- Sedam stotina sela u Srbiji je prazno, jer su mlađi ljudi napustili imanja i
stoku, otišli u gradove i u kockarnice. Umesto da rade sanjaju dobitak na
kocki od 10.000 evra. Kockanje je danas najbolji brzi biznis u Srbiji.
Piše: Marko Lopušina. - Foto: Rade Bakračević – arhiv Štajerske skupnosti
Srbiju i Srbi danas muče pet bolesti teške zavisnosti ljudi – narkomanija,
alkoholizam, pušenje duvana i el cigareta, zavisnost od mobilnih telefona i
kockanje. I dok su konzumiranje droga, alkoholnih pića, cigareta i duvana,
elektronskih telefona, lična i kućna stvar Srba, kockanje je poslednjih godina
postala javna delatnost.
Kockarski javni posao u Srbiji krenuo je uz pomoć države, prvo kao bingo,
zabava za narod, gde su srećni brojevi sa tiketa donosili tortu i pečeno prase kao
nagradu. Onda se pojavila igra na sreću loto, koja danas nagrađuje dobitnike
sedmice i petice sa dva miliona evra i plus novi automobil. Da bi devedesetih
godina uz blagoslov države počele da rade kockarnice u hotelima. U 21. izraslie su
u brojne kafića sa elektronskim ruletom i elektronskim kladionicama da se ljudi
zabavljaju za pare pogađanjem rezultata velikih i malih takmičenja.
Država je uredila da kladionice ne smeju da budu blizu škola, ali se to ne
poštuje. Da je maloletnim licima zabranjeno da ulaze i da se kockaju, ali se to ne
poštuje. Da je kladionicama porez jako nizak, faktički je oprošten, a državnoj lutriji
i loto nije. Prema podacima srpske Uprave za igre na sreću, država je od
priređivača igara na sreću i loto, bingo, greb greb, u 2024. godini naplatila naknade
za igre na sreću od skoro 21 milijardu dinara (oko 180 miliona evra), tri puta više
nego u 2018. Uz to, oni plaćaju poreze kao i sve druge kompanije u Srbiji. Državna
lutrija plaća i sve ostale takse na zaposlene na njenih 2.900 lokacija u Srbiji.
MILJENICI DRŽAVE
Sve zemlje na Balkanu imaju i progresivan porez na klađenje i dobitke od
takve kocke, ali Srbija nema. Ako u Srbiji radite, platićete porez na dohodak. Ako
se kockate ili kladite, na taj dohodak nećete platiti ni dinara. I to je sasvim legalno,
jer srpsko zakonodavstvo kaže da su svi dobici ostvareni u igrama na sreću do
iznosa od 143.872 dinara, ili oko 1.200 evra neoporezovani. A oni ostvareni u
kockarnicama, kladionicama ili na poker aparatima su potpuno neoporezovani.
Teoretski, ko osvoji 100 miliona evra, nosi kući 100 miliona evra.
Država se pobrinula da kladionice mogu da se otvaraju u neograničenom
broju u jednoj ulici. Srpski kvartovi i ulice danas izgledjau ovako – četiri
kladionice, pet pekara, šest apoteka, deset kioska brze hrane, tri kladionice,
dragostor pića i kiosci sa cigaretama i slatkim vodicama i kolačićima. Srbi jedu
hleb, piju pivo i energetska pića, puše, kockaku se, a onda u apotekama kupuju
lekove za svoje bolesti.
Kocka je najopasnija bolest zavisnosti od svih. Jer, kada ste alkoholičar, vi ne
možete dnevno u sebe da unesete alkohola u vrednosti većoj od 100 evra. Kada ste
narkoman, ne možete da potrošite dnevno više od 100 evra na takve supstance, a
kada ste kockar vi možete da prokockate veliki novac i 10.000 evra za jedan dan.
Kockanje ima svoju ličnu i porodičnu dramu, jer kockari uništavaju svoj život,
svoju porodicu i prijatelje.
Kocka ima i socijalnu strašni dimenziju u Srbiji. Sedam stotina sela u Srbiji je
prazno, jer su mlađi ljudi napustili imanja i stoku, otišli u gradove i u kockarnice.
Umesto da rade sanjaju dobitak na kocki od 15.000 evra. Kockanje je danas
najbolji brzi biznis u Srbiji. Ne zna se zvanično koliko kockara ima u Srbiji, ali se
zna da se neke estradne linčosti hvale da se kockaju. A jedan biznismen, koji se
bavi uticajima na društvenim mrežama, nedavno se pohvali da je uradio merketing
za kladionice, koji mu je plaćem 250.000 evra mesečno ???
Jedna pevaljaka poznata po igranju pokera, za svoj porok je javno rekla:
- Ne kockam, nego se zabavljam !
