Zadruge grade bolji svet

• Prve zemlјoradničke zadruge na sadašnjoj teritoriji Republike Srbije osnovane su  pre 180  godina, a zadruga koja je osnovana pre 130 godina i danas je aktivni privredni subjekt. Hroničari su svih društveno-ekonomskih promena i uspešno su se prilagođavale i ostvarivale svoje osnovne funkcije. Prenosile su sva nova dostignuća i tehnička rešenja i primenjivale u organizaciji proizvodnje, prerade i prometa;
• Zadrugarstvo je izraz socijalnih potreba svakoga naroda. Naš društveni život nalaže kakvo je zadrugarstvo nama potrebno. Sada, u ovim trenucima, ja zapažam ove tri glavne potrebe koje nalaže i naročito ističe sadašnji interes i budućnost zadrugarstva Srbije, predsednik Zadružnog savesza Srbije Nikola Mihailović;
• Zadružni savez Srbije je asocijacija zadruga i osnovan je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji “Vranovo” i “Azanja”. U razvoju zadrugarstvo Srbije je prolazilo kroz različite periode, a od 2012. godine započeto je vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemlјama. Posle više godina, zemlјoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno  da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije. Ali, za opstanak zadrugarstva u Srbiji potrebna je sistematska podrška i pomoć. Jer, dok se ono u svetu razvija i cveta, u Srbiji se ponovo bori za opstanak ostanak!

Branislav GULAN

Generalna skupština UN bila je proglasila 2025. godinu, za Međunarodnu godinu zadruga, koja se obeležavala pod temom „Zadruge grade bolјi svet”.

Evo važnijih datuma u zadrugarstvu Srbnje:

1846.  Zadruga  u Bačkom Petrovcu;

1855. Zadružni ambar, u Erdeviku;

1868. Prva kreditnu zadrugu tipa Šulce-Delič u Pivnicama;

1883. Ruma pod nazivom ‘Oračka zadruga’;

1894. Vranovo i Azanja 1895. Glavni savez srpskih zemlјoradnički zadruga – Zadružni savez Srbije; 

1898. Zakon o zemlјoradnickim i zanatskim zadrugama; 

1946. Osnovni zakon o zadrugama; 

1949. Osnovni zakon o zemlјoradnickim zadrugama; 

1965. Osnovni zakon o zadrugama  1996. Zakon o zadrugama  

 2015. Zakon o zadrugama; 

ISTORIJA – Potrebe  zadrgugarstva Srbije  od 20. oktobra 1934.godine, koje je pokrenuo Mihajlo Avramović:

Zadrugarstvo je izraz socijalnih potreba svakog naroda. Naš društveni život nalaže kakvo je zadrugarstvo nama potrebno. Sada, u ovim trenucima, ja zapažam ove tri glavne potrebe koje nalaže i naročito ističe sadašnji interes i budućnost zadrugarstva Srbije, kaže predsednik Zadružnog savesza Srbije  Nikola Mihailović;

• Preuređenje zadrugarstva prema aktualnim našim društvenim uslovima i potrebama;
• Bolјe poznavanje osnova, procesa i funkcija zadrugarstva na osnovi naših socioloških  i ekoloških proučavanja;
• Čišćenje zadružnog aparata od elemenata koji su tuđi zadružnoj prirodi i zadružnoj etici;

Predlog mera za unapređenje zadrugarstva u Republici Srbiji 

Imajući u vidu da je Generalna skupština UN bilaproglasila 2025.godinu Međunarodnom godinom zadruga, koja se obeležavala sa temom „Zadruge grade bolјi svet” i Zadružni savez Srbije organizovao je brojne aktivnosti u cilјu obeležavanja svog jubileja 130 godina postojanja. Zadacki u reformi zadrugarstbva Srbiej su ostačoisve dok se ne izrvrše.

