• U Srbiji je vakcinacija svinja protiv bolesti klasične svinjske kuge ukinuta 15. decembra 2019. godine. Posle toga se smanjio stočni fond pa trenutno u oborima imamo samo 2.349.176 svinja;
• Ukoliko uvezemo tih milion doza vakcina i ponovo krenemo u vakcinaciju, to će biti kraj svinjarstva na  prostorima Srbije! 
• Svinja nemamo dovoljno ni za sopstvenu potrošnju, pa moramo da uvozimo više od 40 odsto  potreba ovog mesa, za ishranu naroda u Srbiji; 
• Uglavnom zbog nedostatka svinjskog mesa, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet. On treba da se vrati kroz primenu nove, buduće Strategije razvoja poljoprivrede od 2025. odine pa do 2034. godine;
• Uprava za veterinu raspisala je javnu nabavku za kupovinu milion doza vakcine protiv  klasične kuge svinja, u vrednosti od oko 61 milion dinara, odnosno nešto više od pola miliona evra. Konkurs je otvoren do 18. novembra 2025.godine!

U Srbiji postoji 3.257.100 hektara njiva rasparčanih u 19 miliona parcela. Srbiju danas čini i 4.720 sela, od kojih je 1.200 njih sa manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2052 godine sa mape će nestati njih 3.000! 

Branislav GULAN 

Kada je reč kupovini vakcina, protiv klasoične kuge svinja, prema dokumentaciji, dobavljač je dužan da vakcine isporuči Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, a ukoliko Direkcija u tom trenutku ne može da ih preuzme, vakcine će privremeno biti uskladištene kod dobavljača. Rok za podnošenje ponuda je 18. novembar 2025. godine.  

Uprava ya veerinju raspisala je javnu nabavku za kupovinu milionj doya vakcinje protiv klasične kuge svoinja, u vrednosti od oko 61 milion dinara,, odnosno nešto više od pola milioan evra. Pema dokumentaciji, dobavljač je dužan da vakcine isporuči Direkciji za nacionalne referente laboratorije, a ukoliko Direkcija u tom trenutku ne može da ih preuzme, vakcine će privremeneo biti uskladištene kod dobavljača. Rok za podnošenje pouda je 18 novembar 2025. Godine.

Klasična kuga svinja sprečava se sprovođenjem biosigurnosnih mera i dobre farmerske prakse, avakcinacija se u Srbiji ne sprovodi preventinjo, već samo u slučaju pojave bolesti ili nepeovoljne epizuontološke situacije, navode iz Uporave za veterinu.

Klasična kuga svinja sprečava se sprovođenjem biosigurnosnih mera i dobre farmske prakse, a vakcinacija se u Srbiji ne sprovodi preventivno, već samo u slučaju pojave bolesti ili nepovoljne epizootiološke situacije, navode iz Uprave za veterinu.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede saopštila je da razmatra postepeno ukidanje preventivne vakcinacije protiv klasične kuge svinja, jer je to jedan od preduslova koji Srbija treba da ispuni kako bi dobila sertifikat za izvoz svinja i svinjskog mesa u EU. Trenutno Srbija ne može da izvozi svinjetinu u EU ali izvozi proizvode koji su prošli termičku obradu.

Iako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio da bi ukidanje prventivne vakcinacije svinja moglo da počne tokom 2019, u Upravi za veterinu nisu mogli da preciziraju kada bi to moglo da se desi, ali su agenciji Beta rekli da su u izradi strategija i akcioni plan, koji će se primenjivati nakon prestanka vakcinacije protiv klasične kuge svinja.

Istaknuto je da sticanje statusa zemlje slobodne od klasične kuge, bez vakcinacije, zahteva potpunu primenu mera kojima se potvrđuje da virus klasične kuge svinja ne cirkuliše u populaciji svinja u zemlji, ni kod domaćih, ni kod divljih svinja.

Kako je precizirano, iskorenjivanje klasične kuge svinja je dugotrajan posao u okviru koga je neophodno poštovati i dosledno sprovoditi niz biosigurnosnih mera, kao i kampanju podizanja nivoa svesti farmera, bez čije saradnje nije moguće sprovesti te mere.

Vakcina će ubrzati gašenje svinajrstva u Srbiji!

Svetski ekspert za svine u prof dr Vitomir Vidović iz Novog Sada, kaže, ako dođe do vakcinacije svinja u Srbiji to će onda samo ubrzati postupak za njegovo potpuno gašenje. Jer, da nemislimo da vakcinišemo svinje ne bi kupovali million doza vakcina.
Sa tim brojem vakcina može da se vakciniše polovina našeg svinjskog stočnog fonda! Jer, sad u oborima imamo svinja kao što ih je bilo posle Drugog svetskot rata. Nekadašnja zemlja svinja je izgubila prehrambesni suvesrenitet jer svoje stanovništvo može da snabdeva samo sa 60 odsto svinjskog sopstvenpog svinjskog mesa. Ostalo mora sve da uvozi.  

Inače, vakcinacija  protiv klasične svinjske kuge u Srbiji je ukinuta 15. decembra 2019. godine. Posle ukdanja vakcinacije trebalo je da prođe od četiri do sedam godina da nestane i poslednja svinja kako bi mogli da konkurišemo u svetu sa izvizog ovog mesa. Međutim, vakcinacija je ukintua ali nije i klasična kuga svinaj u Srbiji. Umeto da se poveća borj svinja i proizvodnja mesa,  sve je smjanjeno i svedeno na minimum! 

I sad posle nepnih šest godina pripremamo se opet da uvedneo vakcinacijui. Jr, đšto bi kupoivalimilion doza vakcina da nemislimo to da radimo!?  Povratak vakcinacije znači i uništavanje ovo malog broja  svinja što imamo u Srbiji. Pre uidanaj vakcinacije, 15.decemba  2019. Ona je trajal u Srbiji više od četiri decenije.

• Kada ponovo prođe pola veka, pa vakcinaciju budemo eventualno ponovo ukidali, opet će trebati da prođe najmanje pola decenije da bi mogli da nudimo svinjsko meso za izvoz. Naavno,m ako bi ga i ada imali! Jer, sad nema izvoza u EU… Nije dozvoljen ni tansport ovog mesa preko zemaja EU… Prodaje se, ako ga ima viška u Srbiji,  jedino u zemljama koje nisu članice EU iz našeg okruženja. Ako svinje budu vakcinisane ni oni neće više u Srbiji kupovati ovo meso, ako ga budemo imali.