U Srbiji se kockanje promoviše preko reklama u kojima atraktivne devojke ‘dele
žetone’, a poznati glumci i sportisti promovišu kockanje kao način dobrog provoda, a i
dobre zarade. Takve se poruke šalju mladima. Istraživanja ukazuju na to da je, ukoliko
se sa kockanjem počne u ranijem uzrastu, veća mogućnost da se vremenom razvije
zavisnost, da adolescenti često počnu ranije sa kockanjem nego sa konzumacijom
duvana, alkohola i droga, da se kockanje često javlja uz druga rizična ponašanja i
probleme sa mentalnim zdravljem.
MODERNA ZARAZA
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ iz
- godine, u Srbiji je problem kockanja imalo između do 93.000 ljudi, od čega su do
33.000 lica patološki kockari. Odnosno bolesnici. Posle toga vremena novi podaci ne
postoje o kocakrima, ali postoje o razvoju kladionica, koje niču u svakom kvartu i u
svakom novoizgrađenom naselju. Neke procene govori da danas imamo oko 180.000
zavisnika od kocke. A samo u jednoj klinici leči se od kocke 150 osoba, jer većina
kockara svoja klađanje tretira kao brzi biznis, a ne kao bolest zavisnosti.
U Beogradu ima i ileglanih kockarnica, stare garde pokeraša. Inspektori
Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija su u akciji 25. februara, otkrili su
nelegalno priređivanje kazino igara na sreću u hotelu “Astorija” u Beogradu. U sobi
za kockanje bilo je 11 osoba. Njima je zaplenjena oprema za poker igre i to pet
stolova. Čipovi zatečeni u igri na stolu u vrednosti 8.349 apoena, čipovi van stolova
vrednosti 1,29 miliona apoena, 285 pakovanja karata za poker, kao i 7.650 evra
gotovine. Protiv osoba koje su neovlašćeno priređivale igre na sreću biće podneta
krivična prijava. Protiv vlasnika kladionica nema nikakvih prijava, jer oni su
osnivači industrije zabave i igara na sreću, koja samo u Beogradu zapošljava par
hiljada ljudi.
Klađenje i kockanje je zapravo moderan biznis, koji je počeo da se
razvija naglo počekom 21. veka u Srbiji. Prve kladionice su bile kafići, sa pićem i
elektronskim mašinama. Par godina kasnije, kladionice su poluprazne, jer se
kockari klade preko onlajn sistema, preko komjutera i mobilnih telefona. Prihod od
popijenog pića u kladionicama je opao, ali je porastao prihod od povećanog broja
opklada i celokupne kocke.
U Srbiji ne postoji tipićan lik kockara, jer se klade svi profili ljudi – i
sirotinja, i srednji sloj i bogati, i njihovi ulozi se razlikuju, od hiljadu dinara do
milion dinara. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre kocka se
godišnje 5,5 miliona punoletnih građana Srbije. Svaki u proseku tokom godine
potroši skoro 26.000 dinara na kockanje i klađenje. Prihod te industrije klađenja u
prošloj godini iznosio je oko 1,2 milijarde evra. Čista dobit bila je lane skoro 214
miliona evra. Prihod neprestano raste i pet puta je veći nego, na primer, od 2012.
godine.
Država i društvo u Srbiji prećutkuju bolest zavisnosti od kocke, ako i prateće
društvene bolesti, kao što je zaduživanje, zelenašenje, plačke i osiromašivanje
porodica. Kockari uzimaju novac na pozajmicu, kradu ga od članov aporodice i
prijatelja, duguju zelenašima visoke kamate i upadaju u mafijašku rupu propasti.
Nikakv novac, koji dobiju na klađenju, potom ne može da ih izvuče iz tih
problema. Novac o kome sanjaju kao sjajan dobitak, samo je izgovor da sene
prestane sa kockanjem.
Kockar nije usamljen, on je u Srbiji deo klana, povezanih strašću za
klađenjem, a onda i pušenjem duhava, ispijanjem alkohola i negovanjem osećaja
sjajne avanture, sa rizikom da izgube sve. Postoje situacije u kojima su kockari od
zelenaša pozajmljivali po 5.000 evra, a vratili 35.000 i više evra.
ZAVOĐENJE MLADIH
Jedan pevač sa estrade je proznao d aje od zelenaša uzeo 80.000 evra na
pozajmicu za kockanje, ali nije rekao koliko je morao da vrati. Samo je rekao:
- U svom uzbudljivoj životu potrošio sam 70 miliona dolara na kocku ! Bio sam
se totalno prepustio kocki, svim vidovima kocke, od kartanja, aparata, lutrije,
raznih gluposti. Sve pare koje sam zaradio od muzike sam bacio na to. Posle
sam se kajao, kajem se i sad, ali nema koristi od toga. Imam troje dece,
moram radi njih da idem dalje, borba je – priznao je pevač.
