EKONOMIJA SRBIJE 

• Ukupna ekonomska aktivnost u Srbiji u 2024. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), zabeležila je rast od 3,9 odsto u odnosu na 2023. godinu, objavio Republički zavod za statistiku;
• Kako se navodi u MAT-u, približno dve trećine prirasta proizvodnje prerađivačkog sektora poteklo je od proizvodnje motornih vozila i prikolica;
• U okviru prerađivačke industrije upada u oči rast proizvodnje motornih vozila, kao posledica pokretanja proizvodnje Grande pande u Stelantisovom pogonu u Kragujevcu. U julu je međugodišnji rast proizvodnje ove oblasti 42,5 odsto, a u prvih sedam meseci 23 odsto;
• Kako se navodi u MAT-u, približno dve trećine prirasta proizvodnje prerađivačkog sektora poteklo je od proizvodnje motornih vozila i prikolica;
• Godišnja inflacija u evrozoni u avgustu, očekuje se da će biti 2,1 odsto, ocenio je Eurostat, statistička agencija EU. U julu 2025.  godine je inflacija bila dva odsto;

Foto izvor: Tanjug

shutterstock, Borislav Bajkic

Bruto investicije u Srbiji u osnovna sredstva u 2024. godini, merene stopama realnog rasta, zabeležile su rast od 9,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je poljoprivredna proizvodnja ove godine ostvarila pad fizičkog obima od 8,8 odsto. U istom periodu industrijska proizvodnja zabeležila je rast od 3,0 odsto, a prerađivačka industrija rast od 4,4 odsto Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2024. godini beleži realni rast od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Promet u trgovini na malo ostvario je realni rast od 5,9 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno veći za 5,0 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u 2024. godini, u odnosu na 2023, pokazuje rast izvoza za 1,7 odsto i rast uvoza za 5,6 odsto. U okviru sektora Usluge smeštaja i ishrane u 2024. godini procenjen je realni rast ugostiteljstva od 8,3 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 1,4 odsto. 

U 2024. godini, u odnosu na 2023, registrovano je povećanje fizičkog obima saobraćaja od 9,3 odsto i pad fizičkog obima telekomunikacija za 0,9 odsto. Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2024. godine, stopa zaposlenosti iznosi 51,9 odsto, dok je stopa nezaposlenosti 8,1 odsto. Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2024. godini, u odnosu na prethodnu godinu, nominalno su veće za 14,2 odsto, a realno za 9,2 odsto.

Procenjena godišnja stopa inflacije iznosi 4,3 odsto.

Bruto domaći proizvod Srbije je u u periodu od januara do jula 2025.  godine povećan je za 2,2 odsto, ocenili su autori najnovijeg broja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT),f objavlkjenog 8. Septembra 2025., godine,  na osnovu visokofrekventnih indikatora. Ovo je za oko dva procentna poena lošiji rezultat nego u istom periodu prošle godine.Prema ranijim ocenama Republičkog zavoda za statistiku međugodišnji BDP je u prvom tromesečju povećan za dva, a u drugom kvartalu za 2,1 odsto. Ključni izvor ekonomskog rasta prethodnih sedam meseci je industrija. Ona je imala doprinos od 0,5 procentnanih poena (isto kao prošle godine). S druge strane, građevinarstvo je imalo isto toliki negativan doprinos, dok je prošle godine u ovom periodu sa 0,4 procentna poena doprinosio rastu. Istovremeno, bruto dodata vrednost u trgovini i saobraćaju i IT, rasla je skromno, za 0,05 procentnih poena i 0,09 p.p. Industrijska proizvodnja u julu je za 5,5 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, a u dva tri sektora je zabeležen rast.

Prerađivačka industrija je ostvarila međugodišnji rast od 3,2 odsto (2,57 procentnih poena je doprinos ukupnom industrijskom rastu). Rudarstvo je poraslo za 12,9 odsto (1,1 p.p), a elektroprivreda 14,3 odsto (1,87 p.p). Za prvih sedam meseci međugodišnji industrijski rast iznosio je tri odsto. U tom periodu jedino proizvodnja električne energije je manja nego lane za 1,8 odsto. „Najveći pozitivan doprinos rastu ukupne industrijske proizvodnje u prvih sedam meseci  potekao je od prerađivačkog sektora (2,8 p.p). Sledi rudarstvo sa doprinosom od oko 0,46 procentnih poena, dok je sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija predstavlja odbitnu stavku sa približno -0,3 procentna poena“, navodi se u MAT-u.

Što je prerađivačka industrija?

Pojam proizvodne industrije odnosi se na bilo koju tvrtku koja koristi strojeve, alate i radnu snagu za pretvaranje sirovina u prodajnu robu. Proizvodni sektor obuhvaća široku paletu vrsta poslova, od ručnog rada koji koristi radnu snagu do visokotehnološke proizvodnje koja koristi najnoviju tehnologiju. Ova industrija čini značajan dio sektora industrijske proizvodnje u razvijenim zemljama.

Postoji nekoliko tvrtki koje potpadaju pod krovni pojam “proizvodne industrije”. To uključuje građevinsku industriju, industriju strojarstva, energetsku industriju, industriju metala i plastike te transportnu industriju. Telekomunikacijska i elektronička industrija također se smatraju dijelom ove industrije.

Prije početka industrijske revolucije, prerađivačku industriju uglavnom su činili pojedinci vješti u proizvodnji određenih proizvoda. Znanje o zanatu stečeno je kroz naukovanje, gdje je radnik naučio finije točke zanata od etabliranog zanatlije. U urbanijim sredinama osnovani su cehovi kako bi čuvali tajne i unutarnje djelovanje proizvodnog procesa i kako bi osigurali egzistenciju pojedinih obrtnika.

