• Kako je Srbija zemlja koja se već decenijama hvali da može da hrani pola  Evrope, došla u situaciju da je izgubila prehrambeni suvernetitet kada je svinjsko meso u pitanju zasvojih 6,6 miliona stanovnika. Pre pola veka u Srbiji su staje bile pune goveda,  obori svinja. Sad nema odgovornih za krah stočarstva i gubitak prehrambenog suvevereniteta!
• Cilj novog koncepta poljorpvirede u Srbiji je da sde obezbedi prehrambeni suverenitet, dovoljne količine hrane za građane i jačanje domaće proizvodnje. Ključna novina je predvidivost, jer će se već na početku godine objaviti kalendar javnih poziva, kako bi poljoprivrednici tačno znali kada mogu da očekuju konkurse i isplate;
• U strukturi atestiranih količina semena hibrida suncokreta u sezoni 2023/24.godine dominiraju uvozna semena, sa udelom od 85,3 odsto! Učešće Instiituta za ratarstvo i povrtarstvo, koje je institucija od nacionalnog značaja za Srbiju, smanjeno je sa 5,3 u sezoni 2015/16 godine na 3,3 odsto u 2023/24. godine;
• Pitanje je a li će nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2025 – 2034. u Srbiji konačno otvoriti put i podstaći da se gazdinstva iz primarne proizvodnje punopravno uključe u privredni sistem države, za šta postoji pravni osnov. Ovim povezivanjem sa komorskim sistemom u istom sektoru i članstvu, našli bi se ratari, voćari, stočari, sa mlinarima i pekarima, uljarima, prerađivačima voća i povrća, klaničarima, mlekarima…
• Novi Agrarni ustav treba da  donese promenu konceptualnog okvira polјoprivredne politike. Promena koncepta nije kozmetička, već suštinska. Do sada je polјoprivredna politika u velikoj meri bila usmerena na kratkoročne mere i reagovanja na krize…

Branislav GULAN

Nema odgovornih za krah agrara!

Odor za poljoprivredu Skupštine Srbije podržao je nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za 2025 do 2034. godine. Koordinatorka izade nacrta, prof dr Tatjana Brankov, poručila je da strategija donosi suštinsku promenu koncepta – pomeranje sa kratkoročnih mera i kriznog reagovanja na jasno defiinisane ishode, jaču vezu sa evropskim okvirima i bolju povezanost znanja, nauke i prakse. Najavljene su mere poput modernizacije pijaca, većeg nadzora nad formrianjem cena (uključujući zaštitniak građana za hranu), ”deminis” podrške i programe  generacijske obnove u poljoprivedi. Brankov je upozorila na pad samdovoljnosti u većini kategorija proizvooda i pad ukipne faktorske produktivnosti.

Predsednkik Narodnog pokreta Srbije i narodni poslanik Miroslav Aleksić kritiovao je na sdnkici Odbora zaa poljoporivredu nacrt Straegije poljoprivede i ruralngo razvoja 2025-2034., ocenivši da vlast, posle neispunjenjh ciljeva prethodnog desetododišnejg plana, nemakreditibiltiet za izradunovih dugoropčmjih dokumenata. Aleksiđćš je naveo da novi nacrt priznaje probleme ba koje je opozicoija godinama ukazivala, uključujući ugrožen prehrambeni suverenitet i lošesanej u stoačrstvu.Podsetio je daje raniaj strategija predviđala godišnji rast poljoprviede od devet odsto, a ulošijim godinama šest odsto, dok je kumulativni desetogodišnji ras tbio 1,7 odsto, godišnji 0,17odsto. Po njegovim rečima od 24 indikatora pethodnog plana potpuno je ostvareno samo 46 odsto!

Nova Strategija poljoprvirede i ruralnog razvoja Srbiije 2025 – 2034. godine donosi realistoi;niju doijagnozu sanja nego pethodni sloi;lni dokukent i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće doldate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skldu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.

• Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će straegije boiti praćena stabičlnim budžetkim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača. Ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan!

Traži se podsticaj za gazdinstva!

Pitganje je da li će Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2025 – 2034. godine u Srbiji konačno otvoriti put i podstaći da se gazdinstva iz primarne proizvodnje punopravno uključe u privredni sistem države, za šta postoji pravni osnov. Ovim povezivanjem sa komorskim sistemom u istom sektoru i članstvu, našli bi se ratari, voćari, stočari, sa mlinarima i pekarima, uljarima, prerađivačima voća i povrća, klaničarima, mlekarima… To bi bio istorijski trenutak i uvažavanje najbrojnijeg radnog dela našeg naroda, koji čini snagu poljoprivrede. 

Poljoprivredna gazdinstva koriste u proseku 6,4 hektara zemljišta, a najviše je fizičkih lica  99,6 odsto. Broj poljoprivrednih gazdinstava je 508.325. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica, odnosno ukupno 1.150.653 zaposlenih. Oni koriste  3.257.100 hektara  poljoprivrednog zemljišta. Prema popisu poljoprivrede, Srbija raspolađe sa 4.073.703 hektara zemljišta. Među gazdinstvima 5,1 odsto njih obrađuje preko 20 hektara kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta, a broj onih sa manje od pet hektara zemljišta je 68,2 odsto od ukupnog broja popisanih gazdinstava. Prema podacima RZS oko 215.600 vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ima posede veličine do 2,5 hektara. 

