• Između dva poslednja popisa, 2011. i 2022. godine, broj stanovnika u Srbiji smanjen je za više od pola miliona. Srbija godišnje gubi grad veličine Kikinde, a broj stanovnika smanjen je za više od 660.000 u poslednjih 10 godina, pokazuju statistički podaci;
• Kojim će veštinama ova ali i buduće srpske vlasti da pribegnu neizvesno je ali ono što je izvesno to je da po podacima Vestminster fondacija Srbija zbog odlazaka ljudi gubi 900 miliona evra godišnje. Svetska banka predviđa da će Srbija do 2050. imati 5,8 miliona stanovnika, što je pad od 25 odsto; 
• Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će Srbija zaustaviti demografski kolaps ili se prilagoditi realnosti u kojoj je domaća radna snaga postala deficitarna roba, posebno u regionima južnije od Beograda. Odgovor koji država pripremi odrediće ekonomsku budućnost zemlje i njen identitet u narednim decenijama, piše Slađana Vukašinović u te Srbija zbog demografkse krize g ubit 900 miliaomnj evra, objavljenoim u rjubiric Blic – Biznis;

• Godišnje u proseku 11.000 lјudi više ode iz Srbije nego što se vrati u zemlјu.Između dva poslednja popisa Srbiju je napustilo oko 147.000 stanovnika.  Prosečna starost lјudi koji odlaze u inostranstvo je između 30 i 35 godine. Najčešće odlaze u Evropu. Vraćaju se posle određenog perioda. Povratnici u proseku imaju 44 godine;

Branislav Gulan

U prvoj polovini ove godine rođeno je skoro 1.500 beba manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da država može da uradi puno toga da podstakne rađanje, najpre da da obezbedi sistem koji funkcioniše, da se svi zakoni poštuju i da svako može da ostvari svoja prava. “Puno naših zakona jeste ok, ali kada dođe do primene, ne ispadne uvek tako kako bi trebalo. Na primer u porodilištima, zakoni govore da bi žene trebalo dobro da se tretiraju, ali iskustva pokazuju da svaka 10. žena u Srbiji bira da nikada više ne postane mama zbog iskustva koje je imala u porodilištu”, objašnjava Jovana Ružičić. Ona navodi  da uslovi zavise od porodilišta do porodilišta. “Ima porodilišta gde su uslovi zaista dobri i nekih gde apslutno nisu dobri i sve između toga, ali ono što ipak ostavlјa najveći utisak kako su se žene tretirale”, napominje Ružičić. Centar za mame se zalaže da država stimluše povratak žene na posao. “Država bi mogla da pomogne time što će otpisati deo poreza i doprinosa na njenu platu posle porodilјskog i time zaštiti tu ženu da ne dobije otkaz. Trebalo bi da imamo više vrtića i budu namenjeni i slobodni i za decu čiji roditelјi ne rade, da bi mogli da se zaposle”, kaže Ružičić. Svi treba da radimo, dodaje Jovana Ružičić, na većoj rodnoj ravnopravnosti. “Žene ne rađaju zato što najveći deo toga moraju da urade same, a ne bi smelo da bude tako. I tate mogu isto što i mame i hajde da ih podržimo”, navodi Ružičić. Razgovor Tamare Tankosić sa Vladimirom Nikitovićem i Gordanom Bjelobrk “Bilo bi dobro da je taj pad manji. Videćemo drugu polovinu godine. Najviše beba se, inače, rađa u julu, avgustu i septembru. Prosečna starost majke koja se odlučuje na rađanje u Srbij je 29 godina”, navodi Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Stanovništvo sve starije

Osim što nas je sve manje, stanovništvo nam je sve starije, pa se očekuje da će 2041. godine svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godina. Znatno je smanjen i broj žena u reproduktivnom dobu.

“Godine 2025. godine imamo 5,2 miliona stanovnika. Bićemo prosečno stariji za dve  do  tri  godine. Prosečna starost stanovništva biće 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru. Povećava se broj opština sa manje od 5 000 stanovnika i sa od 5000 do 10 000 stanovnika, kaže Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Između dva poslednja popisa, 2011. i 2022. godine, broj stanovnika u Srbiji smanjen je za više od pola miliona. Sada već taj broj premašuje 660.000 stanovnika. Svake godine, u proseku izgubimo grad veličine Kikinde. Oko 85 odsto zbpog negativnog prirodnog priraštaja – godišnje više umrlih nego živorođenih, a razliku čine migracije.

FOTO arhiva autora: Osim što nas je sve manje, stanovništvo nam je sve starije, pa se očekuje da će 2041. godine svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godina. Znatno je smanjen i broj žena u reproduktivnom dobu.

Koliko je otišlo naroda iz Srbije? 

Postavlja se pitanje koliko je lјudi napustilo zemlјu? Prema evidenciji  RZS, godišnje u proseku 11.000 lјudi više ode iz Srbije nego što se vrati u zemlјu. “Između dva poslednja popisa Srbiju je napustilo oko 147.000 stanovnika.  Prosečna starost lјudi koji odlaze u inostranstvo je između 30 i 35 godine. Najčešće odlaze u Evropu. Vraćaju se posle određenog perioda. Povratnici u proseku imaju 44 godine”, objašnjava Bjelobrk.

Stručnjaci kažu da veliki narodi ne moraju da strahuju toliko od doselјavanja drugih naroda kao radne snage. Imamo li mi razloga da strahujemo – ima li pokazatelјa da bi Srbi u narednih 50 ili 100 godina mogli da postanu manjina u sopstvenoj zemlјi ili da čak nestanemo kao narod?