Tokom 18. i 19. stoljeća, industrijska revolucija je zavladala nakon radikalnog napretka tehnologije i povećane potražnje potrošača. Prerađivačka industrija bila je jedan od najjače pogođenih sektora u tom razdoblju. Kako je veliki napredak u stilu proizvodnje i javnim potrebama zahvatio društvo, industrijska revolucija se proširila iz Velike Britanije na ostatak Europe, Sjedinjene Države i, u konačnici, na ostatak svijeta.

Kako je industrijski dizajn cvetao i nastavljao napredovati sa stvaranjem sve više i više vrhunskih tehnologija, proizvodne tvrtke postale su glavni izvor bogatstva u razvijenim zemljama. Proizvodna industrija je od tada postala dio temelja modernih gospodarstava diljem svijeta, osiguravajući radna mjesta, robu i financijsku sigurnost javnosti. Industrija se također pozicionirala kao predvodnik najnovijeg tehnološkog razvoja koji može pomoći u stvaranju proizvoda bržom brzinom.

Međutim, prerađivačka industrija nije bez priličnog dela zabrinutosti. Određeni sektori unutar industrije stavili su financijsku dobit ispred javne dobrobiti, što je rezultiralo opasnostima za okoliš i prijetnjama pravima i sigurnosti radnika. Te su zabrinutosti poprimile takve epidemijske razmjere da su skupine za zaštitu okoliša, vladino zakonodavstvo i radnički sindikati morali pratiti sigurno, pošteno upravljanje mnogim područjima industrije. Zbog ovih problema mnoga poduzeća unutar proizvodne industrije moraju se suočiti s realnošću da bi njihovo uobičajeno poslovanje zapravo moglo nadmašiti prednosti koje proizvodi poslovanje.

Rudarastvo je u junu i julu povuklo rast i to pre svega eksploatacija uglja, ali i kopanje metala.

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, što u najvećoj meri čini proizvodnja struje, je beležilo pad proizvodnje od decembra 2023. godine, da bi se sredinom prošle godine stabilizovalo, a tokom juna i jula prevazišlo prosečnu proizvodnju iz 2024. godine. Ovaj rast dolazi pre svega iz proizvodnje struje iz uglja i iz solarnih elektrana. S druge strane, zbog suše beleži se pad proizvodnje u hidroelektranama. U okviru prerađivačke industrije upada u oči rast proizvodnje motornih vozila, kao posledica pokretanja proizvodnje Grande pande u Stelantisovom pogonu u Kragujevcu. U julu je međugodišnji rast proizvodnje ove oblasti 42,5 odsto, a u prvih sedam meseci 23 odsto.

Kako se navodi u MAT-u, približno dve trećine prirasta proizvodnje prerađivačkog sektora poteklo je od proizvodnje motornih vozila i prikolica. Pored automobila, značajan doprinos industrijskom rastu dala je i proizvodnja proizvoda od gume i plastike. Najznačajnija oblast u prerađivačkoj industriji, prehrambena industrija, prekinula je tromesečni pad, ali ni rast u julu nije uspeo da nadoknadi ukupni pad koji je u za sedam meseci iznosio 0,7 odsto.

„Prehrambena industrija je apsolutni gigant u srpskoj privredi i jedan od najvažnijih stubova celokupne industrijske proizvodnje. Ona čini skoro petinu (tačno 19,8 odsto) celokupne prerađivačke industrije. Njeno stanje direktno određuje stanje cele industrije. U tom smislu očekujemo da će se pozitivno kretanje Prehrambene industrije može održati i u avgustu, posle čega će, zbog visokih baznih vrednosti iz 2024., verovatno uslediti usporavanje“, ocenjuju autori MAT-a.S druge strane, negativno na industriju već tri meseca utiče dvocifreno smanjenje proizvodnje drivata nafte, odnosno NIS. U MAT-u situaciju oko NIS-a ocenjuju kao najveći rizik za industriju.Inflacija je junu značajno povećana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. Sa druge strane, u julu je inflacija smanjena na mesečnom, ali istovremeno dodatno povećana na međugodišnjem nivou. U junu je međugodišnja inflacija iznosila 4,6 odsto, a u julu 4,9 odsto.

U okviru bazne inflacije, koja ne uključuje cene hrane, duvana i energije, najveći doprinos inflaciji dalo je poskupljenje turističkih aranžamana za 29,2 odsto, dok je overa prepisa kod notarr poskupela za čak 80 odsto. Takođe su poskupeli i lekovi i oprema za stan. U okviru nebazne inflacije najveći doprinos ukupnom povećanju cena u julu dalo je poksupljenje voća od 5,9 odsto, a pre svega jabuka i šljiva. Doprinos inflaciji dalo je i poskupljenje dizela za 3,6 odsto, svinjetina za 3,4 odsto i junetine za pet odsto. Bazna inflacija je u julu iznosila 4,7 odsto. Srbija je u junu i julu 2025. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju od samo dve članice EU.

Inflacija u evrozoni 2,1 odsto

Godišnja inflacija u evrozoni u avgustu, očekuje se da će biti 2,1 odsto, ocenio je Eurostat, statistička agencija EU. U julu 2025.  godine je inflacija bila dva odsto. Najveći doprinos inflaicji imali su hrana, alkohol i duvan koji su skuplji 3,2 odsto nego u avgustu prethodne godine, usluge su poskupele 3,1 odsto, a industrijski proizvodi 0,8 odsto. Energija je pojeftinila za 1,9 odsto, ali je u julu deflacija iznosila 2,4 odsto. (B.Gulan)