POGLEDI IZ SRBIJE: Država poklanja kuće za mlade!

  • Ministarstvo za brigu o selu planira ukupno 750 miliona dinara u 2026. godini za subvencije za kupovinu kuća na selu, za koje će moći da konkurišu punoletni državljani Srbije do 45 godina starosti kao pojedinci, samohrani roditelji, bračni ili vanbračni partneri;
  •  Maksimalan pojedinačni iznos bespovratnih sredastava predviđen za kupovinu seoske kuće sa okućnicom iznosi 1,5 miliona dinara, što znači da će kroz ovaj program 500 ljudi moći da dođe do subvencija. To je povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je pojedinačno odobravano po 1,2 miliona dinara. Ukupna vrednost projekta ostala je nepromenjena;
  • Prema podacima RZS iz poslednjeg popisa, u Srbiji im oko 4.720 sela. Na putu nestanka je njih oko 1.200 u kojima ima manje od po 100 stanovnika. Sve sela  koja su na putu nestanka ne mogu ni da se spasu. Ali, ima onih u koja odlaze mladi da žive, a to su ona koja imaju šansu za opstanak i ostanak; 
  • Onima koji hoće da idu da žive u seliam do  sada je dodeljeno 4.000 kuča. Tako su sela dobila oko 17.500  novih stanoovnika;
  • Prema podacima RZS prosečna starost stanovnika Srbije u 2023. godini bila je 43 godinje u gradskim naseljima, dok je u ostalim naseljima 45,4 godine. Ruralna područja karakteriše i značajna infrastrukturna zapuštenost.  Pema podacima 67 odsto stanovništva u Srbiji je priključeno na kanalizacionu mrežu, koju ima 91 opština. Ali, veći odsto opština i naselja u Srbiji nema obezbeđen tretman komunalnih otpadnih voda; 
  • Prema podaciam RZS, saopštenih nakoinj poslednjeg popisa, 2052. godine sa mape Srbije nestaće 3.000 sela!

Izvor: Sve fotogafije  u tekstu su vlasništvo Ministarstva za brigu  o selima Srbije!

Branislav GULAN

Ministarstvo za brigu o selima Vlade Srbije za poslednje četiri godine uz pomoć države onima koji hoće da žive u selima do sada je dododelilo 4.000 kuća u Srbiji.Tako su sela Srbije dobila više od 17.500 novih stanovnika. 

Na  osnovu tih novih žitelja, mnoga sela su oživela, u njima ima i dece, čuje se dečija graja u selima. Koliko je to, najbolji dokaz je poređenje sa opštinom Crna Trava u kojoj sad ima oko 1.500 stanovnika Dakle, na osnovu ovih kuća Srbija je dobile vise od deset novih sela! O kada se vodi ova akcija prvi puit postoji dovsmerno kretanja iz sela u gradove, ali po prvi put i iz – gradova u sela. Na osnovu ovih dodeljenih kuća onima koji hoće da žive u selima Srbije, po prvi put je oko 30 odsto onih koji iz gradova idu da žive u selima. Pre ove akcije koju vodi MBS kretanja su bila uglavnom jednosmerna, samo iz sela u gradove.
A, a sad i obrnuto! 

Prema podacimka RZS iz poslednjeg popisa, u Srbiji postoji oko 4.720 sela. Na putu nestanka je njih oko 1.200 u kojima ima manje od po 100 stanovnika. Sva sela  koja su na putu nestanka nemogu ni da se spasu. Ali, ima onih u koja odlaze mladi da žive, a to su ona koja imaju šansu za opstanak i ostanak. 

  • Ministarstvo za brigu o selu planira ukupno 750 miliona dinara u ovoj 2026. godini za subvencije za kupovinu kuća na selu, za koje će moći da konkurišu punoletni državljani Srbije do 45 godina starosti kao pojedinci, samohrani roditelji, bračni ili vanbračni partneri. Znači da će se pojedinačno za dodelu kuća dodeljivati po 13.000 dinara. To se navodi u Programu dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u Srbiji za 2026. godinu, koji je objavljen na e-konsultacijama i do 27. januara je na tekst moguće dostaviti komentare;
  • Maksimalan pojedinačni iznos bespovratnih sredastava predviđen za kupovinu seoske kuće sa okućnicom iznosi 1,5 miliona dinara, što znači da će kroz ovaj program 500 ljudi moći da dođe do subvencija. To je povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je pojedinačno odobravano po 1,2 miliona dinara. Ukupna vrednost projekta ostala je nepromenjena;

Tržišnu vrednost kuće utvrđuje jedinica lokalne samouprave samostalno ili u saradnji sa nadležnim poreskim organom, nadležnim organom za geodetske poslove ili angažovanjem licenciranih procenitelja o trošku jedinice lokalne samouprave.

