Termin rada i investicija u budućnosti!
- Branko Majerič
- Iako je regenerativna poljoprivreda prepoznata kao ključna strategija za transformaciju evropskih sistema hrane i poljoprivrede, njena implementacija suočava se sa izazovima zbog različitih pristupa pojedinačnih država članicama EU;
- Svaka zemlja ima mogućnost prilagođavanja politika prema svojim specifičnostima, što može dovesti do varijacija u primeni i efikasnosti. Ovaj diverzitet ukazuje na potrebu za daljim usklađivanjem i razmenom iskustava kako bi se postigao zajednički cilj održive i regenerativne poljoprivrede;
- Regenerativna poljoprivreda odgovor je na izazove savremene proizvodnje hrane. Ona se zasniva na principima koji zemljištu vraćaju plodnost i otpornost – smanjenom obradom tla, korišćenjem pokrovnih i združenih useva, pažljivom rotacijom kultura i povezivanjem sa stočarstvom. generativne poljoprivrede u EU;
- U Sloveniji se dosledno primenjuju principi regenerativnog pristupa u agraru: minimalno narušavanje tla, bar 30 odsto pokrivenosti zemljišta posle obrade i raznovrsnost kultura u plodoredu, uključujući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i ptujski luk sa evropskom zaštitom geografskog porekla;
- Prema podacima RZS u Srbiji postoji 508.3645poljoprivednih gazdinstva. To je manje za 10 odsto nego li 2018. godine kada je bilo 564.541 gazdinstvo.Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. To je Od toga danas je 662.943 muškarca i 487.710 žena!
- Prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Kada je reč o starosti 77 osto odsto vlasnia gazudistava su muiškarci, a 23 odsto žene;
- Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine!
Branislav GULAN
Regenerativan poljoprivreda u svetu zauzela je već petinu površina na kojima se proizvodi hrana. Sve više se širi i u Evropskoj uniji. Tako regenerativna poljoprivreda postepeno dobija na značaju, iako još uvek nije u potpunosti integrisana u zvanične politike. Evropski ekonomsko-socijalni komitet (EESC) je u junu 2025. godine usvojio je mišljenje koje prepoznaje regenerativnu poljoprivredu kao ključnu strategiju za transformaciju evropskih sistema hrane i poljoprivrede. Komitet je pozvao na usvajanje zajedničke, rezultatski zasnovane definicije regenerativne poljoprivrede, fokusirane na merljive ishode poput zdravlja zemljišta, skladištenja ugljen-dioksida i dobrobiti ruralnih zajednica. Takođe, predloženo je da EU prizna tlo kao javno dobro i uskladi ključne politike, od finansiranja do regulative, kako bi aktivno podržala regenerativne prakse European Economic and Social Committee.
Međutim, trenutni izazov ostaje nedostatak zvanične definicije regenerativne poljoprivrede na nivou svih zemalja članica, što otežava implementaciju politika i pristup finansiranju. U međuvremenu, zakonodavne inicijative kao što je EU Zakon o obnovi prirode (Nature Restoration Law) iz 2024. godine, koji ima za cilj obnovu degradiranih ekosistema i povećanje sadržaja ugljen-dioksida u zemljištima, delimično se poklapaju sa principima regenerativne poljoprivrede FoodNavigator.com.
Srbija se sad suočava sa ozbiljnim izazovima u poljoprivredi – zemljište se ubrzano degradira, troškovi đubriva i pesticida rastu, a klimatske promene donose sve učestalije suše i poplave. U takvim okolnostima, regenerativna poljoprivreda sve češće se prepoznaje kao šansa za preokret – način da se obnavlja tlo, čuva biodiverzitet i povećava otpornost useva na klimatske ekstreme. Kako bi se ovaj pristup zaista zaživeo u praksi, važno je da žene, koje čine značajan deo poljoprivredne radne snage, dobiju ravnopravnu priliku da učestvuju u njegovom razvoju i primeni.
- Prema podacima RZS u Srbiji postoji 508.3645poljoprivednih gazdinstva. To je manje za 10 odsto nego li 2018. godine kada je bilo 564.541 gazdinstvo.Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. To je Od toga danas je 662.943 muškarca i 487.710 žena!
Formalne mere, poput dodatnih bodova za žene pri konkurisanju za IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) podsticaje, podsticaje iz pokrajinskog i republičkog budžeta, kao i podsticaje iz programa koje (su)finansiraju međunarodne institucije, pokazuju da država prepoznaje značaj žena u poljoprivredi.
Ipak, same kvote ili bodovi nisu dovoljni: prava rodna ravnopravnost zavisi od stvarnog pristupa obrazovanju, mentorstvu i praktičnim resursima, koji ženama omogućavaju da uspešno primene regenerativne prakse na svojim gazdinstvima.
