Završeni su razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodila gospođa Anet Kjobe, s delegacijom Republike Srbije. Tom prilikom postignut je dogovor na nivou tima MMF-a o drugom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.

Foto arhiva NBS: Zgrada Narodne banke Srbije

Misija MMF-a zaklјučila je da je, zahvalјujući obezbeđenoj makroekonomskoj otpornosti, privreda Srbije dobro pozicionirana za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu. Rizike iz eksternog i domaćeg okruženja ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, uklјučujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.

• Nakon prošlogodišnjih 3,9 odsto, privredni rast je u 2025. godini usporio pod uticajem globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija NIS-u; 
• Slabija polјoprivredna sezona ponovo je uticala na rast cena hrane, ali je inflacija u septembru spuštena na 2,9 odsto međugodišnje, zahvalјujući i privremenom ograničenju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice i proizvode od značaja za domaćinstva;
• Potrošnja domaćinstava nastavlјa da bude podržana rastom raspoloživog dohotka, bankarski sektor je stabilan i otporan, devizne rezerve su visoke, a javni dug je nizak;
• U 2026. godini projektuje se ubrzanje rasta vođeno kontinuiranim rastom raspoloživog dohotka, povolјnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima prerađivačke industrije i rešavanjem neizvesnosti oko snabdevanja energentima povezanom sa NIS-om; 
• Duže rešavanje pitanja NIS-u i domaćih političkih tenzija moglo bi da utiče na ekonomsku aktivnost. Ipak, ovi rizici ublaženi su značajnim fiskalnim i eksternim rezervama, uklјučujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug. Istovremeno, vlasti su posvećene rešavanju pitanja sankcija NIS-u na način koji će obezbediti neprekinuto snabdevanje naftom;
• Monetarna politika je adekvatna i nastavlјa da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, uklјučujući i uvažavanje karaktera privremenih fluktuacija cena. U narednom periodu očekuje se nastavak oprezne monetarne politike;

• Očekuje se privremeno širenje deficita platnog bilansa vođeno uvozom za potrebe značajnijih infrastrukturnih projekata, ali će devizne rezerve ostati očuvane na visokom nivou;
• Srbija sprovodi niz klјučnih investicija u oblasti energetike, a imajući i vidu značajne potrebe ovog sektora za finansiranjem, prioritizacija najisplativijih projekata biće od presudnog značaja za jačanje ekonomskih rezultata i energetske sigurnosti;
• Vlasti ostaju posvećene očuvanju fiskalnog deficita na nivou do 3,0% BDP-a tokom perioda 2025–2027, kao i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama; 
  • Očuvanje oprezne makroekonomske politike klјučno je za očuvanje kredibiliteta i prostora za reagovanje na potencijalne šokove. Gornja granica fiskalnog deficita od tri odsto, BDP-a, koja uspostavlјa odgovarajuću ravnotežu između trenutnih potreba za potrošnjom i investicijama, predstavlјa suštinski važno sidro te politike; 
• U narednom periodu, izgrađena makroekonomska otpornost Srbije dobro pozicionira srpsku privredu za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu;

Tokom brojnih razgovora s predstavnicima MMF-a za Srbiju, guverner Jorgovanka Tabaković, između ostalog, istakla je:

• Inflacija je u septembru iznosila 2,9 odsto međugodišnje, čemu su značajno doprinele mere Vlade Republike Srbije za ograničenje trgovačkih marži, koje su na snazi od 1. Septembra;
• Očekujemo da i na kraju ove godine, kao i sledeće godine, inflacija ostane unutar cilјanog koridora od 3 ± 1,5 odsto;
• Činjenica da smo i baznu inflaciju spustili na nivo ispod četiri odsto takođe govori u prilog generalno nižim inflatornim pritiscima;
• Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru uprkos izraženim volatilnostima i neizvesnostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu; 
• Odgovornim upravlјanjem obezbedili smo i rekordne devizne rezerve zemlјe, koje su za 120 odsto veće u odnosu na pretpandemijsku 2019. Godinu;
• Dodatno smo povećali i rezerve zlata, koje sada čine oko 20 odsto naših deviznih rezervi;
• Očuvali smo i ojačali stabilnost finansijskog sistema, kojoj je i relativna stabilnost kursa dinara prema evru bitno doprinosila; 
• Generalno i pojedinačno, banke u Srbiji su stabilne i imaju visoke rezerve kapitala i likvidnosti, značajno iznad regulatornih minimuma;
• Po osnovu relaksacije naše monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite privredi spuštene su na ispod 6,4% (pad od 1,75 p.p.), a relaksacija monetarne politike ECB-a, uz očuvanu nisku premiju rizika zemlјe, prenela se na pad kamatnih stopa na evro i evroindeksirane na ispod 4,7 odto (pad od 1,95 p.p.). 
  • U odnosu na jun 2024. godine, kamatne stope na dinarske kredite privredi smanjene su za oko 22 odsto, a na evro i evroindeksirane za oko 30 odsto; 
  • Značajno povolјniji uslovi finansiranja i relativno stabilan kurs dinara prema evru podržali su tražnju i ponudu kredita privredi, koji su u septembru bili viši za 9% međugodišnje, i to investicioni za 12,3 odsto, a krediti za obrtna sredstva i likvidnost za 10,8 odsto;
• Uz neupitnu institucionalnu nezavisnost u vođenju politika, ali nikada izolovano od građana i od politike koju vode predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije, Narodna banka Srbije je nastavila da podržava standard građana;