Bespovratna sredstva nisu namenjena za opremanje kuće i okućnice, porez na prenos apsolutnih prava prilikom kupoprodaje, porez na imovinu, troškove prikupljanja dokumentacije za prijavljivanje na javni konkurs, kao ni za građevinske radove za adaptaciju seoske kuće. 

Opšti cilj programa je smanjenje migratornih kretanja stanovništva koja dovode do depopulacije u ruralnim područjima Srbije, motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo rešavanjem stambenog pitanja.

  • Specifični ciljevi programa su povećanje broja stanovnika u selima i smanjenje njihove prosečne starosti, povećanje nataliteta i poboljšanje demografske strukture, kao i pokretanje i rast privrednih aktivnosti na selu;
  • Seoskom kućom sa okućnicom smatra se kuća sa ekonomskim dvorištem koje se nalazi na istoj katastarskoj parceli kao i kuća ili na susednim parcelama u odnosu na kuću. Može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta u zemlji, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima;

Za bespovratna sredstva mogu da konkurišu državljani Srbije koji:


*  do dana raspisivanja konkursa imaju neprekidno prijavljeno prebivalište najmanje tri godine;
* da nisu vlasnici ili suvlasnici nepokretnosti u zemlji osim poljoprivrednog zemljišta;
* da nisu otuđili nepokretnost u prethodnih pet godina, osim poljoprivrednog zemljišta;
*    da nisu stekli nepokretnost u prethodnih pet godina, osim poljoprivrednog zemljišta;

Takođe, ne smeju imati neizmerene dospele obaveze na računima javnih prihoda, protiv njih se ne sme voditi izvršni postupak i ne smeju biti u srodstvu sa prodavcem.

  • Podnosioci prijave koji dobiju bespovratna sredstva ne mogu otuđiti nepokretnost u roku od deset godina od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti i nepokretnost u navedenom periodu mora biti osigurana;

Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedinicom lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom. Jedinica lokalne samouprave izjavom potvrđuje tačnost podataka i ispunjenost uslova koji se odnose na seosku kuću za koju se podnosioci opredele.

Pošto Ministarstvo odobri sredstva, novac se uplaćuje na račun lokalne samouprave, koja zatim zaključuje ugovor o prodaji nekretnine sa prodavcem. Ovaj ugovor uključuje i samog podnosioca, što garantuje pravnu sigurnost za sve strane.

Ministarstvo će nakon stupanja na snagu ove Uredbe raspisati javni konkurs na svojoj internet stranici. Rok za podnošenje prijave teče od narednog dana od dana objavljivanja javnog konkursa do utroška budžetskih sredstava za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine, javlja Biznis.rs. Bespovratna sredstva će se dodeljivati po redosledu podnetih prijava do utroška sredstava, a najkasnije do 30. novembra ove godine.

Stanje i tendovi u ruralnim područjima

Prema podacima iz najovnije Strategij o razvoju poljoprivrede Sribje od 2025 do 2034. godine od ukupno 6.158 naselja u Sribji, samo 193, odnosno  tri odsto, imaju status gadskih, dok preostaalih 96,9 osdto čine ostala (ruralna) naselja. Jedna od najta;nijih karaktersitika ruralnh podrujča u Srbiji je demografski pad. Rezultati popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji iz 2022. godine ukazuju na značajan demografske promene, koje obuhvataju smanjenje ukupnog broja stanovnika, izmene u strukturi stanovništva posmatrano po teritoriji, starosti i po dostignjutoj školskoj spremi. Trendovi promena su posebno intenzivirani u međupopisnom periodu od 2011 do 2022. godine, kada je došlo do smanjenja ukupnog sanovništva za 7,2 odsto. Ovo je primereno rezultatima negativnog prirodnog priraštaja i migracija, naročito  mladih  koji se sele u gradove i inostranstvo. 

