• Ova 2025. godina donela je veliku sušu koja je uticala na sve grane polјoprivredne proizvodnje. Milija Palamarević, predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije, ukazuje na problem nedostatka hrane kod mnogih proizvođača za predstojeću zimu jer jedna odrasla krava pojede i do 40 kilograma hrane dnevno; 
• Iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije upozoravaju da mnogi proizvođači neće imati dovolјno hrane zimi za svoju stoku zbog suše koja je napravila veliku štetu usevima, a mnoge livade izgorele su u letnjim požarima. Zbog toga je neophodno isplatiti sve subvencije do kraja godine;
• Samo u 2024. godini za uvoz svinjskog mesa potrošeno j e oko 650 miliona evra, a i u ovoj godini to će biti znatno više;  
• Mnoge krajeve naše zemlјe zahvatila je ove godine velika suša usled koje su svi usevi, osim pšenice, podbacili. Suša je naročito štetno dejstvovala na livade i pašnjake, tako da su livade skoro potpuno omanule u prinosu ‘sena, a pašnjaci izgoreli. Stoga se u ovim krajevima još sada oseća velika oskudica u stočnoj hrani. Mnogi sa zebnjom očekuju zimu, kada je stoka upućena jedino na ishranu hranom koja se priprema preko leta — a to je seno;
• U izradi  je nova Strategijarazvoja agrara Srbije od 2025. a do 2034. godine kada treba  da se vrati i prehrambeni suverenitet zemji;
• Za poslednjih pola veka, do 2000. godine u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima, svih političkkih struktura za bolju budućnost agrara!

Foto Goran Mulić: U Srbiji se priprema nova strategija i proizvodnje hrane na 3.257.100 hektara. Više od 1.150.000 radnika u poljoprovredi očekuje da će taj novi agrarni Ustav doprineti dada zemlja vrati prehrambeni suverenitet

Branislav GULAN

U Srbiji je ovo leto, koje je iza nas, bilo treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja temperature. U 2024. godini u Srbiji se navodnjavalo samo 48.668 hektara od korišćenih 3.257.100 hektara njiva. Stočarstvo Srbije se nalazi na niskim ganama. U stajama je najmanje stoke za psolenjih 100 godina. Ima smao 669.000 grfla stoke. Pre nekoliko decenija bilo je više od dva miliona grla stoke. U oborima je samo 2,34 milina gra svinja. Toliko je svinja u Srbiji bilo je posle Drugog svetskog rata. Zbog tako malog broja svinja, i nedostatka mesa, Srbija je izgubia i prerhambeni suverenitet kada je ova hrana u pitanju. To sad treba da vrati nova strategija koja se radi i primenjivaće se do 2034. godine. 

Sve ovo su samo posledice, a uzrok je loša agroekonomska politika koja se vodi u zemlji. Jer, agrar nije strateška grana u Srbiji! Samo u prethodnih 13 godina čak 300.000 ljudi prestalo je da se bavi poljoprivredom. Samo u 2024. godini za uvoz svinjskog mesa potrošeno j e oko 650 miliona evra, a i u ovoj godini to će biti znatno više. Već je premašeno 800 miliona evra.  

“Kada je reč o kukuruzu berba još nije završena, rod je loš, silaže je bilo dosta manje po hektaru nego što bi inače trebalo da bude. U ovoj proizvodnji stalno ima problema. Kada je reč o isplati tu državu možemo da pohvalimo, ministar je ispunio sve što je obećano, isplaćene su subvencije po grlu za genetiku za sve vrste životinja, odrađen je drugi kvartal kako je obećano, a mi očekujemo i da će ispuniti ovo treće što je obećano, a to je davanje po junici 100.000 dinara pre Nove godine. Ta isplata je jako bitna zbog suše kako bi lјudi prikupili hranu i kako bi izgurali zimu da ne smanjuju brojno stanje grla. Nadam se da će ministar imati to u vidu i da će isplatiti za junice kako je i obećao. Mlekare i dalјe obaraju cenu mleka, oni rade ono što su radili do sada, što se kaže iskoriste proizvođača do poslednje krave. Mi apelujemo na ministarstvo i  na državu da nađu način kako da mlekare uslove, tj. da nađu neki propis koji će ih usloviti da mi imamo cenu mleka koja neće stalno varirati i koja će biti sigurna kako bismo mogli da poslujemo”, kaže Milija Palamarević, predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije.

Pomoć traže mali proizvođači!