U rezoluciji, Generalna skupština UN preporučila je načine koji su se kroistila za obeležavanje protekle godine zadrugarstva koji su bili podsticaj za sve države u budućem vremenu  i zadaci da članice za promovisanje doprinosa zadruga društvenom i ekonomskom razvoju. Međunarodna godina zadruga bila je i prilika da se mobilišu sve zainteresovane strane da podrže i unaprede zadrugarstva u budućim vremenima, jačajući njihov doprinos bolјem svetu. Ali, to je trajan zadatak, koji samo započet u u 2025. godini! 

Zadružni savez Srbije je asocijacija zadruga i osnovan je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji “Vranovo” i “Azanja”. U razvoju zadrugarstvo Srbije je prolazilo kroz različite periode, a od 2012. godine započeto je vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemlјama. Posle više godina, zemlјoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno  da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije. 

Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zakona o zadrugama u decembru 2015. godine, kojim je pojednostavlјena procedura osnivanja i započinjanja delatnosti, definisan je odnos državnih organa u funkciji razvoja zadrugarstva i pojednostavlјen postupak dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine. Prvi put posle Drugog svetskog rata 2017. godine u budžetu Republike Srbije bila su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga, koja su se koristila prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju finalnih proizvoda i izlazak zemlјoradničkih zadruga, kako na domaće, tako i na inostrano tržište. 

• Sektor zadrugarstva u Republici  Srbiji najbolјe ilustruju podaci da u Srbiji postoji 5.127 svih vrsta zadruga: zemlјoradničkih ili polјoprivrednih, stambenih, potrošačkih, zanatskih, radničkih, studentsko-omladinskih, socijalnih, kao i drugih vrsta zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama. Od ukupnog broja zadruga aktivne su 2.902 zadruge, odnosno 57 odsto, 1.448 zadruga ima poslovne prihode ili 50 odszo zadruga ( značajno bolјi prosek od ostatka privrede);

Prema koncepciji razvoja ekonomije u narednom periodu jedno od suštinskih pitanja, odnosno problema,  je razvoj sektora zadrugarstva, kao nezaobilaznog činioca u zapošlјavanju, organizovanju proizvodnje, otkupa, prerade i prometa proizvoda individualnih polјoprivrednih proizvođača. Ispunjavanjem navedenih funkcija sektor zadrugarstva postaje važan faktor za prevazilaženje društvenih i ekonomskih ograničenja u razvoju ruralnih područja. Imajući u vidu navedene činjenice i opis stanja, u cilјu revitalizacije zadrugarstva Srbije predlažemo četiri mera.

Izrada strategije razvoja zadrugarstva

,,Inicijalni korak u obnovi zadrugarstva u Srbiji bi trebalo da bude izrada strateškog dokumenta u kom bi se sagledali resursi sa kojima raspolažu zadruge, problemi sa kojima se suočavaju, ali i mogućnosti za stabilizaciju i dalјi razvoj postojećih i osnivanje novih zadruga. Značaj zadružne statistike, ali i osnovnih pokazatelјa rada zadruga višestruko se ističe od strane Međunarodnog zadružnog saveza. Teško je planirati korake za budućnost ukoliko ne postoje precizni i pouzdani podaci o trenutnom stanju. U tom smislu, smatramo da je neophodno kreirati i usvojiti Strategiju razvoja zadrugarstva u Srbiji, kaže Nikola MIihailovič, predsednik Zadružnog saveza Srbije. To se posebnmpo maghlasdšavba i ističe sad, kada se u vrme kad ase donosi  strategija razvoj poljoprivrede Srbije za vreme od 2025 do 2034. godine pa u njoj treba posebno mesto da dobije i zadrugarstvo Srbije  Zada ci koji prositiču iy preporuka UN su večni!