Demograf Vladimir Nikitović kaže da niko ne zna šta će biti za 50 ili 100 godina. “Ako posmatramo prethodnih 100 godina, vidimo da su desile toliko dramatične migracione promene koje niko nije mogao da pretpostavi. Trendovi pokazuju da će se desiti smanjenje broja stanovnika u Srbiji  i udela dominatne etničke grupe, tj. Srba, u populaciji. To je nešto što je tipično i za čitav ovaj region u kome živimo, objašnjava Nikitović”.

Negativan prirodni priraštaj više od 30 godina!

Gordana Bjelobrk iz Repubčičkog zavoda za statistiku navodi da prema popisu iz 2022. godine u Srbiji živi oko 5.400.000 Srba.

“To je oko 81 procenat ukupne populacije. Godine 2011. ih je bilo oko 5.900.000. Kada govorimo o 2022. godini, na drugom mestu su Mađari, zatim Bošnjaci, Romi, a sve ostale nacionalne manjine imaju udeo manji od jednog procenta”, kaže Bjelobrk. Trend da godišnje imamo više umrlih nego živorođenih počeo je 90-ih. Više od 30 godina pogođeni smo negativnim prirodnim priraštajem.

Po rečima demografa Vladimira Nikitovića početak negativnog prirodnog priraštaja registrovan je već 1989. godne u Vojvodini. “To se nije dogodilo preko noći. To je rezultat toga što već 100 godina nijedna generacija nije dostigla prostu reprodukciju, da imate dvoje dece, koliko god mi mislili da jeste. Mi smo za vreme Drugog svetskog rata imali nagli pad, normalno, a onda smo imali taj kompenzacioni period koji je bio vrlo kratak, kraći nego u mnogim drugim državama i to jeste zapravo bio početak demografske krize na koju su tadašnji demografi upozoravali”, kaže Nikitović.

Nikitović napominje da ni u vreme SFRJ nije postojala prava populaciona politika.

“Mi tada čuvenu demofrafsku dividendu, višak radne snage, nismo mudro iskoristili nego smo se njega otarasili, radnici na privremenom radu u inostranstvu. Dok su zemlјe Zapadne Evrope, kod kojih je čak duže trajao taj kompenzacioni period fertiliteta, već tada znajući da su ti trendovi očigledno takvi, krenuli sa postepenim uvozom radne snage”, kaže demograf Vladimir Nikitović.

Ni u poslenđih 20 godina, ocenjuje Nikitović, mere za povećanje broja stanovnika, nisu odgovarajuće. “Ove mere u poslednjih 20 godina su isto gašenje požara zato što su fokusirane samo na jedan segment, koji nije nebitan, ali faktori koji utiču, ako govorimo samo o fertilitetu, su složeni i ne možete samo na jedan set faktora uticati i očekivati da ćete imati izvesno neki rezultat. Ti rezultati koje mi vidimo, to je blagi porast trećeg i četvrtog deteta u porodici, ali kod niskog obrazovanih, tako da to nisu neki rezultati koji mogu omogućiti ono što bismo kao društvo želeli”, objašnjava Nikitović.

Kako povećati broj stanovnika

Države pribegavaju bržim rešenjima – praktično broj stanovnika povećavaju dovođenjem radne snage iz inostranstva, a manje se igra na kartu prirodnog obnavlјanja stanovništva. “To jeste brža varijanta. Vi ako igrate na pobolјšanje prirodnog faktora, treba vam 20-25 godina da ta deca, koja bi se rodila u većem broju, dospeju na tržište rada, što je klјučni faktor. U tom periodu mi imamo manjak, kao i sve ove druge zemlјe”, kaže demograf Vladimir Nikitović. Demograf kaže da ako posmatramo šta se događa u Zapadnoj Evropi u poslednjih pola veka, oni sigurno nisu želeli da menjaju na taj način niti im je to bila početna ideja da menjaju strukturu svog stanovništva, ali su bili prinuđeni da uvoze radnu snagu iz drugih kulturoloških krugova, iz nekih udalјenijih predela i da su se čak najpre okrenuli bližim, kao što je Balkan.

Država donosi razne podsticajne mere za rađanje dece. Republički zavod za statistiku prate efekte i o tome obaveštava nadležne. Gradovi i opštine bi mogli više da rade na polјu podmlađivanja stanovništva. Moraju samoinicijativno da donose mere, da shvate ozbilјnost situacije na lokalnom nivou i da probaju mladim lјudima da daju neke podsticaje, najpre da ostanu na toj teriotoriji, a onda da se odluče da postanu roditelјi”, smatra Bjelobrk.

Po Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom, na primer, žena iz Nemačke koja u našoj zemlјi rodi dete i ima status stalno nastanjenog stranca dobiće 500.000 dinara za prvo dete kao i žena iz Srbije. Što se tiče i teorije i prakse iz demografije, to mi stalno govorimo donosiocima odluka, ta mera za prvo dete nije nužna ta pomoć, tek od drugog i trećeg. To je izuzetno veliki izdatak, a suštinski ne menja ništa, naglašava demograf Nikitović.

• U Srbiji najmanje rođenih beba u poslednjih 145. godina. Lane je rođeno svega 60.813 dečaka I Ndevojčica. Time je, nažalost, ostvaren negativan prirodni priraštaj stanovništva od minus 36.285 nerođene dece. To je rekordno nizak prirodni priraštaj.

Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku napominje je da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu. Znači, za 600.000 nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas. Nama su se nagomilale negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovništva, i mi više nemamo dovoljan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo.

