PREKOMERNI UVOZ I PAD STOČNOG FONDA UNIŠTAVAJU DOMAĆE MLEKARSTVO

U Srbiji 600 sela bez ijedne krave – prelevmani i nacionalna laboratorija za mleko na dugom štapu

Foto: Pixabay.co

• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zatražilo je hitne konsultacije sa Evropskom komisijom zbog aktuelnih poremećaja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda, ocenjujući da su razgovori sa institucijama Evropske unije od ključnog značaja za stabilnost sektora.

“Cilj je da se u partnerskom dijalogu sagledaju aktuelni tržišni trendovi i razmotre mogući pristupi u slučaju daljih poremećaja na tržištu”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo poručuje da ostaje posvećeno transparentnosti, odgovornom postupanju i poštovanju međunarodnih obaveza, uz ocenu da su koordinacija i otvoren dijalog sa Evropskom komisijom u zajedničkom interesu.

Reakcija resornog ministarstva usledila je nakon niza protesta poljoprivrednika. Podsetimo, nezadovoljni izostankom adekvatne reakcije države zbog nekontrolisanog uvoza i odluke pojedinih mlekara da smanje otkup, domaći proizvođači na protestu u Ravnom gaju blokirali su put i u znak upozorenja prosuli oko pet tona mleka.

• Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije od Vlade Srbije zahtevaju hitno uvođenje prelevmana na uvoz tvrdih jeftinih sireva iz Evropske unije koje guše domaće tržište, ali i formiranje nacionalnog brenda kačkavalja koji bi poput hleba “Sava” bio obavezno prisutan u svim prodavnicama, po propisanim maksimalnim cenama i sa minimalnom maržom, izjav iof je Branislav Gulan, novianrfu Mariji Jovanovic za caspis ,,Biznis’’.

Pirotski kačkavalj / Foto: Printscreen youtube

• U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,34 milijarde litara mleka i 60.000 tona sira
• Agroekonomski analitičar Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs ističe da se u Srbiji godišnje proizvede oko 1,34 milijardi litara kravljeg mleka, koje dominira u strukturi mleka sa udelom od 97,7 odsto. Godišnja proizvodnja ovčijeg mleka iznosi oko 11 miliona litara, a kozjeg oko 21 milion.

“Nešto više od 797.000 litara otkupi se od strane mlekarske industrije, i to je u legalnim tokovima, a ostale količine od oko 600 miliona litara koriste se za potrošnju i preradu na gazdinstvima, dok se prodaja na kućnom pragu nalazi u sivoj zoni”, ističe Gulan.

• Naš sagovornik navodi da se u Srbiji proizvodi oko 60.000 tona sireva godišnje i da se jeftino izvozi oko 15.600 tona, a skupo uvozi oko 12.500 tona.
• “Agrarni budžet za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, i u ovom slučaju poljoprivreda je dobila duplo više novca nego što učestvuje u BDP-u. Međutim, mi smo imali najavu da će se premija za mleko u 2026. godini isplaćivati na osnovu kvaliteta, čime bi proizvođači sa visokim standardima i rezultatima dobili najviše. U Batajnici već deceniju imamo nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta sirovog mleka, ali i pored obećanja ona nikada nije proradila”, ukazuje Gulan.

On podseća da je bilo najava da će u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanih prekomernim uvozom mleka po damping cenama država uvesti prelevmane – zaštitnu taksu kojom bi se nadoknadila razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće proizvodnje.

• Ipak, kaže da je to ostalo samo obećanje – kao i mnoga druga, na dugom štapu.

“Iako Srbija raspolaže sa povoljnim prirodnim uslovima za razvoj stočarstva, što je, pre svega, 469.000 hektara pašnjaka i livada i veliki broj neiskorišćenih objekata za smeštaj i uzgoj stoke, broj uslovnih grla po hektaru je u poslednjih deset godina smanjen sa 0,50 na 0,30 grla, što je značajno ispod proseka EU od 0,7 grla”, napominje Gulan.

U poslednjoj deceniji ugašeno 62.000 farmi

Kako tvrdi naš sagovornik, podaci Republičkog zavoda za statistiku su zabrinjavajući jer pokazuju da je od oko 4.720 sela, koliko ih ima u Srbiji, u fazi nestajanja 1.200 onih koji imaju manje od po 100 stanovnika.

“I ministra i sve ostale koji kreiraju agroekonomsku politiku zemlje mora da zabrine što u zemlji gde trenutno postoji oko 4.720 sela, čak u 600 njih nema više nijedne krave. U poslednjih deset godina ugašeno je 62.000 farmi, a pad stočnog fonda na najniži nivo u poslednjih 100 godina – sa svega 698.871 grla goveda – posledica je dugogodišnjih loših agroekonomskih politika. Ili u oboriam samo 2,4 miliona svnaj, koliko ih je bilo iz 1947. Godiuen poosle Drugog Svetskog rata”, zaključuje Branislav Gulan. (B.Gulan)