Nosilac izrade Strategije bi bio Zadružni savez Srbije u saradnji sa profesorima polјoprivrednih fakulteta.  Strategijom bi se prikazali broj, kapaciteti, ekonomski i lјudski resursi postojećih zadruga u Srbiji. Pri tome, strategija bi bila usmerena ne samo na polјoprivredne zadruge koje su najbrojnije u Srbiji, već i druge vrste zadruga koje su donekle nepravedno zapostavlјene. Istovremeno, bili bi otkriveni nedostaci u povezivanju zadruga i identifikovani načini kako se zadruge mogu poslovno umrežavati u cilјu vertikalnog povezivanja i plasmana proizvoda više faze prerade na domaće i  inostrano tržište. Strategijom bi bili adresirani i najvažniji problemi po vrstama zadruga, kao što je pitnje povraćaja zadružne imovine koja je u posedu nezadružnog sektora, a koja je u prethodnom periodu preuzeta bez odgovarajuće naknade. Doar de te privatizazacije privatne imovien, koiaj većš ima toitulare,k obalvjen je i u pljačkaškoij privatizaciji u Srbiji, koaj je obalvjenqa uz pomoć drđžave nakon demokratskih promena 2000. godine.

 Kreditna linija za zadruge,  beskamatno kreditiranje

Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnosti osnivanja posebnih fondova (fondacija). Problem u razvoju zadruga predstavlјa nedostatak novca, što podrazumeva ne samo dugoročna sredstva za finansiranje investicija, već i kratkoročne izvore namenjene obrtnim sredstvima i održavanju tekuće likvidnosti. To je od posebnog značaja za polјoprivredne zadruge, zbog sezonskog karaktera proizvodnje i vremenskog nepodudaranja prihoda i rashoda. 

Zapošljavanje stručnjkaa i zadrugama

Klјučno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposoblјavanju zadruga koji bi dao doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, povećanju prinosa i drugim relevantnim aktivnostima. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica drugih obrazovnih profila polјoprivrede, kao i lica iz oblasti ekologije i digitalizacije, predlažu zadrugari u Srbiji!

Edukacija i promocija zadrugarstva

Imajući u vidu značaj edukacije, potrebno je organizovati radionice o značaju osnivanja zadruga, njihovom poslovanju i prednostima udruživanja. Informisanje je izuzetno značajno za napredak svakog društva, a poseban značaj u sferi zadrugarstva leži, pre svega, u rušenju postojećih predrasuda, edukaciji, pravovremenom informisanju i ispravlјanju iskrivlјene slike koja je u javnosti prisutna kada je reč o zadrugama. Na taj način u povolјnijem ambijentu pojedinci i grupe lakše će uvideti pozitivne strane i prednosti zadružnog organizovanja, i na taj način prepoznati sopstveni interes. Neophodna je zadružna saradnja na internacionalnom nivou, a zadrugari balkanskih i evropskih zemalјa trebalo bi da razmenjuju iskustva i organizuju međusobne stručne posete. 

To se posebno odnosi na zadruge koje su danas okosnica opstanka na selu u svetu. A, to znači da udruživanje danas predsavlja snažnu ekonomskuokosnicu u ekonomijama razvijenjih zemalja u svetu, a udružuju se i farmerki koji poseduju po nekoliko hiljada hetkara zemklje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i tend za visoki rspektr, najboje ilustruju sledeći podaci na palneti Zemkji udruženo radi i posluje milijarda zadrugara koji su organizuovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razen načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslvoa širom sveta, što je 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

To značli da se savremeni svet ne mođže zamisliti zadruga i zadrugarstva. Jer, veliki su na berzama, trguju i uvećavaju svoj kapital, a mali moaju da se udružujuu kako bi smanjiloi troškoe proizvodnje, postigli veći stepen konkurentnosti u prodaji svojuih proiizvdoa i usluga i uvećali zaradu. U društveno ekonomskim uslovima poslvoanaj velikih trgovinjskih siswemja i njihovih lancda, danas je lakpe prodati 5.000 tona kvalitetnih proizvoda, nego 50 kilograma na pijaci! Savremeni svedok istorije udruživanaj je i veliki bankarfski sistem ,,Rajfajzen”. Jer, svoju poslovnu genezu ta banka nalazi u Društvima za pomoć siromašnima, koja su u drugoj polovinui XIX veka u Nemačkoj osnivana  na inicicijativu Fridriha Vilijama Rajfajznea, da bi zatim ta društva prerasla u prve kretine zemljoradničlke  zadruge. 