U te negativne demografske tendencije mogu se nabrojati građanski rat u SFRJ, ekonomska kriza, sankcije međunarodnezajednice, bombardovanje NATO. Mapa žrtava ratova od 1991. do 2001. godine, koju su uradile nevaldine organizacije, pokazla je, na primer, da je području Slovenije, Hrvatske i BiH stradalo je 2.200 državljana Srbije.Ti  ti ljudski gubici uključuju pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, dakle, žitelje Srbije. Na Kosovu je nestalo ili ubijeno 13.549 Srba i drugih stanovnika Srbije.

Negativna demografska tendencija je i činjenica da godišnje u Srbiji od bolesti ili nepažnje umre oko 100.000 ljudi. Samo pandemija korona virusa je odnela za 2,5 godine oko 60.000 žitelja Srbije u smrt. Gordana Bjelobrk navodi i primer naglih klimatskih promena, koje nam smanjuju broj građana. U julu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1.300 više umrlih u odnosu na jul prethodne 2022. godine. I u avgustu  je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine.

Uz to postoje i podaci da godišnje u Srbiji hiljadu stanovnika izvrši suicid, pet stotina pogine u saobraćajnim udesima, a stotnu bude ubijeno u porodičnim i kriminalnim sukobima. Veliki demografski problem je iseljavanje srpskog stanovništva iz države Srbije, koje u kontinuitetu traje poslednjih tri decenije. Dražava ovom problemu ne pridaje javno veliku važnost, iako on direktno utiče na nestanak srpskog i drugog stanovništva.

Kako tvrdi Svetska banka iz naše zemlje se u poslednje dve decenije trajno u inostranstvo odselilo milion ljudi. Među njima najviše je radnika u uslužnim delatnostima, zatim stručnjaka u elektronici I zdravstvu i studenata. Najviše srpske jefitne radne snage iz otadžbine otišlo je na rad u nove članice EU – Sloveniju, Slovačku, Češku, Mađarsku (12.000). Stručnjaci iz Srbije su se odselili uglavnom u Nemačku, Norvešku, Maltu, SAD, Kanadu. Studenti iz Srbije većinom školuju se u Austriji, Francuskoj, Engleskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji. Izbeglica sa srpskim pasošom i državljanstvom preselile su se u Ameriku i Australiju. Na privremene sezonske poslove žitelji Srbije u velikom broju odlaze u Hrvatsku, Grčku, Tursku, čak i u Albaniju.

Ova seoba stanovništva Srbijeje van granica otadžbine odvela i 70.000 žena, čime je smanjen kontigent budućih porodilja. Trend seoba u inostranstva se nastavlja, pa danas u proseku godišnje u rasejanje ode oko 36.000 ljudi, od čega 17.000 čine mlade žene – utvrdili su u Republičkom zavodu za statistiku. Unutrašnje i spoljne migracije srpskih žitelja ostavile su praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mladi svet u potrazi za poslom i novcem napustio je istočnu i južnu Srbiju i pohrlio u velike centra – Beograd i Novi Sad. U istočnoj i južnoj Srbiji danas živi staro stanovništvo, dok su žitelji u najzrelijem dobu na radu u inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska,), a mladi u glavnom gradu.

Praksa je, međutim, pokazala da ni veliki gradski centri nisu raj za porodilje, očeve i naslednike. U istraživanju koje je sprovedeno u najvećim srpskim gardovima pokazalo se da mladi, starosti od 25 i višegodina, sve manje misle na porod i na stvaranje porodice. Čak 45 odsto mladih muškaraca u Srbiji se ne interesuje za seksualne odnose sa devojkama, već svoje potrebe izvršava samozadovoljavanjem. Mladi bračni parovi se zbog skromnih uslova života i rada uglavnom odlučuju za jedno dete, što je nedovoljno za prostu nacionalnu reprodukciju stanovništva.

Centar za mame iz Beograda je pak utvrdio da svaka deseta gradska žena ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji. Na osnovu ovih starih činjenica i novih podataka i analiza Republički zavod za statistiku Srbije smogao snage da nas ovih dana suoči sa istinom da loša demografija nastavlja da ruši Srbiju.

• Srbija će za tri naredne decenije imati oko 1,5 miliona stanovnika manje. Biće nas svega 5,2 miliona. Najviše će se isprazniti istok i jug Srbije, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine – glasi procena RZS.

Prema „srednjem očekivanom scenariju“ RZS najveći gubitak stanovništva do 2052. godine imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto). Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764. A najmanje će se isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto. Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više. Srbija će dakle biti stara država bez podmladka. Zato se mnogi puitaju gde ikako će nestati žitelji srbiej z adv ei po decenije?

• Gde će nestati 1,5 miliona Srba i drugih žitalja u Srbiji ?
• Bebe se neće rađati, jer će žitelji Srbije da migriraju sa svojih ognjišta u velike centre svoje države ili u inostratnstvu. U projekciji stanovništva Republike Srbije do 2052. navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022. godinu. 

Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i „negativna neto migracija“, odnosno veći broj odseljenih u odnosu na doseljene – kažu u RZS. Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali rezultati ove kampanje će se pokazati tek za nekoliko godina. A, opet pokazalo se da državne dotacije za rađanje više dece ne dotiču mlade bračne parove, jer oni tek rešavaju pitanje svoje egzistencije. Istovremeno treba u Srbiji uskladiti zaposlenje, borbu za zarade i borbu za roditeljstvo. Za sada trka za novcem vodi ispred trke sa naslednicima. uz to buduće majke plaši praksa da porodilje lako gube zaspolenje i plate. Koreni ovog problema nacionalne budućnosti srpskog naroda i stanovništva Srbije su i van demografije. A, tiču se politike. Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.