,,Decenijska organizaciona razdvojenost i nedostatak sektorske povezanosti, tj. primarne i prerađivačke industrije, do sada je više štetio ljudima iz brazde. Od njih je sistem godinama pravio dobre donosioce sirovina, iako se dugo godina mahalo da su kooperacije prava stvar za ratare, što se negde i dogodilo, ali u celini primarna proizvodnja samo je pratila uspešnu industrijalizaciju u sektoru poljoprivrede. Među prvima i drugima u jednom trenutku postojali su jasni i obostrano korisni poslovni ugovori sa otkupnim cenama i rokovima plaćanja’’, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja ,,Agroprofit’’ u Novom Sadu. 

Prema podacima RZS od ukupnog broj gazdinstava njih 313.496 bavi se stočarstvom. Isti izvor navodi da ima 1.495.933 uslvonih grla ima na tim posedima. To je za 20 odsto manje nego 2018. godine kada je u Srbiji bilo 1.933.840 uslovnih grla goveda. 

Foto Goran Mulić – Broj goveda, 698.605 grla, koje Srbija danas poseduje, najmanji je u poslednjem veku!

• U Srbiji sad ima 698.605 grla goveda, što je najmanje za poslednjih 100 godina!
• U oborima se nalazi 2.349.176 svinja, što je na nivou posle Drugog svetskog rata ili 1947. godine:
• U torovima se nalazi oko 1.702.682 ovce;
• Tu je i 149.558 koza; 
• Oko 22.022439 grla živine:
• U zemlji se nalazi i 1.261.323 košnica;
• Čaku 600 sela nema nijedne krave;

 Primarna proizvidnja i gazdinstva

Poljoprivredu u primarnom sektoru godinama opterećuje isti problem: gazdinstva su po mnogim vrstama proizvodnje zahvaćena fluktuacijom cena i nose to opterećenje, dok u istom periodu maloprodajne cene ostaju učvršćene ili čak i rastu, kao da se nisu promenili troškovi inputa. Zato je dijalog o tome, kao i o modelu ugovora osnov za povezivanje, pouzdanost i izvesnost u poslu kojim se bave primarni proizvođači. 

,,Vlasnici prerađivačke industrije su daleko od donosioca sirovina po poslovnosti i vezivanju, što je rezultat brze i jeftine privatizacije desetina kapaciteta u Srbiji. Tako su oni poljoprivrednici koji su godinama učestvovali u podizanju industrijske prerade donošenjem roba ostali izvan vlasništva silosa, uljara, šećerana, mlinova… i nemaju nikakvu poslovnu povezanost. Zbog tog statusa oni nisu u prilici da planiraju proizvodnju, cene i uslove. Tako cele grupacije ostaju po strani kreiranja poslovne saradnje koja im je bitna za održivost i predvidljivost. Ovaj sklop imovinskih pitanja sve više utiče na prozivanje države, kao odgovorne za pojedine proizvodne resurse što nije prihvatljivo isto kao ni odgovor države da će pokušati da pojedini deo prerađivačkih kapaciteta kupi državnim parama’’ navoid Keco. Analize pokazuju da je u poljoprivredi Srbije nestala prerađivačka industrija, pre svega, u proizvođačkim centrima, posle demokratksih promena 2000 godine, u vreme pljačkaške privatizacije, obavljene uz pomoć države.

• U Srbiji nosioci poljoprivrednih gazdinstava su starci, od 60 godina u proseku. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina! Među njima je 77 odsto muškaraca i 23 odsto žena;
• Prosečeno gazdinstvo je veličine 6,4 hektara poseda. Na njemu se nalazi po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i po tri košnice;
• Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava, njih 224.433 nalazi se u Regionju Šumadije i Zapadne Srbije;
• Region Šumadije i Zapadne Srbije prednjači po broju goveda u Republici Srbiji;
• Region Vojvodine prednjači po broju svinja u Republici Srbiji sa 1.000.249 grla;
• Živina se najviše gaji u Regionu Vojvodine, ovce u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a koze u Regionju Južne i Istočne Srbije;
• Najveći broj košnica pčela, njih čak 527.045, nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije;
• U Srbiji je u poljoprivredi ukupno angažovano 1.150.653 lica. Najviše ih je angažovano, čak 527.445, u regionu Šumadijei Zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažovanh žena, njih 231.118!

Kada se pogledaju ove brojke i čuje reč nauke, Srbija bi  u ovom trenutku trebala da ima najmanje oko dva miliona grla goveda oko 6,5 miliona grla svinj, ukupno oko 3,5 miliona grla ovaca, i 95 miliona grla pillića i osam miliona koka nosilja!

Svi u Srbiji, a to su političari koji vode ovu zemlju, kreatarori agroekonomske politike i žitelje sad brine činjenica što je ova zemlja zbog nedostatka svinjskog mesa, čak oko 50 odsto od potreba, mora da se uvozi! 

