• Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet, dovoljne količine hrane za građane i jačanje domaće proizvodnje. Ključna novina je predvidivost, jer ćemo već na početku godine objaviti kalendar javnih poziva, kako bi poljoprivrednici tačno znali kada mogu da očekuju konkurse i isplate, naglašava ministar poljoprivrede Srbije prof dr Dragan Glamočić;
• Koordinatorka izrade nacrta Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja, prof. dr Tatjana Brankov istakla je na sednici da je opšti cilј ovog dokumenta obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti polјoprivredno-prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja

Branislav GULAN

Skupštinski Odbor za polјoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu podržao je na današnjoj sednici nacrt Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2025-2034. godine, koja za glavni cilј ima obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije.

• Koordinatorka izrade nacrta Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja, prof. dr Tatjana Brankov istakla je na sednici da je opšti cilј ovog dokumenta obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti polјoprivredno-prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja;

“Ovaj nacrt donosi promenu konceptualnog okvira polјoprivredne politike. Ova promena koncepta nije kozmetička, već suštinska. Do sada je polјoprivredna politika u velikoj meri bila usmerena na kratkoročne mere i reagovanja na krize”, rekla je Brankov.

Istakla je da novi nacrt strategije polazi od pristupa u kojem se agrarni sistem transformiše tako da istovremeno obezbeđuje dovolјne količine zdravstveno bezbedne hrane, ekonomsku održivost proizvođačima, zaštitu prirodnih resursa i pozitivne ishode po zdravlјe stanovništva uz jačanje održivosti sistema na klimatske i druge spolјne šokove.

“Ova promena koncepta omogućava pomeranje fokusa sa pojedinačnih mera na jasno definisane ishode, jaču povezanost sa Evropskim međunarodnim okvirom kao i unapređenje veze između znanja, naučno-istraživačkog rada i polјoprivredne prakse”, rekla je Brankov.

Izvor: EPA-EFE (Andrej Cukic)

Ona je navela da novi nacrt strategije predviđa i modernizaciju pijaca, koje treba da postanu savremeni centri za prodaju i plasman proizvoda domaćeg porekla, kao i uspostavlјanje mehanizama za veću transparentnost u formiranju cena, uklјučujući imenovanje zaštitnika građana za hranu, kao i da strategija predviđa posebnu podršku nekomercijalnim polјoprivrednim gazdinstvima, i primenu “de-minimis” podrške polјoprivrednicima, kao fleksibilnog instrumenta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja.

“Značajna novina je i iniciranje izrade nacionalnog programa generacijske obnove u polјoprivredi, kao klјučnog instrumenta podrške mladima u ruralnim područjima”, navela je ona.

Kaže da se tokom izrade ove strategije tim vodio idejom da analiza postojećeg stanja u polјoprivredi treba da bude potpuno transparentna i da otvoreno pokaže slabosti i potencijale agrarnog sistema.

“U poslednjoj deceniji se beleži pad samodovolјnosti u svim kategorijama polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, osim u ulјaricama. Posledično smanjuje se i pokrivenost uvoza izvozom, indeks konkurentnosti kod najvažnijih grupa proizvoda je rapidno opao i jasno se uočava asimetrija između proizvođačkih i maloprodajnih nivoa cena kod gotovo svih proizvoda”, upozorila je Brankov.

Istakla je i to da je analiza indeksa produktivnosti pokazala da je Srbija u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad ukupne faktorske produktivnosti od 1,1 odsto, što je drastično odstupanje od prosečnog rasta od 0,1 odsto na nivou Evrope.

“Ono što je dobro jeste da je naša polјoprivreda konzistentno tehnički efikasna, što znači da efikasno koristimo raspoložive resurse”, rekla je Brankov.

Odbornicima su predstavlјeni i podaci Uprave za veterinu koji pokazuju smanjenje uvoza mesa i mleka u odnosu na 2024. godinu.

• Nasuprot dugoročnim trendovima za prošlu deceniju, državni sekretar u Ministarstvu polјoprivrede Predrag Rojević je rekao da je uvoz mleka u 2025. godini iznosio 52.800 tona, dok je u 2024. uvezeno 66.700 tona. Kako je naveo, izvoz mleka, koji je u 2024. godini iznosio 64.762 tona, u 2025. godini dostigao je 61.700;

To znači, kaže, da je bilans ove godine oko 9.000 tona u korist izvoza, za razliku od 2024. godine kada je uvezeno oko 2.000 tona mleka više nego što je izvezeno.

• Prema podacima koje je Rojević naveo, zbirno je u 2025. godini uvezeno 54.900 tona mesa svih kategorija (mimo prerađevina), dok je u 2024. godini uvezeno 66.000 tona mesa.

Agrar najveći korisnik budžetskih podsticaja!

Povodomu usvajanja buduće Strategije  o razvoju poljoprivrede Srbije od 2025. do 2034. godini, o Agrarnom budžetu za 2026. godinu ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamoćić, između ostaog za javnost kaže Iz državnog budžeta poljoprivredi 147,5 milijardi dinara u 2026. godini!