Kada je 15. decemba 2019. godine ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge  u Srbiji, verovalo se da će na ovim prostorima nestati klasične kuge… Verfovalo se i da će doći do ozdavljenja ove grane stočarstva, da ćemo napuniti obore,  imati ovog mesa za sebe i izvoz. Međutim, oni koji vode agroekonomsku poklitiku Srbije očito je da su drugačije mislili, odlučili i radili! Mi sad imamo dovoljno svinjskog mesa zahvaljujući uvozu! 

• Dakle, ako se ostvari vakcinacija, a po ovoj odluci Vlade, posle ove prve kupovine,  biće vakcina za svaku drugu svinju. To će samo ubrzati gašenje farmi svinja u Srbiji. A, rešenjeza dobro snabdevanje Srbije biće da se udvostruči sadašnji uvoz svinja. A, das mo uništili taj vid stočarstva, podatak je da svinja ima na nivou dkoliko ih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata! Pre samoo jedne decenije, u oborima  smo imali i 1,1 miliona krmača praščara. Još tada smo smo možda mogli da oporavimo ovaj stočni fond. Sad sa sadašnjih 100.000 krmača nema mu  oporavka!

Preduslovi za odluku o prestanku vakcinacije svinja, 2019. godine, bila je kontrola protiv te bolesti,  prometa svinja, poštovanje propisa, blagovremena prijava svih sumnjivih slučajeva nadležnoj veterinarskoj službi, kao i praćenje zdravstvenog statusa populacije divljih svinja koje mogu biti značajan prenosilac virusa klasične kuge svinja, naveli su u Upravi za veterinu.

• Prema podacima ministarstva, u 2018. godini je u Srbiji bilo vakcinisano oko 2,8 miliona svinja, a u zavisnosti od strategije, deo populacije ili celokupna populacija svinja bi bila izuzeta od vakcinacije kada ta odluka bude bila doneta!

Kada će Srbija dobiti mogućnost da izvozi svinjsko meso u EU nakon sticanja statusa zemlje slobodne od klasične kuge svinja, zavisilo je od ispunjavanja svih potrebnih uslova koji ne podrazumevaju samo prestanak vakcinacije, već i od niza dijagnostičkih i drugih metoda ispitivanja koje se moraju sprovesti kako bi se sa sigurnošću moglo potvrditi da virusa klasične kuge svinja nema u cirkulaciji. Do danas ta odlukaniej dobijen, ali je doneta da se preipremimko za ponovnu vakcinacijui sivnaj, čim se kupuje million doza vakcina!

• Srbije trenutno ne može da izvozi svinjsko meso u EU, ali zato se izvoze proizvodi od svinjskog mesa na tržište zemalja EU koji su prošli termičku obradu iznad 72 stepena. Nemogu svinej ni sveže svinjskgo meso ni da se transportujupreko zemalja EU;
• Tu se za[to nisu izgrašđene četiri farme TENIS-a koji je planirao izvoz od četiri miliona svinja  godišnje u Rusijui. Jer, je shvatio da nemože svinej transportovati iz Sribgje do Rusiej preko zemalja EU! Pa je odsutao od gradnje!

Vakcinacija svinja protiv klasične kuge je počela pre četiri decenije!

Iz Uprave za veterinu su ponovili da divlje svinje mogu biti nosioci i virusa klasične kuge svinja, te će odluka o odstrelu divljih svinja zbog bojazni od pojave i afričke kuge svinja i u Srbiji, doprineti da se smanji rizik od pojave te bolesti, zabeleženo 26. februara 2019. godine.

Ukidanje tadašnje vakcinacije svinja državi je tada bilo uštedelo oko 25 miliona evra koliko se godišnje trošilo za kupovinu vakcina.  Međuim, prošlo je više od pet godina, pa su vakcine poskupele. Pa sad za milionjh dza trebgal više od milion evrqa! Ranije je država plaćala uvoz, dok vlasnici svinja nisu plaćali vakcine kada su svinje bile vakcinisane. Trošak su bile samousluge veterinara.

• U Srbiji je stočarstvo, zbog loše agroekonomske politike dovedeno na rub propasti. Zbog nedostatka svinjskog mesa  Srbija je izgubila i prehrambeni suverenitet koji treba da vrati posle donošenja nove Strategije o razvoju poljoprivrede  od 2025. do 2034. godine. U Srbiji se se sad nalazi samo 2.349.176 svinja. To je tek malo više nego što ih je bilo posle Drugog svetskog rata 1947. godine. 

• Kada je reč o vakcinaciji svnja protiov klasične svinsjke kuge, ona je u Srbiji, bila ukinuta posle višedecenijske vakcinacije, 15. decembra 2019. godine. Ali, bolest se javljala s vremena na vreme po Srbiji!

Tada je ministar poljoprvirede bio Banislav Nedimović. Kada je, posle ukidanja vakcinacije ixašao u javnost sa tom revolucionarnm veššu, odmah je istakao da će Srbija, odmah krenuti u svet sa izvozom  svinjskog mesa. Mada ga već ni tada nismo imali nivinja nimesa za izvoz.  A, reeksport je uvek dozvoljendok vas neuhvate! 

• On je bio zaboravio tog trenutka,  da posle prestanka vakcinacije, i da bi svinjsko meso moglo da se izvozi, moralo je da prođe najmanje četiri pa do sedam godina! Dakle, Srboija ni tada  pa mni danas neizvozi svinjsko meso u Evropsku uniju. Jer, Evropska unija ni danas neće da njeni stanovnici jedu meso iz zemlje gde su vakcinisane svinje. I ne da neće da kupuje te svinje ni njihvo meso, nego je za njih i to meso, zabranjen i transprot, osim aivonski, preko zemaja Eropske unije. Ili d aje meso prerađenona temperaturi iznad 72 stepena. A, i da ima tog mesa u Srbiji ona  bi mogla da ga prodaje u EU jer ona i uvek ima višak od 50 miliona tovljenika.

U oborima Srbije sad se nalazi samo 2.349.176 svinja! Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata!

