Za Štajerske novice iz Budimpešte piše: akademik Vlastimir Vujić

Tek 19. novembra u celosti obelodanjena agenda vojnog segmenta vašingtonskog  pregovora Trampa i Orbana (održanog 7. novembra)

               U mađarskoj javnosti vrlo dobro je poznato da je prethodna američka administracija koju je predvodio demokrata Džozef Džo Bajden (preko Senata 2023. godine) Mađarskoj blokirala prodaju artiljerijsko-raketnih sistema „HIMARS“ iz političkih razloga (Budimpešta je tada tražila 24 pomenuta sistema, više od stotinu kontejnera i pripadajuće rakete za ukupno 765 miliona dolara!) – dolazak Donalda Trampa sve to je ukinuo! Njegova administracija je 7. novembra u Vašingtonu (prilikom prvog susreta  mađarskog premijera Viktora Orbana i Donalda Trampa od kada je drugi put osvojio predsednički mandat) jasno Budimpešti stavila do znanja da će sada moći da nabavlja američku tehnologiju za odbranu – gde god joj to bude bilo potrebno!

                 Prvi na mađarskoj listi je (u svetu) veoma traženi „HIMARS“ (visokomobilni artiljerijsko-raketni sistem) koji će znatno proširiti mađarsku mrežu strateškog odbrambenog odvraćanja protivnika mnogo dalje nego do sada – što će biti značajna prednost za njene odbrambene snage. Broj raketnih lansera ostaje isti (24), nabavka tako savremenog oružja dugotrajan je i složeni proces (čak i nakon odobrenja američkog Kongresa). Trenutno postoji red za sisteme „HIMARS  zbog velike međunarodne potražnje i realni vremenski okvir da ga Mađarska nabavi je od tri do pet godina! On će značiti jednu od najznačajnijih mađarskih odbrambenih nabavki u poslednjoj deceniji.

                   Koje su karakteristike baterije „HIMARS“?

                   M142 HIMARS je višecevni bacač na točkove, dimenzija 6×6, montiran na terensko vozilo. Sistem je u osnovi opremljen sa šest lansera za rakete M26 ili M30/31 kalibra 277 mm i kontejnerom za lansiranje GMLRS-U ili GLMRS-ER, ali postoji i verzija koja lansira jednu MGM-140 ATACMS ili dve rakete PrSM. Konvencionalne rakete imaju domet od trideset do sedamdeset kilometara, rakete GMLRS (koje su montirane na bojevu glavu tešku skoro jednu funtu) imaju domet od 70 do 150, balističke rakete ATACMS na bojnom polju imaju domet od tri stotine, a PrSM ima domet od pet stotina kilometara!

                    U skladu sa ciljevima NATO-a, Mađarska nastavlja i razvoj sposobnosti kontrole svog vazdušnog prostora. Budimpešta će od SAD nabaviti i RADARE za protivvazdušnu odbranu (PVO) dugog dometa, jer su američka rešenja i u ovom odbrambenom segmentu najbolja i najpouzdanija u svetu.

                     Na kraju, postavlja se najvažnije pitanje: Kako će Mađarska tu opremu platiti? Kupovinu nabrojane vojne opreme Budimpešta će finansirati dvojako – iz domaćih izvora (mađarskog budžeta) i iz Programa odbrambenih kredita EU od 150 milijardi evra (čiji naziv je Bezbednosna akcija za Evropu, skraćeno – SAFE!). Mađarskoj će pripasti 16,2 milijarde evra iz pomenutog Programa i države članice vojnu opremu mogu kupiti i od kompanija vojne industrije koje posluju u Evropskoj uniji iako su im sedišta na drugim kontinentima („HIMARS“ proizvodi američki dobavljač odbrambene opreme „Lokid Martin“).                       Kažimo još da saradnja Mađarske i Sjedinjenih Američkih Država u oblasti odbrane datira još od vremena kada je Mađarska postala članica NATO-a 1999. godine. Od tada, dve države izgradile su stabilno partnerstvo kroz zajedničke misije, vojne vežbe, programe obuke i strateške konsultacije. Oružane snage Mađarske učestvovale su u više međunarodnih  misija predvođenih SAD i NATO-om, uključujući i one na Kosmetu (Kfor), u Avganistanu i Iraku, a poslednjih godina saradnja je proširena i na oblast sajber-odbrane, zaštite kritične infrastrukture i obaveštajne saradnje.