Milija Palamarević je jedan od većih proizvođača mleka u Šumadiji. U selu Guberevac kod Knića drži 220 grla krava a dnevno predaje dve tone mleka. Ističe da je jako bitno pomoći manje proizvođače kako bi opstali.

“Kada govorimo o mlečnom govedarstvu ministarstvo može da nađe način da gazdinstva koja su na određenoj nadmorskoj visini klasificira i da shodno terenu na kome se nalaze da subvenciju ili premiju za mleko ili subvenciju po grlu. Jedino na taj način se ti proizvođači mogu spasiti, oni su na višim terenima, a ove godine je jako teško proizvoditi hranu za stoku, ti visoki krajevi gde ne može da uspeva kukuruz  i gde lјudi baziraju proizvodnju na senu i detelini danas imaju oskudnu količinu hrane ya stoku i jako im je teško da izmire stoku. Meni je tenutno 62 dinara je otkupna cena mleka, a mi smatramo da cena od 65 dinara po litru mleka, koja bi bila uniformna za sve proizvođače, da bi tek ta bila svima isplativa, proizvođači bi mogli da žive na toj ceni bi ponešto da zarade. Sve ispod te cene je neisplativo i proizvođači krpe kraj sa krajem. Recimo ja sada treba da prodajem tele da bih finansirao određene radove kako bih održao stoku u trenutnom brojnom stanju. Onaj koji ima nižu cenu mleka se nalazi u daleko težoj situaciji, on ne može da se pomeri sa tog mesta još sto godina da radi, jednostavno da bi imalo napretka u tom poslu, neko ko ima 10 krava recimo da bi taj broj duplirao njemu treba da bude ta cena i da to traje nekoliko godina da bi proizvođač mogao da se odlepi, da krene da se mehanizuje i opremi kako bi uspeo u narednom periodu”, objašnjava Palamarević. Ali, danas u 600 sela u Srbiji nema više nijedne krave!

Ciljevi stočara

Cilj Srbije je da u tovu uskoro bude više od pet miliona tovljenika godišnje. To bi bilo dvostruko više neo danas, kada ima samo 2,34 miliona grla, koliko je bilo i odmah posle Drugog svetskog rata. To je povratak u prošlost od pre osam decenija koliko je bilo svinja u ovoj nekadašnjoj svinjarskoj zemlji! Tek posla toga moći će da se govori o budućnosti razvoja agrara, a u okviru njega i stočarstva!

Iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije apeluju na potrošače da kupuju domaće mlečne proizvode od naših polјoprivrednika, a na ministarstvo da ne uvode premije na osnovu kvaliteta mleka jer time se uništava manji proizvođači. 

• U Srbiji se godišnje troši samo oko četiri kilograma goveđeg mesa po jednom stanovniku godišnje! Sad se godišnje, prema podacima RZS, proizvede oko 86.000 tona goveđeg mesa!
• Kada je rečo mleku i prerađevinama, i ta potrošnja ne prelazi više od 200 litara godišnje po jednom stanovniku. I po tome se Srbija nalazi na dnu evropske liste potrošača, ali i u vrhu uvoznika; 
• Kada je reč o svinjskom mesu godišnje se sad troši po jednom stanovniku samo 15 kilograma. To je pad potrošnje za tri kilograma; 
• Istovremeno beleži se rast proizvodnje živinskog mesa za 20.000 tona godišnje, pa se da proizvodi 140.000 tona. To je omogućilo i rast potrošnje ovog mesa 15 na 18 kilograma po stanovniku godišnje!

“Oni koji se bave tovom junadi oni se standardno bave tovom jer nemaju radnu snagu u kući, a oni koji se bave proizvodnjom mleka e to su lјudi koji imaju porodična gazdinstva sa više članova u kući te tako i opstaju u proizvodnji. Porodica koja nema više od četiri pet člana apsolutno joj je nemoguće da se bavi ovim poslom. Vi sada ne možete da nađete ni radnika koji će da radi sezonski posao, da vozi traktor, da bilo šta radi u štali ili bilo gde. Najčešće ukućani sve rade, a još jedna stvar je u svemu bitna, recimo vi ne možete bilo kom radniku da date kravu da pomuze, on dođe skine muzilicu a krava ostane  sa još mleka, pa dobije upalu vimena tako da to mora neko da radi ko je odgovaran, ko je iz kuće i koga ta proizvodnja dotiče, jednostavno to je porodični posao. Smatram da većina naših gazdinstava, južno od Save i Dunava, koje rade mlečno govedarstvo su porodice sa većim brojem članova jer sa radnom snagom teže uspeva”, kaže Palamarević.