• Jedan od rezultata naših supervizorskih očekivanja jeste i činjenica da banke u Srbiji od 15. septembra nude povolјnije kredite – gotovinske, potrošačke i stambene, za zaposlene i penzionere s primanjima do 100.000 dinara. Mnoge banke su ponudile i povolјnije kreditne uslove od naših minimalnih supervizorskih očekivanja; 
• Kao rezultat, dinarski gotovinski krediti dostupni su po stopama i ispod šest odsto, dok su stambeni krediti za kupovinu prvog stana dostupni po stopama i ispod četiri odsto kod pojedinih banaka; 
• Sve mere monetarne, mikroprudencijalne i makroprudencijalne politike pažlјivo smo odmeravali i kombinovali, što će, uz povolјnije uslove finansiranja i time podržan rast raspoloživog dohotka i kreditne aktivnosti, doprineti ekonomskom rastu. Istovremeno i s tim povezano, dodatno je smanjeno učešće problematičnih kredita na najniži nivo od 2,2 odsto;
• Detalјno smo uredili i uslove pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati ponude određene olakšice:

• produženje roka otplate;
• promenu vrste ugovora;
• odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvolјenog ili nedozvolјenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period;
• smanjenje kamatne stope;
• odobrenje da korisnik ne vrši otplatu kredita u određenom periodu, u kome banka nema pravo da obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospele obaveze, ali ima pravo da obračunava ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice;
• delimičnu otplatu duga;
• promenu valute u kojoj je izražena obaveza, ako novčana obaveza nije izražena u dinarima;
• delimičan oprost i konsolidaciju duga;
• proglašenje zastoja u otplati za određeni period u kome banka ne obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje, kao ni redovnu kamatu na preostali iznos glavnice, odnosno duga;

• „Duže od pola decenije živimo i radimo u uslovima rastućih globalnih rizika i neizvesnosti, koji se međusobno prepliću i pojačavaju. Srbiju smo dobro opremili za upravlјanje rizicima – devizne rezerve i depoziti Vlade su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne. Rezervama koje smo izgradili, koje jesu naš dragocen resurs za budućnost, moramo pažlјivo da upravlјamo. Interes svih činilaca ekosistema mora biti ekonomski napredak Srbije, koji je osnov za sve dalјe – rast zarada, zaposlenosti i kvalitetnijeg života građana, uz neminovne tehnološke promene, za koje Srbija ima potencijal”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković. 

U decembru 2024. godine Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je Srbiji trogodišnji Instrument za koordinaciju politike. Na sednici održanoj 30. juna 2025. Odbor izvršnih direktora MMF-a doneo je odluku o uspešnom završetku prvog razmatranja sprovođenja ekonomskog programa u okviru ovog instrumenta.

Instrument za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) jeste savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Odobrava se zemlјama koje su posvećene reformama i koje sprovode snažnu i kredibilnu ekonomsku politiku.

Saopštenje MMF: Koordinacija politika sa Srbijom

• Tim MMF-a postigao dogovor na nivou tima o drugoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika sa Srbijom

U saopštenjima za medije na kraju misije MMF-a iznose se preliminarni nalazi nakon posete određenoj zemlji. Stavovi izraženi u ovoj izjavi su stavovi tima MMF-a i ne predstavljaju nužno stavove Izvršnog odbora MMF-a. Na osnovu preliminarnih nalaza, tim će pripremiti izveštaj koji će, zavisno od odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a radi razmatranja i odlučivanja o završetku revizije.

