Oživljavanje naseljenih mesta
Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, 2023/2024, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! U selima stoku gaji više od 508.365 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, živi oko 1.150.653 osobe. Inače, u Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 660.000 manje nego pre jedne decenije. Prema pdaociam RZS u poslednjoj deceniji Srbija je ostala bez 660.000 sanovnika
- Srbija danas iam 6,6 miliona stanovnika. Prema podaciamj RZS to je za 660.000 manje negoli pre jedne decenije!
- Van gradskih sredina živi oko 40, odsto žitelja Srbije;
- Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra;
- Ukupan vrednost agrarne proizvodnje nije nikada bilo ni blizu vrednosti od šest milijardi dolara!
- Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!
- Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
- Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
- Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
- U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru oko 94.000 žena;
- Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase;
- Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu!
Branislav GULAN
Nova strategija vraća prehrambeni suverenitet?
Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024. godine izlazi važnost duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav poljoprivrede sad zovu strategija pada. Dokaz su brojke njenog sprovođenja u praksi od 2014. godine. To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja” agrara u poslednje tri i po decenije! Rezultat primene strategij poljoprivrede Srbije od 2014. pa do kraja 2024. godine, je izgubljeni prehambeni suverenitet!
Srbija je sad zemlja bez agrarne strategije Ona koja je važila od 2014. do kraja 2024. godine je stavljena ad akta. Kada je bila doneta krajem jula 2014. godine, narodu je bilo obesćano da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ako je lošija godina da će to biti 6,1 odsto. To je bila prevara naroda. Jer, sad kada joj je istekla validnost, vidi se da je donela samo loše, poljoprivredi, narodu, političarima i državi. Godišnji razvoj agrara bio je samo 0,17 odsto, dok je ukupan razvoj za celi deceniju bio tek 1,7 odsto. Autori te strategije obmane bili su 240 stručnjaka iz Srbije. Za taj loše urađeni posao oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih subvencija pristiglih iz tri evropske zemlje. Rezultat te strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet. Njega trega da vrati nova strategiaj čii rad se privodi kraju!
Prehrambeni suverenitet u fokusu nove strategije poljoprivrede
Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.
Kako je za RTS potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.
„Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, navodi Brankov.
Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata.
„Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov.
Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole.
„Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka“, kaže Brankov. Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.
Buduća trategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. „To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručila je Brankov.
Nema odgovornih za neodgovornost u ovakom sprovođenjju Strategiej razvoja poljoprivrede. Jer, rezutlat njegnog sprovođenajje da je zemklja izgubila prehrfameni suverenitet kada je svinjskgo meso u pitanju!
Broj stoke u Srbiji!
Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto!
S druge strane, ocenjuje da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra. „I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A zapravo to nije tako. Znači, subvencije su pogrešno raspoređene, subvencije kasne“, smatra Đaković. Na pitanje da prokomentariše broj ovaca i živine, Đaković je istakao da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu.
„Što se ovaca tiče, iz svog iskustva mogu da kažem da je tu jako stabilna situacija. Vi imate 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom“, naveo je agroekonomski analitičar.
Broj stoke na dan 1. decembra 2024. godine – prethodni rezultati
| Republika Srbija | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ukupno | Srbija – sever | Srbija – jug | ||||||
| svega | Beogradski region | Region Vojvodine | svega | Region Šumadije i Zapadne Srbije | Region Južne i Istočne Srbije | |||
| Goveda, broj | 698.605 | 260.994 | 32.986 | 228.008 | 437.611 | 318.438 | 119.173 | |
| Indeks, 1.12.2023 = 100 | 96.3 | 98.5 | 95.2 | 99.0 | 95.0 | 96.5 | 91.4 | |
| Svinje, broj | 2349176 | 1135602 | 108357 | 1027245 | 1213574 | 828007 | 385567 | |
| Indeks, 1.12.2023 = 100 | 109.7 | 108.8 | 104.6 | 109.3 | 110.6 | 111.6 | 108.4 | |
| Ovce, broj | 1759424 | 389669 | 75026 | 314643 | 1369755 | 1081803 | 287952 | |
| Indeks, 1.12.2023 = 100 | 102.5 | 99.4 | 97.7 | 99.8 | 103.4 | 103.3 | 103.6 | |
| Živina, broj | 14773571 | 7071562 | 635755 | 6435807 | 7702009 | 4993164 | 2708845 | |
| Indeks, 1.12.2023 = 100 | 103.5 | 107.5 | 99.4 | 108.4 | 100.0 | 99.3 | 101.4 | |
Strategija za uvoz mesa!
