• Ova 2025.  Je godina zadrugarstva u svetu. To su po drugi put u svom postojanju proglasile Ujedinjene nacije!

• Udruživanje u svetu danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa , a udružuju se i farmeri koji oseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje više od milijarde zadrugara koji su organizovani u više 750.000 zadruga; 

• Procenjuje se da je oko tri mlijarde lјudi  u svtu povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslva širom sveta, što je za 25 odsto više od multinacionalnih korporacija. Oko 246.000 registrovanih zadruga zapošlјva 4,8 milioan lјudi i ima 144 miliina članoa zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanjin EU član neke zadruge. U zemlјama zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa; 

• Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, u Republici Srbiji, kao zemlјi sa potencijalom u polјoprivrednoj proizvodnji, prema mišlјenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju  na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim polјoprivrednim proizvođačima, kao i podrške invecticijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošlјavanja, udružuju polјoprivrednike i stvaraju finalni proizvod. Srbiji je potreban novi koncept polјoprivrede, novi zakon o zadrugarstvu i novi lјudi koji bi sve to sprovodili u praksi! 

• Zadruge su nam danas potrebne radi zaustavljanja daljeg pada poljoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodnih godina zaredom imali negativnu stopu rasta u poljoprivredi.  Zadruge bi tako postale ponovo nosilac sveukupnog napretka naše poljoprivrede i sela! Da bi to ostvarili poljoprivreda u Srbiji mora postati strateška delatnost;
• Sektor zadrugarstva u Srbiji najbolјe ilustruje 5.127 svih vrsta zadruga. Od ukupnog broja aktivno su 2.902 zadruge, odnosno 57 odsto, dok 1.448 zadrugara ima poslovne prihode. U njima je zaposleno oko između 5.000 i 10.000 radnika. Zadrugarstvo  je bilo živnulo od 2017. do 2021. godine.  U to vreme je zadrugstvo uz aktivnost Ministarstva za brigu o selu dobilo od države bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara. Tu pomoć je primilo 207 starih i novih zadruga. Ono je sad opet u krizi, problemi nisu sistemski rešeni;

• Procdes demografskog pražnjenja ruralnog područja je posebno inenziviran u međupopisnkim periodu od 2011. godine do 2022. godine, jer dok je ukupan pad broja stanovnika iznosio 7,5 odsto, pad broja sanovništva na seosskomk pdoručju bo oje čak 13,3 odsto;
• Smanjenje seoskog stanovništa  je 389.000 za 10 godina, a to pokazuje razmere smanjenja radne snage u poljoprivredi!

Piše: Branislav GULAN

Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i  u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji. U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovolјnom položaju. Problem zadružne svojine ni poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava.  Podsticaji su se kao i uvek do sada, javljali pa gasili, po volji političke oligarhije. Pomagalai su zadrugarstvo, uglavnom, kada su videli svoj ineres u njemu! 

,,Ponekada su ga podržavali, a češće su gasili.  Sve do pre nekoliko godina u Srbiju se godišnje gasilo po 100 zadruga! Nerešenim pitanjem imovine, zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Inače, zadrugarstvo u Srbiji nalazi se u okviru Ministarstva za privredu! Jer, štedno kreditni sistem, na osnovu čega su i osnovane prve zadruge u Srbiji nepostoji u bankarstvu u Srbiji. Taj podatak je i jedinstven u svetu! A,  rukovodioci banaka u Srbiji plašili su se da im zadruge ne oduzmu deo poslova i novca, pa fakat nepostoji specijalno kreditiranje zadruga, kako se to radi u celo svetu, A, na osnovu štedno kreditinih službi osnovaine su i prve zadruge u svetu pa i u Srbiji.

• Prvu savremenu, potrošačku zadrugu u svetu osnovaloje 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom mestu Ročdelu, u Engleskoj. Time je označen početak nove ere – savremenog udruživanja. Zadruga je tad počela da radi kao mali dućan, u kojoj su zadrugari kupovali kvalitetnu robu, a da im nije zakidano na meri. Nije slučajno što se prva potrošačka zadruga pojavila baš u Engleskoj, jer je ta zemlja u prvoj polovini XIX veka dostigla najviši stepen razvoja sa najizraženiji, suprotnostima u kapitalizmu. U Londonu je tada svakog jutra ustajalo 50.000 ljudi, koji nisu znali gde će prespavati narednu noć. Radnička klasa je živela veoma teško i morala je da se organizuje kako bi preživela;

• Godinu dana posle osnivanja zadruge ročdelskih tkača, 1845. godine u Sobotištu u Slovačkoj, osnovana je druga zadruga;

• Treća zadruga u svetu, koja je osnovana 1846. godine bila je u današnjem Bačkom Petrovcu, koji se tada i sada nalayi u Vojvodini, odnosno Srbiji. To je bila prva zadriga (Gazdovsky spolok) u Vojvodini, 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu, a kao treća zadruga na svetu! Njen osnivač bio evangelistički  kapelan Štefan Homola. Okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnui svest. Organizovali su se u zadrugu prvenstveno radi samopomoći udruživanjem novčanih sredstava. To je bila i prva zadruga na teritoriji današnje Vojvodine. Značajna je bila i po svojim, autonomno i pionirsko formulisanim zadružnim principima, koje je kasnije usvojio 14. Kongres Međunarodnog saveza u Londonu 1934. godine, kao autentične principe zadružnog rada!