• Velika briga je i to što u 600 sela nema više nijedne krave! 
• Mora i da ih brine podatak što je od 4.720 sela njih čak 1.200 u fazi nestajanja kao i podatak RZS da će u 2052. godini sa mape nestati  čak 3000 sela!

Foto arhiva Ministarstva za brigu o selu – Oni koji prvi put rešavaju stambeni problem u selima Srbije za četiri godine dobili su 4.000 kuća i oko 17.500 novih stanovnika

Ministarstvo za brigu o selu do sada je uz pomoć države  pomoglo da se besplatno dodeli  4.000 kuća onima koji prvi put rešavaju stambeni problem u Srbiji i odlaze da žive u selima.Tako su sela dobila više od 17.500 novih stanovnika. Svaki treći dobitnik kuće sad je iz grada otišao da živi na selu! Dosada se samo odlazilo iz sela u grad! 

• Ali, ova inicijativa, Udruženja ,,Agroprofit’’  ima dve nedorečene poruke. Jedno je da država ne vidi ulogu primarnih proizvođača u vlasništvu pomenutih kapaciteta i druga poruka se odnosi da postojeći industrijalci rade samo za sebe. 
• Ponuđena strategija, rekli bi smo, insistira na čvrstoj vezi između primarne proizvodnje i prerađivačke industrije. To treba prvo da donese da se vrati izgubljeni prehrambeni suverenitet! Dakle, potrebno je uvažiti da ekonomiju drži domaća potrošnja;

Mora da brine i činjenica da je proizvodnja hrane u Srbiji, nepriznata strateška privredna delatnost! To još znači da se budućnost proizvodnje hrane u Srbiji  nalazi prvo  u povratku u prošlost. Jer,  zvaniče državne analize pokazuju das u prinosi skoro svih kultuira, prema podacima RZS, bili su znatno pa i dvostruko veći pre tri, četiri i pet decenija nego danas. Znači, nauka i svi koji vode ovu zemlju, za koju se nekada govorilo da može da hrani pola Evrope, prvo treba da vrate prinose iz tog vremena, kada su oni bili vrhunski uodnsokiu na ovo što se dobija sad na njivama. Uz to treba da se napune, staje sa govedima, obori svinjama, torovi ovcama…  Pa tek onda da nauke pokaže svoje rezultate i rat proizvodnje u povećanju prinosa, tona mesa i ukupne proizvodnje hrane za domaće i svetsko tržište! Dobor je što se zadržao trgovinski suficit kada je hrana u ptianju. Jer je u 2024. Godini iuvoz hrane bio u vrednsoti od oko 5,1 milijardu evrfa, a uvoz oko 3,9 milijardi evra. Suficti je bio oko 1,2 milijarde evra. Ali, u odnosu pšta sve mođe u Srbiji da se proizvdoi izvozi, trebalo bi to da bud ebar pet puta više!     

,,Gašenjem velikih kombinata i kooperacija istopili su se svi detalji vezani za cene otkupa, a razvio se jedan prastari vid ekonomije – robna razmena. Donedavno, ta razmena je funkcionisala iako je bila uvek sumnjiva za proizvođača robe, a imala je jednostavnu formulu – „ti meni rod, ja tebi obračun za uzete inpute i što ostane, to je saldo“. Uz tu praksu nije zaživeo ni Zakon o predsetvenom finansiranju, jer nije obuhvatio cenu otkupa sirovine koja se proizvodi. Dabome, ovo je samo fragment neravnopravnog položaja jednog dela proizvođača poljoprivrednih dobara i tu bi se lako mogao dodati sektor proizvodnje mleka, kao večita otvorena tema, gotovo svake aktuelne vlasti’’, kaže Keco.

• Među registrovanim gazdinstvima 24.000 isporučuje mleko za preradu. To je ozbiljna proizvodna fabrika i bitno je kako je organizovana i održiva. Proizvodi se blizu 1,4 miliajrde ltiara mleka. Blizui 800 milina toina je u redovnjim tokovima,a ostalo u sivoj emisiji!

Loše semenarstvoo gubljenje suvereniteta!

Istorija je pokazala da zemlje koje nemaju sopstveno semenastvo, a Srbija je danas ta država, najlakše postaju plen za strane, osvajače i da budu kolonije. Analize pokazuju da se u takvim  zemljama u kojima se najlakše menja sistem, preuzima vlast. U takve zemlje dolaze strani partneri  koji  donose svoje semena nude ga jerftinije negg što je domaće, kako bi navodno pomogli u ovom slučaju, Srbiji. 