Jer, ukupan broj stanovnika Srbije, pema popisu,  u 2022. godini bio je 6,64 miliona. Značajno smanjenje broja stanovnika zabeleženo je u ruralnim naseljima u odnosu na gradska, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, koji je i najslabije naseljen region. U ostalim ruralnim naseljima živi 38,01 odsto ukupnog stanovništva Srbje. 

  • Za ruralna područja su karakteristični i procesi senilizacije i feminizaccije stanovništva. Starosna struktura stanovništva pokazuje da 22,15 odsto stanovniča ima 65 i više goodina;
  • Procenat udela starije populacije postaje sve izraženijei, naročito u regionima Južne i Istočne Srbije, gde je 23,68 odsto i Šumadije i Zapadnje Srbije gde je to 22,96 odsto, što povećava potrebu za zdravstvenim uslugama i što stvara odgovarajuće zdravstvene infrastrutkure. Ključni problemi podrazumevaju i suočavanje sa nedsotatkom redovnih prevoznih linija, što dodatno otežava pristup  zdravstvenim uslugama; 

Prema podacima RZS prosečna starost stanovnika Srbije u 2023. godini bila je 43 godinje u gradskim naseljima, dok je u ostalim naseljima 45,4 godine. Ruralna područja karakteriše i značajna infrastrukturna zapuštenost.  Pema podacima 67 odsto stanovništva u Srbiji je priključeno na kanalizacionu mrežu, koju ima 91 opština. Ali, veći odsto opština i naselja u Srbiji nema obezbeđen tretman komunalnih otpadnih voda. 

U 2023.godini u Srbiji je bilo 2,84 miliona ukupno zaposlenih lica, a 1,74 mkiliona živi u gradskim naseljima, a preoslih 1,10 miliona u zapostavljenim ruralnim područjima. Više od 113.300  nezaposlenih lica živi u ruralnim sredinama. Povlačenjem međunarodnih donatora, većina ovih organizacija izgubila je izvore finansiranja.

Srbija, zemlja lepih sela!

Srbija je država koja ima veliki broj sela koje su zaista prelepa, a da li su u ravničarskim ili planinskim krajevima nije toliko važno, jer sva ona nose svoju lepotu i šarm. Svako od njih je priča za sebe, jedno parče predivne teritorije prirode, istorije, i ljubaznih domaćina kojih doduše ovih godina ima sve manje i manje, jer srpska sela postaju sve praznija. Kada govorimo o brojkama, trebalo bi napomenuti da u Srbiji ima oko 5.000 sela koja se, pre svega, dele prema tome u kom su kraju, a zatim i prema veličini mogu biti mala, srednja i velika.

Ovo drugo je podela prema broju stanovnika. Postoji i hibridna vrsta sela koja se nazivaju patuljasta sela, koja imaju svega tek nekoliko stanovnika (maksimalno do 100), ali sa turističkog aspekta i ovo je apsolutno nešto što vredi obići. Patuljasta sela obično broje do stotinak stanovnika, koji mogu biti raštrkani.

Seoski turizam u proteklih godina postaje sve važniji za razvitak države, jer je Srbija prepoznala da je turizam u selima jedno veliko blago, možda i ono koje neiskorišćeno ali svakako vredi ulagati. Najveća sela, koja imaju do 3.000 stanovnika, se nalaze u Pomoravlju, Vojvodini, Mačvi i nadomak Beograda, što je, kada razmislimo, sasvim logično, imajući u vidu da takva vrsta reljefa jednostavno daju mogućnost za veće naseljavanje, i veći broj stanovnika. Najmanja sela, i patuljasta se nalaze najčešće oko Kraljeva, zatim Niša i u dolini Južne Morave.

  • Moramo napomenuti i da statistički podaci pokazuju da skoro 1.200 sela u Srbiji preti nestanak, odnosno da se bliže situaciji da nemaju više nijednog jedinog stanovnika. Iako je to veoma tužno, vredi raditi da se situacija popravi, možda je neka naznaka sve češći trend da se mladi, nezadovoljni zbog nedostatka posla u gradovima, sa čitavim porodicama sele u neko selo, čak i država daje besplatno kuće sa okućnicom porodicama;
  • Prema podacima RZS u 2052. godini sa mape Srbije nestaće oko 3.000 sela!
  • I čak je takva situacija da mladi koji su odabrali ovako nešto, neće samo da se bave poljoprivredom, već su u stanju da ugrade internet i da rade „od kuće“ npr IT; 
  • Jer, selo i poljopriveda nisu isto!