• Podaci ukazuju da se oko milion hektara zemlјe u Srbiji nalazi u zapuštenom stanju i rastinju što je dovelo do bržeg širenja požara pa iz samog udruženja apeluju i na pravlјenje programa za polјoprivrednike koji bi smanjio broj napuštenih parcela;

Mnoge krajeve naše zemlјe zahvatila je ove godine velika suša usled koje su svi usevi, osim pšenice, podbacili u žetvi. Suša je naročito štetno dejstvovala na livade i pašnjake, tako da su livade skoro potpuno omanule u prinosu ‘sena, a pašnjaci izgoreli. Stoga se u ovim krajevima još sada oseća velika oskudica u stočnoj hrani. Mnogi sa zebnjom očekuju zimu, kada je stoka upućena jedino na ishranu hranom koja se priprema preko leta — a to je seno. Ova okolnost dovodi u pitanje opstanak našeg inače osakaćenog stočarstva, i preti da ga uništi. Zato se na vreme moramo potruditi da se preduzmu sve mere kako bi se stoci obezbedila potrebna hrana i na taj način sačuvala od sigurne propasti, piše inž Vlastimir Đ. Đorđević, u knjizi kako da ishranim stoku ako nema sena.

U krajevima pogođenim sušom ili nema sena ili ga ima u vrlo ograničenim količinama, tako da se sa tim zalihama domaća stoka neće održati. Zato moramo koristiti sve što nam stoji na raspoloženju, da stanje stočne ishrane pobolјšamo. Ako nema sena, moramo obezbediti drugu hranu. Istina, odmah ističemo, da ne postoji hranivo koje može u potpunosti da zameni seno. Isto onako, kao što se hleb u ishrani čoveka ne može u potpunosti zameniti drugom hranom, tako se i seno u ishrani domaćih životinja ne može u potpunosti zameniti drugim stočnim hranivima. Slama, šaša (kukuruzovina), pleva silaža, zatim razna druga hraniva, kao što su otpaci raznih industrija samo delimično, u vrlo malom opsegu, mogu zameniti seno. Ovim hranivima može se zameniti seno samo pod uslovom da se u dnevnim obrocima, pored slame, šaše, pleve, silaže i drugih hraniva, daje domaćoj stoci i odgovarajuća količina krepke hrane u obliku zrna ili prekrupe (zrna žita i mahunastih bilјaka), mešnja ili ulјanih pogača. Još bolјe bi bilo, ako bi se uz ova hraniva, davalo makar i u najmanjim količinama seno. Ali, ni njega nema dovoljno i zbog suša koje smo imali protekih decenija.

Manji broj gazdinstava

Prvi rezultati popisa poljoprivrede ukazuju na neophodnost agrarne reforme.  Popis poljoprivrede sproveden krajem prošle godine pokazao je da u Srbiji postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom.

• Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo goveda, pet svinja, tri ovce, 43 grla živine i imaji oko tri košnice pčela. Rezultati popisa pokazali su da je poljoprivrednih gazdinstava 10 odsto manje nego 2018. godine, ali i da je broj pravnih lica u poljoprivredi povećan na 2.042; 
• U istom periodu smanjeno je  i raspoloživo obradivo zemljište za 23 odsto. Ukupno korišćene površine danas zauzimaju 3.257.100 hektara. Neke parcele su u međuvremenu pretvorene u građevinske, a druge otuđene. Smanjio se i procenat šuma, i to za 48,2 odsto; 

• Svake godine se u Srbiji obradive poljoprivredne površine smanje za 25.000 hektara. To je slučaj i u svetu gde godišnje nestanu površine od oko 30 miliona hektara. To je površina jedne Italije danas!
• Takođe, prvi rezultati popisa poljoprivrede 2023. pokazali su da jedno poljoprivredno gazdinstvo prosečno broji 2,2 člana, a da je starost nosilaca u proseku 60 godina. Svaki 11. vlasnik gazdinstva mlađi je od 40. Podaci pokazuju da se u Srbiji stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Kada je reč o uzgoju, pad je zabeležen u svakom sektoru osim u broju košnica. Najveći pad je u broju koza za čak 31,5 odsto, zatim sledi broj svinja koji je manji za 30,7 odsto, i broj goveda za 17,7 procenata;

Podaci popisa samo potvrđuju ono na šta poljoprivrednici i agroanalitičari ukazuju godinama, a to je – neophodnost reforme da bi se zaustavilo nazadovanje u stočarstvu. Vrednost proizvodnje po hektaru samo 1.200 dolara godišnje! Sa tom proizvodnjim agrar Srbije nije konkurentan na svetskom tržištu!