Kada je doneta strategija vlast je narodu i poljoprviednicima obećala med i mleko! Ali, umeto rada proizuvdonej kada je u agarar bilo i osam suša od 2000. do kraja 2024. godine. Umesto rasta proizvodnje agrar je imao ukupne štete od oko 9,5 milijardi dinara. Suše nikada nsiu procenjene da bi se proglasiel za elementgarne nepogodne. Ali, vlast je uvek pronalazila rešenje pa je pad proizvodnje uvek objavljivan sa dvosturkom brojkom. Tako je bilo i u 2024. godini.
Pored izgubljenog prehrambenog suvereniteta, a autori koji su doneli strategieju sa netačnim i neostvarivim brojkama, kad je reč o razvoju proizvodnje u agraru, gde je vrednost proizvodnje po hetkaru samo 1.200 eva, naneli su veliku štetu jer se sad mora uvoziti svinjsko meso, mleko i pšeradjevine. A, zemlja Srbija je nekada bila poznata po izvozubaš tih proizvoda. Pre jednu deceniju, 2014. godine doneta je strategija, koja umesto rasta, predstavlja pad proizvodnje u agraru Srbije. To je štetan dokument po državu za čiju kreaciju i posledice koje je ona donela niko još uvek nije odgovarao. Zbog njene štetnosti vrednost prihoda po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra, dok godišnja vrednost proizvodnje nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara! U svetu je to najmanje 10 puta više! O rastu proizvodnje bile su samo naše želje! Dakle, u Srbiji deset godina posle donošenja ovog štetnog dokumenta po državu i narod, nema odgovornih za takav neodgovoran i štetan rad! Njeni tvorci su sami sebe čak i nagradili sa 8,2 miliona evra pristiglih donacija iz nekoliko evropskih zemalja za taj posao!
Srbija bi sad trebala da ima:
- 6,5 miliona svinja;
- Više id 2,5 miliona goveda;
- Više od 3,5 miliona ovaca;
Prema podacima Privredne komore Srbije uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju u 2024. godine bio je neminovan, jer sad više nema dovoljno iz našeg tova i proizvodnje da se podmiri domaće tržište!
SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVODNјE ZA VREME OD 2024.GODINA/2023.GODINA
| Taр.oзнaкa/гoдинa | 2024./УВOЗ | 2024./ИЗВOЗ | 2023.УВOЗ | 2023.ИЗВOЗ |
| 0102/живa гoвeдa | 28.877 кoм./24,8 мил.eврa | 20.272 кoм./25,5 мил.eврa | 22.966 кoм./10,3 мил.eврa | 33.824 кoм./39,4 мил.eврa |
| 0103/прaсaд т.м. дo 50 кг. | 457.289 кoм./50,7 мил.eврa | / | 286.755 кoм./32,4 мил.eврa | / |
| 0201+0202/гoвeђe мeсo | 2.855 т./19,5 мил.eврa | 1.728 т./8,9 мил.eврa | 2.286 т./14,7 мил.eврa | 1.482 т./7,1 мил.eврa |
| 0203/свињскo мeсo | 48.700 т./164,7 мил.eврa | 502 т./1,3 мил.eврa | 42.760 т./148 ми.eврa | 403 т./1,4 мил.eврa |
| 0207/живинскo мeсo | 13.770 т./27,7 мил.eврa | 7.245 т./16,6 мил.eврa | 16.508 т./33,5 мил.eврa | 4.616 т./10,5 мил.eврa |
| 0210+1601+1602/прoизвoди oд мeсa | 26.000 т./111,7 мил.eврa | 13.886 т./61,3 мил.eврa | 24.780 т./101 мил.eврa | 17.640 т./73,7 мил.eврa |
| 0209+1501/свињскa мaснoћa-ЧMT | 18.273 т./23,3 мил.eврa | 133 т./362.425 eврa | 16.284 т./24,3 мил.eврa | 97 т./380.000 eврa |
| УКУПНO ЦEЛO СTOЧAРСTВO | 650,4 мил.eврa | 240,7 мил.eврa | 578,6 мил.eврa | 253,5 мил.eврa |
- U 2024. godini za uvoiz mesa , mleka i prerađevian potrošeno je 650 miliona evra;
- Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 miliona evra;
- Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 miliona evra;
- Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini;
Neostvarena Strategija razvoja poljoprivrede Srbije!
KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica
Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014 – 2024
Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.
Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede bila je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazale su da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se to ostvarilo, upozoravao je recenyent te stretegiej pada prof dr Koviljko Lovre. Ali, vlasti nisu htele da ga čuju!
Naime, autori su projektovali da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto značilo je da je poljoprivreda do 2023. godine trebala da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebalo je da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.
Takođe, autori su projektovali rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu. Nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije. Jer one u strukturi ukupnih sdi u Srbiji od 2004. do 2012. godine učestvuju samo sa 0,7 do 1,6 odsto!
U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 hektara). Što je bio čisti promašaj. Jer, u 2023. godini prema podacima RZS u Srbiji se navodnjavalo samo 47.259 hektara ili tek 1,4 odsto obradivih njiva. Godinu dana kasniej voda je stizala samo na 48.668 hektara polja. A, šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključivši i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori su ispustili iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznosio 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.
Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze bio je u potpuno nerealan. Naime, autori su predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je bila precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči. Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden” na 2014. godinu (262). Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije. Najžalosnije je što autori celokupnu Strategiju zasnivali na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje!
Autori Strategije svoju viziju razvoja poljoprivrede zasnivaju na pretpostavci da Srbija raspolaže sa obiljem agrarnih resursa. Prva pretpostavka na kojoj se zasniva Strategija o obilju agrarnih resursa je potpuno neosnovana. Srbija raspolaže sa ispod prosečnim agrarnim resursima i kad se komparira sa prosekom za svet i prosekom za Evropu. Snabdevenost sveta u proseku za 2012. g. iznosi 0,704 hektara, Evrope 0,635, a Srbije 0,514 hektara po stanovniku. Ukoliko se uporedi produktivnost rada i zemljišta, kao direktna posledica resursne snabdevenosti poljoprivrede, još su nepovoljniji odnosi za Srbiju. Očito je da autori nisu razumeli uticaj resursne strukture na razvoj poljoprivrede (Videti tekst i SWOT analizu).
Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina.Posle demorkatksih promena 2000. godine obavljena je pljačkaška privatizacija agrara, uz pomoć države. U toj akciji nestala je prerađivačka industrija iz sela, koja je opljačkana. U tome treba i tražiti uzroke nestajanja sela i nemogućnosti zapošljavanja u njima danas (primedba autora – B.G.)
Na osnovu dela 2.4.5 autori kasnije zasnivaju viziju razvoju poljoprivrede na aktivnoj ulozi Direkcije za robne rezerve. Međutim, usvojeni Zakon o Direkciji za robne rezerve ih nesumnjivo demantuje. Kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi Direkcija će ostati potpuno sterilna institucija, a ne aktivan „igrač” na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uostalom to se pokazalo 2012. godine kada je došlo do eskalacije i 2013. godine kada je došlo do „sunovrata” cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Sklop regulativno-interventnih mera ni približno nije usklađen sa CMO (Zajedničkom oraganizacijom tržišta EU), uprkos deklarativnom zalaganju, te su i intervencije Direkcije i Ministarstva trgovine bile „jalove”. Uostalom sve što je radilo Ministarstvo trgovine je bilo „sterilno” i nije uticalo na stabilizaciju tržišta, pa tako i „novi” Zakon o Direkciji za robne rezerve. Žalosno je što Ministarstvo poljoprivrede nije uopšte reagovalo kada je usvajan Zakon o Direkciji za robne rezerve. Ne treba naglašavati u kojoj meri neaktivnost Direkcije za robne rezerve uslovljava tržišne poremećaje. Prema tome, stav autora (str. 43) da će Direkcija postati efikasna tržišna institucija, bio je potpuno neutemeljen.
