Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Dragan Glamočić izjavio je da je za Srbiju posebna čast što će na Sajmu poljoprivrede u Sloveniji biti održani i Dani Srbije na kojima će naša zemlja predstaviti celokupnu poljoprivredu i najznačajnije firme, institute i kompanije;
SRBIJA JE ZEMLJA PARTNER SLOVENIJE NA SAJMU POLJOPORIVREDE ,,AGRA’’
- Tokom 2024. godine Slovenija je bila 17. izvozni partner Srbije, a 10. uvozni!
- U 2024. godin 4.479 privrednih subjekata iz Srbije poslovalo je sa Slovenijom. Nјih 1.405 je samo izvozilo, 2.296 je samo uvozilo robu, a 805 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavlјalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije;
- U Srbiji je do kraja aprila 2025. godine poslovalo 963 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije;
- Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Slovenije su: prehrambena industrija, industrija plastike, industrija nameštaja i metalska industrija;
- PKS ističe da se sa tradicijom dugom više od šest decenija ističe Međunarodni sajam polјoprivrede i prehrane „AGRA“. On je najznačajnija sajamska manifestacija u oblasti polјoprivrede, prehrambene industrije, šumarstva i ruralnog razvoja u regionu;
- Svake godine okupi više od 1.700 izlagača iz oko 35 zemalјa i privuče više od 100.000 posetilaca;
Piše: Branislav GULAN
Poljoprivreda, pokretač privrednoj razvoja
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Privredna komora Srbije prvi put zajednički organizuju nastup domaćih kompanija na 63. Međunarodnom sajmu poljoprivrede i hrane AGRA 2025 od 23. do 28. avgusta 2025. godine u Gornjoj Radgoni, Slovenijа.
U okviru Nacionalnog paviljona Srbije, predstaviće se 15 domaćih kompanija, asocijacija i institucija prehrambene industrije, semenske i organske proizvodnje, pakovanja i inovativne prerade hrane i proizvođači polu-pneumatskih točkova za poljoprivredne mašine.
Posetioci sajma imaće priliku da se upoznaju sa raznovrsnom i kvalitetnom ponudom srpske industrije hrane i da uspostave kontakte sa pouzdanim partnerima iz Srbije.
Na Nacionalnom paviljonu Srbije predstaviće se:
- GEROVIT – proizvodnja ambalaže od plastike
- CMANA – ogranak MEDINO – proizvodnja i prerada meda i drugih pčelinjih proizvoda
- NANA PROM – proizvodnja zdravog keksa bez šećera i matičnog soka od aronije
- ZLATIBORAC – prerada i konzervisanje mesa
- DESTILERIJA ZLOKOLICA – proizvodnja vrhunskih voćnih rakija
- SERBIA ORGANICA – nastup u okviru udruženja za razvoj organske proizvodnje:
- ROYAL BALM – prirodna organska kozmetika
- Vinarija PLAVINCI – organska vina
- EKOFUNGI – organska proizvodnja pečuraka i premium hrane
- SIGMA CRVENKA – sredstva za dezinfekciju u medicinskim i opštim uslovima
- Institut za ratarstvo i povrtarstvo NS SEME – istraživanje i razvoj u oblasti biotehnologije i semenske proizvodnje
- ATM LAZIĆ – montaža industrijskih mašina i opreme za pakovanje, paletizaciju i „end-of-line“ sisteme
- GRANOLA FACTORY – proizvodnja gotove hrane za kućne ljubimce
- LARGO – proizvodnja polu-pneumatskih točkova za poljoprivredne mašine
- Udruženje Beogradski festival – RAKIA FEST – proizvođači opreme i ambalaže za rakiju i jaka alkoholna pića
- ŽITO – BAČKA – proizvodnja mlinarskih proizvoda
- Institut za kukuruz “Zemun Polje” – proizvodnja, dorada i skladištenje semena ZP hibrida
- ELIXIR GROUP – vodeći regionalni proizvođač fosforne kiseline i kompleksnih mineralnih đubriva, posvećen inovacijama i održivoj poljoprivredi.
Srpski poljoprivredni sektor oslanja se na veliko stručno znanje i moderne kapacitete. Srbija je jedan od vodećih evropskih proizvođača semenskog materijala i sadnica, zahvaljujući mreži naučnoistraživačkih instituta koji razvijaju visoko prinoseće i klimatski otporne sorte useva. Šesnaest specijalizovanih instituta direktno sarađuje sa srpskim poljoprivrednicima, obezbeđujući im seme i sadni materijal najvišeg kvaliteta i prilagođenosti životnoj sredini.