Ipak, kada govorimo o turizmu nema dileme da trebate da posetite neka od najlepših sela u Srbiji, da probate tradicionalnu hranu, vidite kako tamošnje stanovništvo živi, ali i da na taj način upoznate sve lepote zemlje Srbije.Lepa je i misao da na ovaj način možete da potpomognete lokalno stanovništvo koje možda upravo i živi samo od tog turizma.

Srpska sela su, to možemo slobodno reći, tamo gde savremena civilizacija još nije došla, i to je ovde nešto što je veoma pozitivno – jer sa tom razvijenom civilizacijom nije došlo ni zagađenje vazduha i sve ono loše što donosi život u savremenom dobu, npr. stres.U selima je klima čista, vazduh savršen, zdravlje nam je uvek negde tu blizu, jednostavno, život na selu je u saglasju sa prirodom. Selo su mesta koja su ekološke oaze, i njih najviše ima u Vojvodini i Šumadiji, kao i u istočnoj Srbiji. Neka od ovih sela su skrivena, i tek trebaju da budu otkrivena, dok su neka veoma poznata, i ona su zapravo idealno skrovišta gde za samo nekoliko sati možemo da dođemo, i provedemo u njima neki vikend.

Tu, za samo nekoliko dana možemo da otkrijemo kulturu i običaje da jedemo neko tradicionalno jelo koje su pripremili vredni domaćini od svih onih savršenih sastojaka koje gaje u svojim baštama sa velikom pažnjom i ljubavlju. Boravak u nekom selu je i savršena prilika da ukoliko ste sa decom, dođete i doživite ovakav odmor, date iskustvo koje će ostaviti traga na njima.

Današnja deca nemaju svoje selo

Dobar deo današnje dece nema svoje selo! Dai h odvedete u neko selo, toje i prilika, da im zauvek otisnete neke divne događaje, da im pokažete kako su tu ljudi nekada živeli, da se upoznaju sa tradicijom i istorijom svog naroda, posebno ukoliko do sada nisu imali tu priliku, jer mnoga današnja deca nemaju „svoje selo“; jer su već generacija koja je rasla u gradu, kao i njihovi roditelji. Neretko će se neki od njih po prvi put susresti sa domaćim životinjama o kojima samo čitaju u knjigama iz biologije. Sada kada znate da trebate da posetite neko selo u Srbiji, trebalo bi odabrati 

Ovo su najlepša sela u Srbiji koja vredi obići.

Sirogojno

Verujemo da je većina čula za ovaj biser zlatiborskog kraja i verujemo da je možda najčešća asocijacija na Sirogojno – džemper. Možemo i slobodno reći da su upravo divna priroda, zatim brvnare napravljene od drveta i džemper iz Sirogojna asocijacije na Zlatiborski kraj i negde predstavljaju svu njegovu lepotu i šarm. Za Sirogojno su čuli mnogi ljudi iz svih krajeva sveta upravo zbog njegove specifične lepote, i ono je tokom čitave godine puna turista.

  • Kaže se da je Sirogojno najnaprednije Zlatiborsko selo i to je zaista velika istina, turizam cveta. Nalazi se na zlatiborskoj visoravni, a udaljeno je nekih 22 km od samog centra i nalazi se prema istoku. Možda je najlepši i najlakši način da ga opišemo, kao jedan jedinstveni muzej raznih običaja i zanata iz naše prošlosti, koji i dalje žive među lokalnim stanovništvom. Strani turisti kada obiđu ovaj kraj, i posebno Sirogojno, nikad se ne vraćaju kući bez nekih domaćih specijaliteta ovog kraja, bez pojedene komplet lepinje, i jednog džempera Sirogojno. Svi ovi proizvodi od kvalitetne vune se kupuju na maloj pijaci koja se nalazi u centru sela pored ostalih rukotvorina ovih vrednih ljudi;

Istorijski momenat u Sirogojnu je takođe značajno da pomenemo – u samom centru ovog sela morate da obiđete i crkvu posvećenu svetim apostolima Petru i Pavlu. Ona je e podignuta 1764 godine, i veoma lepo izgleda. Ipak ono što je najlepše u Sirogojnu prema mišljenju mnogih, jeste muzej na otvorenom odnosno „Staro Selo“. Opisuju ga kao mesto nestvarne lepote.