Povrće sa poljoprivrednog gazdinstva
Regenerativna poljoprivreda odgovor je na izazove savremene proizvodnje hrane. Ona se zasniva na principima koji zemljištu vraćaju plodnost i otpornost – smanjenom obradom tla, korišćenjem pokrovnih i združenih useva, pažljivom rotacijom kultura i povezivanjem sa stočarstvom. Takav pristup ne samo da smanjuje pritisak na prirodne resurse, već i obezbeđuje održivost proizvodnje hrane na duži rok.
Prelazak na regenerativne modele u Srbiji nije lak ni jednostavan. Granica između „organskog“ i „regenerativnog“ u praksi je još maglovita. Organska proizvodnja ima jasno definisane zakonske kriterijume i subvencije, dok regenerativni pristup još uvek nema precizne standarde.
„Na nacionalnom nivou ne postoje precizno usvojeni kriterijumi po sistemima proizvodnje, tako da mi težimo izjašnjavanju da li poljoprivrednik primenjuje neke od regenerativnih praksi“, objašnjava Milica Adamović iz Saveza za regenerativnu poljoprivredu. Ona dodaje i da je najveći izazov prelaska na regenerativnu poljoprivredu upravo kod žena, koje u ruralnim sredinama balansiraju domaćinstvo i poljoprivredni rad: „Bez podrške i saveta, mnoge žene ostaju na margini, iako imaju znanje i volju. Najveći izazov prelaska na regenerativnu poljoprivredu upravo je kod žena!
Primer iz prakse jasno pokazuje i prepreke, ali i potencijal regenerativnog pristupa. „Od 2019. godine se bavimo sertifikovanom organskom proizvodnjom povrća, voća, mahunarki i žitarica. Kada smo se upoznali sa regenerativnom poljoprivredom, shvatili smo da mnogi principi prirodnog obnavljanja zemljišta savršeno idu uz organsku proizvodnju i tada smo odlučili da postepeno usvajamo ove prakse na našem gazdinstvu“, ističe Anabel Viček iz Pivnica. Njene metode – smanjena obrada tla, pokrovni usevi i rotacija kultura – ne samo da štite zemljište, već povećavaju otpornost useva na klimatske ekstreme i smanjuju potrebu za hemijskim đubrivima.„Na početku je izazovno, posebno kada pokušavate da balansirate između domaćinstva i rada na njivi, ali kada se vidi efekat posle nekoliko godina, shvatite koliko je to dugoročno isplativo i osnažujuće za žene u zajednici,“ dodaje Anabel, naglašavajući kako regenerativna poljoprivreda otvara prostor za saradnju i međusobnu podršku žena na selu.
Dobre vesti za regenerativnu poljoprivredu dolaze i iz oblasti finansijske podrške: preko konkursa bespovratnih sredstava, na raspolaganju je 50 miliona dinara za žene na selu, što im omogućava da unaprede gazdinstva, investiraju u opremu ili razviju dodatne proizvodne aktivnosti. „Ovo je prilika da žene ponovo preuzmu kontrolu nad svojim gazdinstvima i unaprede plodnost zemljišta,“ ističe Milica Damović iz Saveza, dok Agrosmart naglašava da je konkurs namenjen upravo ženama koje žele da razviju ili modernizuju svoje poljoprivredno poslovanje Regenerativna poljoprivreda, istovremeno, postaje moćan alat za osnaživanje žena kroz obrazovanje i saradnju.
- Prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Kada je reč o starosti 77 osto odsto vlasnia gazudistava su muiškarci, a 23 odsto žene;
„Kroz kombinaciju organske i regenerativne proizvodnje i saradnju u zadruzi, možemo smanjiti troškove i zajednički plasirati proizvode. Takođe, žene u zajednici međusobno dele iskustva, što olakšava prelazak na ove prakse,“ potvrđuje Anabel.
Fleksibilni obrazovni programi, kratke radionice, reprezentativna domaćinstva ili online platforme omogućavaju ženama da stiču praktična znanja bez prekida svakodnevnih obaveza, a pritom preuzimaju vodeće uloge u proizvodnji, distribuciji i organizaciji zajedničkih inicijativa. Žene u zajednici međusobno dele iskustva, što olakšava prelazak na nove prakse
Na kraju, regenerativna poljoprivreda u Srbiji, iako još uvek u ranoj fazi razvoja, pokazuje da može postati ključni alat za dugoročno ekonomsko, društveno i ekološko osnaživanje žena i njihovih zajednica.
„Ono što regenerativna poljoprivreda nudi jeste prilika da žene ponovo preuzmu kontrolu nad svojim gazdinstvima, unaprede plodnost zemljišta i doprinesu održivosti zajednice,“ zaključuje Anabel, dok iz Saveza dodaju: „Podrška ženama u ovim inicijativama nije samo rodno pitanje – to je pitanje opstanka ruralnih zajednica i budućnosti poljoprivrede u Srbiji.“
- Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine!