• Agroanalitičari ističu da agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje, a vrednost ukupne proizvodnje kreće se tek oko pet milijardi dolara godi[nje. Stopa rasta u poslednjoj deceniji bila je samo 1,7 odsto. Ili godišnje za poslednjih deset godina to je bilo samo 0,17 odsto!

 A, strategija koja se primenjivala od 2014. pa do kraja 2024. godine bila jeobećali da će to biti godišnej 9,1 odstgo, ili u lošijim godinama čak 6,1 odsto. To je i potpisalo 240 naših stručnjaka. Ta  štetna Strategija razvoja agrara je važile sve do početka 2025. godine. To je po oceni recenzenta prof dr Kovilkjka Lovre, bivšeg saveznog minstra poljoprivrede Jugoslavije bila loša, netačna i štetna strategija za državu narod. 

• To je pokazala i njena primena, jer u to vreme je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet! Sad treba da ga vrati kroz primenu nova strategija, koja uskoro trega da se promoviše i koja će važiti od 2025. do 2034. godine.  

Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine, koja važila do kraja 2024. godine, obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo. Prema strategiji koja sprovodila od jula 2014. pa do kraja 2024.godine bio je planiran godišnji rast proizvodnje u agraru od 9,1 odsto, a ukoliko je lošija godina da to bude 6,1 odsto. Takvu strategiju napisalo je na 145 strana 240 naših autora. Posle jedne decenije rast proizvodnje u toj deceniji bio je samo 1,7 odsto, dok je godišnji rast iznosio tek 0,17 odsto! Za tu prošlu i promašenu strategiju autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava koji su stigli iz tri evropske zemlje. Za vreme javne rasprave kada je vođena o toj bivšoj strategiji, nije bila prihvaćena nijedna primedba. Rečeno je da će strategija ići na usvajanje u Skupštinu Srbije, pa će se tad voditi i rasprava. 

• Strategiju je krajem jula 2014. godine usvojila Vlada Srbije, ali ona nikada nije upućena u Skupštinu Srbije kako bi je ona i usvojila: Jedino,  tada bi bila obavezna za sve naredne vlade. Ovako je ostala, promašena Strategije koja je Srbiji donela samo štete. Odnosno izgubila je prehrambeni suverenitet!
• Posledice njene primene su da je Srbija sad postala zavisna od uvoza hrane, pre svega, svinjskog mesa i mleka. U 2023. godini za za to je bilo potrošeno 574 miliona evra, a u prošloj 2024. godini čak 650 miliona evra. U 2025. godini taj trošak će biti još veći!  Do sredine 2025.godine bilo je već potrošeno oko 800 miliona evra! 

Primer Danske…

Da bi se sve to u agarau izlečilo, sad se u Srbiji priprema novi koncept  agrara, koji kroz uvođenje novina treba da ispravi sve dosadašnje greške koje su dovele do gubitka prehrambenog suvereniteta zemlje  kada je u pitanju proizvodnja i potrošnja svinjskog mesa. I dok Srbija stagnira u stočarstvu, zemlje na koje se ugleda odmiču da ih Srbija neće stići ni za pola veka, kada bi se ubrzano razvijala. Najbolji  primer je Danska iz koje smo u 2024.godini uvezli blizu 500.000 prasića, ali nismo rešili problem nestašice ni  proizvodnje ovog mesa u Srbiji.

Stigla je vest da Danska obara rekorde kada je reč o svinjskoj industriji. Jer, poroizvođači ove zemlje u proseku imaju 37,3 praseta po krmači godišnje, a najbpolje farme postižu čak i 42,8 zalučenih prasadi! To je bilo do sada, a sad se pripremaju da broj zalučenih prasadi bude veći i od 50 grla, kaže dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Poljoprivednog fakulteta. Kod nas je to sve dvostruklo manje… 