Deo 2. 7. (Podsticajna politika u poljoprivredi u prethodnom periodu) osim opisa daje niz netačnih podataka. Najeklatantiji primer je Tabela 14 na str. 66 u kojoj se predstavlja da je cenovna podrška (premija) za merkantilnu pšenicu iznosila od 89,57 do 96,46 evra po toni u 2004. godini. Iz tadašnjih zvaničnih podataka Ministrarstva poljoprivrede i Republičkog zavoda za statistiku izlazi da je cenovna podrška za pšenicu bila veća od otkupne cene (prosečna otkupna cena je iznosila 6,96 dinara po toni). Ukoliko se primeni kurs dinara prema evru koji su autori tada koristili izlazi da je prosečna otkupna cena iznosila 61,52 evra po toni. Pitanje je kada se desilo u našoj istoriji da je premija za pšenicu iznosila za 50 odsto više od otkupne cene. Ovo samo ilustruje u kojoj meri su autori imali aljkav pristup izradi Strategije. U ovom delu Strategije se može navesti bezbroj sličnih nelogičnosti i nekonzistentnosti na kojima se zasniva Strategija, te su i projekcije, o kojima će u narednim delovima biti reči potpuno ekonomski nelogične i besmislene…
Vizija razvoja i strateški ciljevi
Nema sumnje da je prvi strateški cilj bio adekvatno odabran (Rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača). Međutim, iz daljeg teksta proizilazi da je to bio samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji se predlagao nije obezbeđivao rast proizvodnje, a već opisane aktivnosti Direkcije za robne rezerve ne obezbeđuju stabilnost tržišta. Šta više predloženi arsenal mera agrarne politike je „siromašniji” nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. Naime, mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, bio je potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda. Uostalom, i u skorije vreme od kada se primenjuje ovaj mehanizam, zbog diskrepance između cenovne elastičnosti tražnje i cenovne elastičnosti ponude poljoprivredi je od direktnih plaćanja pripalo svega 69,6 odsto, dok je ostatak pripao ostalim učesnicima u lancu, uključiv i krajnje potrošače. Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju” razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja” cena je potpuno neefikasan mehanizam.
Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i ciljna cena. Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše poljoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanju EU i STO) neosporno je da treba primeniti instrumente zaštite koji primenjuje i EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvoljene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza).
- A, Srbiji iako je bla osnivač, STO, još nije postala zvanično njena članica, posle osamostaljivanja. Kada će? Analitialčri ističu da Srbija prvo mora postatit članica Svetske trgovinske organizacije (STO), pa će tek onda moći u EU!?
Vlada usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede
Ali, Vlada Srbije se nije obazirača na upoyorenja nekadašnjeg saveznolg ministra poljoprivrede Jugoslavijie, već je jednoglasno usvojila predloženio dokument Vlade. Samo je naglasila da će ona ići na javnu raspravu u Skupštinu Srbije. To se nikada nije dogodilo!
- Tako je krajem jula 2014. godineVlada Srbije usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina. Cilj tog dokumenta bio je unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade.