• Srbija je u XIX veku bila retko naseljenea seljačka zemlja. Godine 1815.  18 nahija Beogradskog pašaluka živelo je jedva 400.000 duša, da bi se taj broj, velikim prirodnjim priraštajaem i doseljavanjem, življa iz Crne Gore, Bosne, Hercegovine i Makedonije 1875. godine povećao na 1.378.338 žitelja. Značajnim proširenjem teritorije posle srpsko – turskog rata 1876. – 1878. godine odnosno nakon Berlinskog kongresa, Srbija je imala 1.901.736 stanovnika, da bi se taj broj 1900 godoine popeo na 2.529.196 stanovnika. Srpsko seljaštvo je pod turcima živelo najčešće u porodičnim zadrugama!

• Prve zadruge u Srbiji zanatsko – proizvošačke i potrošačke javlajju se sedamdeswetoihjg odina XIX veka. Begoad koji je bio privredni i kulturnji centar, polstgao je i zadrugarsklog jezgro. Prva druđnim za potrošnju u Beogradu imala je svoje organe upravljanja; 

• Prva kredtina zemljoradnička zadruga u Srbiji, osnovana je u selu Vranovu kod Smedereva 1884. godine. Na prelasku sa naturalnog na novi robno – novčani način privređivanja, zemljoradnička gazdinstva bila su primorana da se zadužuju, jer država nije uspevala da im obezbedi povoljne kredite. Da bi vraćali dugove, selajci su masovno prodavali svoja imanja. Kako u svojoj studiji Socijalne funkcije zadrugarstva navodi rodonačelnik srpskog zadrugarstva Mihailo Avramović u 1884. godini je prodato 3395, a samo dve godine kasnije, 1886,pa čak 5.444 seoskih imanja. Da je na sceni bila proleterizacija sela, potvršine i podaak da je u 1885. godini zbog otplata dugova bez  zemlje je ostalo 9,14 odsto seoskih gazdinstava. U takvim uslovima, krajem marta 1884. godine u Vranovu, pored Smedereva osnovana je prva kreditna zemljoradnička zadruga u Srbjiji. Inicijator okupljanja 29 zemljoradnika bio je Mihailo Avramović. Od aprila do oktobra iste, 1884. godine srpski seljaci su osnovali još četiri zemljoradničke zadruge u: Azanji, Malom Ora[ju, Mihailovcu i Ratarima. Posle toga već sledeće godine u Srbiji je bilo 12 zadruga, a zadružni pokret se širio prema Šumadiji, Mačvi, Pomoravlju, Krajini i drugim područjima Srbije.  Već 1900. godine roj zadruga u Srbiji je iznosio 219, a pred Balkanski rat, 1912. godine, čak 650! 

Zašto je nama danas potrebna zadruga?

Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su na svom zadružnom domu, ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi: Udruživanje je zakon života na kome se temelji svekoliki napreda! Zadruge su nam danas potrebne radi zaustavljanja daljeg pada poljoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodnih godina zaredom imali negativnu stopu rasta u poljoprivredi. Siva ekonomija je danas dominantan oblik trgovine poljoprivrednim proizvodima od čega štete imaju i poljoprivredni proizvođači i država. Država ne ubira prihode od PDV-a, a seljaci su izloženi gruboj eksploataciji kako u sektoru nabavke, tako i u sektoru prodaje poljoprivrednih proizvoda. Vraćanje prometa poljoprivrednih proizvoda u regularna trgovinske tokove može se obezbediti samo ako država suzbije sivu ekonomiju i zadruge preuzmu svoju funkciju organizacije i prometa poljoprivrednih proizvoda. Razvoj sela je danas jedino moguć ako postoje subjekti u selu koji mogu da nose takav razvoj, zadruge i mala, srednja preduzeća, kao i drugi oblici poslovnih aktivnosti. Ovo zbog toga što su zadruge i u ranijem periodu pokazale da mogu uspešno da obavljaju svoju društvenu funkciju u selima, a pre svega, da zapošljavanjem mladih visoko-stručnih kadrova obezbede kritičnu intelektualnu masu za brži transfer tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih oblika života u selu. Zapošljavanjem visoko-stručnih kadrova i ostale radne snage u selima rešio bi se još jedan gorući problem u našoj zemlji, a to je pitanje nezaposlenosti.  Zadruge bi tako postale ponovo nosilac sveukupnog napretka naše poljoprivrede i sela!

Foto Zadružni savez Srbije – Nikola Mihailović, predednkik Zadružnog saveza Srbije

Nikola Mihailović, predsednik Zaduržnog saveza Srbije ističe, da su zadruge neakda obeležile i bankarstvo Srbije. Ali, danaa kada se i dalje razvija zadrugarstov u svetu mi nemamo nijedne tedno kreditne  zadruge u zemlji. A, od njih je nastalo naše bankrstvo!

