković je navela da su za palјenje predviđene novčane kazne, koje se kreću od 5.000 do milion dinara. Takođe, sledi i stavlјanje gazdinstva u pasivan status tri godine, što znači da ono za taj period ne može računati na bilo kakve subvencije.
Naglasila je da, umesto ove štetne navike, postoje prave agrotehničke mere kao što su zaoravanje i lјuštenje strništa, ali da je lјudima izgleda jednostavnije, brže i jeftinije da strnjiku zapale. „Čovek za tih sat vremena, koliko gori njiva, uništi sto godina onoga što je priroda stvarala da pobolјša zemlјište, od humusa do mikroorganizama i svega ostalog što se nalazi u zemlјištu i što zemlјu čini plodnijom. Oni ne shvataju da zaoravanjem ili lјuštenjem oplemenjuju svoju zemlјu jer spuštanjem organskog materijala u samo zemlјište vi ga činite plodnijim i kvalitetnijim”, navela je ona.
Tvrdnje koje se mogu čuti od pojedinih polјoprivrednika da pepeo pomaže kulturi, ocenila je kao potpuno pogrešne i navela da će oni imati veće prinose i zemlјa će im duže biti plodna ukoliko je zaoru i olјušte. Prema njenim rečima, za humus koji se nalazi u prvom sloju zemlјišta i koji inače izgori palјenjem strnjike, potrebno je do 100 godina da se regeneriše.
Štetne strane palјenja su i emitovanje uglјen-dioksida, pojačavanje temperature i efekta staklene bašte.
Istakla je i da država mnogo radi i ulaže kada je reč o pomoći domaćinstvima koja su zahvatili požari.
„Država je formirala komisiju koja je odmah na terenu radila popis i procenu štete i na osnovu svega toga za vrlo kratak period donela i uredbu gde će svako gazdinstvo koje je izgorelo i pretrpelo najveći stepen štete dobiti milion i po dinara materijalne pomoći u novcu. Dobiće, takođe, i davanja kao što je stoka, građevinski materijal, mehanizacija, hrana za stoku koja je preživela i sve ono što je lјudima na terenu neophodno”, rekla je Janković.
(Autor je analitičar i publcista)