(Suša je u 2022. godini smanjila proizvodnju najmanje za trećinu ili 30 odsto, prema procena sredinom avgusta 2022. godine.) Vrednost agrarne proizvodnje se decenijama godišnje procenjuje između četiri i pet milijardi dalara. U toj godini nezadovoljni seljaci, posle niza upozorenja aktuelnih vlasti, kod kojih nisu naišli na razumevanje, izašli su na ulice gde traže pravdu i nadoknadu. Teško je poverovati da država može da prizna elementarnu nepogodu jer za to nema novca. Posle toga izlazak seljaka na ulice je sve češći jer se tamo jedino čuje njihov glas. Dakle procena autora Strategije (nju je pisalo 240 eksperata iz Srbije na 145 strana), nije ostvarena! Na žalost ništa na šta je upozoravao prof. dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede u Jugoslaviji, nije prihvaćeno? Zašto, to znaju samo oni koji su vodili zemlju i kreirali agrarnu politiku tih godina.
Inače agrarna proizvodnja u Srbiji za protekle tri i po decenije, do pojave bolesti Korone 19, imala je skroman rast od samo 0,45 odsto! Na osnovu poslednje promašene strategije godišnji rast agrara, u poslednjoj deceniji bio je bio samo 0,17 odsto! Ali, upozorenje na lošu strategiju je nažalost, ostvareno. To je bio novac za trud koji je Srbiju odveo na nivo od pre Prvog svetskog rata, kada je u pitanju agrar i proizvodnja, posle toga!
Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto. (Istraživanje je obavio Ekonomski fakultet u Subotici)
Nestajanje sela
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji će do 2052 godine nestati sa mape ukupno 3.000 sela. A trenutno ih u zemlji imamo 4.720. Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spašavati. Jer, gase se sela koja imaju manje od po 100 stanovnika. Treba pomagati i spašavati samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak. Sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela koja nestaju!
- U oko 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
- U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Sad je manej za 3820 koloiko je dodlejen oonima koji hoće da žive u selu. Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!
- Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
- Blizu 3.000 sela nema vrtića!
- U dve trećine sela nema ambulante!
- U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
- U 2.000 slea nema bankomaa ni pošte!
Žedne njive!
U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!
U 2024. godini navodanvajnoje samo 48.668 hektara njiva! To je tek samo 1,5 odsto obadivih pvoršina, a u svetu se prosečno navodnjva 17 odsto odsbradivih površina. U Srbiji sad iam 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se prema pdoaciam RZS korsiti samo 3.257.100 hektara! Tokom 2024. godine u Srbiji je navodanjavano za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66/742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Prema podacima RZS za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.
Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata
| hilј. m3 | ||
|---|---|---|
| 2023 | 2024 | |
| Ukupno | 70430 | 66742 |
| Iz podzemnih voda | 2756 | 3326 |
| Iz vodotoka | 65852 | 61941 |
| Iz ostalih izvora | 1821 | 1474 |
Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, hektara
| 2024 | Tip navodnjavanja | |||
|---|---|---|---|---|
| površinski | orošavanje | kap po kap | ||
| Ukupno | 48668 | 113 | 44274 | 4281 |
| Oranice i bašte | 45514 | 6 | 44081 | 1428 |
| Voćnjaci | 2884 | 0 | 82 | 2802 |
| Ostalo | 270 | 107 | 112 | 51 |
Tabela 3. Udeo navodnjavanih površina
Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žene vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina i da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati 3.000 sela!
- Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;
- Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
- Čak 55 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva;
- U 315 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
- Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
- U 2.894 naselјa, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
- Polјoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 polјoprivrednika!
- Analitičari ističu daje najveća bolјka polјoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou. Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, veći zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja mesa u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.700 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!
Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje ima i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!
- Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju.
Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2052.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;
- Procene pokazuju da čak 500 naseljenih mesta, odnosno sela, nema nikakvu asfaltnu vezu sa svetom. Pored toga čak 90 odsto seoskih puteva nema asfaltirane ulice, a da se ne govori o asfaltiranim seoskim putevima;
Popis poljoprivrede u 2023. godini pokazao je da su najveće površine oranica i bašta (sa 55,8 odsto) zastupljene baš u regionu Vojvodine koja ima blizu 1,7 miliona hektara oranica;
Broj voćnjaka koji se nalaze u Srbiji na oko 193.000 hektara, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađena anketa o agrarnim gazdinstvima, porastao je za 9,7 odsto, dok je broj vinograda, koji se nalaze na oko 21.000 hektara, manjii za 11,1 odsto. Iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze, vinogradi se smanjuju!