Pregled drugog kvartala 2025.godine, koji je izradila konsultantska kuća ,,Venac’’, pokazao je da najbolje farme u Danskoj bez problema prelaze granicu od 40 zalučenih prasadi po krmači godišnje. O tome je pisao nemački poljoprivredni list ,,Top Agrar”. Analiza kompanije Velas  obuhvatila je podatke sa 467 farmi krmača, zatim 331 farme za odgoj prasadi i 315 farmi za tov svinja. Na osnovu tih podataka  utvrđeno je da danski proizvođači prasadi u proseku su postizali 37,3 praseta po krmači godišnje. Kada se posmatra samo 10 odsto najboljih farmi, prosek iznosi  42,8 zalu;enih prasadi po krmači, dok je kod 10 odsto najslabijih taj broj 29,7 grla. Ukupno gledano 30 osto zapata krmača sada prelazi ganicu od 40 zalučenih prasadi po krmači godišnje u ovoj zemlji.

Vredni pomena su i proizvodni pokazatelji farmi u tovu svinja koje su uključene u istraživanje. Prosečni dnevni prirast iznosi oko 1.095 grama, dok su gubici nešto ispod tri odsto. Prosečni koeficijent konverzije hrane je 2,5 kilogama hane za kilogram prirasta. Najboljih 10 odsto farmi imalo je konverziju od 2,27 odsto. Visoka proizvodnja, međutim, utiče i na prosečan životni vek krmača.Visoka plodnost u Danskoj ima i negativnu stranu – smrtnost među krmačama od čak 15 odsto!

• Dok posmatramo ovo u zemlji koja ima oko šest miliona stanovnika i godišnje proizvodi više od 32 miliona svinja, možemo samo da se divimo. A, a danas u proseku svaka srednje razvijena zemlja koja troši svinjsko meso treba u tovu da ima, najamnje  brojj svinja, a to je koliko i stanovnika; 

Kada se Srbija uporedi sa ovom zemljom, dolazi se do zaključka da je pre jedne decenije u oborima imala 1,1 miliona krmača prasilja.Danas ima samo 110.000 grla. Ima 6,6 miliona stanovnika, ali u oborima samo 2,34 miliona svinja! Prošle 2024. godine godine imala je Srbija odobrenje od bivše ministarke poljoprivrede da uveze u zemlju 500.000 grla prasića Danske. U vezla je manje od toga oko 474.000 grla  i blizu 100.000 tona svinjskog mesa, ponajviše iz Španije. Ali, sve  bilo dobro i dovoljno kada bi se poboljšao sopstveni tov i broj svinja i prasadi u oborima. Dakle, sve to znamo, ali skoro ništa nismo iskositili da bi smanjili svoj uvoz  i nedostatak svinjskog mesa. Očekuje se sad da će to da uradi novi ministar i njegovi  saradnici sa novom strategijom!? 

Фoтo: Гoрaн Mулић – У Србиjи сe прeмa пoдaцимa РЗС у 2024.гoдини сe нaвoдњaвaлo сaмo 48.668 хeктaрa њивa. Укупнo сe кoристилo  3.257.100 хeктaрa њивa!

Poslednji popis au agraru Srbije obavljen 2023/24. godine pokazao je pravo, loše stanje u domaćem agraru i na osnovu sada dobijenih podataka rade se studije prema kojima će se voditi nova agrarna politika. Stočarstvo je u daleko lošijem stanju nego 2012. godine kada je urađen prethodni popis, veliki je pad broja stoke, naročito kada je u pitanju mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Nažalost, svinjarstvo je dodatno devastirano i pojavom afričke kuge. A,li, broj grla je smanjen, zahvaljujući, pre svega vođenju loše agroekonomske politike u zemlji. Posle je stigla klasična, i na kraju tek afrička kuga. Njoj je ostalo najmanje svinja da se eutanjazira da bi se smanji  ukupan broj u  zemlji.