• Tim MMF-a i vlasti Srbije postigli su sporazum na nivou tima o drugoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) Fonda, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a;
• Privredni rast je usporio s obzirom na to da ekonomija oseća efekte globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Slabi poljoprivredni prinosi su ponovo podstakli pritiske na cene hrane, ali je ukupna inflacija opala u septembru, što je posledica privremenih ograničenja cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine;
• Zahvaljujući makroekonomskoj rezilijentnosti, ekonomija Srbije je dobro pozicionirana za nastavak rasta kada se ublaže privremeni šokovi. Potrošnju domaćinstava još uvek podržavaju dalja povećanja raspoloživih prihoda, bankarski sektor je rezilijentan, devizne rezerve su na visokom nivou i javni dug je nizak;
• Vlasti su i dalje čvrste u nameri da zadrže fiskalni deficit ispod granice od 3,0 procenta BDP-a tokom 2025-27. godine i da poštuju posebna fiskalna pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama. Instrument PCI podržava vlasti Srbije u naporima da ostvare napredak u realizaciji fiskalno-strukturnih reformi i reformi energetskog sektora;

Beograd, Srbija: Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi gđa Anet Kjobe, posetio je Beograd u periodu od 22. do 30. oktobra 2025, radi razgovora o drugoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI). Na kraju razgovora, tim je izdao sledeće saopštenje:

“Privredna aktivnost je usporila u uslovima spoljnih i domaćih izazova. Očekuje se da će rast u 2025. iznositi 2,1 procenat, što je posledica nižih javnih investicija, smanjenih priliva stranih direktnih investicija i slabije potrošnje. Nakon privremenog probijanja gornje granice ciljanog koridora NBS-a zbog većih cena hrane prouzrokovanih nižim prinosima, ukupna inflacija je opala na 2,9 procenata u septembru, zahvaljujući ograničenjima cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine. 

Očekivanje je da će se rast vratiti na nivo od 3 procenta u 2026. godini na osnovu kontinuiranih povećanja raspoloživog dohotka domaćinstava, povoljnih kreditnih uslova, novih prerađivačkih izvoznih kapaciteta i razrešenja neizvesnosti u pogledu snabdevanja energijom u vezi sa NIS-om. Inflacija će verovatno zabeležiti umeren rast u 2026. godini. Očekuje se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati na oko 6 procenata BDP-a, nakon čega bi trebalo da usledi njegov pad, a devizne rezerve bi trebalo da ostanu na solidnim nivoima.

Rizici po projekcije su na negativnoj strani. Prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost. Rizike ublažavaju značajni fiskalni i eksterni baferi, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, rezilijentan bankarski sektor i umeren javni dug. 

Održavanje oprezne makroekonomske politike je od ključne važnosti za očuvanje kredibiliteta, kao i prostora u pogledu politike za reagovanje na šokove. Ograničenje fiskalnih deficita na nivou od tri procenta BDP-a—čime se uspostavlja odgovarajuća ravnoteža između potreba tekuće potrošnje i investicija—predstavlja suštinsko sidro politike. 

Vlasti Srbije jačaju upravljanje javnim investicijama, gde se dodatna unapređenja mogu postići kroz unapređenu analizu troškova i koristi, procene fiskalnih rizika, i bolje prakse nabavki. Vlasti su takođe opredeljene za unapređenje fiskalne transparentnosti i ostvaruju dobar napredak ka izradi prvog izveštaja Srbije o poreskim rashodima, sprovođenju aktuarske studije o penzionom sistemu, i objavljivanju dodatnih fiskalnih podataka o mineralnim resursima, državnim preduzećima (DP), i lokalnim finansijama.

Reforme energetskog sektora napreduju, ali su potrebni dodatni napori da bi se obezbedila finansijska održivost i operativna efikasnost energetskih DP. Srbija sprovodi različite ključne energetske investicije, i s obzirom na znatne potrebe sektora za finansiranjem, davanje prioriteta najisplativijim projektima biće presudno za unapređenje kako ekonomskih rezultata, tako i energetske bezbednosti.

Trenutni stav monetarne politike i dalje je odgovarajući i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, pored ostalog tako što se ne fokusira na privremene fluktuacije cena. S obzirom na to da bi efekti ograničenja cena i trgovačkih marži trebalo da nestanu tokom vremena, vlasti bi trebalo da budno prate potencijalne rizike od porasta inflacije.

Tim MMF-a pozdravlja nameru vlasti da ukine ograničenja cena i trgovačkih marži do kraja februara, u skladu sa planom. Vlasti su odlučne u nameri da razreše pitanje sankcija NIS-u na način koji obezbeđuje nesmetano snabdevanje Srbije naftnim proizvodima. 

Tim MMF želi da se zahvali svim sagovornicima na gostoprimstvu i otvorenoj i konstruktivnoj diskusiji.“

                                                                    (B.Gulan)