,,Od 1946. do 1948. obeležena je spajanjem banaka koje je znatno uprostilo naš bankarski sistem. Krajem 1947. godine  spojene su sve banke u jedinstvenu Narodnu banku i Investicionu banku ali je osim njih bilo i 59 lokalnih banaka, odnosno opštinskih štedionica. Od 1948. do 1952.godie  karakteristična je po tome što su stvorene dve nove vrste banaka: državne banke za kreditiranje zemlјoradničkih zadruga i komunalne banke. Zvaničan akt o osnivanju Ekonomskog instituta FNRJ (u dalјem tekstu Institut) nije donet za sve vreme trajanja i rada ove institucije. U građi fonda pominje se kao godina osnivanja Instituta 1946. i 1947. godina. “Institut je  osnovan najverovatnije septembra 1946. godine usmenim naređenjem Borisa Kidriča, kao jedno od odelјenja  Planske komisije ili Privrednog saveta vlade FNRJ. Institut samostalno donosi plan rada, ima samostalan budžet, direktora postavlјa SIV“, navodi Mihailović.

Prema novom konceptu razvoja agrara i ekonomije u Srbiji jedno od suštinskih pitanja je sektor zadrugarstva. 

,,Najbolјi značaj zemlјoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, prosečna  veličina, na osnovu podaka APR u Srbiji  je trenutno regisotrvoano 1.769 aktivnih zemlјroadničkih zadrugara.Kriterijum za polјoprivredno gazdinstvo, ispunulo je 148 zemlјoradnićkih zadruga sa statusom pravnog lica, što čini 8,3 odsto od ukupnog broja zemlјoradmoićkih zadruga. U okviru tog broja zadruga registrovano je i 26.217 članova zadruga. Prema podacima Popisa polјoprivrede 2023. godine, od ukupnog broja registrovanih članova zadrugra, njih 12.114 ili 42 odsto odsto, ima porodično polјoprivredno gazdinstvo čime su se stekli uslovi da budu obuhvaćene i Popisom polјoprivrede 2023. godine”, dodaje Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Kroz ovaj trajni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kalitetnu sirovinu, da se ona kvalitetn  preradi i proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje’’, ukazuje Mihailović.  Inače, dans ako se udružzuju zadrugari, bitna razliak je od onog udfružianaj posle Drugog svetskgo rata. Dans se udružuju smao da bi prodali svoj proizvod i dobili hnvoac. Posle Drugog svetskgo rata, kada su se udruđivali u zadrugu su unosili i svu svoju imovinu.

• Da bi se sve to ostvarilo potrebna je izrada novog Zakona o zadrugrastvu Srbije. Taj  novi koncept  zadrugrastva tražio je i KONVENT EU u Srbiji još od 2018. godine, ali su vlasti bile gluve na taj zahev. Nužno je formiranje i kreditnih linija za zadruge, beskamantno kreditiranje zadruga… Ili po simboiličnim kamatama. Da bi zadruge mogle uspešno da rade, potrebno je i zapošlјavanne stručnih lica u zadrugama i savezima. Uz sve to, edukacija u zadrugarstvu i medijska promocija moraju biti stalno prisutne u praksi; 

Evo i nekoliko primera kako to zadrugarstvo funkcioniše u svetu, a kome teži Srbija. Treba istaći da udruživavnje danas u svetu predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoloiko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali kapital.  Koliko je udruživanje  značajan  svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijardu zadrugara koji su oranizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje  se  da je oko tri mlijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadrugra. Zadruge obezbeđuju više od od 100 miliona poslova širom sveta što je skoro 25 odsto više od multinacionaolnih korporacja. 

Puno je probolema u ovoj oblasti, ali u Srbiji. Najbolјi dokaz je da proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje kontinuirano od 50-ih godina prošlog veka, a intenzivno preko tri decenije i samo delimično je rešen usvajanjem Zakona o zadrugrugama od 2015. godine.  Prosečno raspoložena polјoprivredna površina po jednoj zadruzi je samo 245 hektara.

U svemu tome treba dodati činjenicu da polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada počivaju na principi zemlјoradničkog zadrugarstva u koje su primarni proizvođači povezani i udrzuženi jer su vlasnici – akcionari po prerađivačkim kapacitetetima.

Razvojne perspektive

Potrebno je posebno istaći da se sve polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada zasnivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolјe preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje. 

Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaklјučiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje polјoprivredni proizvođači, postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Polјoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. 

• Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnosno pojesti velike multinacionalne kompanije i korporacije.

Zapošlјavanje stručnih kadrova 

Klјučno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposoblјavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najbolјih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga. 

,,Pored nedovolјnog zapošlјavanja stručnih kadrova  prisutan je  i otežan  pristup tržištu kapitala. Naveden problem prisutan je i pored toga što je država proteklih panekoliko godina uspešno podržavala  početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga  ̶  početnika u biznisu, pored  Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uklјuči i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno  je uklјučiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre svega toga potrenbo je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove .Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune  uslove za finansiranje projekata’’, ukazuje Mihailović.

Fond za razvoj zadrugarstva

Nesumnjivo, zadrugarstvo je bilo u usponu, pa sad opet u padu,  a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi postoji zlaganje za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno, se se ističe značaj zemlјoradničkih zadruga za razvoj polјoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture, a u njima je najviše napuštenog zemlјišta, koje je osnov polјoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje polјoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko – planinskom području i to za stočarsku proizvodnju. 