Možemo videti sve ono što je Zlatibor nekada davno bio – kada su ljudi živeli ovde na način o kome se danas uči u školama, kada su ovde bili svi u drvenim kućama, a tu su i mlekare i vajati. U suštini ovo je muzejski kompleks koji se nalazi na potpuno otvorenom prostoru, prostire se na pet hektara površine, a ima nešto manje od 50 objekata. Ovde je sačuvana prava Zlatiborska arhitektura kakva je nekada bila u čitavom ovom kraju. Posebno je zanimljivo ovde videti zlatiborsku brvnaru koja prikazuje tačno kako se živelo pre više od dva veka. Specifično je to da se u svakoj od njih nalazi centralno ognjište oko kojeg se nekada okupljala porodica i pripremala hranu. U blizini je i  krčma gde se može popiti domaća šljivovica i ovo je nezaobilazna stanica na putešestviju kroz Sirogojno. Od hrane svakako ovde vredi probati njihov tradicionalni Zlatiborski voz, koji počinje suhomesnatim proizvodima karakterističnim za ovaj kraj, a završava se preukusnim pitama sa voćem.

Ravno selo

Ovo je ono što zovemo tipično bačko selo koje je idealno selo za miran vojvođanski odmor za porodicu. Nalazi se blizu Kulpina, a prvi pomen ovog sela je čak u davnom 15-veku. Ali je još zanimljivije da pomenemo da se i veruje da je selo postojalo i mnogo ranije. Ovde protiče reka Jegrička, a nekada su činile tri manja sela – Mala Šova, Alpar i Paška. Od 19. veka ovaj kraj naseljavaju Srbi, kada niču i prve škole. Ukoliko se nađete ovde, obavezno posetite i vetrenjaču koja se smatra simbolom ovog sela.  Ovde se nalazi i pravoslavna crkva posećena prenosu moštija Svetog Nikole. A ovde se čuvaju i dve dragocene crkvene knjige koje datiraju iz Venecije negde iz perioda 16 veka. Seoski turizam je u Ravnom Selu veoma dobro razvijen, može se čak reći i svake godine sve više i više. Mnoštvo je ovde atrakcija za sve posetioce. Šetnja pored reke, ručanje u nekim od dobrih restorana, ali i vožnja čamcem. Puno turista dođe ovde, iznajmi bicikl i sa njim obilaze sve kutke Ravnog Sela.Turistički vodiči predlažu da je najbolji trenutak da posetite Ravno selo upravo kada počinje leto, a to je početkom juna kada se ovde organizuje filmski festival. U tom slučaju spajate i lepo i korisno vreme – savršeno za šetnju i vožnju brodićem a imate i ovu kulturno manifestaciju na raspolaganju.Ravno selo se nalazi to je nekih 40-ak minuta vožnje od Novog Sada.

Tršić

Jedno od najpoznatijih sela u zemlji Srbiji je zasigurno selo u kome se rodio Vuk Karadžić, selo Tršić – i šta god da budemo pisali, ime Vukovo će se provlačiti. Celo selo je zaštićeno zakonom, kao mesto od izuzetnog istorijskog i kulturnog pa i prirodnog značaja. Selo je zadržalo svoju autentičnost iz 19-tog veka i šetajući kroz njega ćete se vratiti u prošlost na najbolji mogući način. Selo se nalazi ispod obronaka Gučeva i bukvalno celo selo je muzej na otvorenom, što je jedinstveno iskustvo. U selu su postavljeni drveni bilbordi na kojima pišu razne mudrosti Vuka Karadžića. Obavezno posetite i amfiteatar, gde se svake godine održavaju Vukovi sabori. Takođe 2004. gdine je podignuta drvena crkva koja treba da podseća na one izgrađene u 19-tom veku. Selo Tršic osim po Vuku poznato je i po predivnoj prirodi, sa puno bujne trave i zelenila koje ga okružuje.Tokom šetnje nemojte propustiti da obiđete manastir Tronoša.