• Inače, poslednji izvoz svinsjkog mesa iz Srbije u EU i SAD bio je sad već daleke 1991. godine. Tada je poslednji put iz Srbije u ove delove sveta bilo izvezeno tog mesa za 762 miliona dolara. Tada je meso iz Jugoslavije, prodavano i u SAD za njihovu vojsku. Inače, kada se govori o proizvodnji svinja u Srbiji, treba reći da je ona nekada bila zemlja svinja. Tako je, recimo 1863. godine u Srbiji na 1.000 stanovnika bilo čak 1.300 svinja. Isrtovremeno, tada je Srbija bila razvijenija od SAD koje su na 1.000 stanovnika imale samo po 800 do 900 svinja!

Srbija nema dovoljno svinjskog mesa za ishranu svojih stanovnika, a ima ih blizu 6,6 miliona,  pa moga da ga uvozi. Samo prošle 2024. godine za njegov uvoz prema podacima Privredne komore Srbije bilo je potrošeno oko 650 miliona evra. Prema nezvaničnim infomacijama, za prvih osam meseci 2025. godine svinjsko meso se i dalje uvozi, jr nemamo dovoljno iz domaće prooizvodnje,  i za njega je potrošeno oko 800 miliona evra! Analitičari ističu da je pad potrošnje svinjskog, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, odnosno siromaštva.  Prema rema podaciam RZS, PKS i drugih institucija, Srbija se po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi. Jer, zbogf nedsotatka svinsjklogo mjesa za sopstvne potee izgubila je i prehrambeni suverenitet!

Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika, a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz „bebi bifa“ –  1991 godine, izvoz je bio oko  34.000 tona, a sada je 300 do 400 tona godiđnje.  S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva.

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVPODNJE ZA PERIOD 2024.GODINA/2023.GODINA

Tar.oznaka/godina	2024./UVOZ	2024./IZVOZ	2023.UVOZ	2023.IZVOZ
0102/živa goveda	28.877 kom./24,8 mil.evra	20.272 kom./25,5 mil.evra	22.966 kom./10,3 mil.evra	33.824 kom./39,4 mil.evra
0103/prasad t.m. do 50 kg.	457.289 kom./50,7 mil.evra	/	286.755 kom./32,4 mil.evra	/
0201+0202/goveđe meso	2.855 t./19,5 mil.evra	1.728 t./8,9 mil.evra	2.286 t./14,7 mil.evra	1.482 t./7,1 mil.evra
0203/svinjsko meso	48.700 t./164,7 mil.evra	502 t./1,3 mil.evra	42.760 t./148 mi.evra	403 t./1,4 mil.evra
0207/živinsko meso	13.770 t./27,7 mil.evra	7.245 t./16,6 mil.evra	16.508 t./33,5 mil.evra	4.616 t./10,5 mil.evra
0210+1601+1602/proizvodi od mesa	26.000 t./111,7 mil.evra	13.886 t./61,3 mil.evra	24.780 t./101 mil.evra	17.640 t./73,7 mil.evra
0209+1501/svinjska masnoća-ČMT	18.273 t./23,3 mil.evra	133 t./362.425 evra	16.284 t./24,3 mil.evra	97 t./380.000 evra
UKUPNO CELO STOČARSTVO	650,4 mil.evra	240,7 mil.evra	578,6 mil.evra	253,5 mil.evra

 Uvoyne svinejjeftinije 40 odsto!

On dodaje da zbog prinudnog  uvoza ove vrste mesa jedemo i GMO hranu,. Jer, svinjsko meso u proizvodnji u Španiji,  prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, odakle se  ponajviše i uvozi,  jeftinije je za 40 odsto nego u Srbiji.  Jer, svinje se tamo se hrane sa GMO proizvodima. Ali, svinje se više ni u Srbiji ne hrane se kao ranije,  odnosno sada je i kvalitet soje, koju Srbija  uvozi, značajno lošiji. A, uvozna soja je i GMO!

„Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih mi uzgajamo, zbog toga što su prema podacima  onih koji obavljaju te poslove u Vladi Srbije,  hranjene  s proizvodima, odnosno uvoznom sojom koja je GMO. U 2024. godini uvezeno je 474.000 prasića. Ali to niej uticalona pobljašle stočngo fonda.. Jdena tentjuno biljuiživot das a ima praseti ne za kupovinu! Jer, stočni fond u BDP-u poljoprivrede Srbije u 2022. godini učestvovao je samo sa 28,1 odsto, što je tada bilo na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Svi koji imaju to ispod 70 odsto su nerazvijene zemlje. Bićemo, nekad svinjarska zemlja, koja je sad  zavisna od uvoza tog mesa!

Srbija meso uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju. Jer Evropa na pola godine prazni robne rezerve. „EU svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju i za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga žitelji  EU ne jedu, jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Pa oni to meso neće da daju  za ljudsku  upotrebu svom narodu. Mada nije štetno. Posle tog uvoza, ali i pokolja stoke u Srbiji, mesare budu pune, pa je tako i u 2025. godini. 

• Dakle, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza. Ali neće biti obnove domaćeg stočnog fonda, pa nam sleduje narednih godina još veći uvoz i kriza!

Bitno da se zna da je proizvodnja svinjskog mesa, prema zvaničnim podacima, nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede, u Španiji jeftinija za 40 odsto od tova u Srbiji. Ali je i lošijeg kvaliteta od onog mesa koje se proizvodi u Srbiji. Jer, svinje čijemeso uvozimko hranjene su sa GMO.  A, u Srbiji je to zabranjeno, ali jedemo to meso iz uvoza jer, svog nemamo dovoljno!