Regenerativna poljoprivreda, put ka održivosti
Srbija je tek na početku puta ka sistemskoj primeni regenerativnih principa u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako je svest o važnosti očuvanja zemljišta sve prisutnija, takve proizvodne prakse se u našim atarima još uvek sporadično primenjuju. U vremenu klimatskih izazova i degradacije zemljišta regenerativna poljoprivreda nudi održiva rešenja.
Takav koncept podrazumeva minimalnu obradu tla, pokrovne useve, rotiranje kultura, integraciju stočarstva i biljne proizvodnje, korišćenje prirodnih biostimulatora i preciznu primenu resursa uz pomoć savremenih tehnologija. U cilju afirmacije uloge i značaja takvih proizvodnih praksi Udruženje „Poljoprivrednici nove generacije” je uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredz Vojvodine, u Maloj Remeti, organizovalo konferenciju “Regenerativna poljoprivreda šansa budućnosti”. Eminentni agrarni stručnjaci rasvetlili su ovu temu iz različitih uglova.
O značaju regenerativnih pricipa, kroz prizmu zadružnog sektora govorila je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov. O razlici između konzervacijske i regenerativne poljoprivrede izlagao je prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. O ulozi biostimulatora u regenerativnoj poljoprivredi govorili su stručnjaci za voćarstvo i povrtarstvo prof. dr Zoran Keserović i prof. dr Žarko Ilin, kao i agronomi Bojan Manojlović i Marko Bojin. Konferencija posvećena regenerativnoj poljoprivredi bila je i svojevrstan susret generacija, ideja i praksi, ali i poziv da se zemlja ne iscrpljuje već obnavlja, a poljoprivredni proizvođač posmatra kao čuvar ekosistema. Na ovom događaju predstavljena je i široka lepeza povoljnih kreditaza poljoprivrednike koje omogućuje Razvojni Fond AP Vojvodine u Srbi na kojoj se hrana proizvodi na 1,4 milioan hektara pldonih njiva.
Iako Srbija još nema zvanične kriterijume za „regenerativnu“ proizvodnju, sve više se ukazuje na značaj edukacije i sprovođenje pilot-projekata jer regenerativna poljoprivreda postaje standard održive proizvodnje, poručili su učesnici konferencije, koju sa ovom tematikom Udruženje “Poljoprivrednici nove generacije” organizuje četvrtu godinu zaredom.
Iskustvo iz Slovenije, nauk za Srbiju!
Slovenjija je na pdoručju nekadađšnej Jugoslaviej najdalje otišla na primenji rada kako živeti od regenerativne poljoprivrede. Ugledajući se na postignjue rezultate sad se i poljoprivreda Srbije nalazi se na pragu promena. Jer,praksa u svetu je pokazala da se regenerativnim modelima, sa manje rada može dobiti tri puta više prinosa. Srbija je odluičoial da se korist9ima postignuim rezutlatiamk Slovenije, i da tga isksutva primenuje na korišenkim njivama u Srbiji čiaj povšrian je sad čija povšrian je sad 3.257.100 hetkara. Po rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i člana radne grupe za izradu Zakona o regenerativnoj poljoprivredi dr Vladana Pešića, Srbija bi do kraja godine mogla dobiti taj zakon što će omogućiti primenu metoda održive poljoprivrede koji za posledicu ima proizvodnju kvalitetnije i bezbednije hrane, smanjenje troškova poljoprivednika, ali i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu.
U čitavom svetu, pogotovo u Evropskoj uniji, akcenat se stavlja na održivu poljoprivredu. I Srbija je počela da preduzima korake ka primeni tog tipa poljoprivrede. Primena metoda održive poljoprivrede počela je prvo u SAD polovinom prošlog veka, a regenerativne metode tek tokom sedamdesetih godina. Agroanalaitičari naglašavaju da je u Srbiji tek prošle 2024. godine nastalo Udruženje regenerativne poljoprivrede i da se sprema izrada zakona o tom pristupu u poljoprivredi. Govoreći o prednostima takvog pristupa poljoprivredi Pešić navodi da takav rad omogućava da se proizvodi kvalitetnija i zdravija hrana, kao i da se smanjuju troškovi poljoprivrednika, potrošnja goriva i upotreba mehanizacije. Ušteda se ostvaruje naročito kada je reč o upotrebi pesticida i sintetičkih đubriva koji imaju veliku tržišnu vrednost. Kod regenerativne poljoprivrede prisutnost biljaka je čak 100 odsto, a kod konzervacijske ona je do 30 odsto. Humusna materija je u Srbiji zbog intenzivne proizvodnje i iscrpljivanja zemljišta na niskom nivou. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka zemljišta u Vojvodini imala su oko četiri odsto humusne materije, a sada je do 1,8 odsto.