U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanovnika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto koje je pokazao popopis poljoprivrede, a to je više od 50.000 gazdinstava manje nego što je bilo;
Eksperti kažu da moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane. A, već sad smo već zavisni od uvoza svinjskog mesa (čija potrošnja je po stanovniku pala na 15 kilograma godišnje po jednom stanovniku). Samo u 2024. godini za uvoz mesa i mleka potrošenoje oko 650 milioan dolara
Istovremeno je i potrošnja hleba u Srbiji za poslednju deceniju pala sa 93 na 49 kilograma po jednom stanovniku! Kada se potoršnji dodaju u peica – sad as eroši oko 64 kilogama hleba. Za to je Srbiji godišnje potrošeno oko million tona pšencie. Oko 700.000 tona plus l10 odto za robnde rezerve i oko 100.000 tona za semenarstvo.
Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad proizvodnje nastavi, za dve i po decenije gotovo da nećemo imati stočarstva (koje je pre dve godine u BDP agrara učestvuovalo samo sa 28,1 odsto). A, ono je ,,teška industrija” poljoprivrede!
Žalosno je da poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima tek samo po jednu kravu, dok je broj grla svinja manji za trećinu nego pre tri decneije. Sad je taj broj na nivou koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata!
- Sad, ju avgustu 2025. godine čak u 600 slea Srbije nema više nijedne krave!
Korišćeno poljoprivredno zemljište smanjilo se za 6,5 odsto u poslednjih pet godina, a od 1960. do 2012. godine, kada je rađen prethodni popis poljoprivrede, smanjio se za 1,5 miliona hektara. Ti izgubljeni hektari mogli su da hrane dodatnih 7,5 miliona stanovnika!
- Godišnje se u Srbiji izgubi čak 25.000 hektara najplodnijih oranica za infrastrukturu, bespravnu gradnju, puteve, fabrike… U svetu na taj način nestane čak 30 miliona hektara godišnje. To je – veličina jedne Italije”!
Nestaju mala sela i gazdinstva
Analize pokazuju da se tu, gde nestaju sela i gazdinstva, mahom radi, o zaseocima i naseljenim mestima, o selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje od 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! Tada je ugašeno čak 62.000 stočarskih farmi! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Sad je vreme da se spasavaju i varošice!
Misija za izmenu demografske slike
Ministar za brigu o selu Srbije, Milan Krkobabić govoreći o tri programa koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa ciljem oživljavanja sela, a time i, kako je rekao za javnost, radi se na popravljanju demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 100 evra.
Početak jedne misije je da sačuvamo sela u Srbiji, naravno ne svih 4.720. Jer, to je iluzija nego ona koja zaista mogu da budu održiva. Kroz programe koji su u službi te misije – prazne kuće i mlade ljude koje useljavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi ljudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 3.820 ukupno sa 17.000 ljudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan, za 3.000, do početka 2024. godine. Osim tri istaknuta programa, naglasio je ministar, u pripremi je još jedan – pokretanje privrednih aktivnosti. “Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu – frizerski salon, apoteka, radionica… Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje”, najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državljanin Srbije, kazao je ministar, i mlađi od 45 godina.
U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom mini busevima. “Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira gorivo i onda ljudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe”, kaže ministar. Do početka 2024. godine u 207 sela finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su napravljeni i mali poljoprivredni pogoni. “Uz sve to organizovani su i ‘Miholjski susreti sela’ pa je i 250.000 učesnika bilo na tim susretima, što posetilaca, što učesnika u 97 opština. Samo u Loznici bio je defile od 5.000 ljudi”, naveo je Krkobabić. Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!