BROJ SVINjA U SRBIJI, PREMA RZS

Godina	Svinje u hiljadama grla
1947	1.904
1957	1.929
1967	3.328
1987	5.079
2007	3.832
2008	3.594
2009	3.631
2010	3.489
2011	3.287
2012	3.139
2013	3.144
2014	3.236
2015	3.284
2016	3.021
2017	2.911
2018	2.872
2019	2.903

2020 – 2022                                   2.000– 2.700…

2023. popis svinja                                     2.263…

2024/25                                                      2.349…

U Srbiji se danas stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Prema zvaničnim podacima  RZS posle popisa, sad postoji:

1.         698,605                        grla goveda;
2.      2.349.176                        grla svinja;
3.      1.702.682                        grla ovaca;
4.        149.55 8                        grla koza;
5.    22.000.439                        grla živine;
6.      1.261.323                        košnice pčela;

TREBALO BI  SAD DA IMAMO

1. BAR 1,6 MILIONA GOVEDA;
2. OKO 6,5 MILIONA SVINJA;
3. TRI MILIONA OVACA;

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo tri i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Poslednji veliki izvoz u svet iz Srbije, bio je 1991. godine, kada je izvezeno u EU i za vojsku SAD mesa u konzervama, za ukupno 762 miliona dolara. Da je to samo prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u  Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavljeno i 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovljenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu.  Ovaj uvoz je  plaćen oko 151 miliona dolara.Prema podacima RZS, do kraja avgusta 2024. godine uvezli smo u Srbiju 302.000 svinja do 50 kilogRama težine i za to platili 36,2 milioan evfra. U istom vremenu naši trgovci i klaničari kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog svinjskog mesa za 98,4 miliona eva. Pored toga uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesa i čak 8.355 tona pilećeg mesa za 17 milioina evra. U Udruženju za tovno govedarstvo ,,Agroprofit’’ izračunali su da, kada je uvezeno svinjsko meso, proizulazi da je to u tom trentuku bila farma od 280.000 tovljenika, navodi predesdnik UO ,,Agroprofita’’ Čedomir Keco.

• Nije dobro što smo došli u sitauciju da za svinjsko meso iz uvoza sad dnevno trošimo po 425.185 evra! A, to smo mogli proizvesti u Srbiji!

Ali, posle  rekordnog izvoza 1991. godine, stigao je raspad SFRJ, sankcije Srbiji, klasična kuga svinja pa Afričlka kuga. Svinje su počele da nestaju zbog loše agroekonomske politike, a to  je bio i najveći podsticaj gašenju više od 60.000 farmi samo poslednjih pola decenija. Kada su se praznili obori, da bi immli mesa, rešenje je bilo pogrešno – u uvozu. Bilo je i pokolja stoke u Srbiji, a meso je stizalo i iz uvoza, pa nije bilo nestašica.

Dakle, prestankom vakcinacije protiv klasične kuge svinja, 15. decemba 2019. godine, u Srbiji je odmah godišnje više ostajalo 25 miliona evra, koliko se trošilo za uvoz vakcina.  Ali odmah je trebalo da se krene i u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja tada bio na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo i bivši profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Ali,  izostala je podrška države, pa i obnova uništenog stočnog fonda. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi. Svinja moravka daje 12 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlji da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlji! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na prvom mestu sad Kina i Rusija. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Veliki pad tova svinja u Srbiji je od 1984. godine. 

• Prema istraživanju, spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila  je 16,4 miliona evra, koliko smo dobijali i od uvoza meda! Da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za pet poslednjih godina primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti;

Srbija nema mesa, za pet godina uvoz porastao i 500 posto!

U proteklih pet godina uvoz svinjskog mesa je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje! U 2024. Godiehn ya uvoyu ovog mesa potrošeno je 650 miliona evra, a ya osam mesweci 2025. godine, bezvanično oko 800 miliona evra!

Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okupljaju najozbiljnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena. Domaće proizuvošače guši prevelik uvoz mesa iz sveta!Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije.

„Zahtevamo da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovljenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da “nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji” je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.

Meso iz uvoza jeftinije jer se koristi GMO sačma

Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju i uvoz svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti. Zemlje iz kojih se uvozi svinjsko meso, imaju proizvdnju jeftiniju za 40 osto osto nego što je ona u Srbiji, lnavode nadležni iz Ministarstva poljoprivrede  Srbije.

Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge). EU nećše da kupuej takve svinej u Srbijoi.lTransprot mes aod tih svinaj je zabfasnjen preko zemalja EU, ukoliko niej prerađeno najmanejna 72 stepena! „Takve okolnosti idu na ruku “klaničarima” i ostalim prerađivačima koji formiraju cene koristeći mogućnost izbora – da li će meso uvesti ili sirovine za proizvodnju nabaviti od domaćih odgajivača. Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine smrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelje. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma. Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju.

Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička svinjska kuga) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija. Treba istaći da je virus potpuno neškodljiv za ljude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije. Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naseljavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi! Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitiom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.

Od velesile do praznih obora 

Nekadašnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, da bi samo obradovao stočare, posle obustave vakcinacije 15. decembra 2019. godine, rekao je da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izdaje dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlje EU. Ali to je bila obmana I to se niej dogodilo. A, za to  nismo bili ni konkurentni, jer EU, i danas u svakom trenutku imaju višak od 50 mililiona tovljenika!

• Dešava se to da se posle nepunih šest godinja povo donsoi iz uvoza milimn doza vakciaj za šta se tošoi više od poal miloioan evra. A, ta vakcinacija će da potraje. Moeđ da bude i najveća smetnja za ulazh Srbije u EU 2030 godine. Uzuroci u loešg sanja poljorpoivrede je njenaq zaposavljenost od vrhuški koje vode zemlju. Jer, poljoprivreda u
  Srbiji, gd eje stoačrstov najugroženije, nje srateška privredna grana!

Prema popisu poljoprivrede, osebno  tvorce Srategije agroekonomskog razvoja  Srbije, od 2014. pa do 2024. godine. Jer, vlasti od tad pa do danas, 240 naših domaćoih eksperata tada su napisali Strategiju razvoja poljoprvirede po kojoj su napisali da će se ona godišnej razvijati po stopi od 9,1 odsto,a ukoliko su loše godišnje da to bude 6,1 odsto. za takvo glasanje visokeog rates, što niko u sveut niakd aniej ostvario,  najuv9ipše su onhi doprineli propasti agrara Srbije. Posledice će se osećtait jošđ decenijama. Jedna od njih je gubitak prehrambene sigurnosti, manaj, proivzdnjaju koaj je ispodo onih od pre poal veka. Zatimk sada ponovo da se vfraćamo na ukinutu vakcinacijju svinaj, koiaj takoče samo u jendoij godinji koštga više od pola milijarde evra!