- Ima manje rada, manje energije se troši, za sat možemo napraviti tri puta više. Smanjili smo NPK đubrivo jer sekundarni proizvodi ostaju na njivama-slamu i sve druge ostatke ne iznosimo s parcela (Branko Majerič, poljoprivrednik iz Slovenije). Naglasio je da je to proces, u kom farmeri moraju biti svesni kada ga započnu, da treba da budu dosledni jer koristi možda neće videti u prvoj godini, već eventualno u drugoj, i da će se ukoliko prinos bude niži u prve dve godine, sve kompenzovati smanjenjem troškova proizvodnje;
Kako funkcioniše poljoprivreda zasnovana na održivim principima van granica Srbije članovi Društva agrarnih novinara iz Srbije imala je priliku da se uveri u gazdinstvu Branka Majeriča u selu Moškanjci u opštini Gorišnica u Sloveniji prilikom posete 63. Međunarodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu AGRA 2025, jednoj od najznačajnijih manifestacija te vrste u regionu, a na kojem je Srbija bila prvi put zvanična zemlja partner. Srbiju, kao yemljupartenra Sajma ,,Agrara25’’ na sajmu je ove godine predstavljalo više od 20 izlagača. Inače sajam je od okupio 1.710 njih iz 35 država širom sveta. Izložbu je razgledalo više od 100.000 posetilaca.
Foto sajam ,,Agra2025’’: Branka Majeriča, Ptujski luk je autohtona sorta, malo ljuta, ima poseban ukus i suve materije. Do pre tri decenije svako imanje ga je proizvodilo, ali je zapostavljen jer su se svi okrenuli hibridima. Mi smo počeli da ga sadimo 2003. godine. Sve se pokayalo veoma dobro jer se radi na regenerativan način! Ali, subvencije su minimalne, tehnička podrška ograničena!
Jedan od izlagača na radgonskoj sajamskoj manifestaciji bio je upravo Branko Majerič, koji je izneo svoja više nego pozitivna iskustva sa konzervacijskom poljoprivredom na području Ptujskog polja na kom obrađuje 35 hektara.Bavimo se konzervacijskom poljoprivredom 25 godina, i moram priznati, prvih deset godina smo se mučili i tek od 2010, kad smo se opskrbli mehanizacijom i naoružali znanjem, radimo punim kapacitetom, priča Majerič, čiji sin je pre pola decenejje preuzeo gazdinstvo. Krajnji cilj je proizvodnja proizvoda zasnovana na no-till konceptu, koji podrazumeva sejanje semena direktno u neobrađenu zemlju specijalnim sejalicama, čime se smanjuje erozija i iscrpljivanje zemljišta, a istovremeno povećava ekonomski profit. Radimo po pravilima koja nalažu da se ništa ili što manje zemlje ore, da je tlo pokriveno najmanje 30 odsto posle svake obrade ili setve i da se dobro razvrstavaju kulture-plodored, a to znači uzgajanje minimalno tri kulture u pet godina. Kod nas se kukuruz seje na pet godina, isto i pšenica. Imamo u plodoredu soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, pšenicu. Proizvodimo i luk, takozvani Ptujski luk, koji uživa evropsku zaštitu. U opštini Gorišnica nas šest gazdinstava-kmetija bavi se proizvodnjom tog luka. Majerič objašnjava da se njegovo gazdinstvo upustilo u ovakav vid poljoprivredne proizvodnje shvativši da tako kako su ranije radili, nema perspektivu zbog klimatskih uslova, navodeći da je kvalitet zemljišta na 35 hektara koje obrađuje različit. Dve trećine od toga može da zaliva, zahvaljujući državnom zalivnom sistemu. Ima mogućnost na svakoj parceli da se priljuči na hidrant u kom ima vode od početka aprila do kraja oktobra sa devet bara pritiska. To znači da neke kulture možemo dosta dobro održati. Ove godine na parcelama gde je kukuruz, da ga nismo natapali, imali bismo podbačaj, napominje Majerič.