Krčmar

Krčmar je selo na obroncima i u podnožju planine Maljen, koja je čuvena po svojoj visoravni Divčibare.Za Krčmar se vezuju razne legende, koje vam najbolje mogu prepričati meštani i dobri poznavaoci ovog kraja. Na granici Krčmara i Divčibara se nalazi i jedan prelepi vodopad Skakalo, koji takodje vredi obići.Ako odlučite da krenete turistički na ovu stranu, možemo vam preporučiti najbolji smeštaj na Divčibarama.

Ždrelo

Ovo je jedno od najrazvijenih sela u Srbiji u turističkom smislu – smešteno na samom istoku Srbije, blizu Homolja, kod Petrovca na Mlavi a poznato je po izvoru termo-mineralne vode, koja ima čak 40 stepeni, zbog čega privlači ogroman broj turista. Domaćini u Ždrelu su divni, kako svedoče mnogobrojni gosti, a ovde se možete baviti različitim aktivnostima – pre svega ovde govorimo o „Via ferata“ a u pitanju je posebna planinarska staza, koju koriste sve, jer je predivna. U ovom selu se nalaze srednjevekovni manastiri Reškovica i Sveta Trojica poznatiji i kao manastir Ždrelo. Fascinantni su i ostaci starog grada Ždrela koji se mogu ovde pronaći a datiraju iz srednjeg veka.

Kamena gora

Ovo je mesto koje turisti rado posećuju – Kamena gora je ekološka oaza, netaknuta priroda i najlepše selo jugozapadne Srbije. Ističe se po prirodnim lepotama, a ljudi ovog kraja su shvatili kako da iskoriste ovaj potencijal, pa tako ovde buja seoski turizam. Nalazi se jako blizu granice sa Crnom Gorom (zapravo ona predstavlja prirodnu granicu dve države), na jugozapadu naše zemlje, blizu Prijepolja i Nove Varoši. Od Beograda je udaljeno oko 300 kilometara. Nalazi se na nadmorskoj visini 1000 metara. Veliki deo ovog sela se nalazi pod šumom – prirodno je stanište ptica i različitih vrsta divljih životinja.

Kamena gora je pogodna za sve one turiste koji vole aktivan odmor, koji vole da se sažive sa prirodom, i da se aktiviraju do maksimuma. Pa tako, ovde od aktivnosti možete da birate lov, ili pecanje, kampovanje. Staze za bicikliste su fantstične, a selo je i savršeno za duge šetnje. Mnogi dolaze ovde i kampuju. Osim ovih aktivnosti, Kamena gora je poznata po svojim kulturnim sadržajima kao što su obilasci najstarijeg bora u Srbiji, tzv. Svetog bora (visok 18 metara, a star je kako se veruje preko 500 godina), ili obilaska manastira Davidovica i Mileševa. Kamena gora se ističe poslednjih godina kao neizostavna tačka na turističkoj mapi Srbije – ona je ekološka oaza, sa čistim vazduhom, gde se posebno neguje zdrava organska ishrana. Ovde možete da probate tradicionalne specijalitete od lokalno uzgojenih proizvoda. Na bilo kom izvoru koji se nalazi u Kamenoj gori možete da zahvatite vodu, i da ne brinete jer je potpuno čista. Preporučuje se obilazaka etno-sela Guvnište.

Sopotnica

Jedno od najlepših sela koja možete posetiti u zemlji Srbiji je selo Spotnica na planini Jalovnik. Ovo selo nema mnogo meštana, jer mladi odlaze u velike gradove u potrazi za poslom. Tako da u Sopotnici ima 30 Srpskih porodica i pored njih tu zivi 10  muslimanskih porodica. Možemo reći samo ” blago njima ” jer ovo selo zaista izgleda impozantno! Nalazi se kao što rekosmo na planini Jalovnik i na visini od 1.000 metara nadmorske visine. Do njega možete stici makadamskim putem u dužini od 17 km  počevši od Prijepolja.

Kroz selo protiče reka Sopotnica po kojoj je selo i nazvano. Reka pravi brzake i vodopade u visini od cak 25 metara. Od drveća su zastupljeni Četinari i Bukova šuma. Ono je zabačeno selo na severozapadu ove planine i vrlo je posećena turistička atrakcija, zbog svoje neverovatne lepote. Sa njegove desne strane protiče reka Lim na kojoj je zajedno sa rekom Sopotnicom izgrađeno 11 vodenica i 10 valjarica. Dužina reke Sopotnice iznosi 3,5 km i ispresecana je brzacima i vodopadima, slapovima a donji i srednji tok je usekao klisuru koja se pruža sve do ušća u reku Lim. Još 2005 godine, deo toka reke Sopotnice je stavljen pod drugi stepen zaštite prirode i proglašen spomenikom ” Slapovi reke Sopotnice”.