Značaj zadružnog organizovanja, naročito su prepoznajle države EU, koej su kroz rzavoja zadruga rešile brojne probleme, pre svega, socijalne i ekonjomske prirode. Zadruge su u svetu, osimk u Srbiji danas, prepozante kao najbolji oblik brzog zapošljavanja i razuvoja i manje privlačnih privrednih oblasti,a isksutva dobrte regulative i prakse zemalja – članica EU korišćena su i prilikom priprema važeđeg Zakona o zadrugama donetog 2025.godine. Jer, zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji. Imajuči u vidu međunarodna iskustva, jasno je da zadruge imaju različite privredne, ekonomske i društvene prednosti uodnosuna druge oblike poslovanaj. Jer, zadruge imaju veliki potencijal za stfaranje sigurnijih i održivih poslova,a one funkcionišu kroz demorkatski model uprave, gde članoivizadruge jednako  učestvuju u upravljanju i imaju jednaka prava.  Kroz zadruge se omogućava ponuda uslguea booljeg kvaliteta. Odnosno, usluga koejs u potrebne zajednici, koje inače privatni sektor korporativni sektor ne pruža na pruđža zbog malog profita. Takpođe predstavljaju potencijaloza oživljavanje poljoprivrede, ruralni i ekonomski razvoj, posebno uspostavljanjem neposredne veze između poljoprivednih proizvođača i tržita koje može da ostvari veću dodatnu vrednost osnovnim proizvođačima, uveša prihode i poveća sigurnost poljoprivrednika, što sve vodi ka većem ulaganju u poljoprivredu i smanjenju migracija.U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce globalne ekonomskie i finansijske krize. To je danas Srbiji više nego potrebno. 

Zadruge u funkciji organizovanja poljoprivredne proizvodnje Srbije, iyme]u ostalog predla\u i yakljuoe koji treab da se ugrade, u dokument akoaj se  kreirajuu Sribjii ya buduću Strategiju razvoja poljoprivrede od 2025.  do 20234. godine i da postanu sastavni deo koji u tom vremenu mora da se ostvari!