• Namere su sasvim drugačije. A, Srbija danas mora da uvozi čak 85 odsto potrebnog semena! Zarto se uvoze veliek količine potrepštianj koje su se nekada izvozile. Tju se pre svega misli, na meo, mleko, beli I crniluik, krompir…

To najbolje, i sve loše o Srbiji, pokazuju podaci buduće Strategije poljoprvirede od 2025. do 2034. godini. Evo i primera o stanju semenarstva Srbije, po analizi  tog agrarnog Ustava Srbije:

Kukuruz

U periodu od 2015. do 2023.godine kada je Srbiaj bila u snazi sprovođenaj dosadašnje Stategije poljoprvirede od 2014. 2024. godine. Ukupne atestirane količine hibrida kukuruza umanjene su za 25,2 odsto! Sa 25.948  na 19.399 tona. Udeo domaćih hibrida u ukupnim količinama je smanjen sa, 67,8 na 44,8 odsto Istovremeno je vrednost uvoza semena kukuruza porasla sa 17,4 miliona evra, na 62,1 miliona evra! Posledično vrednost suficita u razmeni semena kukuruza je smanjena, sa 31,4 milionnja evra u 2014. godini na 16,1 miliona evra u 2023. godini!

• Ukupno učešće dva domaća instituta – Institua za ratarstvo  i povrtarstvo u Novom Sadu, a to je ,,Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju’’ i Instituta za kukuruz  ,,Zemun polje’’ u sertifikacionim količinama hibrida kukuruza je više nego dvostruko umanjeno u posmatranom periodu, sa 23,6 na 11,1 odsto!

U sezoni 2023/23. godine, tri kompanije – dve regionalne i jedna multinacionalna  – preuzele su primat na ovom tržištu Srbije, ostvarivši zajednički udeo od 47 odsto! Ova promena predstavlja zanačajan zaokret u odnosu na sezonu 2015/16. godine, kada su tržištem dominirale jedna regionalna kompanija i dva domaća instituta, koji su zajedno imali više od 50 odsto tržišnog udela. Promena u tržišnoj strukturi svedoči o rastućoj konkurenciji i ubrzanim promenama u sektoru. Istovremeno, može biti i pokazatelj evolucije tržišnih preferencija, ali i signal domaćim institutima da je neophodno prilagođavanje novim uslovima u cilju povratka među vodeće aktere! 

Pšenica

• Na osnovu podataka, odnosno bilansa MPŠV u sezoni 2015/16 utrošeno je 177.000 tona semena pšenice, a u sezoni 2023/24 – 205.000  tona. Na osnovu ukupno raspoloživih količina deklarisanog semena od 87.340 tona, odnono 67.389 tona, može se okvirno pretpostaviti da je udeo deklarisanog semena pšenice, u ukupno utrošenom semenu značajno opao, sa 49,3 odsto u sezoni 2015/16  na 32,9 odsto u sezoni 2023/24. godine. Ovaj trend izaziva zabrinutost, jer upotreba nesertifikovanog semena ima negativan uticaj na kvalitet, visinu prinosa, proizvodne troškove i ukupnu stabilnost domaće proizvodnje. 

Imajući uvidu značaj kvalitetnog reprodukcionog materijala za prinos i stabilnost proizvodnje, potrebno je nastviti sa podsticajiam za nabavku deklarisanog semena pšenice i intenzivirati edukaciju poljoprivrednih proizvođača o koristima upotrebe integrisanog semena  u proizvodnji!

Seme ostalih kultura

• U strukturi atestiranih količina semena hibrida suncokreta u sezoni 2023/24.godine dominiraju uvozna semena, sa udelom od 85,3 odsto! Učešće novosadskog Instiituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji je instituci od nacionalnog značaja za Srbiju, sa semenom suncoketa smanjeno je sa 5,3 odsto u sezoni 2015/16 godine na samo 3,3 odsto u 2023/24. godine. A, a ova ustanova u svetu se pominje kako od 30 miliona hektara od posejanog suncokreta, kako je čak svaki svaki sedmi ili osmi suncokret stvoren u novosadskoj naučnoj ustanovi!
• Celokupna količiuina atestiranih semena šećerne repe, crnog luka i graška, kao i nešto manje od polovine semena krompira potiče iz uvoza!
• Domaća semena su dominantno zastupljena u proizvodnji soje, ječma, ovsa i tritikalea. Učešće novosadskog Instituta za ratarstvo u atestiranim količinama ovih kultura u proizvodnoj 2023/24. godini iznosilo je – 42 odsto u atestiranim količinama semena soje, 3,4 odsto ječma, 10,6 odsto tritikalea i 8,8 odsto ovsa!

Dakle, velika zavisnost od uvoza semena ukazuje na potrebu za strateškim unapređenjem sektora semenarstva u Republici Srbiji, što uključuje podršku domaćim institutima putem povećanja ulaganja u istraživanja u razvoj, zatim da promovišu visokokvalitetne domaće sorte i jačanje podrške za upotrebu domaćeg sertifikacionog semena; 

Sadni material

• U sezono 2015/16 godine deklarisana je proizvodnja 44.587.019 sadnica (uključujući zbirne i pojedinačne deklaracije), a u sezoni 2023/24/.godine 39.738.843 sadnica. Ovo predstavlja smanjenje od približno od 4,8 milina sadnica u periodu od devet godina!

U posmatranom periodu kod pojedinih vrsta je došlo do povećanja, a kod nekih i do smanjenja obima proizvodnje, što je ugrožavano različitom potražnjom, kako na domaćem, a naročito na stranim tržištima. Takođe jedan od uzroka smanjenja je starost matičnih zasada čiji j rok za korišćenje istekao, pa jedna od mera treba da bude obnavljanje matičnih zasada. 