Foto ZSS: Jedna od najstarijih zadruga u Srbiji, nalazi se u Sićevu

Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine  i republike.

Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva

• Povodom aktivnosti u vezi sa konstituisanjem  Vlade Republike Srbije i sprovođenja programa novih mera do 2035. odine, a u cilјu unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlaže se formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje  5.000, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta; 

Pored aktivne politike zapošlјavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavlјalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike  i zadruge, u cilјu unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošlјavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošlјavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja. 

Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno  odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto. 

Zadrugarstvo danas u svetu

Udruživanje u svetu danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji oseduju po nekoliko hilјada hetkara zemlјe i drugi, ne mali kapital. Koliko je udružianej značajn svetski proces i trend za visoki rspekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje više od milijarde zadrugara koji su organizovani u više 750.000 zadruga. 

• Procenjuje se da je oko tri mlijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslva širom sveta, što je za 25 odsto više od multinacionalnih korporacija. Oko 246.000 registrovanih zadruga zapošlјva 4,8 milioan lјudi i ima 144 miliina članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanjin EU član neke zadruge. U zemlјama zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga. Srbiaj  bi sad trega ada ima neku specijalizuovanu izvizunu zadrugug. Kijabi obavljala poslove, pout nekeadašnegkj Geneksa, Prfogresa i drugih sličnihj firmi. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa; 

Uprava za stočarstvo

Republika Srbija predstavlјa specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povolјnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje.Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povolјnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu  grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovolјavajućem nivou. U Srbiji sad ima 508.365 gaydinstava. Prosečan borkj članoa i stalno zaposlenih u gazdinstvu je 2,2 lica. To znači da se u Srbiji agrarom bqavi 1.150.653 lica. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaklјučiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povolјne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposoblјenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.

Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje lјudi koji žvie od polјoprivrede,  zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemlјišta, da je i sve manje lјudi koji žive od agrara. Razlog je što polјoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada polјoprivrednici pravdu traže na ulici. Jer, jedino se tada čuje njihov glas. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da će proizvodnja pšenice, kukuruza i repe biti strateška delatnost.  

Odmah se i postavlјa pitanje kako je to strateška delatnost u garni, polјoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!?Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara polјoprivrednih površina.

Sektor zadrugarstva u Srbiji

Sektor zadrugarstva u Srbiji najbolјe ilustruje 5.127 svih vrsta zadruga. Od ukupnog broja aktivno su 2.902 zadruge, odnosno 57 odsto, dok 1.448 zadrugara ima poslovne prihode. U njima je zaposleno oko između 5.000 i 10.000 radnika. Zadrugarstvo  je bilo živnulo od 2017. do 2021. godine.  U to vreme je zadrugstvo uz aktivnost Ministarstva za brigu o selu dobilo od države bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara. Tu pomoć je dobilo 207 starih i novih zadruga. Ono je sad opet u krizi, problemi nisu sistemski rešeni.Zzadrugari kažu da je slično kao što je bilo i posle Drugog svetskog rata. Uz to, vreme uz pomoć Ministgarstva za brigu o selu zadrugari su u selima osnovali i 1.100 novih zadruga. Da bi one bile uspešne potrebno je da sela imaju prerađivačku industriju. Ali, ona je nestala u plјačkaškoj privatizaciji, obavlјenoij uz pomoć države,  posle demorkaatskih promenea 2000. godine. Tako ukoliko ta sela gde so osvnainje zadruge ne budu imale prerađivačku idnsugr9iju, teško  da je opstati i ostati!Q

Pored toga zahvalјujući MBS, krenulo se i u obnovu sela gde je bilo oko 200.000 praznih kuća. Za poslednje tpčri godienj onima koji ima manje od 45 godina, koji hoće da idu da žibr na selo dodeljeno je 3.820 kuća  u selima. Oni koji ih dobiju, ne mogu ih otuđivati jednu deceniju. Tako su sela dobia 17.000 novih stanovnika. Koliko je to najbolјe poređenje je sa opštonom Crna Trava koja ima samo 1.500 stanvonika. To znači da je zahvalujući akciji MBS dobila toliko novju stanovniak,l, da se u njia, čuje i dečija graja. Praktično, to značiDa je Srbija dobila 12  sela sa novim stanovnicima. Raduje što je po prvi put, zahvalјujući akciji koju uspešno vodi ministar Milan Krkobabič, da imamo čak 30 odsto onih koji su se otišli iz gradada žive u selo! Do sada je bilo iselјavanje samo u jednom pravcu, iz sela u – grad! Sad, po prvi put se odlazi iz grada u selo!

Evo i slike polјoporivrede Srbije posle najnovijeg popisa obavlјenog na kraju 2023. godine

Broj gazdintava                                                        508.365

Površine koje se obrađuju                                      3.257.100        hektara

Broj goveda                                                               698.605

Broj svinja                                                              2.349.171

Broj ovaca                                                               1.702.682

Broj koza                                                                   149-558

Broj živine                                                           14.773.570  malo u odnosu prethodni popis”

Broj košnica?                                                         1.261.323  puno kosncia, a malo meda?