• Potrebno je sistemsko rešavanje problema koje se ne dešava godinama. Jer, sve što je dosada preduzeto bilo je samo gašenje, a ponekad se i razubuktavao požar u ovoj oblasti. Kada se tome doda i činjenica da se nezna gde je potrošeno oko 460 miliona evra, navodno datih stočarima i rualnom razvoju, u protekloj deceniji, ali do njih to nije stiglo, utvrdila je DRI.  Das u te poare stoigole stoačri ne bi bila na ulicama, već u stajama I na njivama. Onda nije ni čudno što sve šečće izulaze na ulicu da se čuje injihov glas i da traže pravdu. Zato se budućnost  poljoporivrede Srbije nalazi  u povratku u prošlost. Jer, to je jedino rešenje sad, da bi se vratili na prinose i proizvodnju svih kultira od pre tri, četiri decenije ili pola veka. Jer, tad aje svega bilo više nego što sada stvaramo; 
• Evo, koliko je Srbija tada proizvodila što su bili rekordi u odnosu  ono što sad proizvodimo u ovoj fabrici po otvorenim nebom koja se nalazi na 3.257.100 hektara. Evo i visine  prinosa nekoliko useva i kultura iz nekadašnjih vremena. Svi bi  bili srećni kada bi to ostvarili ove i budućih godina. Prema podacima RZS Srbije je daleke 1991. godine rekrodna proizvodnja pšenicee bila je  kada je u njoj bilo  proizvedeno 3.736.500 tona pšenice, pa 8.062.020 tona kukuruza 1986. godine, zatim 4.920.600 tona šećerne repe je bilo proizvedneo 1989. godine, zatim 1.148.660 tona krompira bilo je proizvedneo 1974. godine, pa 101.030 tona pasulјa je ubrano 1955. godine, dok smo 1977.godine sa naših polјa bili ubrali 244.960 tona paradajza, a 1981. godine ubrali smo na našim njivama  202.860 tona crnog luka, dok je 1984. godine bilo proizvedeno 34.980 tona belog luka…Pomenimo još da je 1982. godine bilo proizvedeno  i 73.116 tona krastavaca,  zatim kupusa i kelјa je bilo u rekordu 1980. godine  kada je rod bio 381.720 tona, a raž je bila rekordna 1953. godine kada je prinos bio 93.620 tona. Ovo i noge druge proizvode Srbiaj dans uvozi, umesto da izvozi!  
• Voće se u Srbiji nalazi na blizu 200.000 hetkara. Zbog manje proizvodnje i štete od mrazeva i suše, ove 2025. godien će biti i manji prihod od izvoza za 800 miliona evra! Kada je reč dalekim godinama, voću i visokim prinosima, evo primera da je daleke 1969.godine u Srbiji bilo proizvedeno 886.540 tona šlјiva, 1969 godine bilo je ubrano i 748.530 tona grožđa, zatim 1979. godine je bilo proizvedeno i prodato  441.710 tona dinja i lubenica, a 1999. godine je bilo rodilo 96.400 tona jagoda, a oraha je bilo u rekordu 2009. godine. Breskve su bile u rekordu 2011. godine kada je rod bio 91.366 tona, a iste godine kajsije su donele 44.077 tona roda. U ovoj 2025. godini rod kajsija je bio manjoi od 15.000 tona! 
• Na 17.510 hektara proizvedeno je 82.577 tona malina, što je manje u odnosu na 2024. godinu za 12,2 odsto; Nekada aje ta proiuvdonaj iznosila višeod 120.000 tona!
• Statistika je zabeležila da je u 2025.godini klima obrala i višnje. Na 19.063 hektara dobijen je rod od samo 78.959 tona, što je za 42,3 odsot manje od očekivanja;
• Kada se pogled jabuka sa oko 25.000 hektara dobijen je rod težak 336.583 tone, što je za 13,4 odsto manje nego u 2024 godini.Rekordna proizvodnja  jabuak od 516.311 tona boila  2013. godine; 
• U Srbiji je šljiva bila nacionalno voće jer se nalazi na 74.011 hektara. Na toj površini ove 2025. godine ubrano je samo 325.960 tona šljive, što je za 15,8 odsto manj nego u 2024. godini. Rekordna proizvodnja šljive bila je 1969. godine kada je sa ovih površina bilo ubrano čak 886.540 tona ovog voća;
• Jedino je u 2025. godini rod grožđa bio iznad očekivanja. Na 17.437 hektara ubran je rod težak 148.718 tona. To je više u odnosu na 2024. godinu za 8,5 odsto. Ali, je i dalje manje za 8,3 odsto u odnosu na prosek za poslednjih deset godina. Rekordna proizvodnja grožđa u Srbiji bila je 1969. godine kada je bilo ubrano 748.530 tona roda!

Posmatrajući sve ove brojke iz prošlosti, u odnosu na  2025. godinu, budućnost onih koji se bave agrarom u Srbiji nalazi se prvo u povratku u prošlost, kada su prinosi bili mnogo, mnogo, mnogo, veći. Pre pola veka! Pa tek onda, kada se ostvari taj nekadašnji rod, uz pomoć nauke da se gleda na budućnost.

Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te njihove vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo gašenje, a ponekada i rasplamsavanje požara. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put.