Ta još uvek validna strategija, doneta je krajem jula 2014. godine. Tada je u je usvojila Vlada Srbije. Zbog toga što još nova strategija nije doneta, validnost postojeće je produžena do kraja 2024. godine. Postojeću strategoiji, čija validnost uskoro ističe, pisalo je 240 domaćih autora. Ona sadrži 145 strana. Nju je tada usvojila Valda Srbije. rečeno je da će taj Ustav za poljoprivredu, prvo biti upućen u Sklupštinu Srbije, pravo na raspravu, a potom i na usvajanje u Parlamentu.  To se nikada nije dogodilo. Autori dokumenta su predivdeli da će se poljoprivreda Srbije od 2014. pa do 2024 godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi 6,1 odsto. Umesto razvoja ta strategija je imala više padova nego uzleta. 

Sad. posle isteka te promkašene stgrategiej, odnsonjo agrarnog ustava,  vidi se da je ukupan rast poljoprivrfede u protekloij deceniji bio  samo oko 1,7 odsto! Ili godišnje manje od 0,17 odsto! Za rad takve loše strategije pada, a ne rasta, oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra stranih donacija, pristiglih iz tri zemlje EU, namenjenih za ovaj loše urađeni posao! Jer, njena primena dovela je Srbiju do toga da nema dovoljno mesa i mleka za ishranu  sopstvnih 6,6 miliona stanovnika. A, to je manje za 500.000 stanovnika nego li pre jednu deceniju. Pored toga svaki dan je i oko 800.000 žitelja Srbije na ivici siromaštva! U Privrednoj komori Sribije je zaključeno da će se hrane sve manje proizvoditi, trošitii da če biti sve skuplja! U vreme izrade te strategieju pada, nakedašnji savezni ministar za poljoprivedu Dr Koviljklo Lovre, istkao je da je to bio lpoš dokument, napsian sa netačnim podacima i štetnim po državu. Čak je upozoravao, ako se primeni to će biti dugoročno štetno po državu. 

Proizvodnja agrara

Vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla brojku 5,8 milijardi evra! Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava. 

• Srbija raspolaže ukupno sa 4.073.703 hektara  zemljišta. Prema podaciam RZS postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Od ukupnog broja gazdinstava njih 313.495 bavi se stočarstvom. Do početka  2025. godine govedarstvo ima pad za 17,7 odsto, proizvodnja svinja ima za 30,7 osto. U torovima je manje ovaca za 5,4 odsto, koza je manje za 31,5 odsto, živine je manje za pet odsto. Jedino imamo više košnica za 38 odsto! Ali, sve nisu pune ni meda ni pčela. Broj je povećan kako bi vlasnici dobijali trećinu subvencija za košnice u kojima nema pčela! Ukupno u poljoprivredi Srbije radi 1.150.655  lica. Po gazdinstvu je 2,2 zaposlena. Prosečna sarost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela kao i 43 grla živine; 

Izvo sa tri ,,K’’

To teško stanje, u kome je već bio uništen stočni fond, samo je pogoršala i pojava afričke kuge 2019. godinje za koju nema leka. Dos ada je eutqanayriano blizu 100.000 svinja u Srbiji. Posledice ‘e biti duigorpo;en jer se eutanaziraju i surpasne krmače pa nestaju i prasad koja su trebala da donose novo potomstvo. Zato će štete biti dugoročne. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 72 stepena.  Kada se sad uvede nova vakcinacija za šta je konkursx u toku i štgo će koštati više od 500 miliaoj evra, posledic e zbog nemogučnsoti ivuoazu je  se još pooštriti. Dakle, ne da nema izvoza u EU, nije dozvoljen ni transprot preko zemalja  Istovremeno u Kini je zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo više stotina hiljada svinja…  

Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara. U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K” količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je stalno postao višak od oko 50 miliona tovljenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini. 

Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlji. Ali to je samo za one koji se bave naukom i imaju daleka sećanja krozu čitanje. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90 odsto sad iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno, ali samo za uvozne dozvole, i za kvartale, naveo je Ronald Holo.

Moravke se vraćaju 

Sve je više zainteresovanih za uzgoj moravke, autohtone rase svinja. Porodica Zimonjić iz dragačevskog sela Rasovac opredelila se za stočarstvo, a dobri podsticaji i stalni kupci doprinose da ostanu na selu. Zimonjići su se pre četiri godine opredelili za staru rasu svinja. Uz isplativost i kvalitet mesa gajenje „moravki”, kažu, ima dosta prednosti. ”Nije zahtevna mnogo i dosta u ishrani je jednostavna ishrana. Ne treba mnogo vremena oko nje kada je ovako na slobodnom prostoru nema čišćenja, nema, samo se nahrani. Dovoljno jednom dnevno ili dva puta, sve zavisnosti do vremena” , objašnjava Darko Zimonjić iz Rasovca. „Ko hrani to više i ko drži veći broj stoke i isplativo je i može samo i od toga da se živi bez dodatnog nekog posla. 

Znači li to da za mlade ima ipak budućnosti? Pa ima iz godine u godinu izgleda da je sve bolje. Imaju više mogućnosti i da se zaradi na selu sa stokom i sa svim time’, kaže Darko Zimonjić, iz selo Raovac. Posla na imanju Zimonjići imaju dosta, jer broje preko sto grla stoke. Kako je potražnja za autohtonom rasom svinja sve veća, planiraju da prošire krdo. U ishrani svinja ne koriste koncentrat. Samo kukuruz, pšenicu i šta proizvedu u domaćinstvu. Uz obore, u ograđeni hektar i po uvek su po dva tri legla, u kojima ima do 14 prasića. ”Celu godinu provode i zimi i leti oni su navikli na takve uslove i dosta su otporne i mogu da izdrže i hladnoću i vrućinu i sve to, idealni su uslovi ima većina dela je šuma tu mali deo ovde ima kao livade otvorenog prostora i to je za njih idealni uslovi za držanje’, dodaje Darko Zimonjić. Planiraju da ostanu na selu i žive od stočarstva. Obrađuju deset hektara zemlje. Hranu za stoku proizvode sami i tako zatvaraju krug.

Foto: RTV – Klasična svinja, krmača praščara u Srbiji. Pre jednu deceniju u Srbiji je bilo 1,1 miliona praščara, a sad ih je samo 100.000. Sa brojem nema obnove stočnog fonda!

Šteta od AKS-a

U 2023. godini, afrička svinjska kuga (AKS) pogodila je 14 država i uzrokovala petostruko više slučajeva bolesti u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo su glavni nalazi najnovijeg godišnjeg epidemiološkog izveštaja koji je objavila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). U 2023. godini zabeležen je najveći broj slučajeva afričke svinjske kuge (ASK) od 2014. godine. Pri tome, u Hrvatskoj i Rumuniji bilo je prijavlјeno 96 odsto ukupno zabeleženih slučajeva (1.929).