Potpuno je jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj  državi, kakva je Srbija. Jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal. Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega oslanjaju na fizički rad, ocenjuje – tvrdi Jovanović. Negativan natalitet je evropska bolja razvijenih zemalja. Nedovoljno beba za prostu reprodukciju stanovništva rađa se u Nemačkoj, Italiji, Malti, Španiji, ali ove države to rešavaju “uvozom mladih migranata iz Afrike i Azije, koje zapošljava. Migranti obnavljaju i stanovništvo, ali i radničku klasu zemalja EU, što rešava problem niskog nataliteta i problem uposlenosti jeftine radne snage. 

• Srbija nije u mogućnosti da prima veliki broj migranata, jer ne može da ih uposli. Delimičan pomak u Srbiji načinio je dolazak oko 300.000 Rusa i Ukrajinaca, koji ovde žive i rade i rađaju decu, nove žitelje Srbije.

Stručnjaci kažu da je potreban je dodatni set velikih političkih i ekonomski mera, kao što je na primer, decentralizacija privrede u Srbiji, koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavljanje negativnih demografskih tendencija I krenemo u pozitivnom smeru.  U Srbiji izgleda ne postoji svest da treba više dece da se rađa i da to treba da bude naš nacionalni prioritet, ako ne želimo da budemo zemlja sa narodom u stalnom nestajanju.

Foto lična arhiva autora: U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara zemljišta. Imamo 508.365 gazdinstava. Poljoprivredom se bavi ukupno 1.150.653 lica. Prosečan broj zaposlenih na gazdinstvu  je 2,2 lica.Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina. Svaki 11 nosilaca gazdinstva je mlađi od 40 godina!

Prava, tužna slika sela u Srbiji: Do 2052. nestaće ih 3.000!

• Sela u Srbiji nestaju ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika. U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!
• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
• U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U 2024. Godinji navodnjvalo se tek 48.668 hektara.U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Hidrosistem je tade aotvorio visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc on je to pročitao u svom govoru na otvaranju brane kdo Novog Bečeja. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavano narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,5 odsto obradivih površina!

• Od 2000. godine do kraja 2024. Gtodien u Sribji je bilo osam sušnih godina. Štete u agararu su oko 9,5 milijardi eva. Niakd anije proglašena elementarna nepogoda. Ali, uvek sa dvoistrukim brojkama je prikazan pad proizvodnje u agraru!
• Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer na spavanju imaju manje od po 100 stanovnika; Srbija danas ima 4.720 sela,odnosno nseljenjh mesta kako piše u Ustavu.  Do 2052. godine sa mape će ih nestati najmanje 3.000!

Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spasavati. Obna imaju manej od po 100 žielja na spavanju. Treba spašavasti samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak!

• Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji, nema nijednog maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;
• U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 2.894 naselja, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika!
• Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!

Analitičari ističu da je najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.

• Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!

Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, veći zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

• Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade je izuzetno jevisoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!

Vreme za spasavanje varošica!

Sela u Srbiji nestaju ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika. U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima! Srbija će do 2052. imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen Srbija će za 30-tak godina imati oko 1,5 miliona stanovnika manje, a najviše će se isprazniti jug i istok, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine.To su procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prema “srednjem očekivanom scenariju”. Najveći gubitak stanovništva do 2052. godine, od oko 50 odsto u odnosu na poslednji popis, imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto), dok će se, očekivano, najmanje isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto!

Sva ta naselja, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture, a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo! Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju. Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2052.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu, perađiačku industriju  i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;

FOTO arhiva: U Srbiji sad ima 4.720 sela. Oko 1.200 njih je u fazi nestajanja jer imaju manje od po 100 stanovnika na spavanju! Sela u Srbiji nestaju ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika. U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!

Region Vojvodine će izgubiti četvrtinu stanovništva!

 Mada će 2052. u pet gradova: Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kragujevcu i Nišu, živeti skoro polovina ukupnog stanovništva, najveći grad na jugu i istoku zemlje, Niš, imaće 35.000 građana manje nego 2022. Godine.

 Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više.Nezavisni stručnjaci upozoravaju da je “minut do 12” za daleko ozbiljniju populacionu, demografsku i politiku ravnomernog regionalnog razvoja.

 Jug Srbije…

Bujanovac će imati više stanovnika od Vranja

• Republički zavod za statistiku u Projekciji stanovništva Republike Srbije 2022 – 2052. godine navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika 2052. godine biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022.

Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i “negativna neto migracija”, odnosno veći broj odseljenih u odnosu na doseljene. U pet gradova, u kojima će tada živeti oko polovina ukupnog stanovništva, po popisu iz 1992. godine živelo je 30  odsto, a po popisu iz 2022. oko 40 odsto ukupnog broja.  Prema sadašnjoj projekciji, do 2052. značajno će porasti broj opština sa manje od 5.000 stanovnika, kojih gotovo nije bilo u prethodnom periodu, kao i opština koje će imati od 5.000 do 10.000 stanovnika.

 Region južne i istočne Srbije, koji je po popisu iz 2022. imao oko 1,4 miliona stanovnika, pašće na 963.879.

• Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764.

 Prema ovoj projekciji, najviše stanovnika izgubiće Crna Trava i Lebane, kojima je ugrožen opstanak.

 I Babušnica i Dimitrovgrad izgubiće veliki deo stanovništva, oko polovine.  Pritom će u ove dve opštine više od 40 odsto građana biti starije od 65 godina.

 Izuzetak od ovog neslavnog populacionog pravila su Preševo i Bujanovac, u kojima će broj žitelja porasti za oko deset odsto.