• Više od polovine državnih podsticaja ide u agrar. Ministar agrara Srbije ističe da 54 odsto svih podsticajnih sredstava iz državnog budžeta odlazi upravo na poljoprivredu, što ovaj sektor čini najvećim korisnikom budžetskih podsticaja u Srbiji. To u 2026.godini ukupno čini 147,5 milijardi dinara;

„Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet, dovoljne količine hrane za građane i jačanje domaće proizvodnje. Ključna novina je predvidivost, jer ćemo već na početku godine objaviti kalendar javnih poziva, kako bi poljoprivrednici tačno znali kada mogu da očekuju konkurse i isplate“, naglasio je ministar.

U budžetu Republike Srbije za 2026. godinu za poljoprivredu je opredeljeno 147,5 milijardi dinara, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, naglašavajući da će država i ove godine izdvojiti značajna sredstva za agrar, ali uz strogu kontrolu trošenja budžetskog novca. Ministar agrara Srbije ističe da 54 odsto svih podsticajnih sredstava iz državnog budžeta odlazi upravo na poljoprivredu, što ovaj sektor čini najvećim korisnikom budžetskih podsticaja u Srbi.

• U Srbiji se obrađuje 3.257.100 hektara. Ta fabrika pod vedrim nebom rascepkana je u 19 miliona parcela. Svaka od njih očekuje da dobije novac za subvencije;
• Po njegovim rečima, poljoprivredni budžet trenutno čini 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije, dok učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti iznosi 3,6 odsto;

„Mnogi i dalje barataju podatkom da poljoprivreda učestvuje sa 10 odsto u BDP-u, ali to je važilo pre deset godina. Apsolutna vrednost poljoprivrede nije pala, naprotiv – ona je porasla“, rekao je Glamočić za Tanjug.

Foto Ministarstvo poljoprivrede Srbije: U Srbiji se obrađuje 3.257.100 hektara. Ta fabrika pod vedrim nebom rascepkana je u 19 miliona parcela. Svaka od njih očekuje da dobije novac za subvencije iy ovog Agrarno budžeta!

• Ministar je istakao da će Srbija biti znatno razvijenija zemlja kada učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti bude iznosilo jedan do dva odsto, uz napomenu da je agrar strateški važan zbog prehrambene sigurnosti i suvereniteta države;

Više od polovine državnih podsticaja ide u agrar!

Glamočić je naveo da 54 odsto svih podsticajnih sredstava iz državnog budžeta odlazi upravo na poljoprivredu, što ovaj sektor čini najvećim korisnikom budžetskih podsticaja u Srbiji.

,,Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet, dovoljne količine hrane za građane i jačanje domaće proizvodnje. Ključna novina je predvidivost, jer ćemo već na početku godine objaviti kalendar javnih poziva, kako bi poljoprivrednici tačno znali kada mogu da očekuju konkurse i isplate“, naglasio je ministar.

Isplate već od januara, krediti uz nultu kamatu!

Prema najavama Ministarstva, već u januaru 2026. godine počeće isplata sredstava za proizvođače koji su zahteve podneli u novembru i decembru prethodne godine. Isplate će obuhvatiti:

• nabavku opreme i mehanizacije;
• premije za mleko (treći kvartal);
• subvencije za osiguranje proizvodnje;

Za biljnu proizvodnju, gde je posebno važno da sredstva stignu pre setve, javni poziv planiran je za februar, a isplate će uslediti tokom februara i marta.

Ministar je naglasio da će isplate biti znatno ranije nego prethodnih godina, dok će subvencionisani krediti biti dostupni pred prolećnu i jesenju setvu.

„Država subvencioniše kamate, a za nabavku mineralnih đubriva kamata je nula odsto. Kredit na tri godine sa nultom kamatom ne postoji nigde na tržištu“, rekao je Glamočić.

Pravdanje direktnih podsticaja i zaustavljen pad stočarstva!

Ministar je pojasnio da će korisnici podsticaja morati da pravdaju sve direktne subvencije, kako u biljnoj, tako i u stočarskoj proizvodnji, ali je naglasio da sredstva namenjena proizvođačima nisu umanjena.

Govoreći o stočarstvu, Glamočić je rekao da je zaustavljen pad stočnog fonda, uprkos globalnim trgovinskim izazovima.

U sektoru mlekarstva zabeležen je rast proizvodnje:

• 10 odsto u odnosu na 2023. godinu
• 5 odsto u odnosu na 2024. godinu

Posebno je izdvojio sektor svinjarstva, koji se, prema njegovim rečima, brzo oporavlja.

„Uvoz žive prasadi smanjen je za čak 250 odsto. Tokom 2024. godine uvezeno je skoro 500.000 prasadi, dok je 2025. taj broj smanjen na oko 190.000“, naveo je ministar.

                                      (Autor je analitičar i publicista)