Smanjenje količina voćnih sadnica voćaka sa datom deklaracijom o kvalitetu, odnosno upotrebi nekvalitetnog i nedeklarisanog sadnog materijala, kao i podizabnej novih voćnjaka, sadnicama proizvedenim iz rodnih zasada (jagoda, malina, kupina, višanja, i šljiva) negativno utiče na prinose. 

• Deficit standardnih i sertifikovanih sadnica maline, odnosno smanjenje atestiranih količina sadnica, sa deklaracijom od oko tri puta u posmatranom periodu, jedan je od uzroka pada prinosa maline sa oko šest  tona po hektaru u 2015. godini na 5,2 tona po hektaru u 2023. godini. Stoga je neophodno unaprediti proizvodnju sadnog materijala i podsticati upotrebu zdravog sadnog materijala. Od posebne važnosti je proizvodnja zdravog sadnog materijala  autohtonih, regionalanih i domaćih sorti vinove loze jer raste tražnja potrošača vina za vinima od domaćih oi autohtonih sorti vinove loze.

Finansijksi resursi i pristup kreditima

Izvori finansiraja poljoprivrednig sektora uključuju i agrarni budžet, komercijalne banke, fondove, međuanarodnu sardnju i bilateralne kreditne linije, kao i korišćenje međunarodnih  EU programa, uključujući i IPARD programe.

Strane direktne investicije

Prema podacima Narodne banke Srbije u strukturi ukupnih stranuh direktnih investicija, poljorvireeda, šumarstvo i ribarstvo su u periodu 2014. – 2023. godine učestvovali sa 0,3 do 4,4 odsto.

Ostale investicije

Prema podaciam RZS, udeo poljoprivrede u isplatama za investicije u osnovna sredstva u 2023.godini  iznosio je 1,6 odso, a udeo poljoprvirede u investicija u nova osnovna sredstva 1,8 odsto!

Krediti

Prema podacima FAO UBN udeo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u strukturi ukupnih kredita od 2014.do 2023. godine iznosio je 5,6 do 7,2 odsto;

 Donatorska sredstva

Procenjeno učešće sektora prema, podacima FAO UN u finansijskoj pomoći za razvoj (DFA) u istom periodu kretalo se od 0,1 d0 4,5 odsto;

Drfžavna pompoć kroz budžet

Državna podrška poljoprivredi i ruralnim područjima se najvećim delom sprovodi kroz Agrarnki budžet. Pdema trentunkij projekciji on će biti u 2026. godini oko 147.5 milijardi dinara. Svake godine Vlada određuje ukupan iznos, novca i kao ivrste i maksimalne iznose pojedinuh podsticaja, u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi ruralnomm razvoju i zakonom kojim se propisuje budžet Republike Srbije. U periodu od 2014. o 2024. godine iznos ukupnih opredeljenih sredstava za poljoprivredu i ruralni razvoj beleži rast u apsolutnim iznosim na godišnjem nivou.

Komorski sistem

Zakon o Privrednoj komori Srbije omogućava članstvo pravnim subjektima, što registrovana gazdinstva nisu, ali se ona u PDV-u mogu podvesti pod tu kategoriju. Ako to nije dobar osnov za članstvo u Komorskom sistemu, za čega se i ne zna, raspoloženje u administraciji ove privredne asocijacije, moguće je da se osnuju Proizvodne grupe i pravno registruju i da se na taj način zadovolji ta pravna formalnost, ako je potrebno. 

U Srbiji već postoji registorvana poljoprivredna komora. Prva je bila daleke 1937. godine. Druga je osnovana septembra 2017. godine kao udruženje građana koju  su osnoali Nenan Manić i Nenad Ilić. Ona postojii danas. Postoji, ali u praksi ne. Prilikom osnianja ina početku rada, poečkima njenjuh osnivača, imala je izmeđi 4.000 i 5000 članova. Međutim, oan nije dobila podršku za rad od države pa  nije ni  mogla da funkckionjoeši da opstane.  Zato danas sami fiktivno postoji, ali od toga poljoprivredni proizvođači nemaju koristi. A, u redovnu PKS, kao primarni proizvođači nisu organizovani. 

• Zato sad očekuju da dobiju tu podršklu i da se organizuju u radu kroz redovan postojećči komorski  sistem;

Na pomenuti način se ne bi menjao – dopunjavao Zakon o privrednoj komori na sednici Narodne skupštine Srbije. Svi sektori bi pripali već postojećim organizacionim modelima – grupacijama. Na primer farmeri – proizvođači svinja, junadi, mleka, živine bili bi u jednom ili dva već postojeća sektora. Praktično, proizvođači mleka i mlečna industrija uz trgovinske lance za istim stolom razgovarali bi o kvalitetu, razvoju, cenama i drugom bez prozivanja i nišanjenja na onoga ko je kriv, odgovoran i zbog čega. I to bi se dešavalo sve u prisustvu državne administracije poljoprivrednog i trgovinskog dela. To u nedostatku agrarne komore, na bazi dobrovoljnosti, može biti izuzetan poslovni iskorak celog sektora poljoprivrede.