• Može se očekivati da će u Bujanovcu biti više stanovnika nego u Vranju, koje je sada najveća teritorijalna jedinica Pčinjskog okruga.

Ravnomerni razvoj nije moguće rešiti bez stvarne, a ne statističke regionalizacij. Nedovoljno razvijenih opština,  najviše je na jugu i istoku zemlje,  pa Vlada Srbije ulaže ozbiljan napor, kako bi unapredila uslove života i poslovanja u njima, te doprinela očuvanju stanovništva. To dokazuje i formiranje Kabineta koji se bavi ovim opštinama 2020. godine. Ako pogledate javne pozive i drugih ministarstava i Fonda za razvoj videćete da se opštinama koje pripadaju trećoj i četvrtoj grupi razvijenosti daju određene povlastice prilikom konkurisanja. Deo ovih opština pritom ima i status pograničnih mesta i zato se mora uložiti više napora u njihovom očuvanju. Kabinet koji se bavi manje razvijenim opštinama svake godine 80 odsto ukupnog budžeta izdvaja za sufinansiranje projekata za unapređenje infrastrukture, nabavku komunalne i druge opreme, izgradnju, renoviranje i opremanje objekata u svojini tih opština.  Iz svakodnevnog kontakta sa predstavnicima tih opština, uočen je nedostatak stručnog kadra, zbog čega njegov kabinet organizuje besplatne edukacije za zaposlene.  “Svakog dana insistiram na povećanju sredstava za ulaganje u ove opštine i moram da istaknem da dobra volja postoji i da će se u najskorije vreme to i sprovesti”, kaže Tončev. Na pitanje šta bi u bližoj budućnosti trebalo preduzeti da se spreči ovaj negativni demografski i populacioni trend, posebno na “najsiromašnijem jugu”, on kaže da je iz razgovora sa predstavnicima nerazvijenih opština proizašlo “nekoliko potencijalnih sistemskih rešenja”, koja će biti u fokusu njegovog kabineta. “Potrebno je doneti Zakon o razvoju izrazito nedovoljno razvijenih opština. Ovim zakonom sistemski bi se uredila ulaganja u ovakve opštine, a prvenstveno ulaganje republičkih javnih preduzeća, kao što su Putevi Srbije, Srbijavode i druga. Ona bi trebalo da imaju obavezu da shodno propisanim kriterijumima ulažu deo budžeta u ove opštine”, kaže u izjavi za javnost ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj u Vladi Srbije NovicaTonćev.

Potrebno je, takođe, doneti Zakon o Fondu za razvoj izrazito nedovoljno razvijenih opština, koji bi bio osnov da se određena budžetska sredstva usmeravaju isključivo ovim opštinama.Sadašnjim zakonskim rešenjima o Fondu za razvoj Republike Srbije najveći deo odobrenih sredstava odlazi na regione Beograd i Vojvodina Ministar Tončev dodaje da je neophodno i osnivanje Fonda za finansiranje nedostajućih sredstava potrebnih za učešće u programima prekogranične saradnje, jer postojeći IPA programi predviđaju predfinansiranje projekata za koje izrazito nedovoljno razvijene opštine nemaju novca. Neophodno je, takođe, izmeniti postojeća zakonska rešenja tako da najveći deo naknade za korišćenje prirodnih dobara bude prihod budžeta opštine. Povećanje transfera lokalnim samoupravama je možda trenutno prioritet jer oni nisu menjani od 2014. godine u nominalnom iznosu, pa jedinice lokalne samouprave ne mogu da izvršavaju zakonom predviđene obaveze. Ravnomerni regionalni razvoj nije moguće rešiti bez stvarne regionalizacije. Sada imamo samo statističke regione i okruge koji su osnovani uredbom.

 Jug Srbije je sličan afričkim zemljama, zato obrazovani ljudi odlaze!

Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te i nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže za javnost da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.  On navodi da je potpuno jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj državi, kakva je Srbija. Po njegovim rečima, jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal.  Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se, pre svega, oslanjaju na fizički rad.

 Kada diplomirani psiholog ili lekar imaju izbor između nezaposlenosti ili motanja kablova u Nišu, sa jedne, i preseljenja u Beograd, pa i Novi Sad, sa druge strane, jasno je šta će izabrati. Kao da je u Srbiji granica – Sava i Dunav. Kao da je Vlada Srbije postavila granicu neoliberalnog kolonijalizma južno od Save i Dunava, gde caruju loše strane investicije, a eksploatacija prirodnih resursa i ekološki problemi su najveći. Kolonijalna politika Vlade jug Srbije vidi kao izvor jeftine radne snage i mesto jeftine eksploatacije resursa. Jug Srbije je jako sličan afričkim zemljama, ukazuje Jovanović. On još dodaje da se na sve to prosečna srpska plata na jugu vidi samo na televiziji, što dodatno gradi “atmosferu bespomoćnosti juga i uverenje da njegovi žitelji ne mogu da imaju bolju budućnost”.  “Dok god se jug Srbije politički opredeljuje za partije koje imaju centrale u Beogradu, i dok god političari sa juga slušaju samo svog beogradskog šefa a ne ljude sa kojima žive, stvari se ne mogu promeniti nabolje. Dok god građani juga čekaju da im Beograd donese zlatno doba, toga neće biti. Jug Srbije mogu da učine boljim za život samo građani koji tu žive”, zaključuje Jovanović.

Starijih od 65 godina biće više od trećine stanovništva!