Bela voda

Smešteno je blizu Kruševca ( na oko 200 kilometara od Beograda), a nadaleko je poznato po svojim klesarima i veoma bogatoj netaknutoj prirodi. Selo je inače poznato po svojim lekovitim vodama, i mnogobrojnim česmama koje su svuda po ovom kraju. Velika česma se nalazi u centru sela, i sagrađena je za vreme Aleksandra Karađorđevića.

Selo je prepoznatljivo po belovodskom peščaru od koga su sagrađeni srednjevekovni manastiri i crkve. Ovde se održava i poznata manifestacija Belovodska Rozeta, kada se dodeljuju nagrade za doprinos u kulturi, dodeljuje se Kamena rozeta, a prva dobitnica bile je čuvena pesnikinja Desanka Maksimović.

Vrmdža

O Vrmdži,  možda i ne treba trošiti puno reči, koliko je ovo mesto postalo popularno poslednjih godina. Nadomak Sokobanje, Bovanskog jezera, Rtnja i mnogih drugih turističkih atrakcija, smestila se Vrmdža. U Vrmdži ćete sresti jako puno susretljivih domaćina, naći brojne netaknute izvore pitke vode, i uživati u dobroj hrani i zdravom vazduhu.

Najveće selo u Srbiji

Govorili smo već o tome da se sela dele na mala, srednja i velika, i da velika imaju preko 3000 stanovnika.

  • Preko 11.000 stanovnika ima selo Laćarak, koje se nalazi u Vojvodini, kod Sresmske Mitrovice. Čak prema nekim podacima koji su dostupni stoji da Laćarak ima skoro 12.000 hiljada stanovnika. Selo je veliko oko 6.000 hektara, čini ga skoro 50 ulica. Kuće poređane u šoru u više od 50 ulica, od koje su neke duge i pet kilometara. U školi je hiljadu đaka, a sportski i kulturni život je veoma razvijen.

Lačarak je razvijen do mere da ima svoju privredu, a ljudi se ovde posebno bave stočarstvom i naravno poljoprivredom. Prvi put se pominje tokom Osmanlijskog carstva.

  • Prema ovom kriterijumu, drugo najveće selo u Srbiji je Čurug, koje broji preko čak 8.000 stanovnika, a nalazi se u opštini Žabalj. Smešteno je na samoj obali reke Tise, a postoje dokazi da je ovaj prostor bio naseljen i u rimsko doba. Ostaci koji su pronađeni dokazuju ovu tvrdnju, dok pisani istorijski dokazi datirani su na 1238 godinu, kada se mesto Čurug prvi put pominje. Zanimljivo je da je ovo selo jako staro pa je tako prva škola otvorena ovde davne 1730, a prva crkva oko vek kasnije. Selo je nekada bilo poznato po vetrenjačama, dok sada selo krasi samo jedna.
  • U velika sela u Srbiji spadaju i Sivac, i Bajmok, kao i Majur.

Dakle nema dileme da naša država ima mnogo prirodnih resursa i savršen je potencijal da razvije seoski turizam do maksimuma, po čemu se razlikuje od svih drugih država.

Ovakvo selo nema nigde!

Seoski turizam je mnogo više od onog što mi mislimo da jeste – tu između ostalog spadaju i verski turizam, lovni turizam, rekreativni turizam, ribolovački turizam, eko-turizam, banjski turizam, i agro turizam. Ovo sve je neretko deo čitave „seoske priče.“ Sve ovo predstavlja jedan ogromni potencijal države Srbije koji može da joj napravi dvostruku vrednost.