Sramota, poslednji sastanak srodnih ili tehnološki i organizaciono usmerenih grupacija održan je pre više od jedne decenije. Primarni proizvođači preko svojih udruženja, koja nemaju poslovni format, prozivala su i prozivaju državu, prerađivače, a sada i trgovinske lance. Proizvođači mleka još nisu prepoznali da udruženja bez razlike koliko su velika, nisu tržišni oslonac za plasman proizvoda već „rame za plakanje“ i da svoj status poboljšavaju ako se država uplaši protesta, blokada… Međutim, država gubi alate da mimo privrednih povezivanja poboljša situaciju u ovom sektoru.

• Ove vredne stočare niko još nije poveo u poslovno povezivanje, sabiranje njihovih ponuda i kreiranje ugovora sa otkupljivačima – prerađivačima mleka. I nadležna ministarstva nisu prepoznala taj poslovni kvalitet, iako Zakon za zaštitu tržišta omogućava takva poslovna uvezivanja;

 Na poslednjem javnom čitanju nove Strategije o razvoju poljoprivede, tu mogućnost istaklo je Udruženje „Agroprofit“ iz Novog Sada, potkrepljujući to podatkom da društvo stvoreno pre dve decenije više ne može uspešno da doprinosi razvoju tovnog govedarstva bez institucionalnog ili organizacionog formata i okvira poslovne organizacije. 

• Nekada je na nivou velike države izvoz mesa objedinjavao odgovarajući fond. To je bio i period stabilne stočarske proizvodnje;

 Ulazak u potpuno novi princip delovanja nije posao koji se rešava za dva-tri dana. Potrebno je predvideti celu logistiku i ciljeve ovakvog povezivanja od profesionalnog vođenja poslova, do programa rada i saradnje sa mnogim institucijama. Dobra je pogodnost, što komorski sistem ima otvorene sektore i vrlo jaku administrativnu službu pa se ovaj kvalitet novog povezivanja poljoprivrednika može brzo realizovati. 

Poslovna povezanost primarnih proizvođača u razvijenim zemljama je u suvlasništvu prerađivačke industrije i farmera putem kooperacija. Zanimljiv je model u Austriji, Danskoj i drugim zemljama, a u Grčkoj su glasni poljoprivredni sindikati, ima ih dvadesetak i više udruženja. U neslaganju sa stanjem u agraru u ovoj zemlji, najglasniji su sindikati, kao što je slučaj u Francuskoj pa i Nemačkoj. 

• Kod nas je najglasniji sektor farmera proizvođača mleka, ima ih oko 24.000 i sarađuju sa 121 mlekarom. Najbrojniji su mali farmeri, njih je dve trećine i oni nemaju visoku proizvodnju,ali bez takvih, država Srbija ne bi imala dovoljno sopstvenog mleka. Zabrinjava činjenica da mi u Srbiji nemamo bilans potreba mleka i dok država i prerađivači tvrde da ga imamo i previše, proizvođači, bolje rečeno muzači kažu da nema viškova kada se eliminišu podaci o uvozu i preradi mleka u druge proizvode. Nije jasno zbog čega već nije uvedeno mleko za đake za koje postoji zakonski osnov. Prema skromnoj računici dnevna potrošnja mleka povećala bi se za najmanje 50.000 litara. Procenjuje se da je sadašnja dnevna potrošnja sa prerađevinama oko 200 litara po stanovniku.to je najamnej u Evropi!

Kolika je snaga poslovnog povezivanja farmera, govori i činjenica da su udruženi farmeri iz Austrije došli u Srbiju i da uz pomoć svoje banke razvijaju ratarsku proizvodnju i otkup žitarica.

Aktuelni ministar poljoprivrede dr. Dragan Glamočić je nedavno poručio da će država Srbija ostvariti suverenost u proizvodnji hrane, a farmeri su izložili nezadovoljstvo prema poslovnoj politici trgovinskih lanaca. Ovim se naši farmeri razlikuju od onih u EU (većini) koji glavni oslonac traže u otkupu mleka, da li preko svoje ili druge kooperacije, za njih je svejedno, a ne u samoposlugama. Trgovački lanci su izvan njihovog domašaja, a to će uskoro razumeti i domaći farmeri.

Ko je odgovoran za proteste!

Cela ova priča oko toga ko je odgovoran za proteste na liniji proizvodnje i prodaje mleka, sakrila je računicu o tome ko su zaista ugroženi farmeri, koliko zarađuju trgovci i šta nam ugrožava uvoz mlečnih proizvoda …  

• Ko se plaši ove javne računice i ko ne štiti poreske obveznike od kojih dobijaju za kvalitetno muzno grlo premiju od 55.000 dinara godišnje, 19 dinara za premiju za mleko, 22.000 dinara za isporučeno utovljeno june, 100.000 dinara za junicu prvoteljku. Rentabilnost uz ove podsticaje pokazuje ostvarena mlečnost po laktaciji. Dobit se do sada merila već od proizvodnje od 6.000 litara po grlu pa sve do 11.000 litara. Podaci o prosečnoj mlečnosti kod nas 4-5.000 litara po kravi je krajnje neozbilja, kao i projekcija nove otkupne cene mleka od 35 dinara po litri. Ako se to dogodi to će delovati pogubno na male proizvođače i sa malom proizvodnjom mleka; 

Za svaku pohvalu je što smo dosegli i prestigli neke farmere u EU po mlečnosti i što neki naši odvažni muzači imaju 1-3 robota za mužu. Ako se te činjenice analiziraju, biće izmenjene i mere podsticaja uz uvažavanje uslova privređivanja mlekarima u ruralnim područjima. To su korisne teme za priču u komorskom sistemu i državnoj administraciji, a ne samo među udruženjima. 