Prema projekciji RZS, prosečna starost u Srbiji, koja već spada u zemlje sa “starim” stanovništvom, nastaviće se. U periodu od 2022. do 2052.  godine ona će porasti za 2,6 godina, tako da će prosečni stanovnik imati 46,4 godine, umesto sadašnjih 43,8.  Zastupljenost građana starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu porašće sa 21,9 odsto na 28,5 odsto, a najstarijih od 80 i više godina, sa 4,5 odsto na 7,3 odsto. Zbog visokog učešća starije populacije u ukupnom stanovništvu, uz Crnu Travu, demografski najugroženije biće opštine Negotin, Golubac, Boljevac, Bosilegrad, Osečina i Nova Varoš. Relativno povoljnija starosna struktura beleži se u opštinama Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Opovo i Žabalj, navode u RZS.  Do kraja projekcionog perioda predviđa se da će stopa fertiliteta (plodnost jedne populacije, prim. aut.) biti do 1,7 deteta po ženi, a da će životni vek biti produžen za skoro šest godina.

 Sve je krenulo nizbrdo tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka. RZS navodi da je prelomna tačka, nakon koje je započeo pad stanovništva u Srbiji, bila 1991. godina. Sve do tada, broj stanovnika Srbije rastao je i to pretežno zahvaljujući pozitivnom prirodnom priraštaju. Međutim, usled nepovoljnih ekonomskih i društvenih promena koje su se dogodile krajem 20. veka – ratni sukobi na prostoru bivše SFRJ, ekonomske sankcije, priliv izbeglica i interno raseljenih lica – tokom devedesetih godina broj stanovnika počinje da opada, a potom se opadajući trend nastavlja sve do 2022. godine, što potvrđuje i poslednji Popis stanovništva, ukazuju u RZS.

• Srbija zbog demografske krize gubi 900 miliona evra godišnje: Kako se manji broj stanovnika odražava na ekonomiju? Srbija se suočava sa značajnim demografskim izazovima. Dolazi do povećanja nesklada između ponude i potražnje na tržištu rada.

Izreka “Što južnije to tužnije” apsolutno se može primeniti na priču o demografskim promenama u pojedinim delovima Srbije, koje u značajnoj meri diktiraju i stanje na tržištu radne snage. Suština je da u nekim regionima iseljavanje ljudi dobija alarmantne obrise, koji prete ne samo da preoblikuju njihovu ekonomiju, već i strukturu i nacionalnost zaposlenih, piše novinar Slađana Vukašinovkić u Blic – Biznisu. Jer, Srbija zbog demografske krize gubi tih 900 miliona evra godišnje!

Srbija se suočava sa značajnim demografskim izazovima! 

Dolazi do povećanja nesklada između ponude i potražnje na tržištu rada. Izreka “Što južnije to tužnije” apsolutno se može primeniti na priču o demografskim promenama u pojedinim delovima Srbije, koje u značajnoj meri diktiraju i stanje na tržištu radne snage. Suština je da u nekim regionima iseljavanje ljudi dobija alarmantne obrise, koji prete ne samo da preoblikuju njihovu ekonomiju, već i strukturu i nacionalnost zaposlenih.

Radna snaga

Možda to zvuči isuviše pesimistično ali podaci naših ali i međunarodnih institucija ukazuju da je država pred velikim demografskim izazovima, koji ako se ne zaustave, mogu u značajnoj meri i da preoblikuju ekonomiju, ne samo u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je problem najizraženiji, već i cele zemlje.

• Da situacija nije ružičasta, pokazuju i podaci Svetske banke, po kojima Srbija zauzima 13 mesto u svetu po brzini smanjenja broja stanovnika. Na takav status podseća i Jakup Beriš, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Popis pokazuje da je u Srbiji živi 6,65 miliona stanovnika, 496.000 manje nego 2011. Zbog niske stope nataliteta, starenja radne snage i emigracije, broj mladih koji ulaze na tržište rada se smanjuje, dok se broj penzionera povećava brže nego što može da se zamene radnici koji odlaze. Istovremeno, emigracija nesrazmerno odvlači visoko obrazovane kadrove, dodatno pogoršavajući nedostatak radne snage u ključnim industrijama.

Koliko ljudi godišnje odlazi iz Srbije teško je utvrditi, jer ne postoje precizni podaci. Procene idu u rasponu od 9.000 do 60.000 ljudi godišnje. Prema projekcijama RZS-a, Srbija će u narednih 30 godina izgubiti 1,5 miliona stanovnika, a od 1992. godine imamo više umrlih nego rođenih. Beriš upozorava da su neki gradovi i opštine posebno pogođeni demografskim promenama. U poslednje tri decenije, skoro 40 odsto opština u Srbiji izgubilo je trećinu svog stanovništva, a suočava se i sa starenjem populacije, unutrašnjom i spoljnom migracijom, i nedostatkom radne snage.

Crna Trava trenutno, po rečliam njenih žitelja, na spavanju ima samo 1.066 stanovnika! Demografske crne rupe opštine Gadžin Han, Babušnica i Rekovac. Samo Beograd, Novi Sad i Novi Pazar rastu. Ovaj negativan trend ugrožava ne samo pojedinačne opštine, već i ekonomsku i socijalnu stabilnost čitavih regiona – objašnjava predstavnik UNDP-a.