Ptujski luk kao dodatna vrednost
Proizvodnja autohtonog Ptujskog luka primer je očuvanja tradicije kroz savremene metode obrade tla. Po rečima njegovog proizvođača Branka Majeriča, Ptujski luk je autohtona sorta, malo ljuta, ima poseban ukus i suve materije. Do pre tri decenije svako imanje ga je proizvodilo, ali je zapostavljen jer su se svi okrenuli hibridima. Mi smo počeli da ga sadimo 2003. godine. Ceo proces proizvodnje izvodi se ručno, bez korišćenja poljoprivredne mehanizacije. Pošto nije okrugao ne može mehanizacija da se koristi, pa smo odlučili da sve radimo ručno i pokrenuli smo postupak za dobijanje oznake geografskog porekla. Četiri godine je to trajalo. Luk se hladi u prirodnim skladištima, a ne u hladnjačama. Proizvodimo ga na 12 hektara, a prinos je oko 20 tona. Tržišna cena na polici je dva, tri puta veća. To je dodatna vrednost za male proizvođače. Bio je to prvi poljoprivredni proizvod sa evropskom zaštitom u Sloveniji, kaže Branko Majerič. Dodaje da analize uzoraka koji se radovno obrađuju na ljubljanskom fakultetu kazuju da se na površinama gde se ne preokreće zemlja, humus povećava, kao i dostupnost fosfora što je za deo stručne javnosti bilo ravno čudu. Konzervacijska poljo-privreda ima puno prednosti. Tokom sušnih godina primećujemo da na površinama pod kozervacijskom obradom, najmanje tri do pet dana biljka može duže ostati vitalna. Proizvodnja autohtonog Ptujskog luka primer je očuvanja tradicije kroz savremene metode obrade tla. Po rečima njegovog proizvođača Branka Majeriča, Ptujski luk je autohtona sorta, malo ljuta, ima poseban ukus i suve materije. Do pre tri decenije svako imanje ga je proizvodilo, ali je zapostavljen jer su se svi okrenuli hibridima.
Mi smo puno mehanizacije odbacili jer nije potrebna, ali doći do dobre mehanizacije za ovaj tip proizvodnje ne samo kod nas u Sloveniji nego i u Evropi bilo je nemoguće. Ja doma ima traktore, aneki su valjani za psolove koje ja imaa, iako su stari oko pola veka! Imam toliko toliko zemlje za obradu, da su oni čak i višak. Dakle, nije potrebno da se ulaže novac u novu mehanizacij. Jr je dovoljna i kvalitena da obavi ove poslvoe, posebmno sad u regnerativnoj poljoprivredi. U Americi smo kupili dve sejačice. Smanjuje se i pojava štetočina. Ima manje rada, manje energije se troši, za sat možemo napraviti tri puta više. Smanjili smo NPK đubrivo jer sekundarni proizvodi ostaju na njivama-slamu i sve druge ostatke ne iznosimo s parcela. Ima toliko prednosti da je to neverovatno. Uravnoteži se sistem u prirodi koji mi hemijom i koječim još narušavamo.
Poredeći primenu regenerativne poljoprivrede u Srbiji i Sloveniji, prof. dr Vladan Pešić je naveo da ona manje više paralelno teče, ali da je u Sloveniji ipak krenula nešto ranije, zbog čega ta država ima Udruženje za konzervacijsku poljoprivredu, i može da se pohvali i podsticajima za ekološku, odnosno organsku poljoprivredu. U Sloveniji, prelazak na regenerativnu poljoprivredu suočava se sa ozbiljnim izazovima – subvencije su minimalne, tehnička podrška ograničena, a tržište često ne prepoznaje dodatnu vrednost održive proizvodnje. Branko Majerič, koji vodi imanje u selu Moškanjci kod Ljutomera u Sloveniji, na 35 hektara u vlasništvu svog sina, ističe: „Subvencije za konzervacijsku poljoprivredu iznose svega 18 evra po hektaru, dok ekološka proizvodnja dobija daleko veće podsticaje. Mi se kroz udruženje borimo da država uvede konzervacijsku poljoprivredu kao punopravnu meru.“ Pored finansijskih prepreka, postoji i potreba za savladavanjem nove tehnologije i nabavkom specijalizovane mehanizacije.
- Prvih deset godina bilo je puno muka, trebalo je savladati novu tehnologiju i nabaviti odgovarajuću mehanizaciju. Uprkos tome, on i njegova porodica dosledno primenjuju principe regenerativnog pristupa: minimalno narušavanje tla, bar 30 odsto pokrivenosti zemljišta posle obrade i raznovrsnost kultura u plodoredu, uključujući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i ptujski luk sa evropskom zaštitom geografskog porekla;
Regenerativni pristup donosi vidljive ekološke i ekonomske prednosti, smanjuje potrošnju energije i pesticida, poboljšava humus i mikroorganizme u zemljištu, a usevi postaju otporniji na sušu. „Proizvodnja ptujskog luka se odvija ručno, od vađenja do pakovanja. Zbog toga cena može biti i tri puta viša od cene običnog luka, što predstavlja dodatnu vrednost,ali i izazov za tržište kada je reč o malim gazdinstvima. Mi obra]ujemo 35 hektara. Luk se gaji nadva hetkara. Ali, donsoi veću zradzu nego sve osale površine. Alki, zbog plodoreda mora da svaštarimo. Pa negde gubimo, a negde zaradimo i tako preživljvamo“, naglašava Majerič.