Foto Tanjug – Prof dr Dagan Glamočić: ,,Ova zajednička prezentacija pokazuje raznovrsnost, inovativnost i visok nivo kvaliteta domaće proizvodnje – od tradicionalnih prehrambenih proizvoda do savremenih tehnologija u poljoprivredi i pratećoj industriji’’!
,,Srbija se na sajmu AGRA 2025 predstavlja kao pouzdan partner u oblasti proizvodnje i prerade hrane, sa bogatim prirodnim resursima, snažnim naučno-istraživačkim institucijama i izvozno orijentisanim kompanijama koje uspešno spajaju tradiciju i savremene tržišne trendove. Takođe, u svojstvu zemlje partnera, organizovaće se i konferencija „Prehrambena sigurnost i izvozni potencijal agroindustrije Adria regiona“ 23. avgusta 2025. godine, čiji je cilj da se kroz sagledavanje perspektiva agrosektora Srbije i Slovenije, kao i stvarnih potreba privreda obe zemlje identifikuju oblasti sa najvećim potencijalom za saradnju kompanija. Kroz panel diskusiju biće predstavljeni konkretni izazovi i iskustva kompanija koje već uspešno posluju između Srbije i Slovenije, kao i njihova viđenja mogućnosti daljeg razvoja, posebno u kontekstu saradnje na tržištu Adria regije’’, kaže Aleksandar Radovanovicć, rukovodilac za regionalnu saradnju u Privednoj komori Srbije.
Po rečima Akleksandra Radovanovića, partnerstvo Srbije na sajmu AGRA 2025 u Sloveniji predstavlja izuzetnu priliku za snažnu promociju srpske poljoprivrede i prehrambene industrije na jednom od najznačajnijih sajmova u regionu. Kao zemlja partner, Srbija će imati priliku da predstavi svoj potencijal kroz poslovne konferencije, degustacije autentičnih proizvoda, B2B susrete i tematske panele, čime se dodatno podstiče povezivanje sa slovenačkim i međunarodnim partnerima. Ova saradnja potvrđuje stratešku posvećenost regionalnom povezivanju, unapređenju izvoza i jačanju imidža Srbije kao pouzdanog i konkurentnog partnera u oblasti agroindustrije. Srbija i Slovenija su prirodni partneri sa snažnim političkim i ekonomskim bilateralnim vezama, a prošle godine, trgovinska razmena dveju zemalja dostigla je gotovo 1,7 milijardi evra, podvlači Radovanović.
Jaka poljoprivredna tradicija uz inovacije i modernizaciju
Srbija je vekovima poznata kao poljoprivredna zemlja, u kojoj je duboko ukorenjen „kult hrane“ – sastavni deo nacionalne kulture. Sa više od 4,1 milion hektara plodne zemlje i povoljnom klimom, Srbija proizvodi raznovrsne voćne i ratarske kulture. Srpski poljoprivrednici su davne 1820. godine izvozili šljivu i druge proizvode u Zapadnu Evropu, a danas se to nasleđe ogleda u modernom poljoprivrednom sektoru prepoznatom po kvalitetu i inovacijama.
Srbija je među vodećim izvoznicima zamrznute maline, treći najveći proizvođač šljiva u svetu, sa prosečnom godišnjom prinosom od preko pola miliona tona u dobroj godini. Veći deo roda šljive se izvozi ili prerađuje u sokove, džemove i rakije. Srpske jabuke su veoma cenjene na međunarodnom tržištu, dok su srpska jagoda, kupina, trešnja, višnja i grožđe prepoznati po prirodnoj slatkoći i izuzetnom kvalitetu kao rezultat gajenja na čistom tlu od strane iskusnih proizvođača posvećenih zdravoj hrani.
Osnov uspešne poljoprivrede u Srbiji je snažna posvećenost visokim standardima kvaliteta i bezbednosti. Upotreba genetski modifikovanih organizama (GMO) je zakonom zabranjena i sva hrana proizvedena u Srbiji je po zakonu ne-GMO. Srbija je sve više prepoznata i po organskoj proizvodnji, a više od 6.300 sertifikovanih organskih proizvođača obrađuje preko 21.000 hektara zemlje, uzgajajući organske žitarice, voće, povrće i druge kulture bez upotrebe sintetičkih hemikalija. Svake godine sve više poljoprivrednika prelazi na organske metode, uz podršku državnih podsticaja i rastuću globalnu potražnju za održivom i zdravom hranom. Ta posvećenost čistoći i održivosti omogućava da srpski izvoz hrane ispunjava najstrože međunarodne standarde, uključujući i one EU tržišta, kažu u Privrendokj komori Srbije.