Limarima nude 176.000 dinara mesečno, vozačima 120.000…

U takvoj situaciji poslodavci pokušavaju da dođu do radnika uz pomoć velikih zarada, koje za limare iznose i 176.000 dinara mesečno, vozača 120.000, a neki poslodavci nude i do 3.000 evra za zanatske radnike. Mnoge fabrike se okreću i uvozu radne snage iz Azije ali i pored toga, potrebe za radnicima prevazilaze ponudu. Najnovija studija UNDP-a o tržištu rada u Srbiji predviđa da će se potražnja za radnom snagom povećati sa 125.000 radnika u 2024. godini na gotovo 144.000 do 2026. godine, uz najveću potražnju u proizvodnji i IT sektoru i potrebu za radnicima u veleprodaji, maloprodaji i uslugama popravke automobila. Problem nije samo u brojkama već i u neskladu između ponude i potražnje radne snage.

Nesklad između obrazovnih programa i broja upisanih studenata u različitim oblastima i potreba tržišta rada dovodi do hiperprodukcije profesionalaca u nekim oblastima i manjka u drugim. Mlađe generacije pokazuju interesovanje za visoko-tehnološke poslove i digitalne tehnologije, dok za poslove u proizvodnji opada, što dodatno otežava popunjavanje ključnih slobodnih radnih mesta.

Ipak, na tržištu nije samo potražnja za visokotehnološke poslove. Da je to tako za javnost kaže Miloš Turinski iz Infostuda. Podaci sa Infostuda pokazuju stabilnost na tržištu rada. Podaci sa pokazuju stabilnost na tržištu rada, sa ukupno 73.732 oglasa za godinu dana, što je gotovo isti nivo kao prethodne godine. Ispod te površinske stabilnosti krije se sve izraženiji deficit u nekim sektorima u proizvodnji, trgovini, logistici, ugostiteljstvu i među zanatskim zanimanjima. Najtraženije pozicije, vozači, radnici u proizvodnji, magacioneri, prodavci, kuvari i komercijalisti, teško se popunjavaju. Pri tom u zanatskom sektoru beležimo hroničan manjak frizera, limara, mesara, vodoinstalatera, zavarivača, autolimara, metalostrugara i zidara. Za neka zanimanja poslodavci su spremni da ponude i 3.000 evra mesečno, što govori o ozbiljnosti problema.

Da bi se ovakva situacija prevazišla, pored domaćih institucija i UNDP je definisao svoju strategiju. Da bismo efikasno upravljali brzim promenama na tržištu rada, koje nastaju usled demografskih promena, treba da imamo dugoročnu perspektivu i procenimo njihov uticaj u narednih 10 do 20 godina. To je posebno značajno u delovima Srbije gde su čitavi gradovi u ciklusu iseljavanja i ekonomske stagnacije. Tako, u južnoj i Istočnoj Srbiji, osim Niša, sve opštine pate od ozbiljnog pada stanovnika što slabi i ekonomske aktivnosti, kaže Beriš. 

Uvoz radne snage

Dok te aktivnosti ne donesu rezultate, problem se prevazilazi uvozom radne snage. Prema podacima MUP-a, za dve godine broj izdatih radnih dozvola porastao je za 113 odsto, sa 23.662 na 50.397 dozvola. Od početka ove 2025. godine izdato je više od 16.500 ovih papira, najviše za one iz Rusije, Kine, Indije, Turske i Nepala. UNDP pomaže Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad u obradi dozvola za rad stranaca. Rast produktivnosti Srbije u velikoj meri zavisi i od njih. UNDP olakšava legalan i kontrolisan pristup stranaca tržištu rada,koji se zapošljavaju isključivo na mestima koja ne mogu da se popune radnicima iz Srbije. Istovremeno, podržavaju se  relevantne institucije i u zaštiti prava radnih migranata i prevenciji ilegalnih migracija – navodi predstavnik UNDP-a.

Tehnologije da, ali iz ljude i obrazovanje

U Srbiji živi 941.319 doseljenih iz inostranstva, što je 14,2 odsto stanovništva. Taj procenat može da se poveća u narednim godinama, naročito ljudima iz zemalja Azije i regiona.  Analitičari kažu da digitalizacija i automatizacija mogu pomoći Srbiji da odgovori na nedostatak radnika. Međutim, Srbija bi trebalo da investira u prekvalifikaciju radne snage i vodi računa da se tehnologija dopunjuje, a ne zamenjuje ljudske sposobnosti. Najnoviji UNDP izveštaj o ljudskom razvoju, naglašava da će budući uticaj veštačke inteligencije zavisiti od izbora koje donosimo danas. Za Srbiju to znači fokus na ekonomiju komplementarnosti, gde tehnologija podržava ljude i investiranje u veštine i obrazovanje.

• Kojim će veštinama ova ali i buduće srpske vlasti da pribegnu neizvesno je ali ono što je izvesno to je da po podacima Vestminster fondacija Srbija zbog odlazaka ljudi gubi 900 miliona evra godišnje. Svetska banka predviđa da će Srbija do 2050. godine imati oko 5,8 miliona stanovnika, što je pad od 25 odsto. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će Srbija zaustaviti demografski kolaps ili se prilagoditi realnosti u kojoj je domaća radna snaga postala deficitarna roba, posebno u regionima južnije od Beograda. Odgovor koji država pripremi odrediće ekonomsku budućnost zemlje i njen identitet u narednim decenijama, navodi Slađana Vukašinović u Blic – Biznisu.

• O demografskoj kataklizmi Srbije govori se i u tekstovima beogradskog profesora dr Ognjena Radonjića, koji između ostalog,  piše da je Srbija 2012. godine imala 7,2 miliona stanovnika i 67.257 živorođenih beba. Deset godina kasnije, 2021. godine, ista ta Srbija imala je 6,83 miliona stanovnika i 62.128 živorođenkih beba. Tokom desetogodišnejg ,,zlatnog doba’’, kumulativan negativan prirodni priraštaj iznosi skoro 422.000 stanovnika! Takođe prema poslednjim dostupnim podacima, u periodu od 2012. do 2020. godine prosečna starost stanovništva porasla je sa 42,2 na 43,4 godine, dok je učešće starijih od 65 godina u populaciji radnog uzrasta od 15 do 64 godine (stopa zavisnosti starijih od 65 godina) poraslo je sa 25,6 na 32,7 odsto!