Krov nad glavom, posao i prevoz
Zahvaljujući ovoj akciji do sada je 17.000 ljudi dobilo “krov nad glavom”. To zbnači da je uz pomoć države kupčljeno i dodeljeno ima 3.820 kuća u selima Srbije, bilo je oživljeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara. Ali, sistemski problem niej rešene pa su zadruge dana sovek u vleikoj krizi. Nalaze se između opstanka nestanka.
Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. ,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlji, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom. To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. “puste zemlje”. Zato, naseljavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: ekonomski, populacioni i bezbednosni”navodi ministar za Brigu o selu.
Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doseljava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim ljudima od znanja i veština koji oživljavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavljaju neobrađeno poljoprivredno zemljište pored okućnica, ali i zemljište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavljeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta. Naseljavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu – odmah se menja i demografsku slika Srbije!
Selo u Srbiji nije samo poljoprivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole… Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni ljudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice.
Sela, najvitalniji deo Srbije
U 2024. godini pokrenuta su i dva nova programa. Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti – obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma… Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte. Sve to je značajno je i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu i podacima RZS, živi više od 40 odsto stanovništva Srbije, ona su i najvitalniji deo zemlje. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani ljudi, koji tamo ispoljavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal.
Razvoj sela u Srbiji, primećen je i u mnogim drugim zemljama. Jer, problemi sela su zajednički – i u mnogim drugim zemljama. Samo u toku 2023. godine, o ovoj temi u MBS razgovarano je sa ambasadorima: Indije, Nemačke, Mađarske i Japana. Problemi vezani za kretanje ljudi iz sela ka gradu nisu samo u Srbiji. To je globalni problem, koji karakteriše i zemlje EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan… Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak.
Slika sela, danas!
Pravu, ali još uvek sumornu sliku sela Srbije, dao je poslednji popis. Jer, mnoga sela liče na ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja, torova za ovce… I po tome se vidi da je selo zapušteno. Jer, Srbija je od izvoznika hrane sad postala uvoznik! Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65 kilograma. Sad je proizvodnja smanjena za više od 200.000 tona, a potrošnja jedva dostiže oko 40 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godišnje u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle toga ni gram nije prodat u EU. Ne da nije prodat, nego već više decenija nije dozvoljen ni njegov transport preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Godišnje se troši samo oko 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku.
Nekada sirotinjska hrana čvarci su najjeftiniji 1.700 dinara po kilogramu. Nema ih i skupi su, jer u Srbiji nema svinja. A, srednje razvijena zemlja bi trebalo da ima svinja koliko i stanovnika! A Srbija mora da ih uvozi! A nekada davno 1866. godine na 1.000 stanovnika u Srbiji je bilo 1.300 svinja, a u SAD samo 800. Bili smo razvijeniji od njih! Slično je i sa junetinom. Proizvodi se oko 80.000 tona godišnje, a troši po stanovniku manje od četiri kilograma godišnje. Slično je i sa ribama koja se uvozi, više od 35.000 tona godišnje i troši po stanovniku tek 3,1 kilograma godišnje. Najupečatljivije je da je Srbija pre pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa” godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 do 400 tona!
Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije. Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,2 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.
U Holandiji na jednog stanovnika postoje tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, a ima 32 miliona svinja. U Srbiji nekada trošilo 83 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to je tada na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. Ali, sad se troši samo 64 kilograma hleba sa pecivom, navodi direktor ,,Žitozajednice’’ Zdravko Šajatovič. Ove gdoiej je u đžetiv dobiejnoi 3,62 miliaont oahn pšencie. Žetvu je dočekalo i milion tona neroodajte pšenic eiz 2024. godine. Dakle, imamko dovoljno doamčde hleba, ali nemamo mesa.
Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Sad je to još mnogo manje. Prema podacima ,,Žitounije’’ sad se troši oko 64 kilograma. Delom je to znak siromaštva i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, tek 200 kilograma godišnje, sa sirevima. To je najmanje u EU. U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba u tročlanoj porodici, 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.
(Autor je analitičar i publicista)