Sajam AGRA U Gornjoj Radgoni svake godine okupi više od 1.700 izlagača iz oko 35 zemalјa i privuče više od 100.000 posetilaca.
Srbija ima snažan prehrambeno-prerađivački sektor koji značajno doprinosi vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Ovaj sektor čini oko trećinu ukupne prerađivačke industrije u Srbiji i obuhvata skoro 4.900 kompanija koje zapošljavaju preko 70.000 ljudi. Od voćnih sokova, džemova i zamrznutog povrća, do vina i gurmanskih delikatesa, srpski proizvođači mogu ponuditi širok spektar prerađenih proizvoda po međunarodnim standardima kvaliteta. Ova kombinacija tradicionalne proizvodnje i moderne prerade omogućava Srbiji da efikasno i pouzdano snabdeva globalna tržišta sirovom i prerađenom zdravom hranom.
,,Srbija ima bescarinski izvoz gotovo svih poljoprivrednih proizvoda u Evropsku uniju, svog najvećeg trgovinskog partnera, a kao članica CEFTA zone slobodne trgovine, neometano trguje sa zemljama regiona. Srbija ima i sporazume o slobodnoj trgovini sa Turskom, zemljama EFTA, Rusijom, NR Kinom, UAE, a od 1. septembra ove godine i sa Egiptom. Ova široka mreža trgovinskih veza, zajedno sa usklađenošću sa standardima EU, omogućava međunarodnim kupcima sigurnu i predvidivu saradnju sa srpskim proizvođačima. Stočarstvo u Srbiji predstavlja mnogo više od same proizvodnje i ključni pokretač ruralnog razvoja, ostanka mladih na selu i rasta poljoprivrednih gazdinstava’’, ističe Bojan Stanić, pomoćnik direkrtora za strateške analize PKS.
U vremenu globalnih izazova kao što su klimatske promene i kriza hrane, stočarstvo ima ključnu ulogu u održivoj proizvodnji zdrave hrane, koja ne ugrožava buduće generacije. Mali proizvođači u sektoru stočarstva nisu konkurencija industriji, već specijalizovana niša koja donosi autentičnost, kvalitet i nova radna mesta, naročito za žene i marginalizovane grupe.
Podrška malim proizvođačima kroz edukaciju, tržišno pozicioniranje i razvoj lokalnih lanaca distribucije od suštinskog je značaja. Takođe, promocija ekološki prihvatljivih tehnologija i proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom doprinosi daljem razvoju sektora.
Digitalizacija i inovacije su neophodni za praćenje globalnih trendova i unapređenje proizvodnje, dok međunarodna saradnja omogućava plasman naših proizvoda na strana tržišta.
Stočarstvo Srbije je dinamičan i inovativan sektor sa velikim potencijalom. Sa znanjem, prilagodljivošću i strateškim pristupom, spremni smo da odgovorimo svim izazovima i gradimo održivu i prosperitetnu budućnost.
Poziv za saradnju međunarodnim partnerima
Srbija, kao zemlja partner na Međunarodnom sajmu poljoprivrede i hrane AGRA 2025, poziva međunarodne investitore i poslovne partnere da kroz zajedničke projekte i ulaganja doprinose razvoju zdravih i inovativnih prehrambenih proizvoda. Sa bogatim prirodnim potencijalima, visokim standardima i pristupom širokom tržištu, Srbija je idealan partner za saradnju u oblasti proizvodnje i prerade hrane, semenske proizvodnje i razvoja održive poljoprivrede.
Privredna komora Srbije (PKS) najavila je da zajedno sa Ministarstvom polјoprivrede organizuje nastup srpskih privrednika na 63. Međunarodnom sajmu polјoprivrede i hrane „AGRA 2025“, koji će se održati u Gornjoj Radgoni, u Sloveniji, od 23. do 28. avgusta. Kako se navodi, Srbija će ove 2025. godine biti zemlјa partner ove manifestacije sa tradicijom dugom više od šest decenija, što predstavlјa posebnu priliku za promociju domaćih kompanija i jačanje regionalne saradnje.
Dodaje se i da je Slovenija za srpsku privredu strateško tržište od izuzetne ekonomske važnosti, ne samo kao tržište za plasman roba i usluga, već i kao značajna investiciona destinacija ili baza iz koje se efikasnije može realizovati ulazak na tržište EU zemalјa.
Ekonomska saradnja dve zemlјe pokazuje porast spolјno-trgovinske razmene i izvoz srpskih proizvoda u Sloveniju i za poslednjih deset godina ta saradnja se udvostručila u ukupnoj vrednosti koju stvara. Pored trgovine robama i uslugama, rastu i ukupne međusobne investicije.