Ukupan broj polјoprivrednika                               1.150.653 ili 2,2 po gazdinstvu

Izvor: RZS/2024. godine

Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka na selima u Srbji. Prema ocenama RZS, u Srbiji trenutno ima oko 4.720 sela. Na na putu nestanka je oko 1.200 njih, koija imaju manje od po 100 stanovnika, pa nemaju šanse sa opstanak  i ostanak.  Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, pa i gase i nestaju sa mape Srbije.  Nakonj poslednjeg popsia obalvjenog 2023/24. godine Republićki zavod za statistiku  izašao je sa procenom da će zajednu decneiju nestati njih oko 1.200 naseljenjuh mesta, kako piše u Usavu, odnosno sela.  Prema tim pdoaciam do 2052. godine samape Srbije će nestati čak 3.000sela! 

• A, nauka kaže da bez sela nemože opstati ni država!?

,,Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunsoi da se zausqavi, ne ssamo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji ima tgradiciju dugu više od 175 godina, cilј je da se unapredi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu akitvno okuplјa  skoro milijardu lјudi. Cilј je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno, psihološko i vaspitno sreditše razvoja sela i ,,magnet” koji će mlade yadržati na selu i (uz bolјu infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu..) Zaustavlјanje pražnjenja i netajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje tgeritorijalngo integriteta Republike Srbije’’, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu. U sastavu svega toga mora biti zadatak i da se smanji godišnje gubljenje oko 25.000 hektara aplodnih orancia koje odu za infrastrzuktur, novu gradnju, puteve… To je proces i u svetu gde se godišnje izggubi oko 30 miliona hetkara plodnih orancia. A, to je reicmo, da nestane jedna površoina današnje Italije!

Potreban novi koncept

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept polјoprivrede u Srbiji. A, pod uslvom                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    samo da ga sprovode i novi lјudi! 

Jer, danas je vrednost proizvodnje u Srbiji po jednim hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvdodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlјi. A, zemlaj je danas po priv put posle Drugog svetskog rata zavisna od uvoza hrane da biporehraniola samo svojih 6,6 milioan hektara. Samou 2024. Godini je za uvoz svinjskog mesa mladke ai preraševoina potrošenop 650 miloioamn eva. Nova Valda, izabramn aprial 2025. godien je priznala da kroz donošenje nive straegijie koja će važiti 2025. pa do 2034. Godine Srbiji treba vratiti prehrambenu sigurnost!  Ona  je nju izgbila jeer samo prošle 2024. Gpodoien zua uvoz sivnjskgo mesa, mleka i preraševina potrošila više od 650 miliona dolara! A, sve to se nekad prozvodilo u Srbiji i – izvozilo.

Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povolјne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja je do 2023. godine u BDP agrara učestvovala samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povolјan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima. 

,,Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povolјni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača ̶ farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi Mihailović. 

Foto – ariva autora – U Srbiji postoji 3.257.100 miliona hektara obradivih površšina njiva. One su usitnjene, odnosno rasparčane u 19 miliona parcela!

Sela se prazne, oljoprivreda se menja

U srbijise sela pazne, menja se poljoprivreda. Najnvoji podaci ukazuju da demografska kriza ruši i ui temelje agrara! Stiga transformacija poljoprivrendog sistema u Srbiji kao i u ostalim tanzicionjikm zemljama, nije završena, a aktuelni proicesi su veoiam teterminjsianji ekonmskom tranzicijom i procesom prsitupanaj Evropskjuniji, pre svega, krou promene u vlasničkoj strukturi, veličini gazdinstava i korišćenju zemljišta, pokazala su istraživanja ,,Strukturne epromene u poljoprivredi i uticaj na ekonomski rast’’ koj eje objavio I Republički zavod za statistiku. 

Autori  istraživanja navpode da se poljoprivredna gazdisnjtva u tranzicionim državama razlikuju od onih u razvijenim evropskim zemkjama u pogledu agrarne strutkure, ekonomske snage, specijalizacije, nivao mehanizacije i strukture zaposlenosti i ocenjuju da je pored nezavršemngpo procesa tgransformacije, poljoprivrendis isem u Srbiji suočen  sa novim izazovima, kao što su klimatske promene, degradacija životnre sredimne i biodiverziteta.

• Ipak, kao najveći pad poljoprivrednog sektora Srbije u odnosu na razviejne tranzicione evropske države ističe se veliki zaostatak u produktivnosti! 

Rezultatoi popisa poljoprivred ei popisa sanovništva su pokazali da su na strutkurne promene u poljoprivredi izrazito uticali  nepovoljni demokratski trendovi na ruralnom području, kao to su pad broja stanovništva (između dva  popisa Srbija ima manje 660.000 stanovnika).Pad broja stanovniak ururalnhjkim područjiam je dvostrulo brži od pada broj ukupnog stanovništva, trend pada broja članova po doamćinstvu, intenzian proces demgorafskgo starenja, nepovoljna obfazovna struktura.