• Veliki problem je to što stočarima i selima u Srbiji od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili više tadašnjeg godišnjeg agrarnog budžeta). Novac je otišao iz ministarsta poljoprivrede, ali nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Gde je nenamenski završio – javnost nije upoznata;

Podaci ukazuju  da u poslednje četiri decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. To znači da se pre četiri decenije  u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 100.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa.Taj uvoz je zemlju doveo do toga da je izgubila i pehrambeni suverenitet u toj oblasti.

Prognoze za Evropu!

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju stručnjaci i svetski klimatolozi.

• Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetlјiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima;
• Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka!

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za polјoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike i donosi paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga.

To ističe i Miroslav Tadić, baveći se tomom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”.

• Srbiju  narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose. Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne promene u Evropi uklјučuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i polјoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet!

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjski svet, ali posebno na polјoprivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govore poslednji podaci pada navodnjavanih površina. 

• tome najbolјe pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnjavano bilo samo nešto više od 47.529 hektara, a u 2024. godini pod vodom je bilo samo 48.668 hektara! To nas vraća na nivo od pre deceniju i po!

Dokaz da se u Srbiji neradi dobro je i nalaz Državne revizorske institucije o obmanama sa izgrađenim i korišćenim površinama u navodnjavanju u zemlјi. A, njive su suve, hrane i je sve manja. U PKS se beleži pad potrošnje hraneč Nje iam sve manje, ali je i  sve skuplјa! 

• I ministri svaki kad je dolazio na vlast  i agrarnu fotelju, obećavao je gradnju sistema za navodnjavanje od 100.000 pa domilion hetklјara. Ništa se nije ostvarilo od toga!
• A, da je svaki od njih 17 za proteklih četvrt veka izgadio sisteme samo na ppostojalo  na po 10.000 hetkara, Srbija bi dana danas imala novih 170.000 hektara sistema za navodnjavanje plus oni stari izgrađeni  pre više od pola veka! Kada bi tome dodali iono što smo iakle u 2024. godini od 48.668 hektara, gde bi nam bio kraj!

Ali, narode nisu samo obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta je prilikom otvaranja hidrosistema D-T-D, kada je voda u pitanju, narodu obećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. On je tada otvorio hidrorsistem D-T-D. To je tad abial navjeća investicija u Evropi. To su i  obećanja  uglavnom prd svake izbore.  I Stane Dolanc je, na otvaranju hidrosistema i brane kod Novog Bečeja, tada rekao: „Dunav-Tisa-Dunav’’ da će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da se navodnjava 510.000 hektara i da odvodnjava milion hektara“. Navodnjavanje u tom obimu nikada nije funkcionisalo. Odvodnjavanje jeste sve do 2025. godine. Tada su stigle suvišne vode. Sistem je već bio zapušen i zatrpan mulјema pa nije mogao da primi suvišne vode. Tada su bile velike poplave u Banatu. Ukoliko se to neuradi, on će biti jedna od najvećih promašenih investicija posle Drugog svetskog rata u Evropi!

Kada je kopan kanal hidrosistema D-T-D  od 1947. pa do 1977. godine, iskopanp je 135 miliona kubika zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio priveden nameni!

I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još ne ostvaruje. Dokaz su najnoviji podaci DRI i RZS. Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nije mogao da primi suvišne vode. 

• Kada je kopan hidrositem D-T-D iskopano je oko 135 miliona kubika zemlјe.  Danas da bi se on vratio  nameni treba prvo očistiti 15 miliona kubika mulјa. U tom slučaju kanal bi bio plovan, i koristan za privredu i turizam. Ali, Srbija nema novca da kupi mašine koje ti trebale to da obave! Ako tako ostane on će biti najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata!

• Taj obećani kapacitet navodnjavanja od 510.000 hektara nikada nije dostignut. Više od 1,4 miliona hektara u Vojvodini, navodnajvanje njiva nikada nije dočekalo!
• Narod je obmanjivan netačnim podacima proteklih godina, što je pokazala i analiza Državne revizorske institucije iz septembra 2025. godine. A, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, narod je obaveštavan da se navodnjavanje obavlјa na 70.000 hektara!? Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlјi navodnjavano i manje od toga – ispod 50.000 hektara;

Samo obećanje za bolјu budućnost u polјoprivredi  postoje!