• Mlečna industrija u novim uslovima može doprineti stabilizaciji ove proizvodnje iz koje je do sada ostvarivala značajan profit. Za takvu saradnju muzače valja shvatiti kao partnere, a ne samo kao dobavljače mleka;

U prošlom veku registrovana poljoprivredna gazdinstva (ratari, stočari, povrtari, voćari…) pokušali su da se povežu kroz sindikat nazvan baš po njima. U početku stvaranja sindikalne družine sve je ličilo na ozbiljan pokret, ali se umešala, tada aktuelna vlast, i ideja o zajedništvu na sindikalnim poslovima je propala, a time i poslovno povezivanje.

U ovom društvenom i složenom ekonomskom vremenu, položaj primarnih poljoprivrednika je složeniji nego u prošlom veku, iako se za agrar u našoj zemlji izdvaja daleko više novca. Čak se ne može reći da velike kompanije, izuzev nekih koruptivnih poslova, uživaju poseban tretman od državne administracije u odnosu na mala i srednja gazdinstva, što nije slučaj u EU. Naime, tamo nema ograničenja za pojedine mere što u nekim delovima proizvodnje stvara dobru konkurentnost za treća tržišta. 

• Naš put do EU nije poznat po vremenu i pravcem putovanja, niti kao zemlja imamo donju granicu tolerancije prema standardima EU i tamošnjem zaokruženom modelu organizovanja i realizacije zajedničke agrarne politike. To može biti visoka cena u predstojećim pregovorima za poglavlje o poljoprivredi;

I najveći skeptici očekuju da će u periodu važenja Strategije o poljoprivredi, koja se usvaja, Srbija biti primljena u EU, pa zaista nije svejedno kako dočekujemo taj čin. Za sada nije ni poznato ko je naš glavni pregovarač za poljoprivredno poglavlje,  niti znamo korake do članstva što je važno za gazdinstva, jer nije prihvatljivo da se suoče sa novim pravilima igre na sam dan prijema. Valjalo bi, kada bismo mogli da primenimo najbolja rešenja iz Poljske i Mađarske, a za neke sektore iz Danske i Francuske. Možda smo bez navođenja zemalja mogli da to upišemo u Strategiju, međutim, to nije učinjeno, jer u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede taj proces nisu još analizirali. Šteta. Nas ništa ne sprečava da u Strategiji imamo upisano da zbog imovinske strukture gazdinstava i većine sektora proizvodnje mi imamo potrebu da zadržimo nacionalni program finansiranja poljoprivrede i da nas u tome ne sputava EU. Sa tim principom Mađarska je spasila svoju poljoprivredu i dugoročno otvorila mogućnosti za opstanak sela.

Opstanak i ostanak sela

I dok drugi  pomažu opstanak i ostanak sela, u Srbiji  se decenijama uništavalo selo, godišnje se gasilo po 100 zadruga.I pored dobre volje pojeidnaca, da bi se zaustavio taj proces, obnovila sela, i privukli mladi da ostaju u njima, ide se puževim korakom.  Da stvaraju porodice koje će svoju budućnost da vide u selima potrebno je da prođe najmanje pola veka! Poslednjih sedam decenija, sve do 2017. godine podsticano je odlaženje sa sela i gašenje zadruga.Sad je potrebno ovim tempim najmanje da prođe isto toliklo vremena, da bi se taj proces bar zaustavio!

• Koordinatorka izrade nacrta Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja, prof. dr Tatjana Brankov ističe da je opšti cilј ovog dokumenta obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti polјoprivredno-prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja;

Skupštinski Odbor za polјoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu podržao je nacrt Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2025-2034. godine, koja za glavni cilј ima obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije.

 “Ovaj dokument donosi promenu konceptualnog okvira polјoprivredne politike. Ova promena koncepta nije kozmetička, već suštinska. Do sada je polјoprivredna politika u velikoj meri bila usmerena na kratkoročne mere i reagovanja na krize”, rekla je Brankov.

• Istakla je da buduća strategija polazi od pristupa u kojem se agrarni sistem transformiše tako da istovremeno obezbeđuje dovolјne količine zdravstveno bezbedne hrane, ekonomsku održivost proizvođačima, zaštitu prirodnih resursa i pozitivne ishode po zdravlјe stanovništva uz jačanje održivosti sistema na klimatske i druge spolјne šokove;

“Ova promena koncepta omogućava pomeranje fokusa sa pojedinačnih mera na jasno definisane ishode, jaču povezanost sa Evropskim međunarodnim okvirom kao i unapređenje veze između znanja, naučno-istraživačkog rada i polјoprivredne prakse”, rekla je Brankov.