Vlada Srbije u 2024. godini je usvojila  izmenjeni Zaklјučak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Do nedavno, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine u Mačvi, a zatim u novembru  2024. godine u okolini Čačka, sad i u Mačvi Kako navode u saopštenju vlade, zaklјučak je donet u cilјu dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilјu sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Podsetimo, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine, 22. januara, u mačvanskom okrugu. Tada je na farmi V. M. u mestu Banovo Polјe, po nalogu veterinarske inspekcije, po hitnom postupku obavlјena eutanazija oko 300 grla – suprasnih krmača, nazimica, prasadi i tovlјenika koja su angažovanjem mehanizacije i radnika JKP “Bogatić” transportovana u kafileriju.

Poređenje sa EU

• Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovolјno govori i taj da se u našoj zemlјi jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede oko 38 kilograma mesa, dok je u EU taj prosek 65,2 kilograma, što znači da građani zemalјa članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije.  Dobar pokazatelј bogatstva jedne zemlјe jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa 6,6 miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je ima oko šest milioan stanovnika, a ima 32 miliona svinja.  Analize pokazuju da jue Srbija krajem 19. veka imala 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolјi čak od SAD. Poznavaoci prilika ističu da se u Srbiji sada troši 64,5 kilograma hleba, sa pecivima,  po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalјa, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. Jer, trošimo smao 200 litara sa prerađevinama i nalazimo se na najnižem mestu. 

Život u EU i Srbiji

Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na nna 64,5 kilogama po stanovniklu godišnje, kaže direktor novosadske,,Žitonuje’’ Zdravko Šajatović. Pored siromaštvi manje potrošnje mesa, to je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Jer, nekada qse išlo na njoivu swa kilogamom hleba i komadom slanine. Danas je sve manje tih teških poslova. Dakle, delom je uzrok siromaštvo i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka. 

U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši mane od 200 litara mleka i perađevina. Godišnje jedan žitelј Srbije pojede 64,49 kilograma hleba i peciva, nekoliko litara ulјa, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. Prosečna godišnja melјava pšenice iznosi oko 1.000.000 tona. Od toga se dobija oko 700.000 tona bašna. To zanči da je smanjena melјava pšencie za 200.000 tona, kađe direktor novosadske ,,Žitounije’’ Zdravko Šajatović. Po njegovim rečima u 2023.godini domaćinstov u Srboiji je imalo u proseku 2,57 članvoa. Oni su zajedno trošili oko 160,6 kilograma hleba i peciva. Ukupno godišnje smanjenje potrošnje hleba u Srbiji je za 350.000 tona.

 U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu, od tri člana, jelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je ispdo četgiri kilogama  po stanovnikui, za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede oko 18 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, sad to to nij evišeod 15 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.

• Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedlјivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku.

Pre krize, nekada se u Srbiji, se proizvodilo oko 650.000 tona vih vrsta mesa.  Po glavi stanovnika kod nas trošilo do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih proizuvdonjaj mesa je sad pala na oko 400.000 tona svih vrsta mesa  godišnje i potrošnja po jednom stanovnika je oko 38 kilograma.

U srednje razvijenijim zemlјama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma svih vrsta mesa u proseku, i izdvaja se primer Slovenije, gd eje BDP po stanovniku 33.000 evq, aq u Srbiji je to tek nešto više od 8.000 evra! Treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj.

Politika urušila agrar 

Neobična scena u hrvatskom Iloku: automobili srpskih registracija parkirani ispred velike prodavnice, a unutra njihovi vozači kupuju meso. Porodice iz Srbije grupno prelaze granicu da bi u Hrvatskoj, zemlјi Evropske unije, s većim platama i generalno višim cenama, jeftinije kupovali svinjetinu. Prizor dovolјno začuđujući da privuče pažnju medija, a zapravo tek poslednji simptom bolesti koja čitavu deceniju iznuruje naše stočarstvo.  Prema popisu polјoprivrede, čije su prve brojke objavlјene 26.januara 2024. godine, treba reći da je proizvodnja stoke u Srbiji od 2012. naovamo desetkovana, bio bi eufemizam.

Gotovo da nema kategorije koja nije urušena u poslednjih 11 godina. Od toga da danas imamo 182.000 goveda manje, 1,1 milion svinja manje i 4,7 miliona komada živine manje, oštar pad vidi se u svim segmentima, sem u jednom – broju pčelinjih košnica koji je u stalnom porastu. Možda baš zbog toga, te košnice dobijaju iznenađujući deo prostora u medijskim predstavlјanjima rezultata popisa, ali pčele ipak ne mogu da pokriju najporazniji nalaz do koga se došlo: samo u poslednjih pet godina broj uslovnih grla stoke, jedinice koja sve životinje koje se koriste u ishrani, od krave do pileta, svodi na uporedivu veličinu, pao je za 20 odsto, prema prezentaciji Republičkog zavoda za statistiku. Plastično govoreći, od 2018. do danas ostali smo bez petine stočarstva. 

Uzroci propadanja

Goran Živkov, nekadašnji ministar polјoprivrede u Srbiji, navodi tri osnovna uzroka kontinuirane erozije srpskog stočarstva: kretanje broja stanovnika, politiku subvencija i sam način na koji se stoka proizvodi u Srbiji. Prvi razlog je objektivan, „jer nas je sve manje“, pa i dinamika proizvodnje prati kako veličinu tržišta, tako i lјudske kapacitete koje agrar može da koristi. Do korfmne tri i po decenije više je umiralo nego što se rđalao 37.000 ljudi. Slično se ponhvooilo i u 2024. godini.  Samo na osnvou toga za dva veka, što je malo za istorijui, a puno za obične smrtnikeu, na ovimk prostorima živeće neki drugi ljudi.  Taj proces će se i ubrzati ako se tu dodaju  onih koji odu sa kartom u jednom pravcu i to svake godine. 