PKS ističe da se sa tradicijom dugom više od šest decenija, Međunarodni sajam polјoprivrede i prehrane „AGRA“ pozicionirao kao najznačajnija sajamska manifestacija u oblasti polјoprivrede, prehrambene industrije, šumarstva i ruralnog razvoja u regionu i da svake godine okupi više od 1.700 izlagača iz oko 35 zemalјa i privuče preko 100.000 posetilaca.
Rast robne razmene
Tokom prva tri meseca 2025. godine robna razmena između Srbije i Slovenije iznosila je 437,9 miliona evra i bila je za 34,5 miliona evra veća, tj. za 8,5 odsto veća, od one ostvarene u prva tri meseca 2024. godine. Izvoz robe iz Srbije u prvom tromesečju 2025. godine, iznosio je 185,5 miliona evra i povećan je za 11,9 miliona evra, što je za 6,8 odsto više nego u prva tri meseca 2024. godine. Uvoz iz Slovenije, tokom prva tri meseca 2025. godine, porastao je, takođe, za 22,6 miliona evra, tj. za 9,8 odsto, u odnosu na isti period 2024. godine i iznosio je 252,4 miliona evra. Deficit u spolјnotrgovinskoj razmeni, zabeležen tokom prva tri meseca tekuće 2025. godine, porastao je na 66,9 miliona evra, tj. za 19 odsto.
U toku 2024. godine spolјnotrgovinska razmena između Srbije i Slovenije iznosila je 1,68 milijardi evra i bila je za 41,7 miliona evra veća od zabeležene tokom 2023. godine (za 2,5 odsto veća). Izvoz u posmatranom periodu vredeo je 700 miliona evra, što je za 18,4 miliona evra manje (za 2,6 odsto manje) od prethodne godine. Uvoz u 2024. godini je povećan za 60,1 miliona evra i iznosi 986 miliona evra, što je 6,5 odsto više od onog u 2023. godini. Ostvareni deficit u robnoj razmeni između Srbije i Slovenije, tokom 2024. godine, iznosio je 285,2 miliona evra i bio je za 78,4 miliona erva veći, u odnosu na prethodnu godinu (37odsto više)’’, ističe rukovodilac za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Radovanović.
Po njegovim rečima pad izvoza tokom 2024. godine zabeležen je kod nekoliko grupa roba kojima srpske kompanije trguju sa Slovenijom, a porast uvoza kod većine od 92 roba koje se uvoze.
Mi tamo vodimo naše privrednike, najznačajnije firme. Imaćemo svoj poseban dan, to je subota, Dani Srbije, gde ćemo predstaviti naš folklor, gastronomiju, firme, biće održan i poslovni forum, kom će prisustvovati i mogući investitori. To neće biti klasični sajam, na tom sajmu učestvuje više od 1.700 izlagača iz 35 zemalja, to je najveći sajam u ovom delu centralne Evrope – rekao je Glamočić za javnost. ,,Istakao je i da Ministarstvo poljoprivrede vodi računa o kompletnoj bezbednosti hrane, kao i da je u toku javna rasprava o zakonu o bezbednosti hrane. Mi smo upravo zbog toga i počeli da radimo to, i vi ste verovatno primetili da smo izašli sa uredbom za deklarisanje proizvoda koji nisu 100 odsto mlečni i koji u sebi sadrže palmino ulje i druga biljna ulja’’, kazao je Glamočić. Ministarstvo će pratiti kako se ta uredba primenjuje u trgovinama, picerijama i lokalima brze hrane.
Kako je rekao, kazne će iznositi do tri miliona dinara, a Srbija je jedna od prvih zemalja koja je napravila iskorak da se suoči sa tim problemom. Govoreći o suhomesnatim proizvodima, Glamočić kaže da se svinjarstvo svakodnevno popravlja i da se pokazuju prve naznake da se brojno stanje svinja povećava, kao i da su cene stabilizovane.
,,Cena žive svinje mora da bude maksimum u ovom momentu 240-250 dinara stabilizovana. Međutim, dolazi meso iz uvoza, sveže. To meso kad dođe, kako god bilo, ono mora biti starosti od 7 do 10 dana, naše domaće je staro dan-dva. Mi nećemo zabraniti da se koriste strana mesa, nećemo zabraniti uvoz, ali niko ne može da nam zabrani da istaknemo šta je naše’’, rekao je Glamočić. Govoreći o sniženju cena koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, Glamočić je izrazio mišljenje da će se trgovački lanci truditi da odstupe, ali da država ima spremne sve instrumente i kompletnu logistiku za rešavanje tog problema.
(Autor je analitičar i publicista)