  • Jedna je da pripomogne selima da ne nestanu –već smo govorili o tome da su mnoga sela u Srbiji na granici nestanka, a takođe moguće je da se na ovaj način dopuni državni budžet. Ovako bi se razvio turizam, koji u ovakvom obliku ne postoji nigde u svetu. Podsetićemo na definiciju seoskog turizma – u pitanju je boravak u seoskom ambijentu i okolini, gde postoji hrana, smeštaj ali upoznavanje sa elementima tog kraja koji su autentični. Ti elementi su sve ono što se smatra da je neko lokalno obeležje za taj prostor i nešto što je nasleđivano iz generacije u generaciju;
  • Srbija je država koja ima veliki broj sela koje su zaista prelepa, a da li su u ravničarskim ili planinskim krajevima nije toliko važno, sva ona nose svoju lepotu i šarm. Svako od njih je priča za sebe, jedno parče predivne teritorije prirode, istorije, i ljubaznih domaćina kojih doduše ovih godina ima sve manje i manje, jer srpska sela postaju praznija;
  • Kada govorimo o brojkama, trebalo bi napomenuti da u Srbiji ima blizu 5.000 sela koja, se pre svega, dele prema tome u kom su kraju, a zatim i prema veličini mogu biti mala, srednja i velika.

Ovo drugo je podela prema broju stanovnika.

Postoji i hibridna vrsta sela koja se nazivaju patuljasta sela, koja imaju svega tek nekoliko stanovnika (maksimalno do 100),  ali sa turističkog aspekta i ovo je apsolutno nešto što vredi obići. Patuljasta sela obično broje do stotinak stanovnika, koji mogu biti raštrkani. Najveća sela imaju oko 3.000 stanovnika.

Seoski turizam u proteklih godina postaje sve važniji za razvitak naše države jer je Srbija prepoznala da je turizam u selima jedno veliko blago, možda i ono koje neiskorišćeno ali svakako vredi ulagati. Najveća sela se nalaze u Pomoravlju, Vojvodini, Mačvi i nadomak Beograda, što je, kada razmislimo, sasvim logično, imajući u vidu da takva vrsta reljefa jednostavno daju mogućnost za veće naseljavanje, i veći broj stanovnika. Najmanja sela, i patuljasta se nalaze najčešće oko Kraljeva, zatim Niša i u dolini Južne Morave.

Moramo napomenuti i da statistički podaci pokazuju da skoro 1.200 sela u Srbiji preti nestanak, odnosno da se bliže situaciji da nemaju više nijednog jedinog stanovnika.

  • Iako je to veoma tužno, vredi raditi da se situacija popravi, možda je neka naznaka sve češći trend da se mladi, nezadovoljni zbog nedostatka posla u gradovima, sa čitavim porodicama sele u neko selo,čak je i država davala besplatno kuće sa okućnicom porodicama!

Sela Srbije su, to možemo slobodno reći, tamo gde savremena civilizacija još nije došla, i to je ovde nešto što je veoma pozitivno – jer sa tom razvijenom civilizacijom nije došlo ni zagađenje vazduha i sve ono loše što donosi život u savremenom dobu, npr. stres.

Tamo je klima čista, vazduh savršen, zdravlje nam je uvek negde tu blizu, jednostavno, život na selu je u saglasju sa prirodom.

  • Selo su mesta koja su ekološki oaze, i njih najviše ima u Vojvodini i Šumadiji, kao i u istočnoj Srbiji!

Neka od ovih sela su skrivena, i tek trebaju da budu otkrivena, dok su neka veoma poznata, i ona su zapravo idealno skrovišta gde za samo nekoliko sati možem da dođemo, i provedemo ovde neki vikend. Tu, za samo nekoliko dana možemo da otkrijemo kulturu i običaje da jedemo neko tradicionalno jelo koje su pripremili vredni domaćini od svih onih savršenih sastojaka koje gaje u svojim baštama sa velikom pažnjom i ljubavlju. Boravak u nekom selu je i savršena prilika da ukoliko ste sa decom, dođete i doživite  seoski odmor, date iskustvo koje će ostaviti traga na njima.

To je oi prilika deci  zauvek otisnete neke divne događaje, da im pokažete kako su tu ljudi nekada živeli, da se upoznaju sa tradicijom i istorijom svog naroda, posebno ukoliko do sada nisu imali tu priliku, jer mnoga današnja deca nemaju „svoje selo“; jer su već generacija koja je rasla u gradu, kao i njihovi roditelji, a ponekad i njihovi roditelji. Neretko će se neki od njih po prvi put susresti sa domaćim životinjama o kojima samo čitaju u knjigama iz biologije.

                         (Aytor je analitičar i publicista)

 
 
MINISTARSTVO ZA BRIGU O SELU: Kako proizvesti i prodati, ali i lepa vest – četiri bebe u prethodnoj godini