• Za 508.365 polјoprivrednh gazdinstava u Srbiji, što je za 10 odsto manje nego li pak 2018.godine, odnosno za 1.150.653 lica (to je 2,2 zaposlenih po porodičnom gazdinstvu);
• Svake godine i Akademijski odbor za selo SANU, na svom tradicionalnom savetovanju u maju ili junu, pod nazivom ,,BUDUĆNOST POLjOPRIVREDE” lјudima iz ove oblasti obećava bolјi život i budućnost u agraru.  A, on je svake godine sve teži.  Proizvodnja je sve manja i sve skuplja. Dobar tih lјudi koji čekaju bolјi život od agrara otišao je sa ovog sveta.

Onima koji su još tu budućnost se uvek obećava za sutra, a oni bi hteli da je imaju već danas! I tako čekajući bolјi paorski život odlaze sa ovog sveta. Jer, proizvodnja hrane je sve manja, hrana je sve skuplјa i sve manje se troši. Najbolјi dokaz su brojke o rekordnim proizvodnjama, koje su bile pre tri, četiri i pet decenija. Dakle, budućnost Srbije prvo se nalazi u povratku u prošlost! Pa tek onda uz pomoć nauke da se u regenerativnoj poljoprivredi, kada budu pune staje goveda i obori svinja, uz pomoć nauke krene u novu budućnost!

• Jer, je rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila 1991. godine i to 3.736.503 tone, kukuruza 8.062.020 tona u 1986. godini, crnog luka 202.860 tona 1981. godine, kupusa i kelјa 381.720 tona 1980. godine, belog luka 34.890 tona u 1984. godini, grožđa je 1969. godine bilo proizvedeno 748.530 tona, šlјiva 866.540 tona 1969. godine je ubrano, sad daleke 1974. godine je u Srbiji bilo proizvedeno i 1.148.600 tona krompira, 101.030 tona pasulјa, zatim 441.710 tona dinja i lubenica 1979. godine, pa 1977. godine smo jeli domaći paradajz i bilo ga je proizvedeno 244.960 tona… Danas je mnogo, mnogo, mnogo, manja proizvodnja svih ovih proizvoda na istim površinama. I oni su sve skuplјi. A, hvalimo se kako nauka napreduje. To se ene vidi napoljiam, niti osete proiyvođači hrane! Zato se i budućnost, odnosno bolјi život u Srbiji, nalazi prvo da se vratimo u prošlost, da dostignemo nhekadašnju proizvodnju, pa tek onda da se govori o rekordima. Ovako se samo obmanjujemo i to svakodnevno! Kako smo sad postigli rekorde u prinosima pojedinih  kultura! Što nije tačno! Toje možda reord za sadašnej rukovodiocde, jer znekadašnje rekorde ne znaju! Odnosno, ne čitaju kako je nedavno ili nekada davno! Znanje im je na nikom nivou, jr nisu u mogućnosti da prodaju viškove pšenice koje Srbija ima i u ovoj 2025.  godini.Treba samo da pogledaju kako je to nekada radio nekadašnji ,,Geneks’’ , ,,Progres’’ i druge firme iz prošlog vremena. 
• Sad bi bilo dobro rešenje kada bi se formirara jedna zadruga koja bi se bavila samo izvozom.  Sve dok ljudi ne bi naulili kako se to nekada radilo!

Vlast u Srbiji i danas 2025. godine opet je dosledna u obećanjima: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera –  u budućnost! I oni počinju da izlazue na ulcie da protstvuju i traže pravdu! Građani bi voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolјe sutra, Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama.

• Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima, svih političkkih struktura, za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, ali je bolјitak, na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlјe, pa kada se približiš tom cilјu, on postaje sve dalјi;

U svojim istorijskiim obećanjima. ova sadašnja, poslednja najnovija vlast, je opet dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju bolјitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlјa u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbina i da stalno daje obećanja za bolјi život, koji im je sve dalјi. Oni recimo taže da cene goriva budu kao i u regionu, ali, ba pare od te razlike za punjenje budžeta. Trega i drugima, alki to rešvaju na drugačiji  način! I navodanvjanej bi moglo da se drugačiej +klada kad abi se pored 440.000 hektara krositla voda na samo na po 10 hjektlar au okoloini gde protiču danas neokčlošćeni kanali od mulkja, pa iamju manje i vode.

Selјani, ali i mnogi žitelјi, čekajući taj bolјi život odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelјa sela, koji obrađuju zemlјu je 60 godina!

                                                           (Autor je analitičar i publicista)