Perspektiva iz Češke
Karolina Kolarova, koordinatorka za zagovaranje u organizaciji Živá půda, ističe da regenerativna poljoprivreda može značajno doprineti ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim sredinama. „Regenerativni pristupi omogućavaju ženama da stvore nove izvore prihoda – bilo kroz direktnu prodaju, preradu proizvoda, agroturizam ili udruživanje u zadruge,“ objašnjava Kolarova. „Kroz ove modele žene mogu preuzeti liderske uloge i ostvariti dodatnu vrednost za svoja gazdinstva i zajednice.“ Ali, ona naglašava da rodna dimenzija i dalje ostaje zapostavljena. „Žene u poljoprivredi često obavljaju intenzivan, kontinuiran rad – naročito u povrtarstvu, cvećarstvu i manjim parcelama, gde je potreban stalni nadzor i briga. Muškarci uglavnom dominiraju u velikim operacijama, poljoprivredi na poljima i stočarstvu, gde se više koristi mašinerija. To znači da edukacije i podrška moraju biti fleksibilne i prilagođene realnosti žena, uzimajući u obzir njihove svakodnevne obaveze.“ Kolarova dodaje da, iako formalni obrazovni programi za žene u oblasti regenerativne poljoprivrede još nisu razvijeni, Živá půda aktivno radi na inkluzivnim i pristupačnim radionicama. „Organizujemo praktične obuke i terenske posete domaćinstvima. Povezujemo poljoprivrednice sa stručnjacima i donositeljima odluka, jer samo kroz znanje i iskustvo mogu zaista da razviju svoje poslovanje.“, proizvođači iz Češke.
Pored obrazovanja, važno je i stvaranje platformi za razmenu znanja i zajedničku podršku. „Žene koje se uključe u zadruge ili lokalne inicijative ne samo da unapređuju svoja gazdinstva, već i jačaju čitave zajednice, razmenjuju iskustva i resurse i zajedno se bore za prepoznavanje vrednosti regenerativnih praksi na tržištu,“ naglašava Kolarova.
Na kraju, Kolarova dodaje i izazove povezane sa politikom i finansiranjem: Poljoprivreda se još uvek često posmatra kao muški domen. Potrebno je uključiti rodnu perspektivu u EU i lokalne programe, jer žene često imaju manji pristup zemljištu, kreditima i subvencijama. Samo kada se stvore pravi uslovi – znanje, resursi i mreža podrške – žene mogu u potpunosti da iskoriste potencijal regenerativne poljoprivrede.
Živá půda (Living Soil) je projekat Češke Fondacije za zaštitu životne sredine, posvećen borbi protiv degradacije zemljišta i promociji regenerativne poljoprivrede u Češkoj. Organizacija pruža stručne savete vlasnicima zemljišta i poljoprivrednicima, pomažući im da unaprede kvalitet tla i implementiraju regenerativne prakse. Prepoznajući rastuće interesovanje za regenerativnu poljoprivredu, ali i nedostatak centralnog mesta za razmenu znanja, Živá půda je kreirala posebnu platformu koja omogućava farmerima da diskutuju, uče i dobiju prilagođene savete. Pored direktnog rada sa poljoprivrednicima, organizacija se zalaže za sistemske promene i aktivno lobira kod političara kako bi se usvojile politike koje podržavaju regenerativnu poljoprivredu i sveobuhvatnu zaštitu zemljišta. Iako trenutno fokus nije specifično na rodno senzitivnom pristupu, iskustvo sa farmerima i angažman u oblikovanju poljoprivredne politike omogućava Živá půda da uoči izazove i prilike za žene u ruralnim zajednicama, posebno u vezi sa ekonomskim osnaživanjem i edukacijom.
Varijacije u primeni efikasnosti
Iako je regenerativna poljoprivreda prepoznata kao ključna strategija za transformaciju evropskih sistema hrane i poljoprivrede, njena implementacija suočava se sa izazovima zbog različitih pristupa pojedinačnih država članicama EU. Svaka zemlja ima mogućnost prilagođavanja politika prema svojim specifičnostima, što može dovesti do varijacija u primeni i efikasnosti. Ovaj diverzitet ukazuje na potrebu za daljim usklađivanjem i razmenom iskustava kako bi se postigao zajednički cilj održive i regenerativne poljoprivrede u EU.
Međutim, rodna perspektiva u poljoprivrednim politikama EU još uvek nije dovoljno zastupljena. Iako EU promoviše rodnu ravnopravnost i uključivanje rodne dimenzije u sve sektore kroz strategiju za rodnu ravnopravnost (European Commission, 2020), praksa pokazuje da žene u poljoprivredi često imaju manji pristup zemljištu, finansijskim sredstvima i odlučivanju. Ove prepreke ograničavaju njihovu mogućnost da u potpunosti primene regenerativne prakse i učestvuju u inovacijama u sektoru (European Institute for Gender Equality, 2022). Jasno je da je neophodno razviti rodno osetljive politike i programe podrške, kako bi žene imale ravnopravnu ulogu u održivoj i regenerativnoj poljoprivredi.