Strukturna analiza rezultata popisa poljoproivrede 2012. i 2013. godine ukazala suna brojne nepovoljne trendove u strutkuri korišćenog poljoprivredngo zemljišta i porodičnih gadinjstava, kao i pravnih lica i preduetnika. Jer, Srboaj danas ima 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Prema podacima RZS od toga je 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta i  508.365 porodičnih gazdinstava., to je u odnsoiu na 2018.godinu manje za blizi 60.000 gazdinstava. U RZS se navodi da je zaustavljena fragmentacija poseda, ali je nastavljen i trend pada broja gazdinstava sa isključivim prihodima  od poljoprivrede, kao i stanvonika angažovanih na poljoprivrednim gazdinstvima 2012. godine svaki peti, a 2023. godine tek svaki šesti stanovnik. Procdes demografskog pražnjenja ruralnog područja je posebno inenziviran u međupopisnkim periodu od 2011. godine do 2022. godine, jer dok je ukipan pad broja stanovnika iznosio 7,5 odsto, pad broja sanovništva na seosskomk pdoručju bo oje čak 13,3 odsto.

• Smanjenje seoskog stanovništva  je 389.000 za 10 godina, a to pokazuje razmere smanjenja radne snage u u poljoprivredi!
• Prosečan broj članova domaćinstva  na ruralnom području je smanjene sa 3,05 na 2,75 odsto, a u gradskim naseljima sa 2,77 na 2,44!
• Popisni pdoacoi poakzujui a je prosečna sarost ukupnog stanovništva 2011 – 2022. godine povećana za 1,7 godina , kod gradskog za 0,7 odsto,a kod seoskog stanovnoištva za 1,9 godina, sa 43,3 na 45,2  godina!
• Negativni trendovi beleže se i kada je reč o raspoloživo,m poljoproivrednomzemljištu, jer je ono u deceniji od 2.12 do 2023. godine smanjeno sa 5,35 miliomna hektara na 4,0 miliona hetkara dok je korišćeno poljoprivredno zemljište smanjeno za 180.000 hektara;
• Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 milona hetkara, u strutkuri KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7 odsto;
• Voćnjaci su povećanoi sa 163.000 hektara na 196.000 hetkara, čime su povećali svoje ulešće u sturkturui KPZ sa 4,8 odsto na 6,1 odsto. Zemljište pod vinogadiam je smanjeno sa 22.200 hektara na 18.200 hektara;
•  Najvepad registtrovam je kod livada i pašnjak, poštoje ukupna površian livada i pašnjaka smamnjena sa 713.000 na 469.000 hektara;

Investiranje u koopertative

,,Uzrok mnogim nevolјama u polјoprivredi je i taj što više od 60 zemlјoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina ravnopavno da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlјe. Tako su zadruge, zbog tih loših uslova, mogle da koriste svega 1,57 odsto novca namenjeog za podsticaje iz Pokrajine. Posebno su na konkursima bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, imaju veliki broj kooperanata i zaposlenih u odnosu na manje zadruge’’ predočava  predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj.  Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. 

Miloš Vuković, direktor Zemlјoradničke zadruge u Baču, dodaje da je zadovolјan je elaboratom, da se o strogim uslovima na konkursima za podsticaje za zemlјoradničke zadruge trebalo mnogo ranije govoriti.Ali, i pored malog zadovopčlјstfa, sistemi u navodnjavanju u Vojvodino, pema podaicma RZS postoej samo na 1,5 odsto površina. Naime, prema najnovijim podaciam RZS u Srbiji se2 024. godine navodnjavalo samo 48.668 hektara. Kada je 1977. godine izgrađen hidrosistem D-T-D narodu bje bilo obećano navonjavnje čak 510.000 hektara njiva i odvodnvjanje milion hektara.Ali,  obećanjima svake godine od vlasti stižu novi hektari  za navodnjavanje, ali RZS svake godin objavi koliko je htkara navodnjavano. To se neslaže sa onim što vlasti  obećavale. Reicmo, da je od 2000. godine do danas agrar Srbije vodilo 17 ministara. Svaki od njih je obećavao nove sisteme za navodnjavanje 100.000 pa do milion hektaral To je bila samo njihova želja.. One su uvek žedne. A, da je svkai od njih izgradio samo na po 10.000 hektara, Srbija bi sa imaa novih sisema na 170.000 hektatara!

U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemlјoradničkih zadruga nije moglo proteklih šest – sedam  godina da konkuriše na javne pozove Pokrajinskgo sekretarijata za polјoprivredu zbog visokih kriterijuma.  Posebno zbog strogih konkuirsnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlјe. 

Vojvodina: Svako selo ima svoju zadrugu!

U Vojvodini danas postoje 462 zemlјoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružngo saveza Vojvodine.  U odnosu na broj naselјenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji  značajan lјduski potencijal od 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, a karakteristika ja da preko zadruga ima još više polјoprivrednika koiji ugovaraju proizvodnju preko u statusu kooperanata. U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodinui koja raspolaže sa 1,4 miliona hektara obradivih polјoprivrednih površina zemlјište i drugu nepokretnu imovinu poseduju i više od 120 zadruga. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broj zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) nisu ispunjavle uslove za konkurisanje za povlastice koje je protekloh godina davala Pokrajina Vojvodina. Za to postoji niz rayloga. Najčešći razlozi su nezavršeni postupci upisa zadružne svojine na postojećoj imovini.

• Opšta skupština UN definisala je četiri cilja Međunarodne godine zadruga 2025. Jedan od njih je zagovaranje podsticajnih mera i okvira odnosno stvaranje podsticajnog pravnog i političkog okruženja za zadruge. U kakvom okruženju posluju naše zadruge?