1. Promene drštveno-ekonomskih odnosa od presudnog su značaja imale i na razvoj zemlјoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka;
2. U  prvom veku razvoja zadrugarstvo se razvijalo u uslovima privatne svojine i ovaj period čini vreme od osnivanja prvih zadruga do kraja drugog svetskog rata. U prvoj polovini veka razvijao  se nabavlјačko-potrošački tip zadruga, a u drugoj polovini specijalizovane žitarske, stočarske, vinarske, voćarske i štedno-kreditne zadruge. Polovinom veka osnovan je Zadružni savez Srbije koji je sa još 10 nacionalnih saveza osnivač Međunarodnog zadružnog saveza;
3. Posle drugog svetskog rata do privredne reforme je period prinudne kolektivizacije u polјoprivredi – vreme selјačkih radnih zadruga. Period izuzetno nepovolјnih uslova za zemlјoradničko zadrugarstvo sa negativnih posledicama na proizvodnju i ekonomske tokove u ovoj oblasti;
4. Period posle privredne reforme do kraja devedesetih godina prošlog veka karakteriše period osnivanja i poslovanja zemlјoradničkih zadruga u skladu sa zadružnim vrednostima i principima. Međutim, posle 1976. godine i Zakona o obaveznom udruživanju mnoge zemlјoradničke zadruge su ušle u sastav agroindustrijskih kombinata. Ovo je posebno bilo karakteristično u AP Vojvodini gde su sve zemlјoradničke zadruge bile u kombinatima sa osnovnom delatnošću saradnje sa individualnim polјoprivrednim proizvođačima u proizvodnji, prvenstveno industrijskog bilјa, žita i svinja kao sirovine za prehrambenu industriju. U ovom periodu u centralnom delu Republike najveće zadruge su ostale van kombinata. Uspele su dominantno da organizuju proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa, maline i šlјive. Zemlјoradničke zadruge i Zadružni savez Srbije formirali su i obezbedili uslove za rad stručnih polјoprivrednih službi, koje preuzimaju poslove od zadruga na unapređivanju razvoja polјoprivrede. Zadružnom imovinom je obezbeđen rad službi koje će biti podržavlјene 1991. godine sa podržavlјenjem zadružne imovine koje su ove službe koristile; 
5. Posle 1991. godine odvijaju se značajne promene koje neposredno opredelјuju i razvoj zemlјoradničkih zadruga. Najvažnije promene su rasturanje agroindustrijskih kombinata, privatizacija kapaciteta prehrambene industrije, transformisanje internih banaka u poslove banke; izlazak zemlјoradničkih zadruga iz kombinata bez iznošenja imovine; uvođenje sankcija Saveta bezbednosti UN; ukidanje sertifikata za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u EU; odlazak poslova u sivu zonu čime su zemlјoradničke zadruge bile posebno oštećene jer su dominantno zadružni proizvodi  – stoka, meso, malina najviše skliznule u sivu zonu. Pored navedenog, zemlјoradničke zadruge ostaju obveznici vraćanja imovine oduzeti tokom pedesetih godina prošlog veka;
6. Zemlјoradničke zadruge bez imovine, legalnih poslovnih aktivnosti, bez pristupa tržištu kapitala uz obavezu vraćanja imovine, koje najčešće nije bilo, nemogućnosti servisiranja obaveza prema državi i zaposlenima dolaze u izuzetno težak ekonomski položaj koji vodi ka likvidaciji. Likvidirane su najveće zadruge posebno u centralnom delu Republike, pre svega u mačvanskom, kolubarskom, raškom, zlatiborskom, rasinskom i nišavskog okrugu. Likvidacijom zadruga smanjuje se drastično stočarska proizvodnja, destabilizuje se proizvodnja maline. Kao posledica je devastacija polјoprivredne prozvodnje na ovim područjima uz najviše neobrađenih polјoprivrednih površina; 
7. Proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje preko tri decenije i završen je usvajanjem Zakona o zadrugama 2015. godine;
8. Popisom polјoprivrede u 2023. godine subjekt popisa su bile i zemlјoradničke zadruge. Popisane su sve zemlјoradničke zadruge koje su imale registrovano polјoprivredno gazdinstvo, kao i zadrugari. Predmet popisa su: korišćene polјoprivredne površine i struktura njihovog korišćenja, kao i raspoloživi stočni fond i mehanizacija;
9. Popisano je ukupno 12.114 registrovanih gazdinstava zemlјoradničkih zadruga, što čini 2,4 odsto ukupno popisanih registrovanih  polјoprivrednih gazdinstava; 
10. U okviru zemlјoradničkih zadruga koristi se od ukupno popisanog polјoprivrednog zemlјišta 6,4 odsto a odgajaju 1,4 odsto goveda, 3,9 odsto svinja. Od ukupno popisanih voćnjaka zemlјoradničke zadruge koriste 3,3 odsto, a vinograda 3,4 odsto. Relativno malim učešćem u popisanim kategorijama u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemlјoradničkih zadruga razvoju polјoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica;
11. Prosečno raspoloživa polјoprivredna površina po zemlјoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija proizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade polјoprivrednih proizvodai stvaranje finalnih proizvoda; 
12. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije i okružnih zadružnih saveza na ravničarskom području negotinske nizije postoje mogućnosti da kroz organizaciju u okviru zemlјoradnih zadruga uz nabavku širokozahvatne mehanizacije organizovati polјoprivrednu proizvodnju na raspoloživim neobrađenim polјoprivrednim površinama;
13. Posebnu pažnju bi trebalo usmeriti i isfinansirati istraživanje da li zadružni sistem organizovanja može da bude u funkciji neobrađenih polјoprivrednih površina u brdskim i planinskim područjima kroz namenske programe, kao što su tovno govedarstvo, autohtone sorte šlјiva i autohtone rase ovaca; 

                                                  (Autor je analitičar i publicista)