U Srbiji, kao i u ostatku Evrope, rodna ravnopravnost u poljoprivredi ostaje izazov. Iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine postavlja jasne principe i ciljeve za uključivanje žena u sve sektore društva, primena u poljoprivredi još uvek kasni (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava). Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost prepoznaje potrebu za podsticajima koji bi omogućili ženama da ravnopravno učestvuju u poljoprivredi, ali konkretne mere i njihova implementacija još nisu dovoljno razvijene.
Slična situacija je i u zakonodavstvu koje reguliše poljoprivredu i ruralni razvoj. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2025. godine definiše ciljeve i politike sektora, ali ne sadrži specifične odredbe koje bi direktno podržale učešće žena ili rodno osetljive pristupe (Paragraf.rs). Kao rezultat toga, žene često imaju ograničen pristup zemljištu, resursima i obukama, što može umanjiti njihov potencijal da implementiraju regenerativne prakse i preuzmu vodeće uloge u održivoj poljoprivredi.
Ove praznine u zakonodavnom okviru jasno pokazuju da je potrebno razviti specifične politike i mere koje će ne samo podržati žene, već i omogućiti da njihova znanja i inicijative u oblasti regenerativne poljoprivrede budu adekvatno prepoznate i nagrađene. Samo uz takav pristup Srbija može osigurati ravnopravnu participaciju žena i dugoročno jačanje otpornosti ruralnih zajednica.
Prednosti na papiru, izazovi u praksi
U Srbiji žene koje vode poljoprivredna gazdinstva formalno imaju prednost prilikom konkurisanja za IPARD sredstva – kao nosioci gazdinstava ostvaruju dodatnih pet bodova u okviru Mera 1 i Mera 7 IPARD III programa. Prema izveštaju za 2023. godinu, žene su podnosile 18 odsto prijava u okviru Mera 1, dok su ostvarile 22 odsto ukupnih sredstava, što ukazuje na manji broj prijava, ali i na veću prosečnu vrednost odobrenih sredstava po prijavi u odnosu na muške korisnike.
Od kraja 2017. godine Srbija koristi IPARD, instrument finansijske podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU. Završen je IPARD II program, iz kojeg je poljoprivrednicima, privrednim društvima i zadrugama u Srbiji iz budžeta Evropske unije bilo obezbeđeno 175 miliona evra, a u toku je IPARD III program, koji poljoprivredi i ruralnom razvoju Srbije bespovratno omogućuje 288 miliona evra. Problem je, međutim, u iskorišćenju sredstava – iz IPARD II programa Srbija je potrošila svega 56,4 odsto budžeta EU, a budući da se realizacija IPARD III programa odvija sporo i nedovoljno efikasno, opravdane su sumnje u bolju iskorišćenost tog evropskog fonda. Nažalost, IPARD ne prepoznaje regenerativnu poljoprivredu ali će, kako najavljuju nadležni, dogodine akreditovati meru koja se odnosi na ekološku proizvodnju pa će i tu žene, poljoprivrednice koje primenjuju te prakse, imati velike mogućnosti.
Podaci ukazuju i na izazove u praksi. Mnoge žene imaju ograničen pristup stručnim savetima, administrativnim resursima i finansijskoj podršci, što utiče na broj i kvalitet prijava. Formalno dobijeni dodatni bodovi stoga ne garantuju ravnopravnu šansu za uspeh, već u velikoj meri zavise od podrške unutar domaćinstva i lokalne zajednice.
Ministarstvo poljoprivrede direktno ističe da se u okviru Pravilnika za sprovođenje Mere 1, IPARD III programa se odnosi investicije u novu mehanizaciju, opremu, objekte i tehnologije, uključujući i one namenjene obradi zemljišta, a da je kontrola sredstava postavljena tako da obuhvata sve faze obrade zahteva i petogodišnji period nadzora na licu mesta: Obaveze korisnika, odnosno primalaca sredstava IPARD podsticaja, propisane su Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i posebnim propisima za sprovođenje mera IPARD programa. Do sada nije bilo slučajeva pronevere IPARD sredstava.