Popis 2023/24 godine je, recimo, pokazao da je polјoprivredna radna snaga za pet godina smanjena za 186.000 lјudi, sa 1,33 miliona na 1,15. Poređenja radi, 2012. na gazdinstvima smo imali čak 1,44 miliona lјudi. Međutim, druga dva uzroka direktno padaju „na dušu“ vlastima koje upravlјaju Srbijom poslednjih dvanaest godina. „Mi smo do 2012. imali suficit u izvozu mesa, mleka, sireva i jogurta a onda, od 2012. godine, imamo deficit“, kaže Živkov. Iako ima razumevanja za veličinu problema sa kojim je vlast morala da se uhvati ukoštac („mi smo zatvoreno tržište koje se smanjuje“, „već u startu je bilo teško održati stočarstvo“), nema sumnje oko toga da je upravo loša agrarna politika dovela do ishoda koji imamo danas.

Pogrešno postavlјene subvencije tu se pokazuju kao glavni krivac. „Te 2012. uvedene su subvencije po grlu umesto dotadašnjih subvencija po hektaru. To je dolilo ulјe na vatru i dovelo do ubrzanja pada stočarstva. Kada se uvede podsticaj po grlu, onda je čoveku važno samo da ima grlo, a produktivnost mu nije bitna. I onda imamo pad“, kaže Živkov, dodajući da zato u Evropskoj uniji tip subvencija koji primenjuje Srbija, skoro da ne postoji. Hrvatska je jedina to isto uradila „i uništila svoje stočarstvo“.

Od 2016. do 2018. Srbija iz budžeta izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, ali uprkos tome, nije došlo do povećanja broja grla, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Pored toga odovjeno je još 56 miliajrdi dinara za rurlani razovj. Ukupno toje oko 54 miloijarde dinara ili 460 milioan evra. Nemra rezultaa, a nit raga gde su pare potrošehne. Ali, ne odgovornosti za neodgovoan nestanak, odnosno nenamenski trošak novca.

Za takav izbor, krivi su neznanje lјudi koji vode polјoprivredu Srbije. Kako kaže, dotacije po grlu mogu dovesti do toga da firme, odnosno velike farme, povećaju svoju proizvodnju, ali u Srbiji, dominantan polјoprivredni subjekt je porodično gazdinstvo, a ne industrijsko postrojenje. A, domaćin, kad ima 15 krava, kaže: „Što bih ja sad povećavao bilo šta kad već vozim mercedes.“ Zato, dodaje, druge zemlјe to ne rade.

Subvencije sa negativnim efektima

Polјoprivrednici, međutim, traže još veće subvencije i to po 300 evra po hektaru. Pominjanje DRI referenca je na izveštaj iz 2019. godine u kom je Državna revizorska institucija konstatovala da je od 2016. do 2018. Srbija iz budžeta izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu ali da, uprkos tome, „nije došlo do povećanja broja grla, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva“. Pored tpoga nema traga nig d eje potoršeno još 26 miliajrdi evra koje su upućene ali nisu stigle do ruralnih sredina. 

Da smo sve te pare koje smo dali za subvencije po grlu, usmerili u investicije za nabavku kvalitetnih grla, dobru higijenu, dobru ishranu, imali bismo i rezultat. „Polјoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti sredstva jer odlučivanje predugo traje… a zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća, već veliki proizvođači imaju prioritet, što za posledicu ima nesigurnost malih proizvođača da će im novac biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus… Obim podrške je često više zavisio od… potrebe da se podmire potrebe drugih budžetskih korisnika, nego što je bio odraz realnih potreba polјoprivrede“, navodi se, između ostalog u izveštaju DRI.

Revizori su izbrojali i to da je za tri godine Vlada Srbije 15 puta promenila pravila, donoseći tri uredbe i 12 izmena uredbi, kojima su uglavnom menjani iznosi subvencija. Ali, nije se libila ni da promeni uslove samog konkursa, i to tik pred rok za predaju zahteva. Pažnnju privlači I kotnroila DRI za potošenih 58 milioan evrqa za navodno izgađene, ali nepostojećčše sisema za navodnjvanje u Vojvodini.

• Zato i brine što je u 2024. godini u Srbiji u vreme najvećih suša navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. A, obrađuje se 3.257.100 hektara

Fantomske krave teške 3,2 milijade dinara 

Da je pogrešna politika dovela do ovakvog stanja, ukazuje i analiza stočarstvo je u kriz I brojkacitirajući brojku iz poslednjeg popisa po kojoj sada imamo 698.605 goveda. „Stručnjaci sumnjaju i u tačnost te brojke“, dodaju analitičari i pesimistički ipodsećaju da je Srbija „u dobrim godinama“ imala preko 900.000 goveda, a, pre oko tri decbneiej vipše od 4.000 grla!

Taj pesimizam su ranije isticali i drugi, po raznim osnovama. Recimo, subvencije po grlu dovele su, po svemu sudeći, i do pojave takozvanih fantomskih krava. Naime, kako su upozorili iz Udruženja proizvođača mleka centralne Srbije, količine mleka, od oko 1,4 milijarfde litara, koje se godišnje proizvedu ukazuju na to da u našoj zemlјi postoji 150.000 muznih krava, a u isto vreme država isplaćuje subvencije za 228.000 krava. To bi značilo da su iz budžeta isplaćena sredstva za nekih 78.000 krava koje u stvarnosti ne postoje. Prevedeno u novac, to je 3,2 milijarde dinara, suštinski ukradenih para.

Analitičari navode  da se u Srbiji godišnje proizvodi do 86.000 tona goveđeg mesa, pri čemu se beleži opadajući trend proizvodnje, jer je „pre samo desetak godina proizvodnja iznosila oko 120.000 tona“.

Rešenje je zato u promeni koncepta!