U odnosu na 2012. koja je takođe od strane UN proglašena za Međunarodnu godinu zadruga, ako se gleda generalno, naše zadruge rade u boljem poslovnim okruženju kada govorimo o zakonodavstvu. Ipak, mnoge prepreke nisu prevaziđene. Konkretno, u propisima koje zadruge primenjuju u radu one se odnose na neprepoznavanje zadružnog oblika organizovanja, počev od poreskih propisa koji ne prepoznaju da je zajednička proizvodnja koja postoji između zadruga i zadrugara zapravo jedna proizvodnja, pa na dalje. Zadruge se neosnovano oporezuju, posebno porezom na usluge upotrebe zadružne mehanizacije na njivama zadrugara. Takođe, ne postoji podsticajna poreska politika, kao ni podsticaji prilikom zapošljavanja u zadrugama, poseban tretman zadružnih investicija i drugo, te se može zaključiti da trenutno nema mera razvojne politike koje bi zadruge stavile u fokus. U skladu sa navedenim, opšti ambijent za poslovanje zadruga nije mnogo unapređen, osim u delu donošenja i primene aktuelnog Zakona o zadrugama i delimično Zakona o podsticajima u poljoprivredi.

U odnosu na položaj zadruga u drugim propisima koji se primenjuju u njihovom radu, uočava se nedostatak znanja o zadrugama koji se dalje oslikava kroz zakonska rešenja koja od zadruga traže nešto što nije eminentno zadružnoj formi organizovanja, ili ih onemogućavaju u ostvarivanju određenih poslovnih aktivnosti. Kao primer navešću registraciju stvarnog vlasnika, koji u zadrugama ne postoji, a u skladu sa postojećom regulativnom, potrebno ga je registrovati. Kada govorimo o tržišnom poslovanju zadruga činjenica je da sve što su zadruge do sada postigle za svoje zadrugare, rezultat je njihovog ulaganja i zalaganja, a ne nekih posebnih uslova koje su imale na tržištu. Značajne prepreke za uspešnije poslovanje zadruga i njihovih zadrugara, ali i drugih subjekata u poljoprivredi koji posluju u okviru pravnog sistema, predstavlja i nelojalna konkurencija u vidu sive ekonomije, nekontrolisani uvoz poljoprivrednih proizvoda, odsustvo pravovremenih intervencija države na tržištu u periodima većih tržišnih poremećaja, što je svakako u domenu odgovornosti državnih organa, koji u navedenim oblastima nisu dovoljno učinili na obezbeđenju neophodnih uslova za opstanak i razvoj domaće poljoprivrede.

Samo zadrugarstvo u jednom delu regulisano je Zakonom o zadrugama što je dobro i kvalitetno rešenje dok s’ druge strane, u drugim propisima zadruge nemaju adekvatno mesto koje im pripada. To im nameće i određena ograničenja ili dodatne troškove u poslovanju. Kako unaprediti zadrugarstvo u Srbiji u institucionalnom i praktičnom okviru?

Smatra se da bi u državnim, pokrajinskim i lokalnim organima koji su nadležni za donošenje podsticajnih i razvojnih mera trebalo prvo unaprediti znanje o zadrugarstvu. Činjenica je da ono nije na dovoljnom nivou i odatle potiču i osnovni problemi koje naše zadruge imaju. Trebalo bi unapredeti i zakonodavnu i podsticajnu politiku kako bi se zadrugama omogućilo da rade u skladu sa svojim oblikom organizovanja. Rad Republičkog geodetskog zavoda i svih drugih organa kroz koje zadruge trebaju da ostvare određena prava kao što je upis zadružne svojine, neophodno je ubrzati i podići na viši nivo stručnosti. Posledice koje imamo u zadružnom sektoru zbog dugotrajnih postupaka povraćaja imovine, dugotrajnog neupisivanja zadružne svojine, u ekonomskom smislu, ogromne su za zadruge. Tu postoji veliki prostor za unapređenje sistema, za koji je odgovorna država i nadležne institucije.

Foto: Agroportal.rs/ZZ „Agro-Klek“ iz Kleka  Srbo ima najmanej goveda za poslednjih 100. godina Samo 669.000 grla. U oborima je i oko 2.347.000 grla svinja.Toliko ih je bilo i 2.247.000 grla. Toliko ih je bilo i 1947. godine, posle Drugog svetskog rata!

Tema Međunarodne godine zadruga je „Zadruge grade bolji svet“. Naredni cilj UN je podići javnu svest. Ako se govori o socijalnom konekstu, šta je potrebno naglasiti?

,,Vojvođanske zadruge jesu deo evropske i svetske porodice zadruga. Podsećanja radi, začeci zadružnog uduživanja upravo su bili na našim prostorima – treća zadruga na svetu osnovana je na prostorima Vojvodine, u Bačkom Petrovcu. Zadruge su u svojoj dugoj istoriji uvek služile svojim zadrugarima i kooperantima za unapređenje njihovog ekonomskog položaja, a u kriznim uslovima poslovanja su im bile oslonac za opstanak u delatnosti poljoprivrede. U poslednje dve godine, koje su obeležili izuzetno teški uslovi za poslovanje poljoprivrednika, zadruge su u velikoj meri podnosile njihove gubitke, uz istovremeni doprinos obezbeđenju nastavka njihove proizvodnje, kao što je to i sada, pred prolećnu setvu. Odnosno, bez zadruga, i u aktuelnom periodu kao i u mnogim ranijim periodima, veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava ne bi opstao u tržišnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a njihovi vlasnici najverovatnije ne bi ni ostali da žive na selu. U tome zadruge imaju veoma značajnu ulogu što su i dokazale mnogo puta. Međunarodnu godinu zadruga većina zadruga dočekala je u teškom ekonomskom položaju koji je posledica izuzetno nepovoljnih uslova poslovanja i za njih i za njihove zadrugare u prethodnom periodu,, ističe mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine. 