Poslednjih godina primetno je da pojedini kladioničari svesno rade na reklamiranju
kocke kod mladih, nudućih klijenata, kako preko tv marketinga, tako i lično vrbovanjem
dece ispred i oko njihovih škola. Time se bave lepe i ljubazne devojke, koje inače čine
trećinu zaposlenih u kladionicama. Pamtim slučaj finansijskog direktora, čiji je sin
napravio dug od 12.000 evra u jednoj kladionici. Zaljubio se u devoju iz kladionice, a
ona ga ja navukla na poker aparate i kocku. I gubio je. Otac je prodao svoj i ženin džip
da plati kockarski dug svog sina, ali ga nije odvojio od te devojke. Danas se u
kladionicama najviše novca okreće u kocki preko mobilnih elektronskih igara.
Analize pokazuju da u Srbiji postoji 15 velikih preduzeća za klađenje, koja
zapošljavaju oko 5000 profesionalnih radnika. Uglavnom su to mlsđi ljufi, koji
zajedno rade za plate i bonuse. Među njima ima i iskusnih programera, koji vode i
kontrolišu elektronska klađenja, a posebno mobilne igre.
Kockarska Srbija nije usamljeni primer države u kojoj klađenje postaje sve
unosniji biznis. Mi Srbi smo samo pruzeli svetski trend širenja klađenja kroz
industriju zabave. Danas je očigledno da su fudbal i košarka, čiji se mečevi širom
planete Zemlje igraju svakodnevno i prenose preko tv stanica u svaki dom, glavni
medij za kladioničare. Klađenje je toliko rašireno da su se ljudi, na primer, na
Zimskoj olimpijadi u Italiji, kockali sa imenima pobendika u disciplinama, sa
brojem skijaške obuće takmičarki i sa brojem medalja najboljih skijaša.
U masovnim sportovima i sami igrači i treneri se klade, iako im je to
zabranjeno, na rezultate, golove i prekršaje igrača svog tima i protivničkog. Legalni
sistem klađenja u sportu okreće 50 milijardi evra godišnje, a ilegalni sistem
klađenje obrće 84 milijarde dolara. Prema podacima Američke asocijacije za igre
na sreću, tokom poslednjih 12 meseci ilegalne kladionice su primile 84 milijarde
dolara u opkladama. Zaradile su pet milijardi dolara. Legalne su u 2024. ostvarile
prihod od 13,78 milijardi dolara na 149,9 milijardi dolara opklada.
Ako velika kazina i klađenja postoje u Las Vegasu, Parizu, Monaku,
Londonu, onda je centar kocke kod nas Beograd. Nekada su velegradske
kockarnice vodili ljudi sumnjivih namera, sa policijskim i sudskim dosijeima.
Njihove kockarnice su, ipak, radile, u janvim objektima, kakvi su bili hotel
“Slavija” i hotel “Jugoslavija”.
Danas su kockarnice nazvane kladionice, preduzeća u privatnom vlasništvu, sa
lokacijama u centru gradova i u najvećim tržišnim molovima, koja ulaze u državne
poslove. Ukupni prihodi u 2024. godini koje su ostvarile sve kompanije u Srbiji koje rade pod
šifrom kockanje i klađenje iznosili su 143,6 milijardi dinara. Čista zarada je bila 18 milijardi
dinara, pokazali su objedinjeni podaci sa specijalizovanog sajta Čekpoint (Checkpoint.rs).
Srpska privreda je u prošloj godini ostvarila ukupnu neto dobit od 866,3 milijarde dinara,
što znači da su kladionice i druge kompanije iz sektora klađenja i kockanja doprinele profitu cele
privrede sa oko 2,1 odsto. Najpoznatija kompanija za klađenje je sponzor fudbalskog kluba, a i
državne reprezentacije Srbije.
Država Srbija se sprema da stavi pod kontrolu kladionice i kladioničare, ali to
čini bojažljivo. Prošle godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
igrama na sreću, ali on nije bitnije promenio sistem oporezivanja dobitaka iz igara
na sreću. Izmenama je, između ostalog, regulisana zabrana služenja hrane i
alkoholnih pića sa više od pet odsto alkohola u kladionicama i automat klubovima,
kao i oporezivanje svih vrsta bonusa i besplatnih podsticaja.
Pored toga, Vlada Srbije usvojila je i Predlog izmena i dopuna Zakona o
oglašavanju, ali on još uvek nije prošao proceduru u Narodnoj skupštini. Ove
izmene trebalo bi da značajno ograniče reklamiranje kladionica, jer je predviđena
zabrana da u tome učestvuju javne ličnosti, poput estradnih pevaljki i pevača.