Umesto subvencija po grlu, koje dovode do toga da proizvođači nisu zainteresovani za unapređenje rada, pošto će novac dobiti u svakom slučaju, treba podsticati konkurentnost prema broju životinja koje imaju. „Potrebne su nam moderne štale, da nam leti ne pada proizvodnja mleka 30 odsto kad krenu visoke temperature. Potrebni su nam laktofrizi, hladni lanci. Da smo sve te pare koje smo dali za subvencije po grlu, usmerili u investicije za nabavku kvalitetnih grla, dobru higijenu, dobru ishranu, imali bismo i rezultat“, smatra Goran Živkov, nekadašnji minitar poljoprivrede Jugoslavije. Zato Živkov smatra da država treba da počne da sa 30, 40 odsto kofinansira velike polјoprivredne investicije, kao što to radi Evropska unija, umesto da daje subvencije po grlu, što se tamo ne radi. Za lokalne potrebe mi ćemo moći da proizvedemo dovolјno, ali mali proizvođači će se smanjivati, a velike nemamo. Šansa koju danas imamo je to što Evropska unija zbog zelene tranzicije sama smanjuje svoju polјoprivrednu proizvodnju, što otvara mogućnost da se deo toga prebaci kod nas, jer je jasno da mi nećemo skoro biti primlјeni u Evropsku uniju.“

Život sa strategijom

Po svemu ovome izgleda da se ratara i farmera u Srbiji vlast seti samo kad protestuju ili uoči izbora. Tako i ovog puta oni od ružičaste budućnosti i  bolјeg životga u agraru žive sa surovom realnošću. Jer, žive sa Strategijm razvoja polјoprivrede, koju jeVlada usvojila jula 2014. godine u kojj je bilo planrano da će se do 2024. godine agrar Srbije dinamično razviajti, po stopi od 9,1, odnosno u lošijim godinama od po 6,1 odsto godišnje. A, od tada nikavog rasta zapravo nije ni iblo. Odnosno u poslednej tri i po decenije,sve do pojave bolesti Korona 19, agrara je imao stopu rasta od 0,45 odsto godišnje. Uza vreme od 2014. do 2024. godine rast za celu deceniju bioje sakjo 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto!  U Srbiji vredmnsot ukipej agararna proizvodnejniakd aniej stigl avrendsot od šest miliajrdi evra ukupne vrednosti. Ikli po hetkaruje to smao 1.200 evra. Zato je Srbiji potreban novi koncpet polјoporivrede i novi lјudi koji će to sprovoditi. To znači da u startu vrednost godišnjg prihoda po hetkaru bgude najmanje 5.000 evra, a da već za nekoliko godina dostigne 15.000 potom i 20.000 evra po hektaru. Samo takva polјoprivreda može da obezbedi dovolјno hrane za domaće tržište i izvoz bez koga nema opstanka.

Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla želјenoj brojci od želјenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlјe kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo  novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!  Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

• Boljitka u poljoprivrdi neče biti sve dok agrar u Sroibji ne postanaStratešak privredna grana!

Ali, agraru se to obećava samo kada polјoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se primeniti u praksi. I to ne u celosti nego samo po granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet  samo  ,,gašenje požara’’. A, samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama može doneti bolјitak svima! I vlastima, i proizvođačima, a i narodu.  Dok god se sistemski agrar nereši  I ne postane strateška grana, a ne samo kada pšroizvodđači izlaze na ulicu. To će biti početak i kraj, do sledećeg izlaska na ulicu.

Politička renta u Srbiji !

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. “Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar! Ove godine će ih u Srbiji biti oko 4,5 milijardi dolara!

U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva polјoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac! 

 To nikada nije rečeno polјoprivrednicima. Zašto? To je tabu tema za ovu vlast, za polјoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru, razlog je zašto su oni  sve češće na ulicama i u protestima. To je utvrdila Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param. I gde su nenanmenski završile? Dakle ni sad novi ministar ništa bolјe neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para!

Sve štpo se u agararu radilo do sada činjeno je sa žeom da se ugasi požar! On jde ponjekad I razbukta. Niakda se problemi pa ni danas nisu rešali sistemski!

Srbija sa ,,blagom’’, kako su to nekad naši stari zvali stoku, sad raspolaže sa:

• SADAŠNJI BROJ SVINJA JE ZA 30,7 ODSTO MANJI NEGO 2018. GODINE! TROŠIMO PO STANOVNIKU  SAMO 15 KILOGRAMA SVINJSKOG MESA. PAD U SRBIJI SA 18, NA 15. BELEŽI SE I RAST POTROŠNJE ŽIVINSKOG MESA NA 18 KILOGRAMA PO STANOVNIKU GODIŠNJE! TO SVE JE DOKAZ, MA NJEG BROAJ STANVONBIKA ZA 500.000 I RASTA SIROMAŠTVA U SRBIJI!

• UKUPNO U SRBIJI POSTOJI 508.365 GAZDINSTAVA;
• OBRAĐUJE SE  3.257.100 HEKTARA;
• STOČARSTVOM SE BAVI 313.495 GAZDINSTAVA;
• U SRBIJI SE AGRAROM BAVI 1.150.653 LICA. ZNAČI PO JEDNOM PORODIČNOM GAZDINSTVU JE PO 2,2 ZAPOSLENA!
• TEK SVAKI 11 NOSILAC JE MLAĐI OD 40 GODINA!
• UKUPNO TROŠIMO PO STANOVNIKU 38 KILOGRAMA  MESA GODIŠNJE. U EU SE TROŠI VIŠE OD 63 KILOGRAMA SVIH VRSTA MESA. DAKLE, U EU SE TROŠI PO STANOVNIKU  25  KILOGRAMA VIŠE NEGO U SRBIJI!
• PROSEČNO GAZDINSTVO U SRBIJI JE 6,4 HEKTARA. U NJEMU POSTOJI JEDNA KRAVA, PET SVINJA, TRI OVCE, TRI KOŠNICE I 43 ŽIVINE!
• IMAMO I OKO 14.000 KONJA;
• OKO 1.000 MAGARACA;
• U Srbiji postoji 3.257.100 hektara njiva rasparčanih u 19 miliona parcela. Srbiju danas čini i 4.720 sela, od kojih je 1.200 njih sa manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2052 godine sa mape će nestati njih 3.000! 

Agrar u Evropi

Polјoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je smanjenje od 1,5 odsto u odnosu na godinu dana pre toga, objavio je Evrostat. Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da ovaj blagi pad o odnosu na vrednsot proizvodnje u 2022. godini, koja je tad iznosila 545,4 miliajrde evra, predstavlјa prekid uzlaznog trenda započetog još 2010. godine. Iako je obim polјoprivredne proizvodnje u EU u 2023. godini bio nešto manji nego godinu dana ranije, u 10 zemalјa EU obim je bio veći, a najveće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj i Slovačkoj. U drugim zemlјama došlo je do smanjenja, a najveće je zabeleženo u Grčkoj, od  16 odsto!

                                                     (Autor je analitičar i publicista)