U značajnom broju zemalja zadruge su aktivne u gotovo svim segmentima poslovanja i života. U Vojvodini se ovaj vid organizovanja odnosi na poljoprivredne zadruge. Akcenat Međunarodne godine zadruga je na održivosti. U tom smislu, koja je uloga zadruga u zagovaranju i primeni proizvodnje po principima održive poljoprivrede? Poljoprivrednici koji rade sa zadrugama i koriste njihove kapacitete za obavljanje sopstvene proizvodnje, u suštini pravilnije primenjuju sve agrotehničke mere. Oni više vode računa i o ekonomskim i o ekološkim ciljevima razvoja koji jesu osnova održive poljoprivrede. Zadruge koje imaju stručna lica, svoje agronome, inženjere zaštite bilja i druge stručnjake i do sada su bile na usluzi svojim zadrugarima u smislu da proizvodnja bude, između ostalog, i održiva. Kada govorimo o inovacijama u ovoj oblasti kojih ima na pretek, pojedine zadruge se uključuju u ove tokove jer imaju kapaciteta da ih isprate i one se prenose i kod zadrugara ili kroz primenu usluga ili kroz prenos tehnologija nakon iskustva zadruge o uspešnoj primeni. I ranije smo ustanovili da i kod investicija i primena novih mera koje doprinose tehničkom, tehnološkom i ekološkom razvoju, ako zadruga prva počne da ih primenjuje na svom posedu, mnogo lakše će i poljoprivrednici početi da ih primenjuju kroz uslugu zadruge ili kroz samostalno sprovođenje.

Foto M. Berček – mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružžnog sveza Vaojvodine

Poslednji, ali ne manje važan cilj UN, je stimulisanje liderstva odnosno uključivanje mladih u zadružni pokret. Koliko je ovaj izazov velik za zadrugarstvo u Vojvodini i kako se može delimično ili u celosti prevazići?

,,Ova tema je veoma značajna i na evropskom nivou, а za naše prostore je još značajnija imajući u vidu dugotrajnu i intenzivnu migracija mladih ljudi iz sela u gradove i u inostranstvo. Danas je veoma teško odgovoriti na pitanje kako mladog čoveka zadržati u poljoprivredi. Podrazumeva se da taj mladi čovek mora imati resurse i uslove za rad. Priuštivost resursa u poljoprivredi jedna je od tema o kojoj se u našoj javnosti malo priča, a zapravo bi trebala da bude glavna tema u definisanju buduće strategije razvoja poljoprivrede. Ovde prevashodno mislim na priuštivost poljoprivrednog zemljišta kao osnovnog resursa za rad u poljoprivredi, a zatim i sve druge resurse. Nažalost, ona je za mlade ljude na izuzetno niskom nivou, posebno za one koji nemaju neko porodično nasledstvo u vidu poljoprivrednog zemljišta i opreme za rad’’, govorila je za javnost predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

ASrdržava nema definisanu strategiju u pravcu obezbeđenja veće priuštivosti poljoprivrednog zemljišta i drugih resursa mladim poljoprivrednicima, što je strateški problem. Primera radi, mnoge zemlje u Zapadnoj Evropi vode računa o tome kako domaćim poljoprivrednicima, a naročito mladima, omogućiti da dođu do osnovnih resursa za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, kroz sprovođenje različitih mera i podsticaja u tom pravcu. Druga stvar koja bi bila značajna je stimulisanje udruživanja mladih poljoprivrednika u zemljoradničke zadruge. Kroz podržavanje investicija u takvim zadrugama mladi bi se lakše odlučili da se poljoprivredom bave profesionalno. 

,,Od strane Ministarstva za brigu o selu u predhodnom periodu smo imali investicioni program koji je bio namenjen isključivo zadrugama, kako postojećom tako i novoosnovanim. Upravo u tim novoosnovanim zadrugama bilo je dosta mladih ljudi koji su odlučili da se bave poljoprivredom, i ovaj program je značajno doprineo njihovom udruživanju. Mislim da se mladi teško odlučuju na obavljanje poljoprivrede kao jedine delatnosti, imajući u vidu nepovoljne uslove za rad u njoj koji se ogledaju u mnogim pomenutim faktorima, a početna prepreka je svakako nedostatak resursa za profitabilno obavljanje ove zahtevne delatnosti. Neophodno je unaprediti mnoge aspekte ekonomske politike u poljoprivredi, socijalne politike, i drugih oblasti, kako bi se mladi ljudi u većoj meri opredeljivali za profesionalan rad u poljoprivredi’’, ukazuje mr Jelena Nestorov  – Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

                                                         (Autor je analitičar i publicista)