Naučni projekti i metode
U Srbiji su sad rkerodni prinosi kod većine kuktura, koje su postigle rekerdne još pre pola veka. Iako nauka napreduje, posle toga nismo nikad uspeli da stignemo te prinose, ni u agraru ni u voćarstvu. A, to su sve uglavnom bile autohotone sorte i hibridi gajenih kultura. Zato i treba čuvati genetski potencijal iz prošlosti, jer je to sad naša budućnost! Zato tek kada se vrate prinosi koji su bili pre pola veka kod pšenice, kukuruza, šećerne repe, pasulja i drugih kultura može se razgovarati o budućnosti agrara. Odnosno o većim prinosima u ovoj oblasti. Tako se sad u Srbiji intenzivno istražuju stari i gotovo zaboravljeni vinogradi kako bi se identifikovale autohtone i nepoznate sorte vinove loze, koristeći savremene genetičke metode, što otvara nove mogućnosti za očuvanje i razvoj domaćeg vinskog identiteta.,
Značaj očuvanja autohtonih sorti
Praktična primena i tržišni potencijal
Vinarije koje koriste autohtone sorte, poput Prokupca ili Tamjanike, već postižu visoke ocene na međunarodnim takmičenjima kao što su Decanter i BIWC Na osnovu savremenih projekata, Srbija je u procesu mapiranja, genetske karakterizacije i vraćanjastarih vina. Ova inicijativa ne samo da doprinosi naučnoj rekonstrukciji vinske istorije, već i podstiče razvoj konkurentnog autohtonog vinskog sektora kroz očuvanje nepoznatih i retkih sorti vinove loze.
Edukacija, ključ za regenerativnu poljoprivredu!
Formalne mere, poput dodatnih bodova za žene pri konkurisanju za IPARD podsticaje, pokazuju da država prepoznaje njihov značaj u poljoprivredi. Međutim, same kvote ili bodovi nisu dovoljne. Stvarna ravnoteža i mogućnost uspeha zavise od dostupnosti obrazovanja i praktičnih resursa, koji su ključni za implementaciju regenerativne poljoprivrede u ruralnim sredinama. Prema izveštaju UNICEF-a iz 2023. godine, razlike u obrazovnim i stručnim mogućnostima između urbanih i ruralnih područja direktno utiču na pristup obukama i mentorstvu za žene u poljoprivredi (unicef.org).
Praktične edukacije, mentorstvo i vođenje projekata – od velikog značaja za uspešnu primenu regenerativne poljoprivrede. Bez adekvatne edukacije, dodatni bodovi i formalne prednosti ne garantuju uspeh. Žene često nemaju pristup znanjima potrebnim za kvalitetnu pripremu projekata, upravljanje resursima ili primenu regenerativnih praksi. Ograničen pristup mentorstvu i praktičnim informacijama direktno utiče na konkurentnost i sposobnost da se regenerativna poljoprivreda primeni na njihovim gazdinstvima.
Problematika je posebno izražena u oblastima gde su tradicionalni rodni obrasci i dalje snažno prisutni. Žene su često odgovorne za vođenje domaćinstva, brigu o deci i starijim članovima porodice, što dodatno smanjuje vreme koje mogu posvetiti edukaciji ili profesionalnom razvoju u oblasti regenerativne poljoprivrede. Iako žene imaju prednost na konkursima za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme za primarnu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda, situacija u praksi se ne poklapa sa statistikom koja se odnosi da broj odobrenih zahteva za podsticaje. Brojke govore jedno ali na njivama, u voćnjacima i povrtnjacima je sasvim drugačije – žene se često pojavljuju samo na papiru, one podnose zahteve za podsticaje i dobijaju mašine, mehanizaciju i opremu uz subvencije i do 80 odsto, ali mnoge od njih ne koriste tu opremu i ne upravljaju tim mašinama već to rade njihovi muževi, očevi, braća…Takođe, udaljenost od centara obuka i nedostatak digitalne infrastrukture ograničavaju pristup programima obuke i online resursima.
Stručnjaci i organizacije za ruralni razvoj naglašavaju da ciljna podrška ženama – kroz praktične edukacije, mentorstvo i vođenje projekata – nije važna samo za ravnopravnost, već i za uspešnu primenu regenerativne poljoprivrede. Samo tako žene u ruralnim područjima mogu iskoristiti prednosti formalnih podsticaja i postati ključni nosioci održivih i regenerativnih poljoprivrednih praksi u našoj zemlji.
Sve ovo ualzuujena to da sekroz primenui regnerativne poljoprivrfede može proaći ilke za izove u perpskletive u novim klimatskim izazovima. Jer, read po receptu regenerativne poljoprivede predstavlja i valjan recept u borbi protiv kliamskih promena i prilagođavanju izazovima sa kojima se poljoprivreda suočava. To se već vidi na primeru proizvodnje hrane u Evorpi, pre svega, Francuskoj i Poljskoj, kako u ratarstvu i povrtarstvu, tako i u voćarstvu i vinogradarstvu. Poseban akcenta u budućnosti biće na inovativnim pristupima koji doprinose dugoročnoj otpornosti proizvodnje, očuvanju zdravlja zemljišta i biodiverziteta. O toem će biti reči na prestkjećoj Regionalnoj konferenciji u Novom Sadu koja će okupiti poljoprivredne proizvođače i lidere industrije, pružajući platfomu za razmenu znanja i iskustava u cilju promovisanaj praksi koje podržavaju ostarenja glaobalnih ciljeva održivog razvoja u regenerativnoj poljoprivredi.
(Autor je analitičar i publicista)