Demografski izazovi

Možda to zvuči isuviše pesimistično ali podaci naših ali i međunarodnih institucija ukazuju da je država pred velikim demografskim izazovima, koji ako se ne zaustave, mogu u značajnoj meri i da preoblikuju ekonomiju, ne samo u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je problem najizraženiji, već i cele zemlje. Da situacija nije ružičasta, pokazuju i podaci Svetske banke, po kojima Srbija zauzima 13 mesto u svetu po brzini smanjenja broja stanovnika. Popis pokazuje da u Srbiji živi oko 6,65 miliona stanovnika, 496.000 manje nego 2011. Zbog niske stope nataliteta, starenja radne snage i emigracije, broj mladih koji ulaze na tržište rada se smanjuje, dok se broj penzionera povećava brže nego što može da se zamene radnici koji odlaze. Istovremeno, emigracija nesrazmerno odvlači visoko obrazovane kadrove, dodatno pogoršavajući nedostatak radne snage u ključnim industrijama, piše nedeljnik NIN.

Koliko ljudi godišnje odlazi iz Srbije teško je utvrditi, jer ne postoje precizni podaci. Procene idu u rasponu od 9.000 do 60.000 ljudi godišnje. Prema projekcijama RZS-a, Srbija će u narednih 30 godina izgubiti 1,5 miliona stanovnika, a od 1992. godine imamo više umrlih nego rođenih. Analitičari upozoravaju da su neki gradovi i opštine posebno pogođeni demografskim promenama. U poslednje tri decenije, skoro 40 odsto opština u Srbiji izgubilo je trećinu svog stanovništva, a suočava se i sa starenjem populacije, unutrašnjom i spoljnom migracijom, i nedostatkom radne snage. Po rečima žitelja Crne Trave, oan na spavanju ima 1.066 stanovnika, što je najmanja opština u Srbjiji, dok su demografske crne rupe opštine Gadžin Han, Babušnica i Rekovac. Samo Beograd, Novi Sad i Novi Pazar rastu. Ovaj negativan trend ugrožava ne samo pojedinačne opštine, već i ekonomsku i socijalnu stabilnost čitavih regiona. Povećava se u Srbiji i prostor da bi se sahranili mrtvi. Procene ukazuju da je sad za sahrane potreban prosor veličine dva fudbalska igrališta!

Da bi se ovakva situacija prevazišla, pored domaćih institucija i UNDP je definisao svoju strategiju. Da bi se fikasno upravljalo brzim promenama na tržištu rada, koje nastaju usled demografskih promena, treba da postoji dugoročna perspektivna analiza i procena njihovog uticaja u narednih 10 do 20 godina.To je posebno značajno u delovima Srbije gde su čitavi gradovi u ciklusu iseljavanja i ekonomske stagnacije. Tako, u južnoj i Istočnoj Srbiji, osim Niša, sve opštine pate od ozbiljnog pada stanovnika što slabi i ekonomske aktivnosti.

Dok te aktivnosti ne donesu rezultate, problem se prevazilazi uvozom radne snage. Prema podacima MUP-a, za dve godine broj izdatih radnih dozvola porastao je za 113 odsto, sa 23.662 na 50.397 dozvola. S druge strane, zašto bi mladi ostali ili se vratili u mesta u kojima nema vitalne infrastrukture i usluga koje su neophodne ne samo za poslovanje, nego i za svakodnevni život? Narodski rečeno, kako je to opisala stanovnica jednog sela na jugoistoku Srbije, ”šta da radiš kad moraš se razboliš poslednjeg četvrtka u mesecu, jer samo tada dolazi lekar iz Surdulice“.

Ključ preporoda ruralnih sredina EU

Dok u nagomilanim teškoćama uspe da se razmrsi “šta je kokoška, a šta jaje“, manje razvijeni regioni se višestruko iscrpljuju – ljudski, ekonomski i u pogledu infrastrukture. Oni sve više zaostaju za nacionalnim prosekom, postajući ”rak rana“ ne samo ekonomskog, već i ukupnog društvenog razvoja.

Odliv stanovnika vodi ukidanju usluga, što dodatno ubrzava iseljavanje. U Evropskoj komisiji ističu da je ključ u ”preporodu ruralnih sredina“, uz efikasnije finansijske podsticaje i posebnu budžetsku liniju za područja sa teškim demografskim problemima .Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasniji finansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikta.

Prema podacima Eurostata, nešto više od 30 odsto stanovništva EU živi u ruralnim područjima, koja čine oko 80 odsto površine Evropske unije. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim poljoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Gotovo 50 regiona EU, najviše u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj, ali i u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim državama – ne uspevaju da zaustave odliv stanovništva, posebno mladih, niti da privuku radno sposobne ljude. Još oko 30 regiona je u riziku da im se pridruži. U analizama koje se bave masovnim odlaskom stanovništva i odlivom mozgova iz sela, ističe se da ovi procesi sve više liče na začarani krug. Naime, ako se u regionima koji su manje razvijeni ne zaustavi iseljavanje stanovnika, naročito mladih, onda se povećava rizik da će u tim područjima biti ukinute javne i privatne usluge zbog nedostatka korisnika.

                                             (Priredio analitičar i publicista)