Ona ističe da nova strategija predviđa i modernizaciju pijaca, koje treba da postanu savremeni centri za prodaju i plasman proizvoda domaćeg porekla, kao i uspostavlјanje mehanizama za veću transparentnost u formiranju cena, uklјučujući imenovanje zaštitnika građana za hranu, kao i da strategija predviđa posebnu podršku nekomercijalnim polјoprivrednim gazdinstvima, i primenu “de-minimis” podrške polјoprivrednicima, kao fleksibilnog instrumenta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja.

“Značajna novina je i iniciranje izrade nacionalnog programa generacijske obnove u polјoprivredi, kao klјučnog instrumenta podrške mladima u ruralnim područjima”, navela je ona.

Koordinatorka izrade strategije ističe da se tim oko izrade agrarnog dokumenta vodio idejom da analiza postojećeg stanja u polјoprivredi treba da bude potpuno transparentna i da otvoreno pokaže slabosti i potencijale agrarnog sistema.

U poslednjoj deceniji se beleži pad samodovolјnosti u svim kategorijama polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, osim u ulјaricama. Posledično smanjuje se i pokrivenost uvoza izvozom, indeks konkurentnosti kod najvažnijih grupa proizvoda je rapidno opao i jasno se uočava asimetrija između proizvođačkih i maloprodajnih nivoa cena kod gotovo svih proizvoda!

Ističe se i to da je analiza indeksa produktivnosti pokazala da je Srbija u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad ukupne faktorske produktivnosti od 1,1 odsto, što je drastično odstupanje od prosečnog rasta od 0,1 odsto na nivou Evrope. “Ono što je dobro jeste da je naša polјoprivreda konzistentno tehnički efikasna, što znači da efikasno koristimo raspoložive resurse”, rekla je Brankov.

Smanjenje uvoza mesa i mleka?!

U Skupštini Srbije, odbornicima su predstavlјeni i podaci Uprave za veterinu koji pokazuju smanjenje uvoza mesa i mleka u odnosu na 2024. godinu.

• Nasuprot dugoročnim trendovima za prošlu deceniju, državni sekretar u Ministarstvu polјoprivrede Predrag Rojević je rekao da je uvoz mleka u 2025. godini iznosio 52.800 tona, dok je u 2024. uvezeno 66.700 tona. Kako je naveo, izvoz mleka, koji je u 2024. godini iznosio 64.762 tona, u 2025. godini dostigao je 61.700;
• To znači, kaže, da je bilans ove godine oko 9.000 tona u korist izvoza, za razliku od 2024. godine kada je uvezeno oko 2.000 tona mleka više nego što je izvezeno. Prema podacima, zbirno je u 2025. godini uvezeno 54.900 tona mesa svih kategorija (mimo prerađevina), dok je u 2024. godini uvezeno 66.000 tona mesa.

Agrar najveći korisnik budžetskih podsticaja!

Povodomu usvajanja buduće Strategije  o razvoju poljoprivrede Srbije od 2025. do 2034. godini, o Agrarnom budžetu za 2026. godinu ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamoćić, između ostaog za javnost kaže da iz državnog budžeta poljoprivredi pripada 147,5 milijardi dinara u 2026. godini!

• Više od polovine državnih podsticaja ide u agrar. Ministar agrara Srbije ističe da 54 odsto svih podsticajnih sredstava iz državnog budžeta odlazi upravo na poljoprivredu, što ovaj sektor čini najvećim korisnikom budžetskih podsticaja u Srbiji. To u 2026.godini ukupno čini 147,5 milijardi dinara;

„Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet, dovoljne količine hrane za građane i jačanje domaće proizvodnje. Ključna novina je predvidivost, jer ćemo već na početku godine objaviti kalendar javnih poziva, kako bi poljoprivrednici tačno znali kada mogu da očekuju konkurse i isplate“, naglasio je ministar. Ministar agrara Srbije ističe da 54 odsto svih podsticajnih sredstava iz državnog budžeta odlazi upravo na poljoprivredu, što ovaj sektor čini najvećim korisnikom budžetskih podsticaja u Srbi.

U Srbiji se obrađuje 3.257.100 hektara. Ta fabrika pod vedrim nebom rascepkana je u 19 miliona parcela. Svaka od njih očekuje da dobije novac za subvencije;

Po njegovim rečima, poljoprivredni budžet trenutno čini 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije, dok učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti iznosi 3,6 odsto; „Mnogi i dalje barataju podatkom da poljoprivreda učestvuje sa 10 odsto u BDP-u, ali to je važilo pre deset godina. Apsolutna vrednost poljoprivrede nije pala, naprotiv – ona je porasla“, rekao je Glamočić za javnost.

• Ministar je istakao da će Srbija biti znatno razvijenija zemlja kada učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti bude iznosilo jedan do dva odsto, uz napomenu da je agrar strateški važan zbog prehrambene sigurnosti i suvereniteta države.Više od polovine državnih podsticaja ide u agrar!

                                              (Autor je analitičar i publicista)